Gospodine Milićeviću, nema potrebe da mi prevodite šta je gospodin Martinović rekao. Bolje bi bilo da mu niste dozvolili da govori četiri minuta i 39 sekundi iako Poslovnik dozvoljava dva minuta, a vi pričate o poštovanju Poslovnika. To je način na koji režim i režimlije poštuju Poslovnik.

Druga stvar, gospodine Martinoviću tvrdite da smo gospodin Milorad Mirčić i ja bili na sednici Administrativnog odbora zbog kažnjavanja. To nije tačno, uzmite stenogram, evo da napravimo možda opkladicu jednu pred građanima Srbije. Uzmite stenogram, evo smeje se gospodin Martinović pošto zna da nije rekao istinu, ako je i jedna jedina reč na sednici Administrativnog odbora o tome izgovorena, evo da podnesemo ostavku ja ili vi.

Bilo je reči o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ja sam govorio i kritikovao što oni nisu zaposlili dovoljan broj izvršilaca u skladu sa sistematizacijom. Mislim da im feli negde 30% zaposlenih. Kada bi sve zaposlili po sistematizaciji, mogli bi da prekontrolišu neuporedivo veći broj subjekata po Srbiji i ministarstvima, političkim strankama, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima i svima drugima i isključivo je na to bila usmerena naša diskusija i apsolutno ni na šta drugo.

Problem je ovde što ste vi taj koji daje signal predsedavajućem, pa kažete – nakon mog javljanja dajte Nemanji Šaroviću repliku. Nema tu sreće, nema tu demokratije. Kada treba da se glasa, predsedavajući stiska zvonce za poslanike, a kada treba da se da replika, onda Martinović stiska zvonce za predsedavajućeg. Koja je to demokratija? To je ono što je suštinski problem u Srbiji.

Što se tiče zakona, vi sami kažete – zakon neće pogoditi ni ovoga, ni onoga, dobro bi bilo da pogodi. Koga će pogoditi? Niste u stanju da odgovorite. Vaš argument je – čitljivi su članovi, jeste da ih je malo, ali su čitljivi. Pa koji je to argument?

Neće ovaj zakon dotaći ni Đilasa, ni Šolaka, ni Miškovića, ni bilo koga od tajkuna o kojima vi pričate. Ovo je šarena laža. Ovo je dimna maska. Ovo je ta magla o kojoj vi pričate i koju prodajete građanima Srbije pred svake izbore.

Znate, za prošle izbore vi ste prodavali karte za metro. Pa gde je sad taj metro? Hoćete metroom da idete da rešavate ove slučajeve korupcije? Naravno da nećete, ali vas baš briga vi jednu laž staru zamenite sa 10 novih.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Koga će ovaj zakon prvo da dotakne? Dotaći će Aleksandra Vučića. Dakle, on je taj koji je rekao da će da traži da se njegova imovina prvo podvrgne analizi sa stanovišta ovog zakona.

Dakle, u pravu ste. Neće prvo dotaći ni Dragana Đilasa, ni Šolaka, ni Vuka Jeremića, niti bilo koga od njih. Dotaći će, kako vi to kažete, Aleksandra Vučića zato što on hoće da se njegova imovina ispita, a posle toga neka se ispita imovina svih njegovih političkih protivnika, pa da vidimo da li je Dragan Đilas, da to svedemo na jezik koji narod razume, ja nisam rekao da je ovaj zakon čitljiv, ne znam gde ste to našli, ali da svedemo ovo na jezik koji narod razume. Inače, zakon jeste čitljiv, ali ja to nisam rekao.

(Nemanja Šarović: Antić je rekao.)

Dobro i nije čovek ništa pogrešio, ali ja to nisam rekao.

Ali, da ovo svedemo na jezik koji narod razume. Dakle, prvo ćemo da ispitamo imovinu Aleksandra Vučića. Bio čovek predsednik Vlade, sad je predsednik Republike i njegovu imovinu ćemo prvo da ispitamo. Ali, onda ćemo da ispitamo imovinu njegovih političkih protivnika, koji kažu da je on diktator, da je on lažov, da je on lopov, da je on najveći kriminalac u istoriji Srbije, a te optužbe dolaze od ljudi poput Dragana Đilasa, poput Vuka Jeremića, poput Balše Božovića, poput ovih ljudi iz DS koji su se obogatili na narodnoj grbači mnogo više nego bilo ko ko je upravljao Srbijom otkad Srbija postoji kao samostalna država.

Dakle, u tome je suština ovog predloga zakona. Ispitaćemo mi imovinu i Aleksandra Vučića, ali će onda morati Dragan Đilas da dokaže kako je to moguće da od plate gradonačelnika ostvarite bankarski račun od 619 miliona evra, da imate nekoliko kompanija. Kako je moguće da Vuk Jeremić primi od katarske ambasade u Berlinu na ime svoje tzv. nevladine organizacije 200.000 evra i da posle taj isti Vuk Jeremić kaže za Aleksandra Vučića da je lažov, da je kriminalac, da je lupež, da je baraba, da je ne znam ni ja šta. Da ispitamo imovinu Borisa Tadića, da ispitamo imovinu svih onih koji se nalaze na onoj drugoj strani.

Ponavljam još jedanput, niste vi ti koji ste upropastili Srbiju. Možemo mi politički da se ne slažemo, ali niste vi ti koji ste upropastili Srbiju, nije vaša stranka sprovodila pljačkašku privatizaciju, niste vi trgovali sekundama na RTS-u, nemate vi ofšor kompanije, ja to znam. Ali, nemojte sebe da predstavljate kao neke mučenike kojima se tobože krše neka politička prava u Narodnoj skupštini. Ne krše se politička prava bilo kome. Na kraju krajeva, trenutno vas u ovoj sali ima mnogo više nego nas iz SNS. Imaćete pravo da govorite sve što želite.

Ali, ja hoću da kažem građanima Srbije da se ovde radi o tome da je neko pokazao političku hrabrost, da se prvo na njegovom primeru ispita imovina koju poseduje, a onda ćemo da krenemo redom na sve ostale koji za tog čoveka, koji se zove Aleksandar Vučić, kažu da je najveći kriminalac u Srbiji, pa je jedan dan trgovac drogom, pa je drugi dan trgovac, nelegalni trgovac oružjem, pa mu je brat ovo, pa mu je tata ono, itd. Dakle, ispitaćemo prvo Aleksandra Vučića.

Ako je pitanje ko će doći na udar ovog zakona, prvo dolazi na udar Aleksandar Vučić, ali će posle toga morati pod udar zakona da dođu svi oni koji su 5. oktobra 2000. godine po Beogradu šetali u pocepanim farmerkama i patikama, a onda su do 2012. godine postali moguli, postali najbogatiji ljudi, ne u Srbiji, u ovom delu Evrope. Ja mislim da samo oni ruski milijarderi, koji su se obogatili za vreme Borisa Jeljcina, mogu da se porede sa tajkunima koji su nastali u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, kolega.

Gospodine Martinoviću, meni je ovo do određenog trenutka bilo smešno, ali zaista sad mislim da više nije.

Ovde se ne radi o bilo kakvom, da kažem, ličnom obračunu, ovde je pitanje da li će Srbija ikada imati institucije ili neće. Vi ste još jedanputa pokazali da vi ne znate šta su institucije, da ne znate kako se prave nezavisne institucije. Ima li nešto gore što neko ko predstavlja zakon može da kaže nego, prvo će ispitati, znači nije donet zakon, nije formirana jedinica poreske uprave koja će se time baviti, nije izabran rukovodilac, nisu izabrani ljudi, nisu obučeni, ali vi sa pozicija vlasti već kažete da će prvo biti ispitana imovina Aleksandra Vučića zato što on tako hoće.

E, tamo vi sležete ramenima, vama je to normalno, meni nije. U tome se razlikujemo. Tamo gde onaj ko je politički najmoćniji u državi kaže – biće tako zato što ja hoću, tamo vladaju pojedinci, a nema institucija. Vaš nastavak, vi kažete – a posle kada utvrdimo da on nije imao takvo povećanje imovine, e onda će doći na udar naši politički protivnici.

Ko ste vi da vi određujete šta će raditi državni organi Republike Srbije? Vi ste taj ko ima detalje o krivičnom postupku koji se vodi protiv Kosmajca. Odakle vam? Vi nemate mogućnost da imate, niste strana u postupku, niste deo tužilaštva, niste sudija. Odakle vam ta saznanja? Da niste jedan od advokata, da niste u pravnom timu Kosmajca? To je suština.

Ne možete vi sa pozicija vlasti, sa pozicija režima određivati šta će neki. nazovi nezavisni organ u Srbiji da radi. Vi niste čak ni dovoljno politički mudri da kažete – ne znamo mi, evo da se izglasa zakon pa ćemo videti šta će biti. Nego, vi u toku načelne rasprave, vi već znate kojim će redom ko doći na udar zakona koji će možda biti ili ne biti izglasan.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Ja sam samo citirao ono što je predsednik Republike rekao, a on to nije rekao sa pozicije vlasti, nego je to rekao kao građanin, da će on sam da se prijavi, što je moguće po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, i da kaže – molim vas, ispitajte moju imovinu i utvrdite da li je nezakonito stečena. Kažite mi, koji element vlasti u tome prepoznajete? Koji element političke moći sem građanskog prava da sam sebe izložite primeni zakona?

Nisam to rekao ja, to je rekao Aleksandar Vučić i to je njegovo neotuđivo pravo, da sam traži da se ispita njegova imovina. Zašto on to traži? Zato što ga optužuju, njega, njegovog brata, njegovog oca, njegovu majku da je to jedna mafijaška porodica i da se u toj porodici niko ničim ne bavi drugim sem što vrše raznorazna krivična dela.

Da vas ne podsećam da su Aleksandra Vučića optuživali ovi iz ovog novog DOS-a, da je on znao da će biti bombardovana zgrada RTS-a 1999. godine, a njegova majka bila u toj zgradi na dan kada je zgrada bombardovana. Zbog toga je on rekao da hoće njegova imovina prva da se utvrdi, da bismo pokazali da su sa druge strane ljudi koji bezočno lažu i da su sa druge strane ljudi koji su od 2000. godine, pa i od 2007. godine sistematski upropastili ovu državu i obogatili se dok je narod ostajao bez posla, bez radnih mesta.

Uporno insistirate na jednoj tezi koja je za mene suluda. Da nema razlike između SNS i DS, a narod je na izborima rekao da te razlike i te kako ima.

Je li bilo auto-puteva za vreme Demokratske stranke? Nije ih bilo. Ima li ih sada? Ima ih, mere se na desetine i stotine kilometara. Je li bilo novih kliničkih centara za vreme Demokratske stranke? Nije. Da li ih sada ima? Ima ih. Da li ima novih škola? Da li ima novih bolnica? Da li ima na stotine hiljada novih radnih mesta? Da li imamo na desetine novih investicija svake godine? Ima li mesta u Srbiji, iole većeg mesta u koje nije došao neki investitor i zaposlio građane te opštine? Nema. Da li je toga bilo za vreme Demokratske stranke? Nije bilo. Postoji očigledna razlika.

A ovo što je vezano za ovaj zakon, pa pravo je svakog čoveka da traži da se prvo na njega primeni zakon i naravno da će zakon biti primenjen kada se za to steknu uslovi, kada se obuče ljudi u Poreskoj upravi, kada se nabave softveri itd. Ali mi insistiramo, to je naše političko pravo, ne možete vi to nama pravo da osporite, mi tražimo da se prvo utvrdi imovina Aleksandra Vučića, a neka ovi pošteni, poput Dragana Đilas, poput Vuka Jeremića, poput svih ostalih koji svakog dana optužuju Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, neka onda oni dokazuju kako su i na koji način stekli svoju imovinu. A i vi i ja znamo kako su je stekli. Nisu je stekli na zakonit način. Jer ne može niko za nekoliko godina svoje javne funkcije da stekne 619.000.000 evra. Nema tog posla koji može na pošten način da se obavlja i da se čovek za tako kratko vreme obogati.

Zahvaljujem.

Kolega Šaroviću, želite repliku?

Izvolite.

Gospodine Martinoviću, vi ne prestajete zaista da zapanjujete i mene i, siguran sam, građane Srbije. Kažete – Aleksandar Vučić je zatražio da prvo njegova imovina bude proverena, ali to nije uradio kao predsednik Republike, nego je uradio kao građanin Vučić i pitate se gde ja tu vidim obeležje moći.

Da li je Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije? Jeste. Da li je predsednik najjače parlamentarne stranke koja ima apsolutnu vlast u Srbiji? Jeste. I vi tu nigde ne prepoznajete obeležja moći. Kažete – građanin Vučić. A gde je građanin Vučić to rekao? Je li to rekao u dnevnoj sobi, igrao karte sa prijateljima pa to rekao? Da nije bio na roštilju, možda isto sa prijateljima ili sa decom na Kosmaju, pa to šapnuo u neki žbun, pa se to na volšeban način našlo na svim televizijama u Srbiji? On je to rekao u svojstvu predsednika Republike Srbije. Jel vi tvrdite da je on neka podvojena ličnost, pa sad treba da gledamo kada se obratio kao predsednik Republike, kada kao predsednik SNS-a, a kad se, bože moj, obratio kao običan građanin?

Od kad to državne televizije, televizije sa nacionalnom frekvencijom prenose izjave običnih građana? Zar vi iz poslaničke grupe SNS, kad običan građanin izjavi, on želi da se neki zakon prvo na njega primeni, onda vi to redom ovde kao papagaji prenosite? Ne, nego prenosite reči predsednika Republike. I ako pričate o političkoj prošlosti šta je kad ko nekad tvrdio, tvrdio ovaj, tvrdio onaj, pa tvrdio je i Aleksandar Vučić da je Ivica Dačić ubio Ranka Panića i da će mu se osvetiti kad-tad, pa danas sedi sa njim u vlasti. Znate, vremena se menjaju.

Što se tiče auto-puteva, da li je bilo auto-puteva za vreme žutih? Bilo je. Da li ih ima sad više? Ima. Ali ja se osnovano pitam što vi gradite tolike auto-puteve kad ste rekli da ćemo uskoro imati leteće automobile? Nemojte uludo da gradimo, bolje podelite svima od tih para leteće automobile, pa ćemo leteti po toj nebeskoj Srbiji.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Aleksandar Antić.
Izvolite, ministre.