Hvala lepo.
Koleginice i kolege, kaže jedna koleginica imam inspiraciju kad vidim nju. Ja sam jedan od onih građana Srbije koji ne krijem svoju ljubav i sklonost prema ženskom rodu i uvek se radujem kada su žene te o kojima razgovaramo, kada su žene te kojima pišu pesme, za kojima ludujemo, kojima činimo sve ono što je Bog rekao da treba da činimo. Na kraju krajeva Bog je odredio tako da žena bude dominantno biće, da je ona ta koja upravlja i nama muškarcima i celim svetom.
Ovih dana sam imao priliku da pročitam jednu knjigu, profesora dr Milana Milića koja ima interesantan naziv „ Dva plus dva, jednako je četiri“. A negde u podnaslovu piše – samo za pametne. Za one koji mogu da shvate da dva plus dva i ne moraju da budu četiri. Mi se danas ovde mučimo oko toga koliko treba da bude žena na listi, kakva treba da bude raspodela, da li treba smanjiti cenzus sa 5% na 3%, o načinu na koji će učestvovati nacionalne manjine i pružamo građanima Srbije mogućnost da vide kako i na koji način mi to danas radimo.
Meni je svejedno da li će neki predlog da podnese uvažena koleginica Gordana Čomić ili kolega Šarović. Uopšte mi nije bitno čiji je predlog, bitno mi je koliko je taj predlog dobar i važan za građane Srbije i za Republiku Srbiju. Ali, ja imam jednu možda svoju filozofiju koja je za današnje vreme baš i ne dovoljno prikladna.
Da li je bitno da na listi bude toliko žena, odnosno muškaraca ili je bitno da na listi budu najbolji? Po meni, a to sam nekoliko puta već govorio u ovoj Skupštini, politika mora da bude veština, mora da bude vrlina, mora da bude nešto čime se bave najbolji, najpametniji, najumniji ljudi.
Zašto bi meni smetalo da na listi bude i 90% žena ili 90% muškaraca, 70%, 60%, to uopšte nije bitno. Za Srbiju, za svaku zemlju, bitno je da je vode najbolji, najpametniji i najumniji.
Mi se nekako plašimo pameti, strah nas je da pametni i umni ljudi budu na bitnim mestima, nego pokušavamo da na nekim pravilima koja nisu pravila, koja možda i prave nam nešto što nije u redu, rešimo neke probleme.
Nemojte da se plašite, nemojte da se ustručavate, neka najbolji budu na listama i neka najbolji vode Srbiju.
Jedan primer, znam da će mnogi reći da ovaj predlog može da napravi probleme pogotovo u manjim sredinama i da će tu doći do velikih problema i najverovatnije je da je to tačno.
Ja imam jedan primer za koji ne znam kako bih ga ja rešio, ali na kraju krajeva, nisam ni ja važan, što sam ja taj koji će to da odluči, to odlučuje zakon.
Begaljica je jedno selo u Opštini Gorcka i u tom selu ima Udruženje žena koje se bavi zaštitom kulture, običaja i iznad svega onoga, čuvanja tradicije kulinarstva.
To je izuzetno dobro i kvalitetno udruženje i članovi tog udruženja su samo žene.
E sada, da li bi mogao neko da mi objasni, ako te žene odluče da izađu na opštinske izbore, a ima ih, hvala Bogu dosta, kako će one koje imaju samo žensku populaciju u svom udruženju, napraviti listu? Veoma teško, slažete se.
Zato kažem, nije problem, donećemo mi danas ovaj zakon, usvojićemo ga, ali u budućnosti dajte da budemo mudri i pametni, da biramo samo one koji su najbolji, najkvalitetniji. Zašto ne bi to udruženje žena u Grockoj moglo da upravlja Grockom, ako je zbilja najbolje i najkvalitetnije u Opštini Gorcka? Hvala.