Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da ministar Branko Ružić nije ovde, a prozvan je, ja nemam nameru da u njegovo ime odgovaram na prozivanja, ali imam obavezu da u ime poslaničke grupe SPS odgovorim na ono što je rečeno.

Branko Ružić kao ministar je ministar u Vladi Republike Srbije, deo je Vlade Republike Srbije koja krajnje odgovorno i posvećeno obavlja svoj posao u interesu građana. Njegova odgovornost je odgovornost Vlade. Ne preuzima nikakvu specifičnu odgovornost ovde, već zastupa one stavove koje Vlada iznosi i promoviše, realizuje opet u interesu građana.

Ovde je rečeno nešto što u stručnom smislu reči nije prihvatljivo, pa ću ja u najkraćem mogućem, u ova dva minuta, pokušati, radi zaštite prava na pravilne poruke koje idu iz ove Skupštine prema građanima i obavezu prema građanima da nešto kažem. Neću polemisati oko toga da li je nešto ustavno ili ne, jer sve što je do sada urađeno, urađeno je u skladu sa zakonom i Ustavom.

Drugo, ono što je najvažnije reći - ne možemo se baviti administrativno-tehničkim pitanjima kada su u pitanju život i zdravlje ljudi. Pečati, potpisi i sve ostalo se sprovodi isključivo u skladu sa onim što će biti, nadam se, usvojeni zakoni, isključivo u interesu građana Republike Srbije i njihovog zdravlja. Prema tome, kako će se administrativno-tehnički urediti postupak overavanja potpisa je tehnička stvar i neće biti nikakvih problema.

Da li treba da intervenišemo u drugim zakonima? Ne. Ovo su odredbe leks specijalis i one se kao leks specijalis primenjuju u odnosu na krovne zakone. Imamo mnogo drugih zakona gde to isto postoji, pa ne znam zbog čega takve kritike.

Na samom kraju, pošto sam prekoračio dva minuta, želim samo da kažem da je Vlada Republike Srbije pokazala i dokazala da je i u ovoj vanrednoj situaciji odgovorila zadatku na najbolji mogući način, a to je da su posledice koje su izazvane Korona virusom u odnosu na ostale zemlje u Srbiji neuporedivo manje, što znači da smo se uspešno izborili ili ćemo se izboriti sa pošasti koja je nadvila celu planetu. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Pravo na repliku sada ima Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Imam pravo na repliku i kolegi Orlići i Neđi Jovanoviću. Spojiću to u jednu, pa ako budem duže govorila da znate da je o tome reč.

Vidite, kolega Orliću, ne samo da ste vi to primetili i da stalno potencirate, a to je nešto najmonstruoznije i najstrašnije, već čitava javnost je mogla da vidi da su ti monstrumi počeli da prete još detetu u kolevci, mislim na najmlađe dete predsednika Republike, maloj Milici dok je ona još bila maloletna devojčica. Vi ste sve to znali i svedoci smo svi svega toga i takve jedne kampanje koja se vodi protiv nedužne dece, ali ste ih ljuškali i držali kao malo vode na dlanu.

Zašto to kažem? Upravo zbog toga što niste reagovali na način na koji je trebalo kada su upali u državnu televiziju sa motornim testerama, pre toga unošenje kamenja u skupštinu, a prekjuče, vrhunac svega, taj kome ste vi dali, mislim na ljotićevca, fašistu Boška, kojeg smo mi prvi kao takvog označili i sve to što on baštini i sve ideje monstruozne Dimitrija Ljotića i žigosali ga kao takvog na početku ovog mandata, dozvolili ste, odnosno to je propust direktno ministra policije Nebojše Stefanovića, ne samo da građani znaju, jer ne znam kakvi su sve snimci otišli u javnost, uglavnom, sa dela stepeništa i sa onog platoa ispred vrata, tri automobila koji su oni dovezli, zamislite, dovezli gde ne može da se zadrži ministarski automobil predsednika Vlade i predsednika Republike, tu zastaje samo dok izađu ti ljudi iz automobila, oni su parkirali te automobile ispred stepenica na ulazu u Narodnu skupštinu i onda nastavili sa svojim divljanjem i sa svojim performansom koji se završio kako se završio.

Gde je to moglo da se desi? Kada je to moglo u istoriji novijoj srpskog parlamentarizma da se desi? Znate, onda neka neko dođe i neka parkira kamion, bager i vi ništa, stojite i kažete – dobro je, to su neki ljudi. Pa, tek onda kada oni naprave neki incident, onda je to nešto što ne možemo da prihvatimo. Mi o tome govorimo sa najboljom namerom da se integritet najvišeg zakonodavnog tela zaštiti, gospodine Orliću.

Što se tiče ove opaske, govorila sam o tome, gospodine Ružiću, zato se javio vaš kolega, Jovanović, da ćete preuzeti na sebe odgovornost, jer bez obzira na to što ste pribegli na ovakav način promeni overe potpisa, kako kaže Neđo Jovanović, leks specijalisom, postoji jedna procedura za koju će morati da odgovara svaka jedinica lokalne samouprave i vaše ministarstvo. Vi znate da je najvažnije kod potvrđivanja identiteta neke osobe koja će da podrži tu neku listu, a ovde je očigledno cilj da oni koji to nisu mogli da urade, pa da su bili sposobni oni bi to za republičke izbore uradili, tih 10.000 potpisa u jednoj izbornoj jedinici, izađu pošto-poto na izbore zato da bi zadovoljili sve ono što vama stiže kao nalog iz Evropske unije.

Hvala, gospođo Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Pravo na repliku.

Izvolite, gospodine Orliću.

Samo jedna stvar na temu ko je prvi ne samo prepoznao, nego i razobličio dveraše i ljotićevce kao takve. To je uradio predsednik poslanike grupe SNS Aleksandar Martinović na, bukvalno, prvoj sednici u ovom sazivu. On je bio prvi, ako ćemo da se prisetimo toga svi zajedno. Ali, nije suština u tome ko se prvi setio ili ko je bio prvi hrabar da to kaže i objasni.

(Nataša Jovanović: Kakve su posledice toga?)

O posledicama govorimo, slažem se. Pogledajte kako je sve to išlo prethodnih godina u ovoj Narodnoj skupštini. Oni su napadali gospođu Gojković, predsednicu Narodne skupštine. Njoj su napravili modrice kada su joj upali u kabinet, njoj su ovde čupali mikrofon, Aleksandra Martinovića su napadali fizički više puta, Marjana Rističevića su pokušali da ubiju pre nekoliko dana i to je potpuno jasan pokazatelj ko su njima bili protivnici, kako oni kažu, neprijatelji, koje imaju nameru fizički da uništavaju.

Njima su, i sa time se potpuno slažem, legitimne mete, kako oni to doživljavaju, i oni to i ne kriju, dakle čak i maloletna deca. Ako su to deca Aleksandra Vučića, njima je to potpuno prihvatljivo i normalno, ali strašno je, znate, ne što se to u tim pomračenim umovima to dešava, nego što postoje oni koji iza njih stoje i koji pokušavaju sve vreme to da opravdaju i kojima je sve to u redu samo zato što se dešava Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. To su raznorazni mediji, to su raznorazni analitičari, to su raznorazni lažni političari koji nisu nikakvi političari. Dakle, to su kabadahije najobičnije i biznismeni koji su rešili da politiku koriste kao jednu od svojih sporednih firmi.

U društvu u kom pokušavate da nametnete da je Dragan Đilas političar, pa to je društvo u kom pokušavate da je jednako pogrešno nametnete da je Milovan Brkić iz „Tabloida“ u stvari novinar ili neki politički analitičar ili politički faktor.

Dakle, to je nivo odnosa prema istini i laži, prema ispravnom i pogrešnom i tu nikakve pomoći nema. Oni koji su u stanju da kažu da je jedan Brkić, koji je rekao - prirodno je pravo ubiti Aleksandra Vučića i onda proganjati njegovu decu, i Danila i Milicu i malog Vukana, da je to nešto što je potpuno lepo i divno i svi tome treba da teže. Kad takvog uzmete za svog uzora, a uzeli su ga ovi dveraši, ljotićevci, Đilas i ostali, kad njega uzmete za svog političkog gurua, vi ste onda saopštili da smatrate da je u politici dozvoljeno sve.

Kada su to uradili, a uradili su, bilo je potpuno jasno, otvorili su vrata za fizičke napade na narodne poslanike, otvorili su vrata za uvođenje diktature, fašizma u ovoj zemlji i sa tim svi treba da budu načisto.

Njihova kampanja laži ovih dana doživljava kulminaciju, pokušajem da ponovo najpodmuklije, najbestidnije diskredituje Aleksandra Vučića, podmećući kao današnju vest da je on rekao da ćemo mi priznati Kosovo takozvano na celoj njegovoj teritoriji.

Uzeli su njegovu izjavu iz prošle godine u kojoj je precizno rekao, i to može svako da pronađe, da oni, dakle, ti lažovi sa, evo, ovih đilasovih sajtova, „direktno.rs“ tu piše, znate to je direktno kod „Dajrekt medija“, da ti lažovi još tada su rovarili protiv teških napora Aleksandra Vučića i države Srbije da se napravi neko rešenje za Kosovo i Metohiju koje će biti stvar kompromisa, stvar balansa i stvar dogovora između Srbije i Albanaca.

Sabotirali su bilo kakvu šansu, da Srbija bilo šta dobije, da srpski narod bilo šta dobije, a jel znate zašto, i to je potpuno jasno tada rekao Aleksandar Vučić i nema potrebe da ga falsifikuju, prepričavaju, zato što oni, ti bednici najobičniji, direktno rade u korist celovite države Kosovo i danas pokušavaju da lažima na tu temu opravdaju sebe, svoju sramnu ulogu ovih dana i da prikupe neke suze na svojoj strani, da više ljudi ne bi govorili kako su oni fašisti.

To u ovoj zemlji neće proći. Fašiste svi dobro prepoznajemo i uvek ćemo ih zvati pravim imenom.

Hvala, kolega Orliću.
(Nataša Jovanović: Replika.)
Nataša Jovanović, ja vama mogu samo po amandmanu da dam reč.
Slušao sam poslanika, četiri minuta je govorio.
Pokušao sam da dam mogućnost i vama i njemu da govorite isto vreme.
Stvarno sam pomno slušao. Nijednog trenutka ni gospodina Šešelja, ni vas, ni SRS nije pomenuo. Čak u 90% njegovog govora se saglasio sa vama.
Molim vas, mogu da vam dam reč po amandmanu, ali replika ne.
Hvala na razumevanju.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističečvić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi vi mislili da se nešto slučajno događa, da se ove montaže slučajno događaju, da se gospodin Ševarlić slučajno javio, moram one koji misle tako da razočaram - ništa nije slučajno. Ako mislite da je to samo zbog Đilasovih potreba, ni to nije tačno.

Dakle, ovo je današnja izjava. Danas se sve to dešava. Ovo je današnja izjava gospođe, ne znam da li je neko to govorio, Medlin Olbrajt. Ovo je njena izjava od danas.

Dakle, gospodin Đilas i njegova ekipa, u koju su uključili velikog srpskog domaćina Ševarlića, je to vrlo lepo i brižno sinhronizovala zajedno sa Albancima i albanskom majkom koja se zove Medlin Olbrajt. Evo, to je ova gospođa, koja je bila glavni zagovornik nezavisnog Kosova i da podsetim da je ova bivša vlast, okupljena oko Đilasa, aktivno izgrađivala tu divlju državu albanskih terorista.

Šta kažu o Vučiću Olbrajt i Eliot Engel, koji je glavni lobista? Medlin Olbrajt i Eliot Engel žestoko udarili po Vučiću. On je kriv, oni kažu, što se Amerika okrenula protiv Kosova. Nekadašnja državna sekretarka SAD, po zlu poznata, Medlin Olbrajt i najpoznatiji šiptarski lobista Eliot Engel zajedničkim snagama žestoko su udarili na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i, gle čuda, njima su se pridružili gospodin Ševarlić, Đilas, Boškić itd.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Nenad Čanak, Nenad Konstantinović, Olena Papuga, Nada Lazić i Tomislav Žigmanov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Na isti način kao za izbore za narodne poslanike, tako i za lokalne izbore, potrebna je mogućnost da, osim javnih beležnika, to mogu da rade gradske ili opštinske uprave u svojim pisarnicama.

Ja ću sada isto reći, malopre sam govorio o onim stvarima koje se tiču problema u poljoprivredi, ali pre dva dana sam govorio i osudio nasilje koje su imali ljudi koji su tu bili ispred Skupštine, gde sam i ja prošao, gde su i nama zviždala, na mog kolegu Marijana Rističevića.

Svi mi koji smo tu želimo da radimo svoj posao na najbolji način, kako to priliči našem vaspitanju. Naopake stvari, nasilje, makljaža, tuča, to ne priliči ni jednom od nas, jer ovde predstavljamo naš narod, narod koji je uvek bio tolerantan, pošten, borben, ali nikad nasilan. Uvek smo bili onako kako treba.

Gospodin Rističević je osetio šta je loše kod onih tamo koji su sada ispred, kod onih tamo koji na svaki način pokušavaju da se ponašaju na način koji ne priliči politici koju su predstavili svojim glasačima 2016. godine.

Ta politika je bila drugačija, a sada se drugačije ponaša. To je nešto što nikako ničemu ne vodi.

Ja ću sa ovog mesta i sada i kasnije uvek podržati normalne stvari, normalno ponašanje. Sada su moj kolega gospodin dr Martinović i koleginica Sandra Božić tu ispred, štrajkuju glađu baš zbog toga da pokažu da ono što je rađeno pre dva dana da nije u redu i ja mogu i želim da se njima priključim. O tome ću sa njima razgovarati.

To su stvarno loše stvari i sa ovog mesta pozivam sve kolege poslanike da osudimo nasilje, da osudimo sve ono što je loše, jer sutra, kada sve ovo prođe, iza nas će ostati samo dela ili ne dela. Ovo što se sada rada, ovi tamo što su ispred, to nije dobro. To ne priliči onima koji vode određene političke opcije koje se bave politikom. Politika je ono što je potrebno da bude bolje našem narodu i svim ljudima u Srbiji, da li je to Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, da li je Niš, da li je Vojvodina.

Još jednom, uvažene kolege, gospodine Martinoviću, gospođo Sandra, podržavam to što radite, štrajk glađu. To je ono što moramo pokazati da nikad nije dobro nasilje i za to se mora odgovarati.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Gospodine Jojiću, izvolite.