Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima potpredsednik Vlade, doktor Nebojša Stefanović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| ministar
Poštovani narodni poslanici, od 2012. godine, pa na ovamo počeli smo suštinski sa izgradnjom antikorupcijskog mehanizma u Srbiji koji do tada ni blizu nije postojao. Dakle, gotovo da nije postojao i ono što je postojalo toliko je bilo nipodaštavano. Samo kad se setim šta je sve izgovarala Verica Barać, šta su izgovarali ljudi iz Antikorupcijskog saveta ocenjujući vlast koja ih je na ta mesta i stavili, jer su oni bili antikorupcijsko telo Vlade Srbije tadašnje.
Pored toga, bilo je moguće, baš kao što je rekao i uvaženi kolega poslanik u diskusiji pre mene, nažalost jedan deo ljudi koji se i nekada u ovoj Narodnoj skupštini označavaju kao krivci za propast naše privrede, finansijskog sistema, naše ekonomije, naših fabrika verovatno će proći nekažnjeno zato što su u to vreme u ovoj Narodnoj skupštini donosili zakone koji su im omogućili da te mahinacije sprovede zakonito, potpuno nemoralno, potpuno protiv svesti, potpuno protiv interesa građana, potpuno uništavajući naš sistem bogateći sebe, ali u skladu sa zakonom. Nažalost, oni su donosili zakone koji su im omogućili da to urade i da danas uopšte ne strahuju od krivičnog gonjenja, zato što su ti postupci, poput onog u privatizaciji da ste vi mogli da uđete u posed fabrike, a da niste morali da izmirite, recimo, privatizacionu obavezu.
Dakle, vi izlicitirate fabriku ili izlicitirate cenu kojom ćete kupiti preduzeće, uđete u posed tog preduzeća, rasprodate ga, razvalite, uništite, niste i dalje isplatili ono što ste izlicitirali i posle šest meseci izađete i kažete – ovo je katastrofa, ja napuštam ovo, a ostvarili ste zaradu, recimo, rezervama preduzeća ili prodajući imovinu preduzeća, i nikom ništa.
Nažalost, takvi zakoni su donošeni, kao i mnogi drugi i zato me često ljudi pitaju, to hoću da kažem zbog građana Srbije, često ljudi pitaju – čekajte, kažete da su ovi uništili firme, pa što ih ne hapsite? To je jako teško pitanje. Teško pitanje, zato što su ti ljudi bili u prilici da tada donose zakone.
Izvinite, svi oni koji nam pričaju o brojnim stvarima u ovoj zemlji, koji su tada bili vlast, samo im postavite pitanje – izvinite, što vi to niste uradili? Zašto niste doneli propise? Zašto niste doneli propise kojima se omogućava efikasnija borba protiv korupcije? Zašto ste donosili propise ili niste donosili propise koji su Srbiju stavili, nažalost, pod reflektore kao jednu od zemalja u to vreme koja je bila označena kao vrlo visoko korumpirana zemlja i gde su faktori rizika, od pranja novca, koruptivnih aktivnosti, nezakonitog delovanja, bili izuzetno visoki? Odgovor je vrlo prost – zato što su ljudi koji su tada vodili državne sisteme imali interesa da oni budu neefikasni i da se ne bore protiv korupcije.
Mi smo 2012. godine počeli da uspostavljamo ozbiljan, snažan, efikasan mehanizam borbe protiv korupcije i mi smo doneli i tada, ovde u Narodnoj skupštini prvi je bio novi Zakon o javnim nabavkama. Sećate se, gospodin Arsić se toga seća veoma dobro, taj novi Zakon o javnim nabavkama poslužio je kao prvi ozbiljan instrument u borbi protiv korupcije u našoj zemlji.
Ja znam kada prođe dovoljno godina, ljudi to zaborave i čini vam se kao da je to bilo sve vreme tu. Nije. Setite se kakve smo primedbe imali i građana i privrede i društva, svih, na zakone pre toga, gde ste vi praktično kroz javne nabavke imali ogromnu korupciju. Novi zakon 2012. godine jeste usložio sistem, jeste ga učinio, možda, kompleksnijim, težim za sprovođenje, ali je dramatično smanjio koruptivno delovanje. Dramatično. Vi imate od tog momenta do danas, novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije gde ga stalno unapređujemo i non-stop radimo na tome da se Agenciji da više ovlašćenja i više mogućnosti da procesuira one iz svoje nadležnosti. Takođe, Zakon o uzbunjivačima, Zakon o lobiranju. Onda smo doneli novi Zakon o nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, time uspostavili posebna sudska odeljenja, posebna tužilaštva, posebna tužilačka odeljenja za borbu protiv korupcije, posebne jedinice policije. Mi smo, ja ću vam dati jedan podatak, mi smo u 2019. godini imali 584 pravnosnažne presude u delima protiv korupcije, 584 samo u 2019. godini. To je rezultat i bolje obuke ljudi iz tužilaštva i policije, bolje kooperacije sa sudovima koji su danas isto bolje trenirani nezavisno od ovih naravno i naravno, više edukacije i više mehanizama u rukama organa i tela, pa na kraju krajeva i poreske uprave.
Imali smo potpuno sprovedenu drugačiju reformu i u Poreskoj upravi. Mi danas imamo mnogo efikasnije mehanizme za sprečavanje pranja novca i u onim oblastima koje su označene kao potencijalni rizici, kao što je građevina, pogotovo tamo gde su nosioci dozvola, ne pravna, već fizička lica i naravno tamo gde imamo igre na sreću, pa da li se odvijale u virtuelnom svetu ili se radi o klasičnim igrama na sreću, gde smo uspostavili nove mehanizme Poreske uprave, gde smo uspostavili nove mehanizme Uprave za sprečavanje pranja novca, koji danas sa mnogo više kapaciteta i više inspektora i više nadležnosti postupaju i sprečavaju da bilo ko zloupotrebi nešto što je samo pre sedam, osam ili deset godina bilo potpuno normalno i moguće, da uđete u kazino i da prijavite dobitak od 100 hiljada evra i odjednom ste oprali 100 hiljada evra novca. Danas je to naravno nemoguće, apsolutno nemoguće.
Dakle, hiljade takvih primera. Zašto? Zato što je ova Vlada želela da to ne bude kozmetika, da to ne bude nešto što smo doneli samo da bi se donelo, već da bude primenjivo i da taj sistem počne da se gradi, težak, vladavina prava, kao što je rekao prethodni narodni poslanik, nije lako da se uspostavi i bolna i teška, ali smo se mi u tom upustili i krenuli ozbiljno da uspostavimo da Srbija bude jedna od zemalja koja je vodeća u ovom regionu u tom smislu. Zato ovaj zakon, koji je danas pred vama, dolazi kao kruna, dakle u 2020. godini kao kruna svih prethodnih aktivnosti koje će omogućiti da u narednih godinu dana imamo 60 novih inspektora koji će se baviti istraživanjem porekla imovine, koji će biti posebno trenirani za ove aktivnosti i koji će zajedno sa drugim nadležnim državnim organima, čija sinergija i sadejstvo su važni zato što ni ovih 60 ljudi neće moći sve da uradi, će istražiti svakog ko bude pod udarom ovog zakona.
Mislim da je najvažnije i da bi bilo vrlo važno da prvo bude istražena imovina političara, članova Vlade u prvom redu, zato što neće biti poverenja u zakon ako to ne bude prvi princip. Dakle, istražite poreklo imovine onih ljudi koji predlažu zakona, onih koji su najviši nosioci izvršne vlasti, dakle Vlada Republike Srbije, istražite imovinu svakog od njih, svakog člana porodice, svakoga i možete da utvrdite da li je to onda zaista iskreno ili nije i onda idete dalje.
Naravno da je bilo ranije pokušaja u istoriji u našem sistemu da se imovina da članovima porodice, da se da čak i licima koja nisu međusobno povezana, ali to po ovom zakonu dalje samo znači da će ti ljudi biti pod udarom zakona, oni će morati da objašnjavaju odakle im novac, odakle im imovina, njihovi članovi porodice, s njima povezana lica. Vi time faktički, onaj ko hoće da prikrije svoju imovinu time što će je dati nekome drugome, pa njega će unesrećiti i njegovu porodicu, jer će taj morati da plaća porez, da mu se utvrđuje krivično delo, da uđe u provere s Poreskom upravom, s tužilaštvom, sa svim državnim organima.
Dakle, ovaj zakon nam daje mogućnost širokog zahvata i nema toga ko ne može biti zahvaćen ovim zakonom. To je odličan antikoruptivni mehanizam. Dakle, imamo volju države da na ozbiljan način pristupi ovome. Ovaj zakon nam daje na jednom mestu, sublimira sve one mogućnosti koje je Poreska uprava imala jednim delom i ranije, ali proširuje mogućnosti, i ne samo Poreske uprave, već i drugih državnih organa, i daje jasne norme šta je naš target. Naravno da će biti prvi, pored ovih što sam rekao vezano za politiku, treba da budu prvi oni čija je imovina višemilionska, ona koja je ogromna, najveća i treba da budu provereni.
Naravno da će se doći i do onih koji su sitniji, ali kada to budemo imali ljudi će se više truditi da plate porez, jer izbegavanje plaćanja poreza je svuda u svetu teško delo, jer vi time faktički onemogućavate državu da napreduje. Ne platite porez – nema puta, nema škole, nema mosta, nema bolnice. U tome je suština, nema vodovoda i kanalizacije, nema normalnog života, nema većih penzija. To je to.
Zato mi hoćemo da na ozbiljan način, naravno, postupamo. Hoćemo da se zajedno sa Narodnom skupštinom borimo da i u budućnosti poboljšavamo sve ono što vidimo iz iskustva u primeni zakona da možemo još bolje i možemo još efikasnije, ali mislim da će donošenjem ovog zakona, uz sve prethodno navedene, sistem antikorupcionih mehanizama u Srbiji biti na jedan način zaokružen.
Mi ovim stičemo samo mogućnost da na ozbiljan način, primenom svih ovih zakona, a kažem vam, sa 584 pravosnažne presude u 2019. godini, ne postoji nijedna zemlja u regionu koja to može da pokaže, nijedna. To su stotine godina zatvorskih kazni, to su milioni oduzete imovine, u evrima, naravno, i to je mehanizam koji pokazuje da imamo mogućnost da dođemo do svakoga, jer tu ima i nosioca vlasti, ima onih koji su javni funkcioneri, ima onih koji su u privatnom biznisu, ima onih koji su posrednici između tih, ima raznih lica koja su prekršila zakon i koja su obuhvaćena tim krivičnim mehanizmima. Ovaj mehanizam koji mi danas donosimo omogućiće nam da oni koji misle da su se provukli i oni koji misle da su izbegli krivičnu odgovornost moraju da dokažu poreklo svoje imovine.
Šta je to problem, ako imate poreklo imovine? Zašto je to problem za bilo kog čoveka? Naravno, kada u skladu sa ovim zakonima poreski organi učine verovatnim da ste vi ispunili ove uslove, da ih ne ponavljam, ove koje zakon predviđa. Zašto je problem? Imate sve, posao, novac ide preko računa, zašto je problem? To je jedan izvod iz banke, dva, pet, nije važno. Problem je kada ima nesrazmerno veliku imovinu, neko ko odjednom ima 50, 100 miliona evra, a nema poreklo. Kako je moguće da propustimo te ljude, da im oprostimo, da im kažemo – u redu je, nema veze? Naravno da ne možemo i naravno da moramo da pokažemo da smo posvećeni.
Zato se još jednom zahvaljujem Narodnoj skupštini koja je na ozbiljan način sve ove godine, u različitim sazivima od 2012. godine naovamo, shvatila koliko je važno, imaćemo mi, videćete, i u svim od 2012. godine naovamo svedok sam ogromnih otpora koji su se javljali na raznim nivoima u društvu donošenju ovakvih zakona. Ne odgovara svima borba protiv korupcije i ona nije laka. Uvek kada se borite protiv korupcije imaćete napade, imaćete kampanje od jutra do mraka, tobož zbog nečeg drugog. U suštini znate i sami zašto.
Hvala još jednom na podršci i hvala vam što ste čvrsti u uverenju da podržite napore i Vlade Republike Srbije u borbi protiv korupcije.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
U stvari, to je više dopuna i jedno upozorenje, hajde tako da kažem, savet. Dakle, korupcija jeste zlo i to nije uopšte sporno, ali postoji tačno određeno tlo koje pogoduje razvoju korupcije. Kada se suočimo sa korupcijom u jednom društvu, uvek volimo da uzmemo sekiru, kosu i da se nadamo da ćemo jednom jakom akcijom u kojoj se upotrebljava legalna sila, naravno, u kojoj se zakon upotrebi i isuče, doći će do toga da se ta pojava spusti na jedan nivo koji je prihvatljiv. Korupcija se ne može iskoreniti. Ko god mislio da je tako, vara se.

Međutim, praksa kaže da se korupcija najbolje iskorenjuje tako što smanjimo broj tačaka gde korupcija može nastati. Najbolji način da se borimo protiv korupcije je upravo da imamo jednu dobru podelu posla između države i privatnog sektora. Državu koja radi one poslove gde je država nesumnjivo bolja i privatni sektor da radi ono u čemu je bolji i da saobraćaj pravni i ekonomski odnosi između privatnog sektora i države budu jednostavni i svakome očigledno razumljivi i vidljivi. Na taj način sečemo mesta gde korupcija može nastati i gde mogu nastati sve stvari koje podstiču ljude da se nezakonito ponašaju. Sama sila bez građana koji uviđaju dobru organizaciju države, koji uviđaju da se sa niskim porezima postiže mnogo toga, samo to može dovesti do jedne mentalne higijene u kojoj se koruptivne aktivnosti ne koriste i u kojoj se ne izbegavaju obaveze prema državi.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pitam, da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, korupcija je zloupotreba javnih ovlašćenja u sopstvene svrhe. Korupcija je usko vezana i sa ispitivanjem porekla imovine, ali uglavnom kada se to govori misli se na imovinu političara. Korupcija može biti bela, siva i crna. Bela je ona zasnovana na nepotizmu, siva je ona u razmeni određenih usluga i one se krivično ne gone. Ona crna je kada se to radi za novac. Korupcija kod političara, kod određenog broja je proizvela bogatstvo koje, po meni, oni ne mogu da objasne.

Ovaj zakon je već ispunio svoj svrhu, na određen način. Bogati koji su se na politici obogatili sada od svog bogatstva imaju samo strah da ga ne izgube. Zamislite da ste Dragan Đilas, zamislite da ste Dragan Đilas i da ste za vreme, kako kaže ono, sticanja koristi za vreme vršenja javne funkcije.

Da li on ima neko drugo sticanje koristi? Teško. Celo njegovo bogatstvo je zasnovano, upravo na javnoj funkciji. Znači, bio je u kancelariji, šef kancelarije Borisa Tadića, bio je ministar za nacionalno investicioni plan. Taj nacionalni investicioni plan je uglavnom bio plan za izgradnju auto-puta kojim će novac ići u njegove privatne džepove i na kraju je bio gradonačelnik, ili što naši mladi kažu kradonačelnik, odatle potiče 619 miliona evra.

On i Šolak više ne razmišljaju glavom, sada razmišljaju novčanikom. Njihov mozak je u novčaniku, a novčanik u džepu. Ovaj zakon ih dovodi do toga da imaju strah da to ne izgube. Siromaštvo ne prave siromašni, siromaštvo proizvode bogati, posebno ovi bezobrazno bogati, koji su se obogatili na javnoj funkciji, kao što je to Dragan Đilas. Zašto bogati na takav način proizvode siromaštvo? Zato što finansijska sredstva i materijalna dobra odvajaju u svoju korist, često novčana sredstva iznose van naših tokova u inostranstvo i tako se proizvodi siromaštvo. Novca ima dovoljno, ali za vreme žutih nesrećnika bio nepravilno raspoređen, oni su sa narodom delili zlo i dobro, tako što su dobro uzeli sebi, a zlo ostavili narodu.

To njihovo bogatstvo, iznošenje novca i korupcija je ujedno bila loša poruka za investitore. Zamislite, u Đilasovo vreme, zašto nije bilo investicija iz inostranstva? Pa, videli ljudi da funkcioneri, a to je centralizovana korupcija, kada državno rukovodstvo iznosi pare napolje i kada je koruptivno, onda je to centralna korupcija, i kada su ljudi videli da državno rukovodstvo iznosi pare u inostranstvo, kažu - šta mi u tu zemlju da unosimo investicije, kada vidiš da njihovo državno rukovodstvo, funkcioneri, Đilas, Pajtić, Ješić, kako se zovu svi Šutanovac ili zgrabinovac, kada oni iznose novac u inostranstvo. Zašto bi neko u tu zemlju, onda investirao.

Postojala je uzajamna veze, između manjka investicija i njihovog bogatstva, koja su iznosili na belosvetska, kukova i druga ostrva. Takođe, to je rezultiralo i određeno siromaštvo, gubitkom radnih mesta, zato što je taj novac poticao iz privatizacije, a privatizacija bila više neka grabizacija, nego privatizacija, ili što u Sremu kažu da se malo private. To je značilo da se malo najedeš, kao eto tek tako malo, pa je bila grabeživa malko privatizacija predatorska. Još ću navesti neke primere.

Zamislite 300 hiljada hektara, u 63 kombinata, to ovi veliki zaštitnici, zaštitnici sada poljoprivrednika itd, to su zaboravili, to je kao zaboravljeno, gotovo je. Ne, nije gotovo, 63 kombinata su prodavana za cenu koja je bila ispod dva miliona evra po komadu. Govorim ne o zadrugama, o kombinatima koji su imali više hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Na stranu i što im je Šarić bio vodeći investitor, to su ovi koji se bore protiv narko-tržišta itd. To su ovi sa kokama nosiljama, preletačicama itd. Gde ove preletačice, koje promene četiri stranke, pričaju o koki, misleći da su koke koke, da je droga koja se zove koka, da se proizvodi u kokošinjcu. Ja mislim da su veoma dobro upoznati, s obzirom da dele zajedničku crtu sa Sergejom Trifunovićem, ali bože moj.

Privatizacija kombinata 1,8 miliona evra po komadu, 300 hiljada hektara, prodata za, čini mi se, 150 miliona evra, maksimalno. Vrednost 300 hiljada hektara vojvođanske zemlje, je danas 4,5 milijarde. Sada će neko da ih tereti, ne znam, ta 150 miliona itd, koje su pokrali da bi to tako jeftino prodali, a u suštini su napravili štetu od 4,5 milijardi. Sada vas ja pitam, da imaju i prigovor na PKB, gde je PKB prodat za sumu koliko su oni dobili za svih 63 preduzeća ili 300 hiljada hektara.

Sad su oni prigovorili, kao to nije bilo moglo je skuplje i tako dalje, a pri tome su u tom PKB napravili 82 miliona evra duga, a gle čuda, u vreme dok je u Beogradu kradonačelnik koji je upravljao i PKB-om, bio Dragan Đilas, a gle čuda, rukovodstvo PKB je dovedeno direktno iz Delte od Miškovića. Sada vas ja pitam, da li oni stvarno mislite da nemaju strah da ne izgube to bogatstvo koje su stekli na tako pokvaren i bezobrazan način.

Bogatstvo je kao morska voda, što ga više imaju, to su žedniji. I, Šolak i Đilas su najbolji primeri, Šolak broj dva. Recite mi ministre, koliko je Šolak uložio novca, koliki je ulaz u Srbiju? Koliko je uložio? Dakle, KDS sistemi, kasnije SSV, „Junajted grupa“, „Junajted medija“, „Dajrek medija“, koja je članica „Junajtede grupe“, „Junajted medije“. „Dajrek medija“ je bila Đilasova, da li je tako? Kao nisu međusobno povezani? Vrlo lako se međusobno povežu, reklamno tržište i tako dalje. Recite mi koliko je Šolak uneo novca u Srbiju? Investirao je, red je da zaradi, nije problem, ali ja mislim da su to bila minorna ulaganja. Razvlačio je kablove po EPS mrežama i tako dalje. Znate li za koliko je on prodao taj biznis? Znači, „Junajted grupa“, SBB i tako dalje, je prvo prodala svoj biznis, deo svog biznisa za 1,5 milijarde evra, dok ste se vi kao državno rukovodstvo vozili u onom Falkonu raspadnutom, on je imao dva nova. Jedan je Falkon, drugi je slične neke marke.

Sada se ja pitam, pošto je onako posredno u Dnevniku objavljen informacija kako je on poreski obveznik u Švajcarskoj. Čekajte, biznis mu je ovde, ovde zarađuje stotine miliona evra godišnje, biznis mu je bio jedan i po milijarda, pa je taj biznis onda zajedno sa tim Dejvidom Petreusom, pretvoren u BS Partner. A u koliko para? U 2,6 milijardi evra. Znači, Šolakov biznis i Đilasov koji je prodat, vredeo je 2,6 milijardi evra. Sada bih ja mogao vas kao ministra policije da pitam, koliko su oni novca, njih dvojica uložili u taj biznis kada su uspeli da ga prodaju za 2,6 milijardi evra? Da li su korišćeni državni resursi, resursi EPS, toplana i tako dalje? Da li su korišćene povlastice koje je Đilas imao u državnom rukovodstvu zato što je bio ministar, zašto što je bio kradonačelnik, zato što je bio blizak Borisu Tadiću i tako dalje? Koliko su oni novca uložili da bi za biznis dobili 2,6 milijardi evra i opet ostali u nekoj igri, i opet uzimali stotine miliona evra od pretplatnika sa teritorije Srbije. Najbolji dokaz je sa „Telekomom“. „Telekom“ su hteli da uguše, sada su sami tražili da se njihovi kanali udalje sa „Telekoma“, uključujući i N1, a sada bi samo da vrate N1, ali ne besplatno. Znači, „Telekom“ kaže, hajde besplatno ćemo vas pustiti, emitujte za 800 hiljada korisnika do mola. Što znači da to gleda milion, dva miliona ljudi. Može da gleda, ali neće da gleda i ne možete ljude da naterate da gledaju N1, da čitaju „Danas“, „Vreme“, NIN i tako dalje, ljudi to neće, kao što ne možete da ih naterate da glasaju za te nesrećnike koji bojkotuju ovde rad Narodne skupštine.

Želeo bih da znam, kako mi uopšte sa njima da izađemo na kraj, jer to je ogroman novac i ljudi koji misle da sa novcem mogu sve, da mogu da kupe poslaničke grupe, da mogu da kupe političke partije, da mogu da kontrolišu druge političke partije, kroz dužničko ropstvo. Ljudi koji misle da sa novcem mogu da urade sve.

Uglavnom misle da posle toga urade sve za novac, kao u onoj morskoj vodi, da što više imaju to su žedniji. Zato ja podržavam ove zakone, ali se pitam – šta ćemo sa ovima koji su kupovali do 2007. godine, kao Ješić stanove u Beču, bazene za teču ili strica, ujaka i tako dalje?

Šta ćemo sa onima koji su imali pocepane patike i pocepane farmerke, šta ćemo za te moralne kredibilne veličine koje su, gle čuda, odjednom stekle nekoliko hiljada kvadrata prostora, penthause i tako dalje?

Šta ćemo da uradimo sa njima, na koji način i kojim kompletom zakona, ne samo ovim jednim zakonom, da krenemo na njih i da narodu pokažemo da ćemo suzbijati kriminal i nećemo dozvoliti da kriminal suzbije državu.

Moja poruka za sve političare je sledeća – da nikome nisu nosili novčanik ispred krsta. Nijedan kapital u Srbiji nije trajao 100 godina, zapamtite. Probajte da proverite.

Nijedan kapital u Srbiji nije trajao duže od 100 godina. Nikome nisu nosili novčanik ispred krsta, a kovčeg od najbolje hrastovine je samo kovčeg, nijedno bogatstvo nije dočekalo da ga unuk potroši i zato je moja poruka političarima i svima ovim bogatašima koji su se obogatili na ovaj način.

Nemojte, bre toliko da kradete, ne možete u isto vreme da jedete tri supe, da jedete tri mešana mesa, ne možete da pojedete tri raka u isto vreme, ne možete da spavate u tri vile, ne možete u isto vreme da imate tri devojke koje se skupo održavaju, znači nemojte bre toliko da kradete. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavjući, poštovani ministre i kolege poslanici, na današnjem predlogu zakona imamo pored Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu o kome ću detaljno govoriti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, i obligacionim odnosima, i Predlog potvrđivanja Memoranduma o razumevanju saradnje u borbi protiv korupcije, u okviru antikorupcijske inicijative Jugoistočne evrope.

Kada govorimo o ovim zakonima koji se odnose na dopune izmene i dopune o parničnom postupku, i obligacionim odnosima, mogu samo da kažem da je to ustvari rezultat usaglašavanja već donetih zakona koje smo imali ovde u Narodnoj Skupštini, gde smo unapredili mnoge postupke, kada su u pitanju uopšte ovi postupci, i drugo, imamo rezultat digitalizacije samog procesa funkcionisanja državne uprave, i pogotovo unapređenje života, građana Srbije koji žive i u inostranstvu, tako da nam je od velikog značaja što danas usvajamo ove izmene i dopune za te ljude, ali kada govorimo o Memorandumu o razumevanju i saradnji u borbi protiv korupcije, u međunarodne organizacije antikorupcijske inicijative jugoistočne evrope, onda treba reći da je Srbija ustvari ovde da ratifikuje jedan memorandum koji je inače važio od 17. maja 2010. godine do 2013. godine i do dana današnjeg nije ratifikovan, ali je ta regionalna saradnja jako značajna i bez obzira na to, mnogi međunarodni bilateralni sporazumi su potpisivani, kada je u pitanju antikorupcija, zemalja u regionu i zemalja centralne jugoistočne evrope, kojim smo ustvari ušli u taj deo kada je u pitanju razmena podataka, pogotovo kada je korupcija u pitanju.

Prema tome, ona priča o tome da neko iznosi novac, pa sada više ne znamo gde se nalazi taj novac od korupcije ovde u Srbiji, više ne stoji, zato što danas kada naše ovlašćene institucije pošalju zahteve o tome, o određenim poreskim obveznicima i želimo da znamo da li imaju određenu imovinu, koja se odnosi na stanove, na kola, na preduzeća, na hartije od vrednosti, na bankovne račune, odmah dobijaju izveštaj od stranih institucija preko određenih međunarodnih bilateralnih sporazuma. Prema tome, danas se zaista ne isplati kriminal i taj kriminal kojim neko želi da se bavi ili se bavi, zaista svrstava određenu klasu ljudi koje nazivamo kriminalci i koji jednostavno danas sve teže i teže mogu da rade taj svoj posao.

Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu je tema koja je započela posle 2000. godine, sećate se profesora Čupića 2001. godine, o predlogu zakona o ekstra profitu. Zatim 2007. godine, tadašnji ministar finansija a potom i premijer, tada je govorio da nam ne treba uopšte takav zakon zato što već postoji dovoljno dobar zakon o naplati poreza, i da jednostavno država nema potrebe niti zahteve za tako nečim.

Godine 2013. kada je u Vladi Republike Srbije, prvi potpredsednik bio gospodin Vučić, prvi je bio zadužen ustvari za borbu protiv korupcije i prvi je pokrenuo pitanje da je ovakav zakon zaista potreban Srbiji, ali su se tada javljali, podsetiću vas mnogi ekonomski stručnjaci sa određenog fakulteta, koji su govorili da nema potrebe uopšte za takvim zakonom, i da bi to bila neka naknadna pravda i naplata te pravde 2015. godine, čak smo imali određene stručnjake koji su vezani i za poreske zakone i za poresku upravu, koji su govorili da po ovome država pokazuje svoju slabost, da se nikada neće doneti taj zakon i da ne postoji uopšte šansa da poreska uprava ima snage da iznese ovakav posao.

I zaista do sada mi nismo imali mogućnosti da donesemo ovakav zakon, zato što je država morala prvo da sprovede veliki posao, a taj veliki posao je upravo ta fiskalna konsolidacija i ekonomske reforme kojim smo morali određena zakonska rešenja koja se odnose na poreski sistem da potpuno na određeni način redifinišemo, odnosno rekonstruišemo, da zaista Ministarstvo finansija može u svakom trenutku, a uz pomoć povezivanja digitalizacijom sistema, može da kontroliše sve institucije, koje će poreska uprava u budućnosti, zaista sarađivati i upotrebljavati da bi ovaj zakon zaživeo i na kraju krajeva, trebalo je urediti administrativno sve te institucije.

Institucije koje se pojavljuju u saradnji u povezivanju ovog zakona da bi sproveli je pored poreske uprave i MUP, Narodna banka Srbije, zatim Agencija za borbu protiv korupcije, zatim Uprava protiv sprečavanja pranja novca, zatim Republički geodetski zavod, zatim Agencija za privredne registre, kao i Centralni registar za hartije od vrednosti kliring.

Prema tome vidite da mnoge institucije će učestvovati direktno, imaće svog predstavnika koji će sarađivati sa poreskom upravom, na određeni način da bi zaista došli do pravih podataka na osnovu kojih bi bilo izvodljivo i primenljivo da ovaj zakon zaživi i profunkcioniše.

I on će zaista profunkcionisati, jer na osnovu ovog Predloga koji je ovde dat, videćete da su do detalja razrađeni sistem funkcionisanja kontrole, ustvari porekla imovine.

Znači, mi sada imamo po prvi put jedan poreski sistem koji je inače dinamičke prirode i koji zavisi od tržišta i zavisi od potrebe građana Srbije, ali zavisi i od toga na koji način se država ponaša prema svojim poreskim obveznicima.

To je jedan od osnovnih uslova da bi funkcionisala pravna država i svi oni koji su govorili da imamo slabe institucije i da ne može da zaživi ovakav zakon, upravo sada nakon ovog zakona, nakon ovih rešenja, shvatiće koliko smo zaista napredovali kao Republika Srbija.

Još nešto ću vam reći. Ovaj memorandum o kojem razgovaramo, dok pričamo o regionalnoj saradnji, upravo se radi uz pomoć Evropske komisije i ta međunarodna organizacija koja se odnosi na antikorupcijske delatnosti sarađuje sa svim institucijama, kao što će sarađivati sa institucijama u Republici Srbiji.

Ovo je mehanizam države kojim će Republika Srbija znati u svakom trenutku o svakom poreskom korisniku na koji način suštinski poseduje određenu imovinu, što pokretnu, što nepokretnu, i na određeni način da li plaća pore i da li je u sistemu od poslednje tri godine u trenutku kontrole, znači, ukoliko je došlo do promene u kapitalu iznad 150.000 vrednosti u odnosu na njegove prihode da li postoji ta disproporcija ili ne postoji ta disproporcija.

Ukoliko se pokaže da postoji ta disproporcija faza kontrole se obavlja u dva dela. Jedan deo je onaj koji se odnosi na sam postupak sprovođenja. Drugi deo se odnosi na dokazivanje poreskog obaveznika da ima poreklo imovine, da li je to legalan ili nelegalan način.

Znači, legalan je ukoliko donese određenu dokumentaciju: odakle je taj novac, da li je po sistemu određenog naslednog prava ili po sistemu da je zaradio, ili na osnovu ušteđevine, na osnovu prihoda na krajnje legalan način.

Ukoliko ne može da dokaže to, a ne mogu da dokažu najčešće oni ljudi koji se bave određenim nelegalnim radnjama i ukoliko se zaista pokrene kontrola koja će dokazati da postoje krivični postupci, to se šalje Ministarstvu unutrašnjih poslova, jedinici koja će pokrenuti istragu zajedno sa tužilaštvom i na osnovu toga se pokreću određeni postupci.

Čak je predviđeno da ukoliko se u samom utvrđivanju kontrole nađe da je sve, naravno, po zakonu urađeno, a da se nije na primer platio porez za određene nekretnine, na autorska prava, na poreze na imovinu, nije prijavljena, na primer, uopšte poreska prijava pre 2007. godine, da će se onda obračunati porez i platiti po nekom drugom osnovu.

Prema tome, ovaj zakon nije samo zakon koji se odnosi na poreklo imovine, on je i neka vrsta kontrole plaćanja poreza po ranijim osnovama.

Kada pitaju zašto se samo kontroliše od 1. januara 2007. godine? Od 1. januara 2007. godine, suštinski, Poreska uprava ima bazu podataka potpuno digitalizovanu, znači, kompjuterski vođene sve ugovore i poreske prijave i na osnovu toga vi možete da izvršite određenu kontrolu. Pre toga postoji u pismenoj formi u poreskim jedinicama, u poreskim upravama ti ugovori i ne može se garantovati da li su oni svi, da li ih ima ili ih nema. Zbog toga je važno da poreski korisnici znaju da od 1.1.2007. godine, svi oni koji su u sistemu će učestvovati u dokazivanju prava o poreklu imovine.

Kada govorimo o tome da će Poreska uprava kontrolisati imovinu, njenu vrednost imovine, zatim, poreske prijave, bilanse, završne finansijske račune, onda govorimo da pod kontrolu idu svi građani koji su poreski obveznici, svi preduzetnici i sva pravna lica.

Srazmerno tome, Poreska uprava nakon proveravanja svega toga vršiće određene svoje nadležnosti koje su definisane ovim zakonom od člana 6. do člana 9. I vrlo je važno da postoji ta jedinica koja će biti posebno formirana, jedinica poreske uprave od 60 inspektora koji će raditi isključivo na ovom poslu.

Čuli ste od ministra da je predsednik, odnosno da će glavni šef te jedinice Poreske uprave biti čovek koji će morati da ima određena znanja preko, 10 godina rada u Poreskoj upravi, odnosno poreskom sistemu, da će biti postavljen na Vladi i da će njegov mandat trajati pet godina, ali uslove koje on mora da ispunjava, pored svega ovoga, je da će morati da prijavi svoju imovinu i da će morati da prođe bezbedonosne kontrole koje se obavljaju na određeni način koje su propisane procedurama BIA i MUP Srbije.

Naravno, te procedure važe kao i za sve druge ljude koji potpadaju pod ovu vrstu kontrole tako da na osnovu pozitivnih karakteristika i na osnovu svega, kada prođe određene korake u dobijanju određenih kvalifikacija takav čovek će voditi ovu jedinicu.

Ova jedinica ima za zadatak da pored onoga što će obaviti u vidu unakrsne kontrole imovine prihoda i rashoda ima zadatak i da izradi rešenje. Na to rešenje, naravno, u tom postupku, sam poreski korisnik može da učestvuje i mnogi verovatno neće hteti da učestvuju jer nemaju da pokažu određenu dokumentaciju.

Oni koji ne žele da učestvuju oni, jednostavno, ne mogu da spreče da se taj postupak završi. To znači, to ne učestvovanje podleže određenim kaznama, ali učestvovanje znači da priložite odgovarajuću dokumentaciju.

Nakon rešenja koje dobijete, ukoliko poreski obaveznik nije zadovoljan sa njim, ukoliko je ono negativno u smislu toga da niste dokazali zaista poreklo imovine, Poreskoj se obračunava na tu osnovicu, 75%, imate pravo žalbe kao poreski korisnik. Ukoliko i tu žalbu, ona se kao drugostepeni organ šalje Ministarstvu finansija, ukoliko bivate odbijeni za tu žalbu imate pravo, naravno, da pokrenete upravni spor kod Upravnog suda i nakon toga, ukoliko sud potvrdi to rešenje plaćate tu kaznu, ukoliko ne potvrdi idete na dalje postupanje Poreske uprave.

Ono što je važno reći, to je da specifičnosti koje su jako važne ovim zakonom, to je da bi radili ovaj posao i da ono što smo hteli kao država, to je da ovaj zakon bude primenljiv i potreba da se obavi obuka kadrova koji će to raditi. Ti kadrovi koji će to raditi su pre svega sudije u Upravnom sudu, zatim ljudi za koje sam rekla da su predstavnici ovih institucija koji će takođe morati da prođu različite vrste obuka, kao i ovi inspektori koji bi trebali da imaju specijalizovanu obuku iz ove oblasti, da bi zaista bili sposobni da rade tu unakrsnu kontrolu.

Čuvanje podataka, ono što smo čuli i što je vezano za određene zakone koje smo mi doneli za čuvanje posebnih informacija o ličnostima i ono što je moj kolega Neđo Jovanović rekao, mislim da možda nije video član 24. koji kaže da je čuvanje ovih podataka inače poslovna profesionalna tajna i verovatno će svi inspektori morati da potpišu takav dokument, gde sa punom materijalnom odgovornošću moraju da čuvaju profesionalnu tajnu, tako da je i to predviđeno ovim zakonom.

Ono što je važno, to je da kaznene odredbe za neučestvovanje u postupku su dosta velike, recimo, da za fizička lica koja ne učestvuju u dokazivanju, znači dostavljanju dokumentacija Poreskoj upravi idu od 50.000,00 do 150.000,00 dinara, za preduzetnike od 100.000,00 do 500.000,00 dinara, a za pravna lica iznos od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara.

Prema tome, država je ovde obezbedila zaista puno učešće svih relevantnih subjekata da bi ovaj zakon zaživeo. Svako će odgovarati za svoje postupke, odnosno za svoju imovinu pred državom kroz Poresku upravu i kroz poreske prijave.

I, naravno, ono što je važno reći, a to je da se uvodi red u Srbiji prema ovom zakonu, da će oni koji su vladali Srbijom pre 2012. godine, morati da dokažu kako su stekli legalno, upisali i uknjižili sebe na 1.625 kvadrata stambeno poslovnog prostora u Beogradu i kako su stekli prihode od 619.000.000,00 evra kroz svoje firme, a bili na poziciji gradonačelnika Beograda i ministra u Vladi? Oni koji su učestvovali i bili ministri spoljnih poslova i dobijali prihode za predsedničke kampanje na svoju nevladinu organizaciju od 8.000.000,00 evra moraće da dokažu poreklo imovine. Kako to da Poreska uprava nikada za zemljište gde je građen Belvil nikada nije firmi vlasnika gospodina Miškovića nije obračunala naknadu za to zemljište, a Belvil je sagrađen, a stanovi su prodavani preko „Hipo Alpe Adria“ banke?

Znači, to kako ste vi državnu imovinu prenosili na privatnu imovinu, knjižili se i gde su ljudi bili u prvih 100 po bogatstvu na „Forbsovoj listi“ će biti predmet rada poreske uprave. Na tim ljudima će biti da dokažu svoje vlasništvo.

Gospodin Aleksandar Vučić je, inače, juče u emisiji na „Prvoj TV“ rekao da jedva čeka da prvi bude taj koji će kao političar čija će imovina biti kao predmet sagledavanja od strane poreske uprave i da će prvi tražiti da bude primer kako svi političari treba zaista da prikažu realno svoju imovinu i odakle sredstva sa kojima raspolažete kao svojom imovinom. Prema tome, ako to važi za prvog u državi, treba da važi za sve nas koji se bavimo politikom, ali će važiti i za one koji se bave danas privredom, a nekada su se bavili politikom.

Prema tome, ovaj zakon zaista pokazuje da u Srbiji treba da počne da vlada red, a on vlada tako što su počeli institucije zaista da rade svoj posao i tek kao kruna rada tih institucija i povezivanja, gde neće moći da bude bilo kakvih zloupotreba kroz rad tih institucija, može da se donese ovakav zakon koji će biti primenljiv za sve.

Naravno da je jako teško dokazati mnoge zloupotrebe i to je ono što je, s jedne strane, skepsa mnogih poslanika ovde, ali na nama je da se borimo da zakon živi i da je primenljiv za svakog od nas i da dajemo primer građanima Srbije, prvi da stanemo u red kad donosimo ovakve zakone kojima pokazujemo da smo zaista promenili Srbiju od 2012. godine do danas i zato smatram da u danu za glasanje oni koji misle dobro ovoj državi i koji se ne plaše bilo kakvih zakona koje danas ovde donosimo treba da glasaju za ovaj predlog. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničke grupe žele reč? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite, kolega.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem.

Mi smo, kao i uvek, vrlo zainteresovani da svi oni zakoni koji idu na korist građanima Republike Srbije budu usvojeni i uvek će imati podršku Stranke pravde i pomirenja i nas narodnih poslanika, a posebno kada su u pitanju zakonska rešenja koja idu u tom smeru da onu rak ranu svakog društva, pa i našeg, kakva je korupcija, svedu na bilo kakav minimum. Imaju veliku podršku svakog ko misli dobro i sebi i svojoj porodici, svom narodu, a na kraju i institucijama i samoj državi.

Nažalost, prethodne tri decenije smo u onom mutnom periodu tranzicije bili svedoci da su ljudi zloupotrebljavali teška i bremenita vremena, da su se jagmili za društvenu svojinu i da su na taj način od građana Republike Srbije otuđili velika bogatstva, velike gigante, velike proizvodne pogone i na taj način su oštetili svakoga ko je, a svaki je građanin kroz svoju porodicu ulagao u izgradnju svih tih privrednih subjekata koji su bili žila kukavica svakog pojedinca. Zato smo posebno zainteresovani da se i ovaj zakon usvoji i da konačno bar kroz neku vrstu moralne ili socijalne satisfakcije svi oni ljudi koji su godinama unazad bili žrtve loših privatizacija, kojima su najčešće tajkuni, zloupotrebljavajući svoje konekcije i veze sa korumpiranim političarima, uništili našu privredu, budu dovedeni na to da moraju bar delom ono što su otuđili građanima Republike Srbije i vratiti.

Mi se, nažalost, vrlo često i danas sa ogorčenjem sećamo hiljada i hiljada radnika, pa čak i brutalnih scena pokušaja da odbrane tu svojinu. Samo na našim prostorima u Sandžaku su uništeni veliki privredni subjekti, giganti, pa čak i oni radikalni pokušaji zaposlenika da sačuvaju tu svojinu nisu uspevali, poput odsecanja prsta, zakucavanja eksera u ruke itd. Sve ono što je bilo vredno, na čemu se bazirala sadašnjost i budućnost, otišlo je budzašto, zahvaljujući onima koji su u to doba tranzicije zloupotrebili političke moći i zloupotrebili nemoć institucija ili ne želju onih koji su bili tadašnji režimi, da se sačuva ono što je moralo biti sačuvano za buduće generacije. Zato danas i imamo kao posledicu toga da nam mladi nemilice odlaze, jer je uništena svaka vrsta privrednog subjektiviteta i nismo spremni da odgovorimo onim izazovima koji se nalaze pred nas.

Zalažemo se da je svako ko je na bilo koji način svoju imovinu stekao protivzakonito, ko je stekao tako što je otuđio da li državno, da li neko drugo vlasništvo, odgovara i da taj novac, koji je zloupotrebio, bude vraćen građanima Srbije kroz različite projekte i kroz različite programe kako bismo posebno onim radnicima bivših giganata koji, nažalost, još uvek nisu rešili sva svoja potraživanja ili uvezivanja radnih stažova itd, bar na taj način nadomestili i da makar ovu svoju poznu starost dožive bilo kakvu satisfakciju onoga što je decenijama, zahvaljujući njihovom predanom radu, zahvaljujući njihovim prekovremenim prisustvima na radnim mestima ulagano kao zalog za budućnost i kao zalog za opstanak ovog naroda na ovim prostorima.

Nažalost, mnogo je toga uništeno. Ovaj zakon bi trebao napraviti okvire i prema ovom zakonu bi se trebao procesuirati svako onaj ko je zloupotrebio bilo kakvu vrstu političke ili druge moći da uzme ili otuđi ono što mu nije pripadalo i da zaista to obični ljudi osete da taj pomak u našem pravnim institucijama dožive kao svojevrsnu revolucionarnu pobedu pravde i socijalnog statusa svakog pojedinca u ovoj državi. Hvala.