Hvala, gospodine Marinkoviću.
Zaista jedna nesvakidašnja sednica Narodne skupštine. Mnogo se ovde priča o izbornim uslovima i o napretku Srbije ka EU i u skladu sa tim prihvatanja evropskih standarda koji treba da se implementiraju u Srbiji u izbornom procesu, pa i pitanju medija, i pitanju parlamentarne reprezentacije i, naravno, predstavljanja svih izbornih lista, odnosno kandidata na izborima na sredstvima masovnog opštenja.
Dakle, to su neke teme, slušali smo o tome REM-u dugo, pa smo videli da se i taj REM popunio, pa onda smo sve ispunili šta su tražili od nas, odnosno vlast u Srbiji je ispunila sve što se od nje tražilo, a tražili su ovi bivši poslanici Evropskog parlamenta, a pre njih predstavnici nevladinog sektora iz Beograda. Oni su očigledno autoritet za to pitanje, negde su oni možda u lancu ishrane iznad Vlade Republike Srbije, reklo bi se, ali šta je tu je, to se već desilo.
Šta je ishod svih tih pregovora, svih tih ustupaka koje je izvršna vlast činila prema nekima koji nemaju nameru da izađu na izbore? Imamo danas ispred Narodne skupštine. Mi imamo scenu ispred Narodne skupštine koje se ni nadrealisti i Nele Kalajić ne bi postideli. Vi jedni protiv drugih štrajkujete glađu. Vi se takmičite ko je luđi. Vi niste u stanju da sankcionišete nasilje i onakvo ponašanje i kršenje zakona, napad na narodnog poslanika ispred Skupštine Srbije, na stepenicama Skupštine, što ja svakako osuđujem, to je nedopustivo, a onda umesto da jednom vidite da nađete rešenje za politički sistem u Srbiji, da nam se takve stvari ne dešavaju, da se sve unormali, vi idete potpuno drugim putem i vi se jedni s drugima takmičite ko će duže da štrajkuje glađu. Vlast protiv opozicije štrajkuje glađu u Srbiji i mi treba sada da pričamo ovde o normalnosti kako ćemo sada da izađemo na izbore, kako ćemo da budemo predstavljeni u medijima, politički program itd, zajedno sa svim tim ludilom.
Da li ima neko ko misli da je to normalno? Zašto praviti od političkog života, od Narodne skupštine Republike Srbije takvu sprdnju, predstavu od najvišeg zakonodavnog tela i posle nije jasno nekima kako građani Srbije nemaju poverenja u institucije, kako smatraju da narodni poslanici ne rade ništa, kako se ovde glasa na zvono, kako je parlament protočni bojler. Mnogo ima u tome svemu istine, ali umesto da se to sve reši, vi kažete da bi mogli da smislimo još nešto luđe od toga svega.
Dakle, to je danas, nažalost, slika i prilika srpskog parlamenta. Šef poslaničke grupe vladajuće stranke, stranke koja na izborima osvojila 48 posto, njegov metod političke borbe jeste da se takmiči sa nekim ekstremistima iz opozicije ko će duže da štrajkuje glađu zbog zahteva, kojih, što Ministarstvo policije ne sprovede zakon, kao da je ministar policije neki tamo iz Dveri, a ne iz SNS i sada je on nezadovoljan.
Zamislite sada šta bih rekao, na primer, ja sam nezadovoljan Poslovnikom o radu Narodne skupštine, on je izuzetno nedemokratski i on favorizuje vlast, ne daje dovoljno prostora opoziciji da se suprotstavi vladajućoj većini u Skupštini Srbije i ja stupam u štrajk glađu zbog toga. Ili moj predlog za dopunu dnevnog reda nije prošao na glasanju, zvono nije zvonilo i ja stupam u štrajk glađu. Da li je to normalno ponašanje? Da li je to parlamentarizam bilo gde u svetu?
Mi posle ovoga treba da pričamo o nekim evropskim standardima i da se upoređujemo sa Nemačkom i sa Francuskom i sa Švajcarskom itd, možemo mnogo toga da čujemo ovde, a u isto vreme imamo dvoboj na stepenicama Skupštine ko će duže da izdrži bez hrane.
Podsetimo se, kada je napadnut narodni poslanik ispred Narodne skupštine pre neki dan, scena u kojoj je više bilo televizijskih kamera, nego ljudi koji protestuju. Pet puta više policajaca nego tih ljudi koji su protestvovali i napali narodnog poslanika. Oni svi gledaju sa strane, kamera gleda da uhvati što bolji kadar, a napadaju narodnog poslanika i vi mislite da je to normalno.
Samim tim što vi to niste sankcionisali dali ste takvom ponašanju i takvom nastupu legitimitet. I idete sve dalje i dalje u taj ekstremizam. Umesto da se jasno ogradite od svega toga, umesto da pokažete svojim primerom, vi ste vlast u Srbiji, za sebe kažete da ste najbolja vlast u istoriji, da je ovo zlatno doba, da stižu pohvale sa svih strana, da je Nemačka na svim mogućim listama 10 mesta iza nas, da Nemci masovno uzimaju srpske pasoše i da dolaze ovde koliko smo jaki i dobri, vi se upuštate u takve performanse na način da vređate građane Srbije.
Sve te ljude, koji treba 21. juna da izađu na izbore, da glasaju o svojim političkim preferencijama, za koga god žele, vi na ovaj način vređate, jer vi pokazujete da niste u stanju da imate odgovoran pristup prema raznoraznim divljanjima, glupostima, ovakvim stvarima kao što imamo ispred Narodne skupštine, nego se u to upuštate. Vi na taj način to podržavate.
Pazite, šef poslaničke grupe najjače stranke u parlamentu, koja uzima 48% na prošlim izborima, njegov odgovor na sveopšte ludilo koje imamo iz tih nekih stranaka ili strančica, uglavnom marginalnih pojava u Srbiji, jeste da stupa u štrajk glađu.
Ja ne mogu i dalje da objasnim koliko je ovo nenormalno, iako se vi svi ovde ponašate kao da je to sasvim prirodna stvar, kao da je to ispravno. Da li je to moguće? Da li se igde na svetu to desilo? Jedna stranka ima 48% na izborima iz 2016. godine, druga stranka, sad kada bi izašla ne bi imala ni 1%, i vi sa njima ulazite u to ko će duže da štrajkuje glađu. Sad je to neka najbolja vlast u Srbiji. To ni Monti Pajton ne bi mogao da smisli, ni „Top lista nadrealista“ ovo nije, ali to se podržava.
Svaka čast Martinoviću, neka izdrži što duže, pa će možda gospodin Orlić imati prilike da se afirmiše. Ako bude šef poslaničke grupe, možda on bude izabran da štrajkuje glađu u sledećem mandatu, ja mu držim palčeve. To izgleda shvatate kao uspeh u vašim političkim karijerama. Ja to ne mogu drugačije da objasnim.
Dakle, to je slika i prilika onoga što vi emitujete iz Doma Narodne skupštine. Kako mi možemo na bilo koji način da pričamo o normalnosti, da se smanje tenzije u društvu, da se oslobode mediji, da se demokratizuje rasprava u Skupštini itd, kad vi počinjete da imitirate one koji predstavljaju političku marginu u Srbiji i ekstremističku stranku?
Dakle, možda je moglo da se objasni. Vi nećete da hapsite ljude koji prave incidente i u sali i van nje. Možda mislite da ćete na taj način da dignete njima rejting. Uzgred budi rečeno, taj Boško Obradović je više uradio na Vučićevom rejtingu nego cela poslanička grupa SNS pa puta deset. Vi možda nećete da se upuštate u to, mislite da ćete dići cenu Bošku Obradoviću, i to je možda i razumljivo. Mislim da je to pogrešno, ali može da se tu neka logika nađe.
Koja je logika ovog događaja ispred Skupštine? Jel moguće da je to vaš odgovor na to divljanje nekih opozicionih grupacija marginalnih? Dakle, nisu oni sada neki koji će na izborima da ugroze i da dođu na vlast, da je to neka politička snaga koja ima nesagledive kolone građana na ulicama, koja je osvojila ne znam ni ja kakve rezultate kroz celu Srbiju, dakle to je četiri narodna poslanika. Vladajuća koalicija ima više od 160, vladajuća većina u Skupštini Srbije ima više od 160 poslanika, je li tako? Oko 150. Sa druge strane četiri poslanika i da vidimo ko će bolje da štrajkuje glađu. Dakle, to je tužna slika nažalost.
Vi treba da date primer da se sa takvom praksom prestane. Vi treba prvi da budete, ne zato što ste vi pametniji, lepši itd. nego zato što je na vama najveća odgovornost, jer predstavljate vlast u Srbiji, vi treba da pokažete da je moguće normalan dijalog napraviti između političkih stranaka, da je moguće postići konsenzus oko ključnih pitanja izbornog procesa, da je moguće organizovati fer izbore u Srbiji. To je sve na vama. Bespredmetno je razgovarati o svemu tome kada se ovde više prati ko će prvi da zagrize kiflu ispred Skupštine, ko je manje posvećen tom cilju.
Dakle, vi ne samo što ne radite u interesu građana Srbije, nego ih na ovaj način ponižavate i vređate, da se sa njima poredite i da se upuštate u takve gluposti. Vi narušavate brutalno ugled Narodne skupštine Republike Srbije, a to je svakako nedopustivo. Dakle, to je nešto što treba pod hitno da se promeni, taj pristup uopšte.
Imali smo sliku od pre neki dan. Kolona tih nekih ljudi, koliko god da ih je bilo 300, 400, 500, nebitno, okruži predsedništvo pre neko veče i lupaju u šerpe, protestuju sasvim legitimno, ljudi izražavaju nezadovoljstvo na način na koji oni misle da je prikladan, to je sve po zakonu, osim možda što nisu sazvali taj skup, a to već vidimo da ne mora da se poštuje, nije važno. Predsednik Demokratske stranke na konferenciji za štampu sa tog skupa, kaže - Mi zahtevamo od Evropske unije da odloži izbore u Srbiji. Mi zahtevamo od Evropske unije da odloži izbore u Srbiji? Kao da Evropska unija, otprilike, samo javi i kaže – odloženi su izbori, doviđenja. Mi znamo da je to tako u praksi, ali to je gaženje Ustava i zakona Republike Srbije.
Sa druge strane, rulja napadne narodnog poslanika na stepeništu Narodne skupštine. Predsednica Narodne skupštine, druga najodgovornija ličnost u Republici Srbiji, sutra kada bi predsednik Republike podneo ostavku ili kada bi mu se, ne daj Bože, nešto dogodilo, predsednica Narodne skupštine bi bila u stvari vršilac dužnosti predsednika Republike, to je druga ličnost u državi, ona drži konferenciju za štampu posle napada narodnog poslanika i traži od Evropske unije da reaguje. Evropska unija da zaštiti narodne poslanike vlasti od rulje sa skupštinskih stepenica. Da li je to normalno?
Hajde onda da rešavamo sve probleme tamo gde leži prava moć, ako je to Evropska Unija. Uštedećemo mnogo novca, uštedećemo mnogo vremena, raspustimo Skupštinu, ne trebaju nam ni izbori, ni Skupština, samo šta treba da se uradi zovemo u Brisel i oni nam kažu i to je to. Dakle, prozapadna opozicija i prozapadna vlast trkaju se da se pozovu na EU da reši njihove međusobne probleme. Jel to nije degradiranje institucija Republike Srbije i Narodne skupštine i Ustava i svih zakona?
Može da se objasni, nek radi u opoziciji ko šta hoće, sutra će građani na izborima dati ocenu da li su oni sa tim zadovoljni, da li se oni sa tim slažu itd. ali na vlasti je odgovornost da poštuju i zaštite i Ustav i zakone, a ne da tako brutalno suspenduju Ustav Republike Srbije i zakone, sve zakone ove zemlje i da kažu – pozivamo EU da zaštiti poslanika vlasti. Šta to znači?
Dakle, prekinite sa tom farsom ispred Skupštine. Uozbiljite se, pokušajte da rešite sve probleme u političkom životu u Srbiji. To je možda nemoguće ali na tome treba raditi, tome treba težiti da se stanje što pre normalizuje.
Ako ćemo da licitiramo ko će duže da izdrži u štrajku glađu, meni se čini da će se to vama posle obiti o glavu.