Pravo na repliku, Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da neki od poslanika u Republici Srbiji, žive u nekoj utopiji i u nekim vremenima koja su prošla i koja ne mogu više da se vrate. Znate, kada neki od mojih uvaženih kolega kaže da treba da se takmičimo u ceni energenata, ja postavljam pitanje – sa kim da se takmičimo? Sa Ruskom Federacijom? To je unapred izgubljena bitka.

Znate šta, još jedna stvar me iznenađuje, da isto tako kaže, znam, brojke su tačne, porastao je broj zaposlenih, ali je cena rada sve niža. Hajde neka mi objasni tu matematičku, bilo koju drugu ekonomsku logiku.

(Nataša Jovanović: Nije to na dnevnom redu, nego Zorana Mihajlović.)

Samo hoću da kažem i da pokažem, kako izgleda to kada neko ponavlja i mantru koju čak i neki zvaničnici EU, nama govore, a navodno se bore, jedan deo opozicije je protiv članstva Srbije u EU.

Evo, i oni govore – morate se odlučiti na koju ćete stranu, na istok ili na zapad. To su isto govorili neki iz EU, pa su im rekli, ne, Srbija ima svoj put, to je nezavisna suverena zemlja i mi odlučujemo sa kim ćemo, kada ćemo, koliko ćemo i šta ćemo da radimo.

Još nešto, po pitanju tih čuvenih subvencija, kada neko postavi pitanje, da li je neka zemlja obezbedila sebi ekonomski razvoj, mogu da spomenem zemlje koje su pre 26, 27 godina bile na daleko nižem stepenu ekonomskog razvoja, nego Srbija. Tu, pre svega, mislim na Poljsku, Čehoslovačku, današnju Češku i Slovačku, na Mađarsku.

Samo postavljam pitanje, pošto su oni subvencionisali investitore i domaće i strane da li smo danas mi ispred njih, oko njih ili iza njih? Mislim da smo po stepenu ekonomske razvijenosti iza njih.

Jedna Poljska danas ima prosečnu platu nešto preko 1.000 evra. Ali to kada pričate kako je nešto pogrešno, nikad ne uzimaju tačne podatke nego iznose proizvoljne ocene koje nemaju nikakvu opravdanost što su bile iznete. Tako je kroz čitavu diskusiju.

Evo, čak je bila i priča – pa što prodajemo luke? Pa, da li znamo da ih vodimo? Što nisu te luke dobro poslovale? Zato što privatan kapital hoće svoj profit. Da bi obezbedio profit mora da ima uslugu. Da bi obezbedio uslugu mora da bude konkurentan sa tom uslugom koju će da vrši. Država se pokazala kao jako loš poslodavac u ovim oblastima.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima profesor doktor Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Poštovani poslaniče Arsiću, meni je potpuno jasno zašto neki vole da zatvore Srbiju i da Srbija ne bude ni član nekih većih važnih i regionalnih i drugih organizacija, jer je nekima jako dobro da posluju kada je Srbija zatvorena. Jer, kada je Srbija zatvorena znaju odlično da posluju i znaju kako to izgleda. Kada je Srbija nekada bila pod sankcijama, tada sve može da se dešava i sve može da se radi.
Srbija je jedna moderna demokratska država koja poštuje svoj Ustav i svoje zakone i Srbija, naravno, vodi računa i o lukama i za razliku od svih pre SNS, dakle Vlada Srbije je izdvojila lučka zemljišta i lučku infrastrukturu, baš zato da se ne bi prodavalo lučko zemljište, pa je obezbedila da se ulaže u sve drugo.
Prema tome, ono što ćemo raditi u budućnosti u ulaganjima u luke koje za nas jesu važne u vodnom saobraćaju, dakle biće možda i mogućnost koncesije, a ne potpuno prodaje jednog dela luka, zato što mi hoćemo da ostanemo vlasnici, zato što znamo šta znači ulaganje u vodni saobraćaj.
Oni koji nemaju nikakve rezultate i koji su pravili rezultate samo za svoje neke lične potrebe, interese, jer kao što kažem, za vreme sankcija i zatvorene Srbije, nema sistema, nema pravila i svašta može da se radi. E, pa mi tako ne radimo. Mi radimo pregledno i transparentno. U tome se razlikuje naša stranka i naša Vlada od nekih drugih koji su imali neke druge interese.
Dakle, još jedna stvar, kada se pominju sve ove kompanije, mi tu imamo tržište.
Kada pričamo o kapacitetima, dakle, „Mitan Oil“ ima kapacitet 50.000 kubika skladišta u luci Smederevo, NIS ima kapacitet 200.000 kubika u istoj luci, OMV - 19.000, MOL - 12.000, „Lukol“ - 30.000. To znači da nema monopola nekih od kompanija koje se pominju, jer nama nije u interesu da imamo monopol, upravo u lukama. Želimo da nemamo monopol i sve smo učinili u tom smislu da ga nema.
Tako da puno poluistina je bilo, ali još više laži, ali na sreću verujem, zbog građana Srbije, da ipak istina dođe na svoje mesto.

Hvala, gospođo Mihajlović.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 19. govori o ograničenju broja operatera za pružanje lučkih usluga u jednoj luci.

Ja sam mojim amandmanom tražio brisanje navedenog člana, upravo iz ovoga razloga, jer smatram da ovde ne treba da bude nikakvog ograničenja, jer je ovo idealno mesto za eventualne koruptivne radnje.

Kao što vidite, gospođo Mihajlović, ministarstvo koje vi vodite ništa ne može da prođe, a da ne postoji neka određena sumnja za određenu korupciju. Koji je to kriterijum da će neko dobiti odobrenje za pružanje usluga, a neko neće? To je situacija u kojoj se na najdirektniji način uništava konkurencija. Pustite neka bude konkurencija i u toj oblasti, pa ko izdrži, izdrži.

Ali, očigledno da se na ovaj način protežiraju određeni svoji ljudi i vidite da se čak i Marijan naljutio, verovatno je i on ukapirao nešto da ovde nije u radu sa ovim zakonom. Kažem da sve što je vezano za vaše Ministarstvo ne može bez afera, počevši od afere „Behtel“. Sada smo videli ovde i danas čuli i za ovu aferu u vezi sa naftom, vezano za sina ili unuka od Mike Špiljka, Vanje Špiljka.

Dakle ovaj član 19. treba da se briše, ne treba sprečavati nikakvu konkurenciju, nego da ljudi imaju slobodan pristup da rade svoj posao.

Hvala.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.

Eto, pričali ste o stranim investitorima ali niste, gospodine Marinkoviću, pominjali kako treba ovi domaći privrednici da posluju. Njima to brani izmena ovog zakona i svi ovi dosadašnji zbog toga što prema zakonu koji je sada deseti put u izmeni, to da vam kažem, lučko pristanišno područje na konkretnoj lokaciji utvrđuje Vlada Republike Srbije na predlog Agencije za upravljanje lukama, i to ste osnovali ili vaši prethodnici, nebitno je.

Međutim, određivanje i tumačenje odredbi strategije razvoja vodenog saobraćaja i urbanističko planske dokumentacije radi donošenja odluke da li će negde da bude utvrđeno ili neće Lučko područje, donosi ovo Ministarstvo.

Tu opstrukciju za ove ljude koji su napravili te terminale i uložili ogromna sredstva dobili su sve sertifikate, sprečava upravo ministar, Zorana Mihajlović i oglušuje se o sve njihove zahteve, predloge, inicijative da se formira radna grupa, da im se rok za njihovo privođenje nameni po zakonu produži do kraja ove godine iz ovog razloga Vanje Špiljka i „Mitan Oila“ o konkretnog protežiranja tako nečega.

Čekajte, ako ste vi za razvoj domaćeg sektora, ako hoćete da pomognete ljudima koji su izvesno zaposlili određeni broj ljudi, ako su oni dobili sve tehničke uslove da ispunjavaju, protivpožarne, zaštite životne sredine, zašto se svi onda oglušujete?

To je nemali broj ljudi koji pripadaju ovom udruženju na ovakve njihove zahteve, onda, pustite posle slobodno tržišnu privredu, gospodine Marinkoviću za koje se zalaže Srpska radikalna stranka, a vi to nećete, vi ste monopolisti, odnosno, vi podržavate konkretno ministra, znači, slažete se sa takvim konceptom privrede u Srbiji koja hoće da određene kompanije drže monopol.

Stvarno nemam vremena da navedem sva ova preduzeća, ali to su ljudi, gospodine Marinkoviću, koji ne primaju platu u Skupštini, kao ovde većina narodnih poslanika, svoj novac su uložili, a sada ne mogu da dobiju dozvolu da rade posao koji inače mogu da rade.

Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Ovaj amandman smo podneli zato što smo verovali da je Zorana Mihajlović vredan ministar, pa smo hteli da joj skratimo postupak za donošenje podzakonskih akata na 30 dana u odnosu na 60 dana koliko je ona predvidela, a pogotovo smo shvatili da se njoj, zapravo, posebno žuri da ove izmene zakona što pre stupe na snagu, upravo zbog njenog kompanjona i tih 10% provizije sa tim „Mitan Oilom“ i sa tim Vanjom Špiljak. E, sad, ne znamo zašto nije prihvatila, valjda neće naše amandmane da prihvata, a nije to baš ni preterano važno.

Sa ovim amandmanom ili bez ovog amandmana, sa ovim izmenama ili bez ovih izmena mi imamo monopoliste na skladištenju i trgovini naftnim derivatima, imao dve firme.

Mnogo firmi je ugašeno, zato što nisu ispunili uslove koji im se, iz jednih do drugih izmena zakona dodaju. Nažalost, vi iz vlasti, koji ćete glasati za ove zakone, nekako bojim se ne shvatate ozbiljno sve ovo što mi govorimo. Ako dobro razmislite i ako nas pažljivo slušate, onda treba da vam bude jasno da mi ovde zaista govorimo konkretno o predlozima zakona, a pre svega o posledicama primene ovih zakona ili eventualno o nemogućnosti primene zakona. I jedno i drugo je nešto sa čime građani Srbije treba da budu upoznati.

Nije nama u žiži Zorana Mihajlović, niti bi ikada bila da nije upravo tih informacija koje dobijamo na sve strane, koje sigurna sam dobijate i vi. Jer, pored toga što mi imamo određene izvore, koji nas upoznaju sa mnogim detaljima, verujemo da ima ljudi koji se obraćaju i vama, koji vam skreću pažnju, ali ne znamo zbog čega ne želite da reagujete, a kada se desi ono što je neminovnost i ono što reče kolega Perić, kada Zorana postane "jedan od pet miliona" javno i otvoreno, onda ćete svi da se udarate rukom o čelo i da kažete - kud ne poslušasmo one radikale, što joj dozvolismo da prođe onoliko njenih zakona, a iz svakog od ovih zakona stoji lična korist Zorane Mihajlović. Hvala.