Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 08.02.2020.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala vam, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo u pojedinostima o predlozima koji će imati direktan uticaj na izborni proces. Zbog toga je važno da građanima, pre svega, objasnimo šta se menja, zašto i na koji način.

Mi smo u proteklim mesecima usvojili izmene i dopune zakona koji su takođe bili predmet međustranačkog dijaloga i koji se na direktan ili indirektan način odnose na izbore, a tiču se javnih nabavki, finansiranja političkih aktivnosti, sprečavanja korupcije i većih ovlašćenja koja su data Agenciji za borbu protiv korupcije.

Srpska napredna stranka je pokazala veliku širinu aktivnim učešćem u dijalogu, jer kao najveća politička partija koja je na vlasti mogla je samo da kaže ne. Umesto toga mi smo ušli u dijalog, mi smo bili spremni i dalje smo spremni da saslušamo predloge opozicije ili dela opozicije koji je učestvovao u tom dijalogu i da radimo na unapređenju izbornih uslova i izbornog procesa.

Mi želimo parlamentarni dijalog, želimo da budu zastupljena sva politička mišljenja u parlamentu, želimo veću reprezentativnost i svakako da izborna volja građana bude prikazana na bolji način u Narodnoj skupštini. Ne postoji idealan politički sistem, ali na strani SNS u svakom trenutku postoji mogućnost i spremnost da radi na tome da se taj sistem učini boljim.

Kao poslanička grupa mi smo podneli dva predloga sa ciljem da za narodni period obezbedimo veću ulogu parlamenta u političkom sistemu i političkom životu u Srbiji.

Narodna skupština je mesto gde treba da se vodi politički dijalog, gde treba da se iznose stavovi i ideje i da se raspravlja o odlukama koje imaju direktan uticaj na sve građane Srbije.

Zbog toga jedan od predloga jeste da se cenzus smanji sa 5% na 3%, upravo da bi se na bolji način prikazala izborna volja građana, da bi bila zastupljena sva politička mišljenja, da bi više političkih opcija dobilo šansu da uđe u parlament, što će povećati reprezentativnost i da bismo na kraju liberalizacijom izbornih pravila doveli do rasterećenijeg učešća na izborima i na kraju podigli stepen demokratije na viši nivo.

Drugi predlog se odnosi na nacionalne manjine, odnosno na njihovo učešće, kako na izborima, tako i kasnije u parlamentu i u donošenju odluka u Srbiji i tu mislim na stranke nacionalnih manjina koje to zaista jesu, a ne koje su samo formalno registrovane ili pre registrovane pred izbore da bi učestvovale pod povoljnijim uslovima, pa smatram da ćemo usvajanjem ovih predloga otkloniti i moguće zloupotrebe u tom smislu.

U toku današnjeg dana govorićemo i o tome u kom procentu će učestvovati manje zastupljeni pol, govorićemo još i o nekim stvarima za koje smo mogli da čujemo različita mišljenja na javnom slušanju koje je organizovao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Smatram da bi ovim predlozima zakona trebalo da priđemo, pre svega, sa strane praktične primene, jer je primena ovih zakona u praksi, zapravo od velike važnosti za iskazivanje i kroz brojke i kroz mandate izborne volje naših građana.

Odgovornost koju smo pokazali u vođenju države u svim oblastima pokazujemo i danas kada je jasno da želimo da unapredimo izborni sistem. Zbog toga ja pozivam kolege da ove predloge podržimo.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak i Olena Papuga.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.
Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nada Lazić

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, mi smo kao Liga socijaldemokrata Vojvodine, jedna regionalna stranka, podneli amandman u kome smo dali predlog da se ukine cenzus i za regionalne političke stranke, čime bi se povećao stepen demokratičnosti kako izbornog procesa, tako i rada Narodne skupštine.

Naime, ja sam i u načelnoj raspravi naglasila u kolikoj meri je Liga socijaldemokrata Vojvodine, kao regionalna stranka, oštećena postojećim zakonom odnosno Zakonom o izboru narodnih poslanika, jer u članu 4. propisuje se da se poslanici biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici na osnovu lista političkih stranaka, stranačkih koalicija i drugih političkih organizacija i lista koje predlože grupe građana. Dakle, primenom ovog rešenja iz ovog zakona u praksi, ponoviću, kao što sam govorila i u načelnoj raspravi, vide se veliki nedostaci, a jedan od najozbiljnijih je taj da nisu svi delovi Srbije ravnomerno zastupljeni.

Naime, u ovom izbornom procesu, odnosno od izbora ovog saziva imali smo 89 poslanika iz Beograda, što je oko 36% od ukupnog broja poslanika, od 250, a broj birača je negde oko 22%, što znači nije prava proporcija. S druge strane, veliki deo Republike Srbije nije zastupljen, odnosno nije prisutan.

Posebno je karakteristično da poslanici u ovoj zgradi, odnosno u ovom sazivu, a tako je bilo i ranije, zastupaju praktično interese svojih stranaka a ne interese regiona iz kojih dolaze. Osnovno pravilo je, i ja sam u načelnoj raspravi govorila, kakva su iskustva drugih zemalja, da poslanik treba da zastupa sredinu iz koje dolazi. Interes birača mora da bude na prvom mestu. Međutim, mi ovde imamo slučaj da naši poslanici zastupaju, pre svega, interes svojih stranaka, stranaka koje su sa centralama u Beogradu. Retki su oni koji su u ovom sazivu bili prepoznatljivi po tome da zastupaju svoju izbornu jedinicu. Primera radi, kolega Milija Miletić, moram njega da pomenem, je postao prepoznatljiv. Uvek kada se predstavlja, kaže iz kog kraja dolazi i uvek je forsirao teme koje su od interesa za njegov kraj.

S druge strane, navešću vam primer kada smo raspravljali o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine. Doživeli smo da, sem nas troje iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji smo direktno zastupali interese građana Vojvodine, ostali poslanici koji su došli iz gradova i mesta u Vojvodini, čak su pojedini govorili suprotno od naših predloga koji su zastupali tezu o tome da se mora konačno rešiti finansiranje AP Vojvodine, pa tako je i za ovu godinu budžet AP Vojvodine upola manji od budžeta grada Beograda i svi poslanici, ili manje-više svi poslanici, iz vladajuće većine su, da tako kažem, pozdravili taj budžet, smatrajući da njihov region, odnosno kraj iz koga oni dolaze zapravo i ne treba da ima više para nego što dobija, pa se na osnovu svega toga zapravo vidi visoko zaostajanje AP Vojvodine, ali to je neka priča, odnosno tema za neki drugi razgovor.

Zato smo smatrali da je, pre svega, trebalo pristupiti izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, tako da bude Republika Srbija podeljena na više regiona koji će imati svoje predstavnike.

Mi smo u tom smislu i pre nekoliko dana podneli zakon tako da se poslanici biraju u Republici Srbiji, po našem predlogu, na pet izbornih jedinica, s tim što bi AP Vojvodina bila jedna izborna jedinica, grad Beograd odnosno teritorija grada Beograda, utvrđena zakonom, da bude druge izborna jedinica. Treća izborna jedinica bi bili zajedno Mačvanski okrug, Kolubarski, Zlatiborski, Moravički, Raški, Šumadijski, Podunavski i Rasinski okrug. Četvrta izborna jedinica bi bio Braničevski okrug, Pomoravski, Borski, Zaječarski okrug, Toplički, Nišavski, Pirotski okrug, Jablanički i Pčinjski i peta izborna jedinica bili bi zapravo punoletni, poslovno sposobni državljani Republike Srbije sa prebivalištem van područja prve četiri izborne jedinice. Čak smo napravili i matematiku koliko bi svaki od ovih područja trebalo da ima predstavnika u ovom domu, pa bi tako izborna jedinica 1, tj. AP Vojvodina, imala 65 mandata, izborna jedinica 2, tj. Beograd, imala bi 55, izborna jedinica 3 – 63 mandata, izborna jedinica 4 bi imala 63 takođe i izborna jedinica 5 imala bi četiri mandata. To je predlog naše raspodele, kako bi zapravo građani bili na najdemokratskiji način zastupljeni i da se ne dogodi, kao što se sada događa, da pojedini delovi Republike Srbije nemaju uopšte predstavnike u ovom domu.

Da li je ovo idealan način, da li je ovakva matematika idealna, ne znamo, ali mislimo da bi vredelo, ako ništa drugo, jednu javnu raspravu pokrenuti i pitanje organizacije, odnosno pitanje donošenja zakona na ovakav način pokrenuti konačno, jer, podsetimo se samo, u vreme devedesetih, kako kažemo, u Miloševićevo vreme, imali smo 29 izbornih jedinica.

Prosto, moramo biti svesni toga da građani, pre svega, budu u fokusu interesovanja, a da se ne govori samo o matematici koliko će koja stranka dobiti mandata, kako će se to raspodeliti.

Ovde se često čuje da većina treba da učini malim strankama. Ovde niko nikome ne treba da čini. Ovde, prosto, izborni sistem treba da bude takav da svi građani budu na što je moguće ravnomerniji način zastupljeni i da onda na pravi način ovde bude rasprava, a ne da se sve svodi na to šta centrala, odnosno šta vrh stranke zahteva ili ne zahteva. Na taj način bi se konačno vratio ugled ovom domu i konačno bi se na pravi način građani predstavljali. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, sama ideja predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da se dodatno ojača uloga parlamenta u celokupnom političkom životu naše zemlje i da se Narodna skupština Republike Srbije kao jedino reprezentativno telo svih građana Republike Srbije bude mesto u kojem će svi politički faktori političkog života naše zemlje iznositi svoje ideje i stavove o ukupnoj politici naše zemlje, oživotvoruje se upravo kroz ova dva zakona. Ovo je i odgovor uvaženoj poslanici koja je pre mene diskutovala, a o tome nešto kasnije.

Snižavanjem cenzusa sa 5% na 3% afirmišemo i podstičemo, što je vrlo važno za našu zemlju, ulogu nacionalnih zajednica u stvaranju demokratskog ambijenta u Republici Srbiji, s jedne strane, i podstičemo jačanje nacionalnih zajednica u Republici Srbiji da izlaze na izbore u Republici Srbiji, jer time dokazuju, izlazeći na izbore, da doživljavaju Republiku Srbiju kao svoju državu, s druge strane. Da li je tako, gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije?

Isto tako, izbeći ćemo zloupotrebu stranaka nacionalnih manjina time da se na izborima ne pojavljuju stranke nacionalnih manjina pod lažnim imenima, ali to je uvaženi gospodin Aleksandar Martinović u uvodnom delu svoje diskusije opširno govorio, a čini mi se da neki narodni poslanici nisu slušali, jer da su slušali onda verovatno bi drugačije danas govorili.

Pa, nećemo imati lažne Mađare, lažne Rusine, lažne Vlahe, poput Đorđa Vukadinovića, zato je i dobio naziv Vlah, lažne Slovake, kao što je gospodin Čabradi. To svi znamo u sadašnjem sazivu itd. Da dalje ne govorim o drugima.

Dozvolite ipak, pošto je Skupština, uvažena predsednice, mesto gde se vodi dijalog, ja bih sada voleo da je Nenad Čanak ovde u ovom uvaženom domu, da povedemo dijalog, jer Nenad Čanak je pre dva dana, u četvrtak, u ovom visokom domu rekao – Srbija se pretvara u konfederaciju nacionalnih zajednica, a srpska nacionalna zajednica većinska je zajednica u Srbiji.

Poštovani građani, da li znate šta je želeo reći? Da Srbi nisu narod, nego nacionalna zajednica. O tome sam ja govorio kada je u pitanju onaj Zakon o AP Vojvodini bio, sa čime se onda gospodin Čanka, sedeći ovde, složio.

Nemam nameru da citiram šta je jedno, šta je drugo i tako dalje.

Dakle, zna se šta su nacionalne zajednice u Republici Srbiji, a zna se da tu Srbi nisu nacionalna zajednica, nego su narod.

Drugo, drago mi je, sa druge strane, što Nenad Čanak ovde u ovom visokom domu je rekao da pozdravlja smanjenje cenzusa, citiram: „ I izlazak na izbore, jer svaka alternativa na izborima je ulica, a ulica znači nasilje, konflikte, tragediju i tako dalje“, završen citat.

E, ovo je dijalog. Afirmišem pozitivne stavove, uvaženog narodnog poslanika, ali sa druge strane ispravljam. Voleo bih da povedemo, ali vidite, problem je narodnih poslanika i ovog visokog doma, što narodni poslanici koji su sada u Savezu za Srbiju, kada su i bili pre bojkota boravili su većina, imam tačno po imenima, samo onoliko ili vrlo malo vremena u ovom visokom domu koliko su govorili. Odmah su napuštali ovaj visoki dom. Tako da, dijalog nismo mogli ni voditi. Dijalog se može voditi ako su ovde prisutni, ako nisu onda je to vrlo teško.

I dozvolite, poštovani narodni poslanici, sada na kraju da kažem. Ova dva zakona pridonose miru unutar naše zemlje, pa ako hoćete i miru u regionu, jer upravo naša zemlja i predsednik je promoter pedagogije, hajde da kažem kao prosvetni radnik, mira i ne samo u našoj zemlji, nego i u regionu i u celini.

I na kraju, i ova dva zakona predsednik Republike Srbije i njegovom idejom, oživotvorujemo i dokazujemo da Aleksandar Vučić nije samo običan političar, to je ono o čemu ja često govorim u ovom visokom domu, nego je veliki srpski državnik, reformator, rodoljub, koji sigurno neće ništa učiniti što ide na štetu srpskog naroda, građana Republike Srbije i nacionalnih zajednica, jer njemu je država Srbija iznad svega. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Olena Papuga, izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Hvala, predsednice.

Ja hoću da govorim o onom delu koji se odnosi na nacionalne manjine, a o kojima je govorio moj prethodnik. Možda vi nekako drugačije, drugim očima vidite sve to, ali ja kao pripadnica nacionalne manjine mogu da zaključim iz svega ovoga da izlaz na sve sledeće izbore pripadnicima nacionalnih manjina, odnosno strankama koje su registrovane kao stranke nacionalnih manjina je na neki način otežan.

Otežano je time što se nije razmišljalo o tome da li sve nacionalne manjine, ako već hoćemo da budu nacionalne manjine zastupljene u ovom parlamentu, a po popisu ima 30% pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji, a ovde nas ima u Narodnoj skupštini samo 7%, pa treba o tome razmisliti zašto se to dešava?

Da je ovim zakonom i ovim izmenama, ali i amandmanom koji su podneli pripadnici bošnjačke i mađarske nacionalne zajednice, poslanici, pripadnici tih nacionalnih zajednica, a usvojeni su ti amandmani, omogućeno još lakši ulaz isključivo tih manjina koje su brojne. Znači, Albancima, Mađarima i Bošnjacima. Tako da su i ovi amandmani omogućili da im to bude još lakše.

Na to što je trebalo prvo da se obrati pažnja je to da, ako se registruju u stranke nacionalnih manjina potrebno je da se prikupi hiljadu potpisa, a sada vas pitam – koja nacionalna, manja nacionalna manjina, moja nacionalna manjina, rusinska, a ima nas 14.800, da li ona može da prikupi 10.000 potpisa da bi se kandidovala i da bi učestvovala u borbi za ulazak u Narodnu skupštinu? Ne može, jer je to nemoguće.

Znači, omogućeno je samo pripadnicima, još jednom kažem, mađarske, bošnjačke i albanske nacionalne zajednice da lakše, još lakše na neki način, uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Mi ostali ili možemo da pravimo koalicije ili možemo da se neki naši, pripadnici naših nacionalnih zajednica uđu na liste većih stranaka, tako da mislim da o tome stvarno nije razmišljano.

To što je dobro, loše je predloženo, da kandidovanju svih stranaka nacionalnih manjina će biti potrebna potvrda Nacionalnog saveta koji, po mom mišljenu je sasvim pogrešno, jer nacionalni saveti nisu državni organi i nisu ovlašćeni da izdaju državne potvrde, da izdaju potvrde bilo kakve. Na neki način, sve je to protivustavno i sigurno bi podleglo Ustavnom sudu, jer to nije u ovlašćenju nacionalnim savetima koji daju nacionalni saveti nacionalne zajednice. Znači, ingerencije nacionalnih saveta su da se brinu o obrazovanju, službene upotrebe jezika i pisma, kulturi, informisanju, a ta nadležnost ne postoji ni u Ustavu, a ne postoji ni u Zakonu o nacionalnim savetima.

Tako da je LSV svakako predložila da se te potvrde brišu, da jednostavno RIK koja i proglašava liste i odlučuje kakva je lista, da li je potpuna, da li je dobra itd, da se sve to prepusti RIK da ona odluči da li i proveri u Ministarstvu za lokalnu samoupravu koja i izdaje i upisuje u registar postojanja stranaka, da ona da potvrdu da li stranka nacionalne manjine stvarno postoji, da li prati život nacionalne manjine, a da nacionalni savet, ako je to potrebno u nekom slučaju, daju samo mišljenje da li ta određena stranka nacionalne zajednice stvarno brine o toj nacionalnoj zajednici, na konto kog imena je registrovana.

Tako da, mislim da je svakako izlaz stranaka nacionalnih manjina je trebalo i pothitno mora dalje da se razrađuje i mora da se unapredi, jer su postojale, znamo, u svim kampanjama, izborima su postojale razno-razne mahinacije. LJudi su iskorišćavali stranke nacionalnih manjina da bi ušli na konto njih u Narodnu skupštinu, a nikada nisu ni znali možda gde pripadnici tih nacionalnih zajednica žive.

Tako da, mislim da će nam ovo osporiti i Evropska komisija i da će to biti tema razno-raznih razgovora u našim pretpristupnim razgovorima ulaska u EU, da razrešimo učešće pripadnika, odnosno stranaka nacionalnih zajednica u izborima.

Tako da, mislim da to što je sada urađeno, još jednom ću da kažem, je urađeno na dobrobit samo tri nacionalne zajednice i da će samo one biti te koje će predstavljati svoje nacionalne manjine.

Vidim u razno-raznim zakonima da, neću reći samo te tri velike nacionalne zajednice, ali možda i one druge, veće, menjaju zakone i prihvataju im se amandmani samo ono što njima odgovara. To je bilo i u razno-raznim amandmanima, izmenama Zakona o nacionalnim savetima.

Znači, na te zakone, na te izmene su imale upliv samo velike stranke, a o nama, malima, jednostavno nisu brinuli. Na neki način, oni čine većinu i u koordinaciji nacionalnih saveta i u Savetu nacionalnih zajednica koji prati Vlada Republike Srbije, tako da su opet male nacionalne zajednice i u ovim izmenama ostale usamljene i neće ih biti u sledećem, ali i sledećim sazivima Narodne skupštine.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Papuga.
Reč ima dr Mihailo Jokić.
Dr Jokiću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Mihailo Jokić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Ja sam želeo da kažem da se ovim smanjenjem cenzusa mi u stvari približavamo većinskom sistemu, naročito kada je u pitanju lokal i to je dobro. Skupštine će biti reprezentativnije i to je dobro.

Mene lično ne interesuje da li će neko izaći ili neće izaći, da li će zbog ovoga se povećati procenat onih koji će izaći ili neće izaći, meni lično to uopšte nije bitno. Za mene je bitna, kažem, ova činjenica.

Druga stvar, sve vreme ovde čujem "ovo je matematika, ovo je matematika", to je prethodni govornik govorio. To nije matematika. Slušaju to đaci itd, pa će pomisliti da je ovo računica. Računaljka i matematika, to su dve različite stvari.

Prema tome, o tome povedite računa.

Drugo što predlažem, ovo je Viktorov, to je metod raspodele proporcionalni, bez ostatka i lakše ga je zvati Viktorov metod i tačno je da on kada se sastavi matrica najvećih količnika, u onoj situaciji kada se dobiju dva ista količnika, prednost ima ona stranka koja dobije veći broj glasova.

Znači, ovo je jedan iskorak u odnosu na ono stanje koje će biti, a ja mislim u budućnosti da treba razmišljati da se na lokalnim izborima, tamo gde su manje sredine itd, gde je broj birača, recimo, ispod 40.000 itd, da se tu obavezno ide na taj većinski sistem, koji je pravi odraz raspoloženja u narodu. Toliko od mene. Hvala.