Hvala, kolega Vujiću.

Znate i sami da u skladu sa Poslovnikom ja nemam tu mogućnost da to sad stavljam na bilo kakvo glasanje. Ima sve svoju proceduru u skladu sa Poslovnikom.

Smatram da nisam povredio Poslovnik.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Vojislav Vujić: Da.)

Želite.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Pravo na repliku Neđi Jovanoviću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodinu Jovanoviću, ne radi se ovde ni o Ljotiću, ni o Bošku Obradoviću, ni u tužilaštvu i treće grani vlast, ovde smo tema samo mi, znači, samo mi.

Rekao sam vam ceo život putujem po ovoj zemlji u tri ujutru, u najmračnijoj jazbini na Ibarskoj magistrali više samopoštovanja imaju ljudi nego ovi što sede danas u sali. Mi smo tema, a ne neki tužioci. Ako sami sebe do te mere gazimo i ne poštujemo, kako očekujemo da bilo ko poštuje ovo mesto gde dolazimo svakog dana? Da li postoji dno ili ne postoji?

Ponavljam vam, svašta možemo da kažemo jedan drugom ovde, ljudi će o tome rasuđivati, ko je pristojan, ko nije pristojan, ko laže, ko govori istinu, ali ako nemamo dostojanstvo i samopoštovanje onda Srbija nema ni demokratiju, ni parlament.

Kakvi tužioci? Nisu oni za ovo odgovorni. Boško Obradović, pa ni sam za sebe ne glasa. Dvadeset protova je stalo ispred Skupštine, rade šta im padne na pamet, da li su gladni? Da li su ostali bez posla? Brane Kosovo. Da li su nešto na Kosovu izgubili hulje i protuve? Pljuju žene.

Mi smo tema, a ne oni. Da li hoćete na izbore? Pa, onda ne možeš da ideš na izbore ako nisi spreman da poštuješ drugog. Tačno je što kaže, dan posle 5. oktobra, ma još se dimila Skupština, otišli smo u magistrat, bio je sa Todorovićem, eto ga svedok. Izvadio je izborni zakon i rekao – Đinđiću, Srbija je jedna izborna jedinica. To od devedesete tražimo. Zoran je uzeo zakon, nije ga pogledao, da mi ga je pre nego što predamo u proceduru da vidim da li postoji neki tehnički propust. Taj zakon je bio na snazi dok Tadić nije počeo da se igra sa izbornim zakonodavstvom. To je bilo samo poštovanje, ne prepoštovanje Šešelja, nego samo poštovanje. Ako nešto tražiš deset godina i boriš se za nešto onda nemoj da gaziš sebe.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Hvala svima na učešću i na replikama.

Reč ima Branimir Jovanović.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja sam se javio kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije da govorim o zakonima, odnosno o izmenama i dopunama zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Pre toga moram da osudim, odnosno imam potrebu da lično osudim nasilje koje se dešava ispred Skupštine, koje se dešavalo pre neki dan i ovde u Skupštini i potrebno je da državni organi reaguju na vreme. Jednostavno, ako dopustimo nasilje ispred parlamenta, nasilje ispred predsedništva, šta mogu građani da očekuju sutra na ulici, na bilo kom drugom mestu? Kako mogu da se osećaju bezbedno?

Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona, jer su ove predložene izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima plod dogovora svih političkih subjekata koji žele da izađu na predstojaće parlamentarne i lokalne izbore. I to je odraz demokratije. To je dokaz da smo mi iz vladajuće koalicije spremni da razgovorom rešavamo sva važna pitanja.

Mi smo pre dva dana ukinuli vanredno stanje i u skladu sa tim će i Republička izborna komisija i gradske izborne komisije od ponedeljka doneti rešenje o nastavniku sprovođenja izbornih radnji.

Izborni proces bio je prekinut zbog uvođenja vanrednog stanja, a mi sada nastavljamo samo tamo gde smo i stali. Dobro je što su predstavnici svih političkih partija našli zajednički jezik i postigli konsenzus o datumu održavanja izbora i mislim da ima dovoljno vremena da se završe sve predizborne radnje, a pre svega, ono što je najvažnije, da se prikupe potpisi podrške za liste koje će se predati za izbor narodnih poslanika i za lokalne skupštine.

Do sada je Republička izborna komisija proglasila devet lista za parlamentarne izbore i, uglavnom, su isti ti politički subjekti i predale liste na lokalu, da mogu da nastupe na lokalnim izborima. Ukupno je overeno oko 550.000 potpisa. Mislim da je u skladu sa ovim podacima preostao manji deo posla kada se govori o ovom delu izbornog postupka.

Iako je prvobitno predviđeno da se parlamentarni lokalni izbori održe 26. aprila, smatram da je odluka o odlaganju izbora opravdana. Nisu samo u Srbiji odloženi izbori, juče su odloženi i predsednički izbori u Poljskoj, odloženi su i republički izbori u Severnoj Makedoniji, kod nas je ovo redovna godina za održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora i važno je da ti izbori budu organizovani na efikasan način, jer, jednostavno, ne postoje zakonske osnove za dalje odlaganje izbora.

Predložene izmene zakona o kojima danas raspravljamo podrazumevaju da pored javnih beležnika potpise mogu da overavaju i gradske i opštinske uprave. To je dobar potez, pre svega, što će se smanjiti gužve i neće biti zastoja prilikom prikupljanja potpisa.

Moram da naglasim da je veoma važno i da političke partije dobro organizuju svoj deo posla.

Svi mi koji se bavimo ovim poslom znamo da je važno da funkcioniše dobro stranačka infrastruktura i da tu ne dolazi do zastoja, da se poštuje bezbednost ljudi i da se ne ugrozi zdravlje ljudi. Za to ima dovoljno vremena. Ostalo je još 26 dana da svi koji žele da učestvuju na izborima prikupe potpise i predaju liste.

Ovaj dogovor o datumu održavanja izbora i o izmenama ovih zakona zapravo je dokaz da postoji jedan konsenzus između političkih subjekata koji izlaze na birališta.

Najvažnije u ovoj situaciji jeste da pokažemo s jedne strane razumevanje prema biračima, odnosno da njihovo zdravlje bude na prvom mestu i to se tiče organizacije, odnosno efikasne organizacije izbornog procesa. S druge strane, moramo da pokažemo i razumevanje prema koalicijama i političkim partijama koje izlaze na izbore. Ovi zakoni, odnosno izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima upravo to i čine, jer na ovaj način se olakšava postupak za prikupljanje potpisa za izborne liste.

Sigurno je da predstojeća kampanja neće biti onakva kao što je bila ranije, biće nešto drugačija. Političke partije će težiti da se što bolje pozicioniraju u toj izbornoj kampanji i pred nama će biti nekoliko izazova.

Ne sumnjam da ćemo dobro organizovati ove izbore. Državni kapaciteti su dobri. Pokazala je država da može odlično da funkcioniše i u vanrednom stanju.

Podsetiću da je u jeku pandemije u Južnoj Koreji organizovan izborni proces, da su uspešno održani izbori. Oko 44 miliona glasača u toj zemlji je imalo pravo i svi su ostvarili pravo da biraju svoje predstavnike na parlamentarnim izborima. Doduše, primenjene su posebne mere i procedure u toj zemlji. Glasalo se i u karantinskim centrima. Čak je i 60.000 građana Južne Koreje, koji su bili u kućnoj samoizolaciji, dobilo mogućnost da glasa onda kada su zatvorena biračka mesta. Izlaznost je bila najviša od 1992. godine. Preko 66% građana upisanih u birački spisak je izašlo i glasalo na tim izborima. Na taj način je ova zemlja postala ne samo dobar model u borbi protiv pandemije Koronavirusa, već je postavila i odličan model u organizaciji izbornog procesa.

Nadam se da ćemo i mi biti tako uspešni, posebno zbog situacije da virus jenjava i da ćemo imati mnogo bolje uslove za rad, tako da nisu opravdane kritike da se izbori dalje odlažu.

Imaćemo, pre svega, dva izazova u sledećoj kampanji. Prvi je da sačuvamo bezbednost, odnosno zdravlje građana. Drugi je da uspešno implementiramo zakone koje smo doneli krajem prošle, odnosno početkom ove godine. To su zakoni kojima se menjaju neki izborni uslovi, odnosno tiču se direktno izbornog zakonodavstva.

Mi smo tada, donošenjem tih zakona, unapredili izborni proces, unapredili smo izborno zakonodavstvo. Podsetiću vas da smo usvojili zakone koji se tiču finansiranja političke kampanje, zakone koji se odnose na javna preduzeća, kao i Agenciju za borbu protiv korupcije. Cilj svih tih zakona jeste da se efikasno borimo protiv zloupotrebe korišćenja javnih resursa za vreme izborne kampanje.

Mi ćemo na taj način onemogućiti korišćenje imovine, automobila službenih ili prostorija bilo kog preduzeća ili državnog organa i skinućemo pritisak sa zaposlenih od strane poslodavca da se na bilo koji način opredeljuju za neku političku opciju. Na taj način smo precizno definisali zakonske odredbe i poslali jasnu poruku da smo spremni da se dugoročno borimo protiv ovakvih problema i da dugoročno rešimo jedno ovakvo pitanje.

Podsetiću i da smo izmenama zakonskih normi Agenciji za borbu protiv korupcije dali veća ovlašćenja, ojačali mehanizme za njeno delovanje. Agencija za borbu protiv korupcije će u buduće moći pravovremeno da reaguje i sankcioniše sve one koji krše propise u toku izborne kampanje.

Takođe, smanjili smo izborni cenzus sa 5% na 3% i na taj način smo omogućili svim političkim činiocima koji imaju određenu političku težinu da mogu da uđu u parlament. Na taj način parlament će postati mesto gde će biti zastupljeno više političkih stranaka i parlament jeste mesto gde političke stranke treba da zastupaju svoje ideje, da izlažu svoje stavove. To nije nikako ulica kao što se dešava ovih dana.

Nećemo zaboraviti ni da smo izmenili zakonske norme u kojima se omogućava da na listama za narodne poslanike i za lokalne odbornike 40% pripadnika čine manje zastupljen pol na toj listi i na taj način, a i naš cilj je bio tada da ohrabrimo žene da se aktivnije bave politikom, s obzirom na jednu tradiciju, gde su žene bile manje uključene u politička dešavanja u našoj zemlji.

Za SDPS sve ovo je veoma bitno, jer na ovaj način mi postižemo jedan cilj, a to je da stvorimo stabilan politički sistem, da vratimo poverenje građana u izborni proces i da utemeljimo politički sistem u skladu sa voljom naroda i realnom snagom političkih stranaka.

Stranke će do 21. juna imati dovoljno vremena za kampanju. Imaće vremena da izlože svoje ideje, izlože svoje stavove, svoje programe. Naša koalicija će imati čime da se pohvali, imaće čime da izađe pred građane. Tu su rezultati rada koji su veoma konkretni i to će biti naš najbolji marketing u narednoj kampanji.

Podsetiću da se ove godine redovni parlamentarni izbori održavaju i u susedstvu, u Hrvatskoj i u Crnoj Gori, vanredni parlamentarni u Makedoniji, lokalni izbori u BiH i mi ćemo prvi organizovati izbore posle pandemije korona virusa. Zato je želja svih nas iz SDPS da dobro i efikasno organizujemo izborni proces, da mi postanemo model po kome će kasnije i zemlje iz okruženja, ali i druge zemlje u Evropi uspešno organizovati svoje izbore i nadam se da će, bez obzira na okolnosti koje smo imali i koje su za nama, 21. jun biti praznik demokratije. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Sada reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje bezrezervno podržati predloge zakona koje ste poslali Skupštini na raspravu i o kojima mi danas vodimo diskusiju.

Ja ću se najpre osvrnuti na predloge zakona koje je predložilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i prevashodno zbog građana Republike Srbije želim da istaknem jednu činjenicu koja je, po meni, veoma važna, a to je kakvu mi poruku šaljemo građanima kada komentarišemo ove zakone i kada tako čvrsto stojimo na stavu da ćemo glasati za ove zakone.

Osnovna poruka bi bila da se ovim zakonima obezbeđuju prevashodno zaštita od rizika zaražavanja, otklanjanje posledica koje mogu da nastupe upravo zbog toga i to je nešto što je u svakom slučaju u sklopu svih mera koje je Vlada Republike Srbije donela kada je u pitanju zaštita zdravlja i života građana Republike Srbije potpuno opravdana.

Međutim, treba istaći još nekoliko činjenica. Jedna koja se ne može ni u kom slučaju zanemariti, a ne može se ni dovesti u sumnju jeste da se upravo ovom merom u smislu izbornih zakona poboljšavaju izborni uslovi.

Upravo ova mera i upravo ovaj Predlog zakona kvalitativno doprinosi da se izborni uslovi, koji su već dogovoreni i gde se izašlo u susret opoziciji, i to se u celosti izašlo u susret opoziciji, još više afirmiše, još više upodobi onome što podrazumeva mogućnost demokratske političke borbe i iskazivanja političkog potencijala na demokratski način u skladu sa zakonom.

Ako imamo u vidu činjenicu da postoje jedinice lokalnih samouprava čije skupštine broje i veći broj od 50 odbornika, po zakonu je maksimalan broj 90, onda dolazimo u situaciju da s obzirom na obaveznost 30 potpisa, to znači da je to nekoliko hiljada obaveznih potpisa da bi mogla da se preda odbornička lista, a tih nekoliko hiljada potpisa podrazumeva nekoliko hiljada ljudi koji će fluktuirati ka mestu gde se tehnički ti potpisi realizuju, odnosno gde se vrši potpisivanje u upisnik javnog beležnika. To je činjenica.

Ako imate nekoliko hiljada ljudi, to podrazumeva ne samo prekoračenje onog maksimalnog broja koji je propisan, već dovođenje u situaciju jednog velikog rizika, velikog stepena rizika. Bez obzira na to što virus gubi svoj potencijal, bez obzira na to što se postepeno izlazi iz jedne velike krize izazvane pandemijom, mi imamo još uvek prisutnost virusa oko nas ili možda čak i u nama, možda smo virusonoše. Samom tom činjenicom izazivamo odgovarajući stepen opasnosti i to je, uvaženi ministre Ružiću, jedno od rešenja za koje se može smatrati da je i humano i moralno opravdano, a u svakom slučaju, usvajanjem ovog zakona i potpuno legalno.

Ovde se otvara pitanje koje izlazi iz okvira Predloga zakona, a to je pitanje koje se vezuje kako za nas kao donosioca zakona, tako i za Vladu kao predlagača zakona - da li Srbija ima dovoljan broj javnih beležnika, zbog čega smo prinuđeni da i u ovakvim situacijama omogućujemo da se u tehničkom smislu reči potpisivanje vrši u opštinama, jedinicama lokalnih samouprava, pred nadležnim organima, tamo gde nema javnih beležnika pred sudovima, odnosno licima koje sudovi ovlaste za taku vrstu posla?

Moje lično mišljenje, prevashodno sa stanovišta struke, jeste da Srbiji treba dopunski broj javnih beležnika, jer je očigledno da je ova situacija pokazala da se nije moglo odgovoriti zadatku na adekvatan način. Govorim o notarijatu u Srbiji, s jedne strane, a s druge strane, čak i da nije bilo pandemije, čak i da nije bilo ove vanredne situacije, moramo prihvatiti jednu činjenicu koja je nesporna, da veliki broj političkih stranaka nije imao dostupnost javnim beležnicima, da nisu svi mogli da realizuju onu političku aktivnost koja je obavezna da bi mogli da uđu u političku utakmicu, a to je predaja poslaničke, odnosno odborničke liste.

Prema tome, Vlada Republike Srbije i mi zajedno sa Vladom Republike Srbije ovo pitanje moramo da uzmemo u obzir da ga dobro analiziramo i da na to pitanje odgovorimo na pravi način, a isključivo u interesu građana.

Uvaženi ministre Ružiću i uvaženi ministre Lončar, dozvolite mi da kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS zauzmem jedan malo širi koncept diskusije u vezi predloga vaših zakona, zbog toga što to na neki način od nas očekuju i građani.

Hajde da pođemo od nečega što niko neće dovesti sumnju. U ovoj vanrednoj situaciji svi su radili svoj posao za koji su nadležni, tako i članovi Vlade Republike Srbije, predsednica Vlade Republike Srbije, predsednik države Srbije, na kraju i mi narodni poslanici, struka, zaposleni, svi oni koji su učestvovali u borbi protiv Koronavirusa i činjenjem i ne činjenjem.

Ono što je jako važno istaći jeste da je rezultat te borbe nedvosmisleno jasan kada su u pitanju dva ostvarena cilja. Prvi, da je Srbija sačuvala svoj zdravstveni sistem, a samim tim što je sačuvala svoj zdravstveni sistem je sačuvala živote građana i to onog najosetljivijeg dela populacije u Srbiji, a to su stari i bolesni, jer te dve činjenice su u čvrstoj korelaciji. Da nije sačuvan zdravstveni sistem, postavlja se pitanje koje bi tragične posledice bile zbog nemogućnosti smeštaja u bolnice odgovarajućeg broja, koji sigurno ne bi bio nimalo mali, niti ovoliki koliki je sada, kada su u pitanju zaraženi.

Veliko priznanje u tom smislu treba odati struci i to ne sme ni u kom slučaju da bude fraza i floskula, da ih nazivamo herojima, jer oni to uistinu jesu.

Međutim, uvaženi ministre Lončar, nadam se da ćete se saglasiti sa mnom u jednom stavu koji se jednostavno nameće, a to je stav da u ovoj situaciji su se mnogi poneli daleko od etičkih principa, od kolektivnog i etičkog kodeksa, pa smo kao posledicu svega toga imali razne teoretičare zavere, gde su se bukvalno političari stavljali u ulogu struke, a onda, uzurpirajući struku i doktrinarne stavove, nametali građanima određena razmišljanja, koja su stvarala ni manje ni više nego konfuziju.

Mi moramo biti iskreni i u onom početnom periodu borbe protiv pandemije, da je bilo odgovarajućih nesnalaženja, da je možda i struka, ne u Srbiji, nego generalno, koliziono delovala. Kad kažem koliziono, to znači da nije postojalo jedinstvo i u ocenama rizika i u ocenama onoga što podrazumeva opasnost od Koronavirusa.

Zahvaljujući tome, konfuzija se povećavala. Ali, šta je bitno istaći? Da je pored svega toga i pored tih kolizionih stavova i pored raznih zamešateljstava, koji su poticali od teoretičara zavere, najveći broj građana Srbije postupao krajnje odgovorno, verujući samo onima kojima treba verovati, a to je stručni deo tima Vlade Republike Srbije, koji je nosio najveći teret i odgovornosti i obaveze prema građanima da iznosi stavove koje je jedino moguće iznositi, a to su stavovi koji se vezuju za zaštitu života građana.

Nije socijalna distanca nešto što je floskula i fraza, već jedna ozbiljna činjenica kojoj su građani Republike Srbije se posvetili na najbolji mogući način, tako što su je poštovali. I to je nešto što podrazumeva i nivo svesti i odgovornosti i discipline građana Republike Srbije kada je u pitanju način borbe protiv Koronavirusa.

Mi u SPS smo veoma jasno, precizno se određivali prema svemu onome što se dešavalo u vezi ove pandemije i u samoj pandemiji, odnosno svemu onome što podrazumeva borbu protiv Koronavirusa. Nisu to bile ni u kom slučaju priče koje nemaju utemeljenje. Nisu to bili stavovi koji su iznošeni radi političkog marketinga.

Naprotiv, to su bili stavovi koji su građane još dodatno učvršćivali u svemu onome što podrazumeva veći stepen poverenja prema odlukama Vlade Republike Srbije i poštovanja svega onoga što je Vlada Republike Srbije učinila za građane svoje države.

Naš predsednik, Ivica Dačić, je u tom smislu izneo nekoliko veoma jasnih stavova. Prvi - pozivajući sve relevantne faktore, kako Evrope, tako i šire, da odgovore na neka pitanja na koja niko nije dao odgovor do sada, a ta pitanja, kada sve ovo prođe, će se otvoriti, a moraće se i zatvoriti, a jedini način zatvaranja jesu adekvatni, činjenično utemeljeni i stručno utemeljeni odgovori.

Niko nije, niti sme da bude, pod teretom bilo kakvih predrasuda, pa i kada su predrasude o vakcinisanju u pitanju.

Mi kao građani Republike Srbije moramo prevashodno biti odgovorni prema sebi i svojim najbližima, a to znači da očekujemo da i taj proces koji dolazi, neminovno dolazi, a to je proces pronalaženja delotvornog leka protiv Koronavirusa, prevencije protiv Koronavirusa, podrazumeva nešto što će biti isključivo bezbedno za građane Republike Srbije, a to znači bezbedno za naše zdravlje.

Jedino u tom smislu, jedino kroz taj fokus možemo i morati posmatrati situaciju koja dolazi, a koja se vezuje i za vakcinisanje i za pronalaženje efikasnih, odnosno delotvornih lekova.

Kad sam rekao da je svako radio svoj posao krajnje odgovorno, a jeste, moram da ukažem na nešto što podrazumeva izuzetak od toga. I biću vrlo precizan, kritičan, ali krajnje objektivan. Ne ličan, jer sam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS dužan da iznesem i naš politički stav.

Jedan deo, i to samo jedan deo treće grane vlasti, nije odgovorio onom zadatku koji je pred njega postavljen, a to je deo pravosudnog sistema. Zašto ovo kažem i smatram da je činjenično utemeljeno?

Izlazimo iz krize, ulazimo u jedan proces koji podrazumeva normalizaciju života u Srbiji, a imamo institucije koje nisu spremne da počnu da rade. To su naši sudovi, i to prevashodno prvostepeni sudovi.

Mi kao građani Republike Srbije koji imaju prevashodno elementarno pravo, Ustavom garantovano, da uvek mogu da ostvare dostupnost sudu, a istovremeno i da od suda očekuju prevashodno jednakost pred zakonom i pravnu sigurnost, sada smo u situaciji da čekamo kada će doći do početka rada jedne vrlo važne institucije, a to je treća građana vlasti.

Štetu trpe građani Republike Srbije. Zato ne može biti odgovorno Ministarstvo pravde, jer nije nadležno, ali je nadležan Visoki savet sudstva, koji mora da da preporuke i uputstva na osnovu stavova struke, na koji način treba pristupiti početku rada nakon ukidanja vanrednog stanja i normalizacije svih životnih tokova u Republici Srbiji.

Uvaženi ministri, mi toga još uvek nemamo. Sa stanovišta isključivo profesije, moram da kažem da tu zbog nemogućnosti adekvatnog početka rada trpi advokatura i trpe građani kao stranke. Zašto advokatura? Zbog toga što je i uz pomoć Vlade Republike Srbije, gde su advokati ostvarili benefit da dobiju po 30 hiljada dinara mesečno, kao neku vrstu podrške, pomoći u situaciji kada ne može da se radi, a za to vreme sudije su na radu kod kuće, a ostvaruju punu platu, uvaženi ministre, puni iznos zarade. Da li je taj puni iznos zarade nešto što može da se prihvati, neću reći za nerad, ali u svakom slučaju za situaciju u kojoj nismo svi u istoj poziciji i možemo slobodno govoriti o određenim vrstama diskriminacije.

Ovo što govorim, govorim krajnje dobronamerno. Jer, dok su pojedine institucije neprekidno radile, gde ste vi danonoćno radili, drugi nisu, a ostvarili su svoja prava iz rada i po osnovu rada. I umesto da barem sa moralnog aspekta ostvare pravo na godišnji odmor u maju mesecu, kako bi se zakazala ročišta u junu, julu, avgustu - ne. I onda ćemo imati situaciju da će to biti tamo negde do kraja godine ili možda u novoj godini.

Da se ne bih dalje udaljavao od onog što podrazumeva temu, a rekao sam da je ovo širi kontekst onoga što želim da prokomentarišem kada je u pitanju rad Vlade u vreme vanrednog stanja, borbe protiv Koronavirusa, moram samo da podsetim ono što je već nekoliko puta istakao moj uvaženi kolega Žarko Obradović prilikom diskusije upravo na teme koje se vezuju za borbu protiv Koronavirusa i sve ono što je Vlada preduzimala u toj borbi. Ja to u ime poslaničke grupe SPS, uvaženi ministri, bezrezervno podržavam. Ne postoji nijedan jedini razlog da se dovede bilo šta u sumnju što je učinjeno u korist građana.

Zato ću na samom kraju podržati prevashodno predlog za pooštravanje kazni, koja podrazumeva posledicu protivpravnog delovanja zbog povrede određenog dela mera zaštite, s jedne strane, a sa druge strane afirmisati sve ono što je uradilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, počev od otvaranja kontakt centra preko koga su građani mogli da dobiju adekvatne informacije, smernice, instrukcije, da podnesu prijave, i to za razna protivpravna delovanja raznih delova državnog sistema, kao što su nezakonito otpuštanje zaposlenih, nezakonito povećavanje cena, pa do nećemo reći banalnih i trivijalnih poziva, ali u svakom slučaju poziva koji su svakodnevni život građana Republike Srbije, a ti pozivi su bili od onih kojima je to bilo najpreče - kad mogu da izađu, koliko vremena da provedu napolju, na koji način da koriste zaštitnu opremu, itd.

Uvaženi ministre Ružiću, za svaku pohvalu je činjenica da je vaše ministarstvo obezbedilo neophodne potrebe jedinicama lokalnih samouprava kada je u pitanju organizacija zaštite zdravlja na nivou ili teritorijama jedinica lokalnih samouprava u vidu prosleđivanja ili dostavljanja zaštitne opreme i svega ostalog što ste učini.

Oba vaša predloga, i to je poslednje što ću reći, su za svako uvažavanje i poštovanje. Poslanička grupa SPS će za vaše predloge glasati u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Reč ima ministar, dr Zlatibor Lončar.

Poštovani poslaniče, apsolutno se slažem sa vama i drago mi je da ste to istakli - izuzetan, vanserijski napor zdravstvenih radnika i njihovo zalaganje od prvog dana do danas i nadalje za sve ono što će morati da bude.
Da vas podsetim da mi i danas imamo pacijente sa kojima su naši zdravstveni radnici i za čije zdravlje se i dalje bore.
Neizmerna zahvalnost za ono su uradili, za ono što rade i za rezultat koji su postigli.
Mnogi se nisu nadali da je naš sistem u stanju da to na taj način uradi i da postigne ovaj rezultat. Drago mi je da smo ih demantovali.
Još jednom, svaka čast zdravstvenim radnicima i svima onima koji su učestvovali u ovom procesu, od pripadnika policije, vojske i svih drugih koji su bili na toj liniji fronta.
Što se tiče vašeg stava, vašeg zapažanja da je na početku bilo mišljenja takvih i izjava koje se posle nisu potvrdile ili slično, ja moram da vam kažem da se to desilo apsolutno u celom svetu. Iz kog razloga se desilo? Zato što se baratalo činjenicama i dokazima koji su bili dostupni i koji su bili poznati u tom momentu i na osnovu toga su išle pretpostavke šta može i u kom pravcu može da ide. To treba da bude ozbiljan nauk za budućnost, za sve nas koliko moramo da budemo oprezni u budućim dešavanjima koja će neminovno dolaziti.
Podsetiću vas da smo mi tad većinu informacija dobijali od Svetske zdravstvene organizacije, najveći deo. Jedan deo od onih koji su imali iskustvo sa tim i na osnovu toga išli o tome. Nemojte, molim vas, osuđivati te ljude koji su u tom momentu, na osnovu tih činjenica iznosili svoje stavove, jer niko od njih nije imao nameru nikoga ni da obmane, niti da nešto preuveliča ili smanji. To su ljudi koji su istog sekunda prihvatili da budu deo tima koji će donositi odluke i koji su istog sekunda znali – kakve god odluke da budu da će biti deo onih koji će to osporavati i biti pametni naknadno i slično.
Voleo bih da svi imaju razumevanje za to i da jednostavno znaju da nikome od tih ljudi ne bi bilo draže nego nekom drugom da su oni mogli da predvide u tom momentu, na osnovu toga da znaju kako će da ide i da kažu da se uradi.
Druga stvar, neizmerno sam ponosan i zahvalan velikoj većini građana Srbije koji su poslušali lekare. Da nije bilo toga mi danas ne bi pričali u ovoj atmosferi i imali bi mnogo veće probleme, mnogo više obolelih, mnogo više umrlih i pitanje u kakvom stanju bi nam bio zdravstveni sistem. Ovo se desilo zahvaljujući dobrim merama, ali te mere ne bi imale efekta da građani nisu poslušali.
Da li je građanima bilo lako da poslušaju? Mislim da nije iz razloga koji ste vi naveli, da je bilo mnogo onih koji su ovo hteli da zloupotrebe, svako iz nekog svog razloga, i što smo imali jednu, ja mislim, najširu demokratiju koja postoji, da je svako imao pravo da kaže šta god mu je palo na pamet, bez obzira da li je lekar, da li je neke druge medicinske struke, da li je ikad imao ikakve veze sa medicinom, sa zdravstvom i bilo šta.
Svima je bilo dozvoljeno da kažu svoje mišljenje. Izuzetno sam ponosan na to. Nikoga niko nije ograničio da ne sme da kaže svoje mišljenje, iako ne zna mnogo o tome, niti je školovan za to, niti bilo šta. Mnogi su se usudili da pričaju o terapijama, da pričaju o lečenju, da pričaju o svim drugim stvarima o kojima nije korektno da pričaju. Ne shvataju da su time, pre svega, vređali sve zdravstvene radnike, sve ljude koji su uložili decenije u školovanje i da nauče da bi mogli to da rade. Neretko smo sticali utisak da će neki od njih, kada završe svoje izjave, da će otići u Kovid bolnice i da će krenuti već da leče ljude.
Lekari su me zvali i pitali – da li da se povučemo mi, da dođu oni, vidimo da sve znaju? Uvedite neki kurs letos, neka se završi kurs za medicinu, za zdravstvo, za epidemiologiju, za infektivne bolesti, uvedite, neka završe, ukinite fakultet, nema potrebe. Opravdano su bili ogorčeni ljudi koji su toliko uložili u to, ali zahvaljujući velikoj većini građana Srbije koji su dali podršku zdravstvenim radnicima, podržali njih, podržali njihove mere, poslušali to što su rekli, mi se nalazimo tu gde se nalazimo. To je ta pobeda koja je bitna.
Suviše je rano da pravimo analizu i da donosimo neke zaključke. To će biti realno tek za više godina, dok se sagledaju sve stvari i dok se to uradi i samo iz tog razloga bih molio za strpljenje. Ja vam sad kažem – proći će godinu, dve, tri, četiri, pet gde će se ovo analizirati i da ljudi koji su učestvovali u ovome da će biti izuzetno, izuzetno ponosni, još ponosniji nego danas kad se svi aspekti budu uradili koji moraju da se uzmu u obzir da bi se uradilo.
Želim da kažem građanima Srbije, prvenstveno njima, da je potrebno još malo strpljenja. Ne trebaju više one teške mere, ali te teške mere su spasile ljudske živote i zdravlje, ali ove osnovne, ova odgovornost, držanje distance, korišćenje maske u zatvorenom prostoru, da sprečimo da virus koji je i dalje tu, sa kojim moramo da živimo, da ne napravimo sada sebi auto-golove u nekim produžecima, u završnici utakmice, nema razloga.
Ne smemo prerano da se opustimo. Možemo da dođemo u tu fazu da ovaj brod lepo uvedemo u jednu mirnu luku, da ga tu ostavimo i da vidimo kako će se situacija razvijati dalje, jer moramo da budemo svesni da ne zavisi ovo sve 100% od nas. Sutra ćemo morati da otvorimo granice, dolaziće ljudi i kod nas, ići će naši ljudi, pa će se vraćati, a mi ovu stvar moramo da držimo pod kontrolom. Molim samo za još malo strpljenja i za malo odgovornosti, da bi mogli da dođemo u situaciju da se vratimo u stanje da zdravstveni sistem radi ono čemu je namenjen, prevashodno da pomaže svim ljudima, da ne pravimo razliku između onih koji su Korona pozitivni ili onih koji su Korona negativni i da iskoristimo priliku da ga unapredimo još više, da uložimo još više u taj zdravstveni sistem i da budemo još ponosniji na njega.
Da ne zaboravim još jednom, neizmerna zahvalnost građanima Srbije, što su pored svih mišljenja koja su imali, poslušali lekare i uradili po njihovim preporukama i da imamo današnji rezultat. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre, bilo bi krajnje deplasirano izneti bilo kakav komentar u odnosu na ono što ste rekli, jer je sve tačno, s tim što sam dužan da skrenem pažnju na nešto što je možda pogrešno protumačeno, čak ni pomisao na kritiku struke ne postoji.

Ako sam govorio o nekom kolizionom delovanju struke u smislu različitih stavova, u smislu iznošenja ocena koje nisu saglasne, kao građanin posmatram isključivo sa jednog aspekta, da se svi mi, a prevashodno struka, nalazimo pred problemom pred kojim se nikad nismo našli, ne mi, nego brojni, da ih tako nazovemo, naši prethodnici. Nikada se niko nije suočio sa nečim što je toliko nepoznato kao Koronavirus. Logično je da sa tog aspekta se iznose različite ocene, ali ni malo zlonamerne, već krajnje dobronamerne i u pokušaju da se problem reši, nikako drugačije.

Ali, da su postojale zloupotrebe, pa to je toliko očigledno, da bi bilo krajnje banalizovanje cele priče da sad govorim ko je i na koji način zloupotrebljavao celu ovu situaciju. Da li bi se vi mešali u pravnu struku ili ja u medicinu? Nikad. Ali, i sami znate da smo imali sijaset situacija preko društvenih mreža, i ko zna čega sve ne, gde smo imali priliku da vidimo one, koji su, mogu čak posumnjati, da su namerno želeli da stvore jednu atmosferu dodatnog pritiska, dodatnog straha, zarad nekih ličnih interesa, političkih poena, ili čega već. U svakom slučaju, u svemu ostalom smo potpuno saglasni. Hvala.