Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću koristiti vreme koje imam kao ovlašćena predstavnica poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije.

Danas smo gotovo ceo dan u stvari raspravljali o onome što je ključni amandman koji je nakon jučerašnjeg razgovora u Vladi Republike Srbije u stvari dogovoreno da bude implementirano u Predlog zakona o kojem smo mi raspravljali ovih dana.

Ovaj zakon, odnosno ovi amandmani se, nažalost, donose u foto-finišu, praktično pred samo usvajanje zakona i meni je žao što do razgovora između reprezentativnog udruženja ili reprezentativnih udruženja roditelja nestalih beba, nije došlo ranije već je moralo ovako da se dogodi. Dakle, bolje ikad nego nikad.

Meni je drago što je juče na razgovoru koji je obavljen postignut konsenzus upravo oko ovih amandmana koji su danas usvojeni na Odboru za pravosuđe i upućeni vama, narodnim poslanicima i meni naravno, da o njima diskutujemo.

Takođe, još jednom, dakle ja naglašavam, samo sam se jednom u toku ove potpuno ne primerene rasprave javila za reč, apelujem na narodne poslanike da ne zloupotrebljavaju ni u javnosti, ni ovde u skupštinskoj sali ovu raspravu za političke obračune sa neistomišljenicima. To jeste legitimno ali nije moralno i nije dobro. Na ovaj način zloupotrebljavajući ovu raspravu vi podgrevate i ovako već ogromne sumnje roditelja koji oni već prirodno imaju zbog problema sa kojim su suočeni nekoliko decenija.

Dakle, nadam se da ćemo sa mojom raspravom, bez obzira da li će se neko javiti dalje, neće niko zloupotrebiti raspravu i pokazati da postoji dobra volja, politička volja pre svega u parlamentu i da postoji široki konsenzus među narodnim poslanicima da se ovi amandmani prihvate.

Zašto ovo na ovaj način naglašavam? Zato što nisam čula nijedan argument od kolega koji su danas gotovo držali u kontinuitetu političke govore protiv onoga što je dogovoreno juče na sastanku između roditelja, relevantnih nevladinih organizacija. Kad kažem relevantnih, ja moram da vas podsetim da su to naši najugledniji pravnici koji se bave pitanjem ljudskih prava, da takođe nije bila gospođa Kandić prisutna na tom sastanku, iako se to uporno ceo dan spočitava, da ne znam zbog čega je mene predsednica Vlade pozvala, takođe ne stoji moj potpis na tim amandmanima.

Zaista, gospodo draga, drage moje kolege, smatrajte da su današnji amandmani proizvod našeg zajedničkog rada i da ja nemam nikakvu nameru da ono što se juče dogodilo i ono što je proizveo dijalog koji je vođen između predstavnika vlasti, Udruženja roditelja, relevantnih nevladinih organizacija i u ovoj krajnjoj nuždi i mene kao narodne poslanice bude naš zajednički doprinos kvalitetu zakona koji će, nadam se, na kraju biti usvojen.

S tim u vezi, da nije bilo reakcije kakve je bilo roditelja na jučerašnjem sastanku, moja odluka da povučem sve amandmane koji su bili "briše se" u vezi sa ovim zakonom, naravno, ne bi bili povučeni. Ja bih isključivo samo nastavila dalje da štitim ono što su me roditelji i zamolili. Mi ovde, prevashodno, jesmo predstavnici građana i mi treba u skladu sa tim da se ponašamo.

Ovaj amandman konkretno reguliše jedno ogromno pitanje. Dakle, ovaj zakon je bio u mnogim odredbama, u potpunosti nedorečen. Ovaj amandman koji kaže da će se formirati komisija koja će omogućiti apsolutnu većinu udruženjima roditelja u toj komisiji, dakle čak devet članova od 15 članova ove komisije čini će predstavnici roditelja. Šta god da pokuša izvršna vlast da učini, bilo koja izvršna vlast, roditelji imaju apsolutnu većinu da reaguju i da donesu odluku u skladu sa svojim razmišljanjima.

Koristim ovu priliku danas pošto zaista, svi oni koji su bili zainteresovani za ovu temu uložili mnogo napora da roditelji koji traže svoju nestalu decu dođu do svih narodnih poslanika ili makar do predstavnika njihovih poslaničkih grupa da se u ime roditelja sa kojima sam ja imala komunikaciju zahvalim i iskoristiću to pravo da se zahvalim pojedinačno svim onim narodnim poslanicima koji su u ime svojih poslaničkih klubova prihvatili sastanak sa roditeljima ili su pokazali dobru volju da se sastanu, a da u međuvremenu se ovo dogodilo, pa da nije bilo prilike.

Dakle, ja se najtoplije zahvaljujem profesoru Mijatoviću i gospođi Svetlani Živković, koji su primili Udruženje roditelja „Beogradska grupa roditelja nestalih beba“. Razgovarali su onog dana kada je tek počela rasprava o ovoj temi.

Zahvaljujem se i predstavnicima poslaničkog kluba Partije ujedinjenih penzionera. Gospodin Moma Čolaković i još dva narodna poslanika iz njegove poslaničke grupe su, takođe, tog dana primili roditelje.

Iz objektivnih i opravdanih razloga gospodin Nemanja Šarović iskazao je želju da ih sretne, ali nije bilo prilike da se tog dana sretnu, pa je to, nažalost, izostalo.

Takođe, gospodin Aleksandar Martinović je juče odvojio vreme za to, ali usled ovih okolnosti nije bilo potrebe da se nalazimo, jer je bilo preče da odemo na sastanak u Vladu.

Nemojte mi zameriti, molim vas, kolege, ako sam nekoga potpuno nepravedno izostavila. Ja samo želim da pošaljem poruku odavde da će ovaj zakon, za koji se nadam da će danas biti usvojen, biti proizvod našeg zajedničkog rada, naše zajedničke volje da se pomogne roditeljima koji traže nestalu decu.

Ono što ću još jednom da vas zamolim, s obzirom da će u radu ove Komisije koja se formira biti uključen toliki broj roditelja i da imaju pravo sva udruženja roditelja da se aktivno uključe u rad ove Komisije, apelovaću na vas da ne podgrevamo razdor između udruženja koja postoje, da im pomognemo da se u nameri da dođu do istine šta se dogodilo sa njihovom decom ujedine, da oni zajednički mogu da deluju i da štite interes jedini koji njih zanima, a to je da se sprovodi kvalitetna istraga koja će ih dovesti do istine o njihovoj nestaloj deci.

Takođe, ne mogu da zanemarim veliki doprinos narodnih poslanica koje su odlučile da ne učestvuju u radu parlamenta. Pre svega mislim na Maju Videnović koja je ranije učestvovala u radu Odbora. Zatim mislim na gospođu Aleksandru Jerkov, takođe, koja je izuzetan značaj dala podizanju vidljivosti ove teme. Na kraju krajeva, moram da se zahvalim i ljudima koji nisu direktno uključeni u rad parlamenta, ali su imali u određenim trenucima možda i presudan značaj za udruženja roditelja. Pre svega mislim na Zaštitnika građana Sašu Jankovića, koji je 2010. godine poslao detaljan izveštaj o tome šta je potrebno da Skupština i nadležna ministarstva učine kako bi ovi roditelji mogli da dođu do istine koja njih zanima.

Dakle, samo ću sada ponoviti reči mog dragog kolege Vladimira Đurića, koji je rekao – mi smo apsolutno svesni da ovaj zakon je samo prvi korak u nizu od verovatno hiljadu koraka koji tek čekaju da naprave ovi roditelji i mi moramo učiniti sve što je u našoj moći da im na tom putu pomognemo i nikako ne odmažemo i nikako ovu temu u narednom periodu ne zloupotrebljavamo.

Takođe, važna stvar sa jučerašnjeg sastanka, pokazana je politička volja da do izmena i dopuna ovog zakona, ukoliko za to bude potrebe i dođe, ovaj zakon će po prirodi stvari kontrolisati narodni poslanici zato što to jeste naša nadležnost. S druge strane, kontrolisaće ovi roditelji koji će biti uključeni u rad Komisije. S treće strane, ne možemo to da zanemarimo, kontrolisaće to i jedna međunarodna institucija, a to je Savet Evrope, koja se vrlo zainteresovala za ovo pitanje.

I, na kraju, ovim ću da zaključim, s obzirom da ovo nije pitanje koje samo tišti Republiku Srbiju, ovo je pitanje koje tišti verovatno sve države bivše Jugoslavije, meni se čini da će ovaj zakon, koji će nadam se uskoro stupiti na snagu, biti prvi zakon koji će rešavati pitanje nestale dece sa nekadašnje teritorije SFRJ.

Dakle, ovaj zakon, ukoliko mi učinimo naše napore i budući rad parlamenta učini svoj napore da bude još bolji, može poslužiti kao model za roditelje koji svoju decu traže, a danas ne žive u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Kao što sam i najavio, ako je zakon dobar za porodice ili većinu udruženja porodica, onda je dobar i za mene. Ako nije dobar za njih, neće biti dobar ni za mene.

Sa zadovoljstvom moram da konstatujem trud jedan dodatni koji je tu učinjen i od strane vlasti i od strane nekih i udruženja roditelja, odnosno porodica i nekih kolega i zato ću, uvažavajući ove rezerve i upozorenja koje su izrekli predstavnici opozicije i sa jedne i sa druge strane od mene, glasati za ovo zakonsko rešenje sa nadom da je, kao što je rečeno, to samo prvi korak i da će doneti kakvu takvu satisfakciju i nadu da će istina jednoga dana, kad tad, biti ustanovljena.

Kao što rekoh, makar na samrti, makar u nekom teškom času, neko će se pokajati. Neko će osetiti potrebu da kaže, podeli strašnu istinu o onome šta se dogodilo o nekom slučaju.

Dobro je što se ovim dodatnim naporom koji je učinjen, dakle, ovim amandmanima, taj zakon poboljšava i zato ću, kao što rekoh, glasati za njegovo usvajanje.

Ono što ipak moram da kažem, i tu su u pravu moje kolege sa leve strane, pre par dana smo slušali da je zakon dobar i da je najbolji, savršen, a onda sada odjednom vidimo da je još bolji, još savršeniji, još odličniji nego što je bio, a bio je odličan od početka. To po malo nalikuje na onaj besmrtni aforizam Brane Crnčevića još iz šezdesetih godina, kada je rekao da pre rata, aludirajući na onu propagandu zvaničnu tada, onu komunističku, nismo imali ništa, a onda su došli Nemci, pa su uništili sve. Ovo mene podseća po malo na tu situaciju, samo obrnuto. Dakle, prvo je zakon bio odličan, a sada je još odličniji, još bolji, nakon ovih amandmana.

Kako god, meni je potpuno svejedno da li će od toga koristi imati političke… ne znam, vladajuća koalicija ili koleginica Macura ili neko treći, bitno je da se barem korak približimo i barem teoretski približimo istini i pravdi povodom ovog strašnog i mučnog slučaja ili slučajeva za koje, kao što sam i rekao, i sam nisam verovao da postoje. Bio sam sklon da mislim da je samo neka administrativna i evidenciona greška. Nažalost, nije. Reč je zaista o lancu krijumčarenja u kojem su decenijama učestvovali neki lekari, neke babice, neka stručna lica i neki ljudi koji su možda iz centra za socijalni rad.

Sa ili bez ovog zakona apelujem na nadležne organe da tamo gde je moguće utvrde ili pokušaju da utvrde činjenice makar o nekom od tih slučajeva i to će biti već velika stvar.

Kažem, naravno da mislim da postoji pritisak spolja. Mislim da i ova presuda Evropskog suda za ljudska prava i ovo sada u martu što treba da bude ova sednica, sve su to verovatno razlozi, možda i nešto treće. Šta god da je, bolje da se neke stvari urade ikad, nego nikad, ali nemojmo zakon odmah proglašavati kao da je savršen, nego radimo na tome da se on poboljša, usavrši, zajedno sa porodicama nestalih beba, zajedno sa javnošću koja se uskomešala ovim povodom. Mislim da je to jedna od najvećih stvari i tekovina koju smo postigli već, da su ljudi počeli da razmišljaju o tome, što se često ili guralo pod tepih, zataškavalo ili, prosto, psihološki ljudima nije bilo lako da sebi kažu i priznaju da se to dešavalo. Sada smo svi svesni, i mi u Skupštini i mediji i građani koji nas gledaju su svesni da je toga bilo. Koliko, to će valjda neke istrage pokazati, ali svakako je tih slučajeva bilo.

Dragoceni su ovi primeri koje smo čuli od porodice žrtava i određenih kolega poslanika ovde u Skupštini tokom rasprave gde su i njihove porodice bile, nažalost, deo ili žrtve te trgovine ili te otmice, tog zločina otimanja beba.

Dakle, ako ništa drugo, javnost je postala senzitivnija za tu tematiku. Kamo sreće da smo neke druge zakone na ovakav način usvajali. Sigurno bi bilo bolje i nama kao poslanicima i građanima Srbije. Hvala.

Hvala.
Amandman kojim se posle Glave IV dodaju naziv glave i glava IVa podneo je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim ministra Đorđevića da se izjasni o ovom amandmanu.

Vlada prihvata ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Ministar je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Nama se, evo, malopre javio bračni par Lidija i Dragan Brđović iz Vrnjačke Banje, koji su sve nadležne organe pre više od 20 godina obavestili i sve dokaze pružili da je njihovo dete ukradeno u bolnici u Nišu, imenom i prezimenom rekli ko im je ukrao dete. Radilo se o lekarki pedijatru i profesoru na Elektrotehničkom fakultetu, ali se ništa nije dešavalo.

Nažalost, nemamo više vremena da detaljnije o ovome govorimo, ali mi smo ovaj amandman podneli i predložili da se briše ovaj član, kao i svi članovi pre toga, zato što želimo da poručimo Vladi Republike Srbije da ovaj zakon povuče iz procedure, ako ne, onda narodnim poslanicima da ne glasaju za ovaj zakon, ako ni to, onda Aleksandru Vučiću da ovaj zakon ne potpiše.

Ovo je zakon o legalizaciji krađe beba i to je nešto što jednostavno nije primereno, kao što nije primereno da malopre koleginica kaže da smo mi ceo dan vodili ovde nekakvu neprimerenu raspravu i to kaže neko ko je ukrao mandat i neko ko tvrdi da je u Srebrenici bio genocid. E, to je neprimereno, ali za razliku od nje, mi idemo Srbijom i objašnjavamo da se u Srebrenici nije desio genocid. Danas će to Vojislav Šešelj uraditi u Šapcu u 18 sati u hotelu „Sloboda“ i Šapčani će čuti da u promociji njegovog trotomnog dela „U Srebrenici nije bilo genocida“, na toj promociji sve detalje.

Ovaj zakon je loš. Ovaj zakon nije ni blizu onoga što vi pokušavate da predstavite, ovim zakonom se baca prašina u oči. Ponavljamo, udruženje jedno od najvećih „Za istinu i pravdu“ je protiv ovog zakona, protiv amandmana i protiv formiranja nove komisije zato što komisija već postoji, zato što ta komisija trebalo bi da nastavi sa radom, ali očigledno je da se sada prave neke podobnije komisije, da će vam sada Milan Antonijević i vaša Tanja Macura rešavati probleme nestalih beba. Plašimo se da od toga neće biti ništa, jer ni jednom ni drugom, pre svega, nije stalo do beba iz srpskih porodilišta. Hvala.

Želite li repliku?
Po amandmanu? Izvolite.

Ja bih samo da iskoristim priliku, pošto očigledno nije bilo dovoljno jasno, možda smo trebali samo da čujemo nešto više o promociji neke knjige, ali ja bih ipak da se obraćamo i dalje roditeljima i da se fokusiramo na ovaj zakon.

Dakle, razlika između komisije koja treba da se formira usvajanjem ovog zakona i komisije koja sada postoji je upravo u broju roditelja koji učestvuju u njenom radu.

U sadašnjem radu aktuelne komisije, kojoj je mandat ističe za koji dan, učestvuje samo jedan roditelj i on je u manjini. U komisiji koja tek treba da se formira, a biće uređeno pitanje ovim zakonom koji mi treba da usvojimo, u radu će učestvovati devet roditelja, koji će imati jako velika ovlašćenja i nadležnosti, gotovo u skladu sa nekim nezavisnim institucijama koje postoje u našoj zemlji. Jedino šta neće imati mogućnost jesu one nadležnosti i mogućnosti i ovlašćenja koja ima Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja.

Mi smo upravo o tome diskutovali juče na sastanku u Vladi Republike Srbije i diskutovalo se ozbiljno o tome da li bilo ko može da priđe tim informacijama. I ovo pitanje je rešeno upravo ovim amandmanom, tako da će roditelji i tu prepreku koja postoji danas moći da reše upravo preko Poverenika, kao nezavisne institucije i to po hitnom postupku u roku od pet dana.

Dakle, porediti komisiju koja tek treba da se formira i koja će raditi u interesima roditelja, u skladu sa zakonom koji tek treba da se donese, sa komisijom koja danas postoji, ne podnosi izveštaje i pitanje je šta uopšte radi, gde su roditelji u manjini, je potpuno neprimereno.

Dakle, apsolutna saglasnost je da roditelji moraju biti involvirani u proces istrage. Jedini način na koji je to moglo da se uradi je upravo jednom suštinskom izmenom, kako su kolege upravo iz ove poslaničke grupe koja se ceo dan žali na kvalitet ovog zakona, upravo su to koristile kao izraz, da su ovo suštinske izmene. Ovo jesu suštinske izmene, formiraće se komisija u kojoj će većina biti roditelji, koji će moći da preglase sve koji eventualno pretenduju na to da ugroze neko njihovo pravo. Hvala.

Hvala.
(Vjerica Radeta: Replika.)
Nemate više vremena. Pa, nije govorila o vama. Preskočila je to.
Na naziv člana i član 26. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.