Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 123 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan trenutno 151 narodni poslanik, odnosno da je postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Elvira Kovač.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 6. do 12. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar rudarstva i energetike, Siniša Mali, ministar finansija, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, dr Danijela Urošević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zdravlja, Filip Abramović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine, Marko Blagojević, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 6. do 12. dnevnog reda, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid-19“) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2053 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora - podrška naporima Republike Srbije na ublažavanju pandemije Kovid-19,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2025 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za programski zajam - Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2026 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za programski zajam – Vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije („Zajmoprimac“) koju predstavlja ministar finansija za projekat „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji, faza V“,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije („Zajmoprimac“) koju predstavlja ministar finansija za projekat „Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza II“ i
- Predlogu zakona o izmenama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.
Pošto je ovde prisutan samo ministar finansija, na čemu mu se ja zahvaljujem, pitam ga da li predstavnik predlagača, odnosno on, želi reč?
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se danas nalazi sedam veoma važnih sporazuma. Ukupna vrednost ovih sporazuma je skoro 700 miliona evra. Ti sporazumi su usmereni na podršku našoj zemlji kada je u pitanju borba protiv Kovida-19, nabavka medicinske opreme, izgradnja laboratorija za testiranje, takođe unapređenje tzv. zelene ekonomije, dakle rad na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže u 60 lokalnih samouprava u našoj zemlji i, konačno, sporazumi koji su vezani za podizanje energetske efikasnosti. Ukratko ću proći kroz sve ove sporazume.
Dakle, prvi je Sporazuma o zajmu za Projekat „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid-19“, sporazum koji se potpisuje između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Vrednost ovog sporazuma je 92 miliona evra. Kroz ovaj sporazum mi ćemo nabaviti dodatnu medicinsku opremu, raditi na obuci naših medicinskih radnika. Ovaj novac ćemo iskoristiti za izgradnju regionalnih kovid laboratorija u Kliničkom centru Vojvodina u Novom Sadu i Kliničkom centru u Kragujevcu. To je novac koji će sigurno ojačati naše kapacitete u borbi protiv korona virusa.
Drugi na redu je Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora. Opet podrška naporima Republike Srbije na ublažavanju pandemije Kovid-19. I ovde se radi o podršci našem zdravstvenom sektoru kako bi se pokrili uvećani troškovi za nabavku lekova, za nabavku medicinske opreme. Vrednost ovog sporazuma je oko 200 miliona evra i taj novac će nama biti na raspolaganju odmah nakon ratifikacije u Skupštini.
Dakle, možemo taj novac da iskoristimo do kraja ove i tokom naredne godine i upravo ćemo ga iskoristiti da dodatno nabavimo još veće količine i lekova i potrebne medicinske opreme.
Sledeći na spisku je Okvirni sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za programski zajam, a koji je vezan za energetsku efikasnost. Kao što znate, mi imamo obavezu da jedan odsto prostora kojim upravlja Republika Srbija, da li se taj prostor hladi ili greje, dakle, godišnje sredimo tako da se poboljša energetska efikasnost u tom prostoru, vrednost ovog sporazuma je 44,5 miliona evra i obuhvatiće unapređenje energetske efikasnosti u 28 zgrada.
Sledeći je Sporazum o zajmu sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, vezan je za projekat vodosnabdevanja i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo je veoma, veoma važan sporazum. Dakle, u 60 opština ćemo iskoristiti ovaj novac da unapredimo i kanalizacionu i vodovodnu mrežu, da izgradimo i fabrike za pročišćavanje otpadnih voda. Ovaj sporazum nam se potpuno uklapa u projekat „Srbija 2025“. Već naredne godine, da vas podsetim, krenućemo u izgradnju nedostajuće kanalizacione i vodovodne mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u preko 70 lokalnih samouprava. Sa ovim sporazumom još ćemo proširiti obim tih radova i to je jedna od ključnih stvari koju smo obećali da ćemo u „Srbija 2025“ uraditi i, videćete, o tome ćemo razgovarati kada budžet za narednu godinu bude tema. Dakle, već u budžetu za 2021. godinu imate preko tri milijarde evra obezbeđenih da u narednih pet godina za 70 lokalnih samouprava u potpunosti završimo neophodnu i nedostajuću vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Vrednost ovog programa, ovog sporazuma je 300 miliona evra.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije za projekat „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji – faza V“, prethodne četiri faze su već završene. Ovaj sporazum je vredan 30 miliona evra. Na ovaj način i kroz ovaj sporazum su već modernizovani i rehabilitovani sistemi grejanja u 22 preduzeća za proizvodnju i distribuciju toplotne energije širom zemlje. Dakle, veoma važan sporazum koji treba opet da doprinese energetskoj efikasnosti, uštedama i naravno boljem sistemu grejanja u našoj zemlji.
Pred vama je takođe danas i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije za projekat „Energetska efikasnost u objektima javne namene – faza II“. I ovaj sporazum podrazumeva da ćemo sanirati između 50 i 60 objekata javne namene u sektoru obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sporta u jedinicama lokalne samouprave širom naše zemlje. Vrednost ovog sporazuma je 20 miliona evra.
Konačno, pred vama je i Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ. Ovde samo predlažemo da se poveća efikasnost, da se smanji broj članova komisije sa postojećih 11 na samo pet.
Dakle, uvaženi narodni poslanici, sedam veoma važnih sporazuma. Ukoliko glasate za ove sporazume, mi ćemo na raspolaganju imati skoro 700 miliona evra da se još bolje i efikasnije borimo protiv Kovida-19, da nabavimo još lekova, još potrebne medicinske opreme, da izgradimo regionalne kovid laboratorije, da unapredimo naš zdravstveni sistem, s jedne strane.
S druge strane, imate sporazume koji su vezani za podizanje energetske efikasnosti i za tzv. Green Deal ili zelenu ekonomiju, dakle, rad na kanalizacionim, vodovodnim mrežama širom Srbiju, izgradnju fabrika za pročišćavanje otpadnih voda.
Dakle, ovim sporazumima još više ćemo pogurati rast našeg BDP-a naredne godine, njihovom ratifikacijom ovde u Skupštini oni postaju mogući za realizaciju odmah i već naredne godine možemo da očekujemo njihove prve efekte.
Hvala puno. Naravno, ostajem na raspolaganju za bilo koje pitanje koje budete imali tokom današnje rasprave.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)

Sada su na redu predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, kao što znate, obrnuto proporcionalnim redom po broju članova poslaničkih grupa.

Reč ima gospodin Dragan Marković Palma.

Zahvaljujem, samo poslanički klub Jedinstvene Srbije nije najmanji poslanički klub u parlamentu.

Izvinjavam se, nije najmanji, nego nisu se javili. Znači, ko je trenutno prijavljen, znate kako funkcioniše, ko je trenutno prijavljen na ekranu ovde ispred mene, tako ide po redu. Međutim, ne prijavljuju se svi i ovde ima određenog kalkulisanja. U momentu kada sam davao reč bili su prijavljeni Đorđe Milićević, Đorđe Dabić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS i vi.

Izvolite.

Dobro, ne zaboravite samo da je naša koalicija SPS i JS druga po broju poslanika u parlamentu, posle koalicije SNS. Mi imamo 32 narodna poslanika.

Želim da pohvalim ovaj set zakona. Ja sam dugo u parlamentu i u onoj staroj zgradi i u ovoj novoj i nikada se nije desilo da ovoliki broj zakona bude predložen, a da se ti zakoni odnose na lokalne samouprave.

Želim odmah na početku da kažem, zarad javnosti, da ne hvalim ovaj zakon zato što će Jagodina dobiti pare za sistem prečišćavanja otpadnih voda, mi to imamo. Takođe ne hvalim zakon zato što ćemo da promenimo glavnu vodovodnu mrežu gde su stare azbestne cevi u svim gradovima, i to smo uradili pre dve godine, gde smo sami finansirali sa pet miliona evra. Ali to je dobro za druge gradove, za lokalne samouprave, imajući u vidu da sve više bubrežnih bolesnika ima, a glavni problem je upravo pijaća voda, kada su u pitanju bubrežni bolesnici i da će ta pijaća voda i taj problem biti rešen.

Kada je u pitanju kovid, takođe želim da pohvalim i taj predlog zakona, odnosno sredstva koja će biti odvojena, jer zdravlje svakog čoveka i zdravlje nacije nema cenu. Želim na početku da kažem i da zamolim lekare, doktor Kon, svaka mu čast, kad god upalim neki kanal – doktor Kon. Hej, ljudi, i ja sam počeo da se plašim njega. I niko od tih stručnjaka nije imao tačnu prognozu. Pričali su nam – kada dođe leto, zbog visoke temperature nestaće kovid, pa hajde još malo, pa evo sad drugi, pa treći talas. Izgleda da više koronu ne delimo na talase, znači, korona je neprekidno prisutna u našem društvu, ali ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Ali kada je u pitanju korona u celom svetu, tu možemo da se pohvalimo jer smo imali najbolju preventivu i da na osnovu broja stanovnika imamo najmanje umrlih.

Molim da ovaj moj predlog kada su u pitanju lekari, što manje se pojavljuju. Hajde da pustimo lekare, oni koji leče građane po bolnicama, oni najbolje znaju. Svaka čast stručnjacima koji imaju i dobro iskustvo i dobri su analitičari i dobru dijagnozu mogu da ukažu za svakog pacijenta, ali dame i gospodo, korona je počela da ulazi u svaku petu porodicu u proseku i kada uđe u porodicu.

Mi npr. sada trenutno u Jagodini, ono što je meni poznato osam porodica, svi članovi u tim porodicama imaju koronu. Kada jedan ima temperaturu, za pet, šest, sedam i osam dana dobiju i ostali članovi porodice, koronu. I da to postane sastavni deo nečega što moramo da nosimo, bez psihološkog udara, medijskog, ja neću reći da je to spin, to nije spin, ali neću više da slušam doktore, sinoć na RTS. I onda sam motao, motao, motao kanale neke i nađem nešto na francuskom jeziku, a nemam pojma, znam deset reči na francuskom, eto to sam gledao. Ja koji pratim, slobodno za sebe mogu da kažem, sve medije i da ne pratim od kada se bavim politikom već to je sfera mog interesovanja od znam za sebe.

Da vam kažem, nekada smo mi čitali samo sportsku stranu, horoskop i kursnu listu. Čak i horoskop više ne čitam, jer kada sam otvorio televiziju, sada su novinari počeli da prave horoskop, a tako se radi u redakcijama. Danas, npr. Đorđe je došao na red da pravi horoskop da obaveštavamo građane i on napiše ono što se juče njemu desilo, njemu, njegovoj tadašnjoj devojci, sada je u braku, a tada je bio mlad, mada nisi ni mnogo mlad. I od tada više ne čitam horoskop. Kursna lista, hvala Bogu, više me ne interesuje jer dinar je stabilan što je najvažnije za Srbiju, jer prvi put, ne znam, posle koliko godina imamo stabilnost dinara.

I sve to kada saberemo i kada čujem da neko kritikuje, nema mesta za kritiku jer ta stabilnost dinara nam dovodi strane investitore u Srbiju koji otvaraju fabrike i preduzeća. I nikada transparentnije nije bilo koliko košta koji objekat. Evo gledao sam sinoć u 22 časa, predsednik je obišao kliniku u Zemunu, novu kliniku koja se gradi za četiri meseca. Prelepo izgleda na televiziji, a kako će izgledati za pacijente, siguran sam da će to biti jedna od najboljih klinika u Evropi. Mi imamo dobre stručnjake, ali da se molimo Bogu da ta bolnica ne bude puna. Ono što je važno da imamo gde da smestimo bolesne ljude od zaraznih bolesti.

Ova Vlada i ova država brine o svakom čoveku, o svakom selu, o svakoj opštini u Srbiji. I nikada transparentnije nije bilo. Da ministar finansija kaže – toliko para košta ovo, toliko smo dali, toliko ćemo pripremiti za naredni vremenski period, toliki je deficit, toliki je suficit, nikada to ranije nije bilo. Čak i na pitanja poslanika u parlamentu, kada postave pitanje koliko košta ovo ili ono nikada ne dobiju obaveštenje od onoga koga su pitali, kada je poslednjeg četvrtka u mesecu, kada su pitanja za Vladu.

Ono što mi moramo da vodimo računa i da ja kao čovek iz unutrašnjosti zamolim Vladu i ministra da ima veće mogućnosti i prostor u budžetu da se stimulišu zaposleni u vrtiću. Oni su svačiji i ničiji, vaspitači. Pripadaju Ministarstvu prosvete, vode se kao školska, odnosno pripadaju ministru za prosvetu, a na neki način neću reći da su diskriminisani, ali malo da i oni imaju stimulans jer imaju najteži posao. To je najteži posao, rad sa decom u vrtiću.

Ja imam u kući petoro unučadi. Odrasli su i ne idu u vrtići, ali znamo kako to izgleda sa malom decom, da je mnogo teško. Ono što je najgore, počela je korona da ulazi u vrtić. Nisu je deca donela u vrtić već zaposleni koji rade u vrtiću. Da vidimo te mere i preventive kako ćemo se izboriti sa vrtićima, da to krizni štab već sutra, prekosutra da uputstva kako da se ponašaju lokalne samouprave kada su u pitanju vrtići. Da ne donosimo mi sami odluke jer deca su nam najvažnija ali tu se stvara jedan drugi problem, ako deca ne idu u vrtić onda roditelji nemaju kod koga da ostave decu da im čuvaju decu, pa ne mogu da idu na posao. Krizni štab sigurno ima ideje i plan kako da reši taj problem, a da niko nema štetu od toga.

Kovid-19 i Kon počinje istim slovom, Kon i kovid, dame i gospodo ja sam 2009. godine rekao, to možete da nađete na društvenim mrežama, svakoga dana je tada bilo o vakcini, farmaceutskoj mafiji i tako dalje, a ovo je sada mnogo ozbiljnije od toga, ali sam tada rekao – sada imamo ptičiji grip, posle će, kroz nekoliko godina dođi konjski grip i tako dalje i jednostavno svet mora sa tim da živi. Mi ne znamo ovaj grip po kome je dobio naziv Kovid-19? Odakle je? Ko ga je doneo? Da li je to nešto što je napravljeno u nekoj laboratoriji ili prirodnim putem ali ceo svet ima problem kada je u pitanju korona i Kovid-19.

Srbija se dobro bori i ne može niko da zameri kada se obraća predsednik države i priča o tome, jer predsedniku države građani najviše veruju i veruju naravno i nama u parlamentu koji diskutujemo, donosimo zakone. Lekare bih malo zamolio da oni se malo povuku iz tih medijskih kuća, da nas psihološki malo ostave na miru. Problem je, ljudi padaju u depresiju. Gospodo, vi svi to znate. Neko od vas će reći – da, neko – ne, ali neću više da gledam da mi drže konferenciju po dva sata i da mi pričaju šta je bilo ove nedelje. Ove nedelje ili ovog dana zaraženo je toliko, testirano toliko, umrlo toliko, u svetu toliko i gotovo. I tu se završava konferencija. Država je ta koja će da donese odluke na savet struke šta da radi u narednom vremenskom periodu.

Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj predlog zakona, ovaj set zakona, jer ovakav set zakona nismo nikada imali u parlamentu, a da se tiče razvoja lokalne samouprave i to u trenutku kada se budžet ne puni dinamikom kako se punio pre. U trenutku kada imate odlivnu stranu veću od prilivne jer niko nije planirao 2019. godine da ćemo imati problem sa kovidom i da će nam trebati mnogo para kako da zaštitimo svakog čoveka u Srbiji.

Da vam kaže, a i juče sam to rekao a i danas ću reći, da neke države naplaćuju testiranje svakog čoveka i to testiranje kada su ljudi sigurni, bolesni od kovida, a kod nas je to besplatno. To treba svako od nas da govori. Znam tri države u kojima se plaća testiranje i pregled ali ne želim da kažem sada jer poznajem i nekoliko ministara iz tih država da to ne bude sada udar na te države, jer nisu ni ti ljudi krivi što ih je to zadesilo ali kada se uporedimo mi kao Srbija, jedna mala država, bolji smo od njih u svakom smislu te reči i u ekonomskom i u zdravstvenom i u preventivi i kada je u pitanju 2020. godina i sa planom realizacije 2021. godine.

Zahvaljujem i Jedinstvena Srbija sa svojim koalicionom partnerima SPS-om podržaće ovaj zakon. Još da dodam a da ne bude sada hvali Musa nekog i da se sada ne izražavam tako, ali moram da pohvalim i predsednika Skupštine koji na moje iznenađenje dugo sedi u parlamentu, pažljivo prati diskusiju svakog poslanika. Naravno, nisu bili loši ni oni pre, ali poznajući Ivicu Dačića, stvarno sam prijatno iznenađen. Zahvaljujem.

Moram da pratim šta kažeš. Kako ste Đorđa Milićevića malo pre ishvalili, neće smeti ženi da se javi danas.
Zahvaljujem gospodinu Markoviću.
U međuvremenu se javio narodni poslanik Branimir Jovanović u ime poslaničke grupe SDPS, koja je manja od Jedinstvene Srbije, ali on iz taktičkih razloga se prijavio posle Dragana Markovića.
Izvolite, gospodine Jovanović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, kada govorimo o sporazumima koji su danas na dnevnom redu, oni su, pre svega, usmereni na unapređenje zdravstvenog sistema, na izgradnju i obnovu vodovodne infrastrukture i unapređenje energetske efikasnosti.

O predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma koji su na dnevnom redu, najpre ću govoriti o dva sporazuma. Jedan je između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i odnosi se na realizaciju projekta „Hitan odgovor na Kovid-19“ i drugi sporazum je sporazum Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope i odnosi se na ublažavanje posledica pandemije Kovida i u tom kontekstu moram da napomenem da smo mi u ovom domu pre nepune dve sedmice usvojili izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i na taj način ćemo, i uz ove usvojene sporazume, doprineti da se lakše borimo i lakše pronalazimo bolja rešenja u borbi sa

Kovidom-19.

Tada smo precizirali koje su odgovornosti, odnosno precizirali smo obaveze i pravnih lica i preduzetnika i zdravstvenih ustanova, ali precizirali smo i prava građana koja imaju u slučaju da se zaraze virusom korona.

Sada, usvajanjem ovih sporazuma koje smo malo pre naveo, proširićemo opseg za delovanje, osposobićemo i dodatno ćemo opremiti zdravstvene ustanove da bi bolje delovale u ovako vanrednim okolnostima.

Projekat pod nazivom „Hitan odgovor na Kovid-19“ sprovodiće se uz pomoć Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Instituta za javno zdravlje. Ovaj sporazum će obezbediti novac u iznosu od 92 miliona evra. Taj novac biće usmeren na jačanje sistema nadzora bolesti, unapređenje referentnih laboratorija, jačanje kapaciteta za pružanja medicinske nege, obuke medicinskih radnika, renoviranje specijalizovanih jedinica u određenim zdravstvenim ustanovama, opremanje zdravstvenih ustanova za pružanje kritičnih medicinskih usluga.

Rekao sam malo pre, već devet meseci mi se borimo i pokušavamo da pronađemo adekvatno rešenje da bismo efikasno sprečili širenje Kovida-19. Dobro je što je Vlada Srbije budžetom izdvojila, odnosno opredelila devet milijardi dinara za izgradnju dve kovid bolnice. Jedna se gradi u blizini Beograda. Posebno je važno što se druga gradi u unutrašnjosti, u Kruševcu i ona će biti na usluzi ne samo građanima Kruševca, već i građanima okolnih gradova.

Nažalost, u poslednjih sedam dana situacija, što se tiče širenja Kovida-19 u Srbiji, je nepovoljnija nego što je to bio slučaj ranije. Povećava se broj novozaraženih ne samo u velikim gradovima. Sada se povećava i u manjim gradovima. Zbog toga mislim da će ove dve bolnice, koje se grade, imati punu svrhu.

Naš zdravstveni sistem funkcioniše u nekim vanrednim okolnostima, mogu reći, već devet meseci, ali, uprkos tome, funkcioniše dobro. Nijedan pacijent nije ostao a da nije zbrinut, nijedan pacijent nije vraćen kući i to je dobro, dobar znak da imamo kapacitete da izađemo u susret potrebama svih građana Srbije.

Sada smo iskusniji nego na početku pandemije. Otklonili smo eventualne propuste i bolje je organizovan rad lekara i medicinskih sestara i na osnovu tog iskustva siguran sam da su se oni bolje organizovali i sada nemamo neke propuste koji su bili u nekim situacijama, a to je da je dolazilo do zaraze u samim medicinskim ustanovama. Sada takvih propusta nema, jer bi tako nešto moglo da znači i kolaps čitavog zdravstvenog sistema.

Navešću samo neke primere u mnogo razvijenijim zemljama, kao što su Španija i Italija, gde su zdravstveni sistemi poklekli pred naletom pandemije.

Za nas je važno da se ponašamo odgovorno i uvek treba da apelujemo na građane Srbije da ono što je do njih da urade, da poštuju mere, da poštuju preporuke i na taj način da pomognemo, pre svega, lekarima da oni mogu malo da predahnu, koliko god je to moguće i da nastave da rade kvalitetno, kao što su radili i do sada.

Neophodno je da shvatimo da moramo da korigujemo životne navike i da se pridržavamo preporuka stručnog tima.

Drugi sporazum koji sam pomenuo je sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. On će obezbediti 200 miliona evra za finansiranje zdravstvene infrastrukture i kupovinu medicinske opreme u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

Na dnevnom redu su i drugi sporazumi. Navešću dva. Oni se odnose na energetsku efikasnost. Obezbediće se sredstva za realizaciju projekata u oblasti energetske efikasnosti u objektima javne namene i centralne vlasti.

Prvi sporazum je između Republike Srbije i Nemačke razvojne KfW banke, a drugi između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, ova tema kod nas nekako ne dobija dovoljno na značaju. Ona podrazumeva smanjenje utrošaka energije, odnosno racionalno trošenje energije.

Zvanični podaci govore da u Srbiji preko 90% objekata u domaćinstvima i u stambenim zgradama nije izgrađeno u skladu sa standardima iz oblasti energetske efikasnosti i postoji mnogo razloga za to. Neki od razloga su što su usled napretka tehnike lako građevinski preduzetnici dolazili do jeftine termoizolacije. Drugi od razloga je što su u nekim ranijim vremenima preduzimači želeli da uštede novac, pa su ugrađivali jeftiniju izolacije, a s druge strane nije bilo propisa koji bi kažnjavali tako neodgovorno ponašanje.

Rezultat toga je očigledan. Trošimo mnogo skupe energije. Navešću jedan primer. Kada se uporede Srbija i Švedska, prosečna stambena zgrada u Srbiji potroši četiri puta više energije nego prosečna stambena zgrada u Švedskoj, a pri tome treba da uzmemo u obzir da u Švedskoj su zime i duže i hladnije. To je samo još jedan pokazatelj koliko još uvek neracionalno trošimo energiju.

Najrazvijenije države sveta promovišu i primenjuju u praksi koncept modela energetske efikasnosti, ali, s druge strane, primetno je da nekako bojažljivo, ali opet nekim koracima ova tema dolazi i kod nas na dnevni red i sve više je zastupljena.

Navešću primer izgradnje tzv. pametnih zgrada. To su zgrade koje se grade uz pomoć materijala i sistema koji doprinose minimalnoj potrošnji energije. Pametna zgrada podrazumeva da je sve automatizovano. U tim objektima vodi se računa o najsitnijim detaljima i dovodi se do značajnih ušteda ne samo kod stambenih zgrada, već su mnogo veće uštede za industrijske i komercijalne komplekse.

Namerno sam naveo ove primere da bih ukazao na koncepte energetske efikasnosti koji tek treba da naiđe na punu primenu u Republici Srbiji.

U tom smislu potrebno je raditi na podizanju nivoa svesti o energetskoj efikasnosti i upravljanju energijom.

Kada govorimo o konkretnim projektima i finansiranju od ovih sredstava na osnovu ovih sporazuma, oni će se odnositi na radove kao što su izolacija omotača zgrade, zamena stare stolarije, zamena rasvete, zamena ili popravka sistema grejanja.

Potrebno je, naravno, uložiti velika sredstva, jer u kombinaciji starosti zgrada i zastarelih metoda izgradnje ovi svi nedostaci moraju da budu otklonjeni. U konkretnom slučaju, ovaj projekat obuhvata sanaciju odnosno rekonstrukciju oko 50 do 60 objekata, bilo da su u pitanju zdravstvene ustanove, škole, sportski objekti i zgrade socijalne zaštite.

Na kraju izlaganja reći ću nešto o Sporazumu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji se odnosi na vodosnabdevanje, izgradnju postrojenja i prečišćavanje otpadnih voda. Ministarstvo za zaštitu životne sredine biće zaduženo za nadgledanje i sprovođenje ovog projekta. Ovaj program ima dva cilja, prvi je da se unapredi sistem vodosnabdevanja oko 60 opština u Srbiji. On podrazumeva zaštitu kvaliteta vode i smanjenje gubitka vode, ali smanjenje gubitka vode u onom kontekstu proređivanja vodenih resursa zbog klimatskih promena i zagađenja. Neophodno je da se obnove vodovodne mreže i da se delimično saniraju opštinski vodovodni sistemi uz poboljšanje kvaliteta vode za piće.

Drugi cilj je prečišćavanje otpadnih voda, odnosno izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. To će podrazumevati izgradnju postrojenja u tri grada, u pitanju su Niš, Čačak i Kragujevac, tako je bar planirano. Od ovog novca finansiraće se sanacija i proširenje kanalizacione mreže. Moram da napomenem da su ovakvi, odnosno slični projekti već urađeni u određenim opštinama i gradovima Srbije. Tu se nailazi na jednu uspešnu primenu i pokazalo se kao dobar potez u praksi. Korist od ovog projekta konkretno, imaće oko dva miliona građana.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predložene izmene i dopune zakona o sporazumima u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći govornik je gospodin Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ministar i gospodin Marković su u uvodnom izlaganju rekli da je reč o zajmovima ukupne vrednosti 700 miliona evra i sam iznos dovoljno govori i ciljevi koji se žele postići realizacijom ovih zajmova govori o samoj važnosti i značaju.

Želim pre nego što počnem priču o zajmovima i o svakom zajmu pojedinačno da kažem da ono što je danas suštinski najvažnije u Srbiji, jeste da svako od nas ko je preuzeo određenu odgovornost i obavezu počev od predsednika Srbije, Vlade Republike Srbije, ministara, poslanika, ma koliko su teške okolnosti i sa ma koliko teškim izazovima se suočavamo, radi svoj posao na najbolji mogući način.

Predsednik Srbije je juče obišao izgradnju jedne veoma važne ambulante, naravno, očekujem da će to naići na kritike tog tamo jednog dela opozicije. Mada, neka ih, neka oni žive u zabludi, prosto, znate, neshvatljivo je i ne razumem, šta je to što su očekivali da u periodu Kovida predsednik bude u izolaciji, da Vlada zatvori svoju zgradu i da radi on-lajn ili da mi radimo on-lajn, ali verovatno bi i tada postojale kritike.

Dakle, veoma je važno da u ovim teškim okolnostima svako od nas radi posao za koji smo preuzeli odgovornosti i to u najboljem interesu građana.

Druga stvar, gospodine ministre, vaše prisustvo u parlamentu već druga ili treća nedelja, jel tako, najpre smo imali izmene i dopune Zakona o budžetu, pa zajmovi, pa pre toga još jedan set zakonskih predloga, je potvrda da ova Vlada, kada je reč o fiskalnoj politici ima jedan odgovoran i ozbiljan pristup i vodi politiku, mi sad moramo svi da nosimo maske, jer smo usvojili takav zakon i poštujemo zakon, naravno, ali vodimo politiku bez maske. Dakle, i onda kada je teško uvek otvoreno pred građane sa konkretnim činjenicama, pokazateljima i onda kada je teško uvek otvoreno ne ostavljati probleme po strani, nego ići u susret problemima i rešavati ih.

Tačno je, danas govorimo o zajmovima. Zajam jeste zaduživanje, ali mi ovim ne zadužujemo Srbiju, zapravo ne ostavljamo obavezu generacijama koje dolaze, već ulažemo u nešto konkretno, nešto od čega će svi imati koristi. Pri tome se vodi računa o interesu građana, vodi se računa o javnom interesu, ali ono što je suštinski najvažnije, vodi se računa da se sačuvaju teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo. Upravo o tome smo mnogo puta do sada govorili kroz reformski kurs Vlade, čiji su temelji postavljeni 2014. godine.

U pitanju su zajmovi koji su projektovani budžetom Republike Srbije, Zakonom o javnom dugu, zajmovi koji ne remete budžetske okvire, niti projektovani nivo javnog duga što govori opet o odgovornom, ponavljam, i ozbiljnom pristupu kada je reč o fiskalnoj politici.

Reč je o zajmovima koji će, prva dva zajma koji će najpre doprineti jedom kvalitetnijem, pomoći da dođemo do jednog kvalitetnijeg odgovora i kao društvo, ali i zdravstvena struka da dođe do jednog kvalitetnijeg odgovora u borbi protiv Kovid-19, a drugi deo zajmova ima, rekao bih, i strateški i dugoročni cilj, što je od velike važnosti i značaja. Drugi deo zajmova se tiče konkretnog ulaganja u infrastrukturne projekte. U konkretnom slučaju, kada govorimo o ovim zajmovima, kao što je o tome već bilo reči, projekti iz oblasti vodosnabdevanja, prečišćavanja voda i energetske efikasnosti.

Naravno da je pitanje broj 1. u ovom trenutku svakako borba protiv Kovida. Situacija u Srbiji jeste teška, ali situacija u Srbiji nije teška zbog Aleksandra Vučića ili zbog Vlade Republike Srbije ili zbog nas koji danas sedimo ovde i govorimo o ovim izuzetno važnim zajmovima, situacija je teška u čitavom svetu jer čitav svet, pa naravno i Srbija i Evropa se suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom kakav do sada nije viđen i čiji se kraj nažalost još uvek ne nadzire.

Mi zapravo ovde govorimo o budućnosti Srbije i govorimo o tome kako i na koji način i šta je to što možemo da učinimo da sačuvamo svaki život u Srbiji, život svakog građanina u Srbiji.

Niko ko je svestan situacije u kojoj se Srbija danas nalazi ne može da ospori odgovoran i ozbiljan pristup državnog rukovodstva, ali i celokupne zdravstvene struke kada je reč o borbi protiv sputavanja negativnih posledica korona virusa.

Brzo i odlučno se reagovalo i pokazalo se da je to jedini način da se suočimo sa ovim problemom. Mnogi su zamerali da je Srbija imala nešto rigidnije mere naspram drugih država u Evropi, a onda su i druge države u Evropi primenjivale iste te mere. Kritike smo imali i od strane jednog dela opozicije da je Krizni štab i mi zajedno sa Kriznim štabom primenjivali rigidne mere da bi danas oni predlagali iste te mere. Mere ne možete unapred doneti i ne možete unapred predvideti situaciju.

Sve mere koje su do sada donete, donete su uz saglasnost i u dogovoru sa strukom. U ovakvim okolnostima, teško je građanima Srbije. Ja razumem strah. Strah je prirodna pojava. Ali je vrlo važno da građani Srbije shvate da ovo zaista jeste borba za budućnost i jeste borba za život svakog građanina Srbije. Nemoguće je u ovakvim okolnostima i u ovakvoj situaciji, suočeni sa ovakvim zdravstvenim izazovom, imati potpuno zadovoljstvo svih. Ali je važan ishod.

Nažalost, mi uvek treba da se sećamo onih koji su u periodu koji je iza nas, a i danas, izgubili živote upravo zbog korona virusa, ali uvek sa ponosom treba da ističemo i koliko je života spašeno. I na to treba da budemo ponosni.

Velika snaga upravo efekata mera koje je doneo Krizni štab zajedno sa državnim rukovodstvom je dala dodatnu sigurnost i stabilnost građana Srbije.

Nažalost, više puta smo upućivali apele, molili, da se situacija vezana za Kovid 19 ne politizuje, da pokušamo da to ne svodimo na političke okvire. Jer, bilo bi dobro ako bi mogli da politizaciju Kovida 19 u ovom trenutku stavimo u karantin. Biće prostora i vremena da se politički nadmećemo i sa opozicijom i da čujemo i njihovo mišljenje, njihove sugestije, njihove predloge. Ali, ja zaista ne poznajem i nisam čuo ni u jednoj državi u svetu, u Evropi, bilo koja politička partija koja predstavlja opoziciju da se danas, u trenutku kada se suočava sa najvećim zdravstvenim izazovom, takmiči sa svojim predsednikom ili sa svojom vladom, jer su svi svesni činjenice da samo imaju jedan zadatak i da svi zajedno imaju samo jedan jedini cilj.

Neću previše pažnje da posvećujem tom nazovite delu opozicije, ali moram da kažem da i danas, nažalost, postoje u Srbiji oni koji žele politički da profitiraju upravo na ovoj temi. Ko su oni koji žele politički da profitiraju? To su isti oni koji nisu imali hrabrosti da učestvuju na izborima, koji su se opredelili za onaj očajnički i gubitnički potez, jer je to bio jedini izlaz iz njihove bezizlazne političke situacije u kojoj su se našli, a to je bojkot. To su isti oni kojima je danas važnije da dođu do Javnog servisa, da razgovaraju sa menadžmentom Javnog servisa, jer, zaboga, imaju nešto mnogo važno da saopšte, nisu dovoljno prisutni u medijima pa imaju nešto mnogo važno da saopšte, a pri tome su spremni da novinare, ne shvatajući koliko je to važno u ovom trenutku, koliko je informacija u ovom trenutku važna, i umesto da imaju poštovanja prema novinarima koji odgovorno i ozbiljno i posvećeno rade svoj posao, oni danas novinare dele na podobne i nepodobne i smatraju da su dovoljno stručni i kvalifikovani da kažu ko je novinar a ko nije novinar. To su isti oni zahvaljujući čijoj politici i ideologiji imamo najbeskrupuloznije napade na ljude koji danonoćno rade u Kriznom štabu, poput dr Kona, najbeskrupuloznije napade u Vojvodini, kroz natpise, kroz poruke, i to samo nekoliko stotina metara od kovid ambulante u kojoj se, prema nekim podacima, preko 400 građana Novog Sada pregleda u toku jednog dana. Dakle, zaista sramno, beskrupulozno, ne znam kako bih ih drugačije nazvao.

Kao što sam malo čas rekao, to su isti oni koji su najpre kritikovali nas koji smo podržali rigidne mere Kriznog štaba i državnog rukovodstva, a potom nas kritikovali zašto ne uvodimo rigidnije mere. A u periodu kada smo uveli te mere, te iste mere su oni kršili, tako što su dolazili ovde pred Narodnu skupštinu, sedeli na stepeništu, jer ulazak u Narodnu skupštinu je u bližoj i daljoj budućnosti za njih pluskvamperfekat, davno prošlo vreme. Ali, dobro, rekao sam da ne želim previše da se bavim njima, neka žive u zabludi.

Ja bih rekao, kada su oni u pitanju, nisam ja dovoljno kvalifikovan i stručan, ali ću pokušati da definišem to na jedan drugačiji način. Mislim da je tu u pitanju jedna druga vrsta virusa, a to je virus političkog preživljavanja, panike i straha. Ali, kažem, neka ih, neka žive i dalje i zabludi.

Ono što je suštinski najvažnije u ovom trenutku kada je reč o Srbiji, kada je reč o borbi protiv kovida je solidarnost i jedinstvo. Važno je da se građani kao i do sada ponašaju odgovorno, ozbiljno, racionalno, da poštuju pre svega preporuke struke. Važan je lični stepen odgovornosti svih nas zajedno, kao što je koleginica Snežana Paunović tokom jučerašnjeg dana i zasedanja rekla, ako smo mi usvojili zakon onda hajde da pođemo najpre od nas samih pa da taj zakon poštujemo, a poštovaćemo ga tako što ćemo nositi ove maske jer to je najmanje što možemo da učinimo, ne zbog nas, nego zbog drugih jer na taj način ćemo zaštiti i druge.

Dakle, važno je jedinstvo, jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena i važno je da bar oni koji imaju razuma shvate da imamo samo jednu zajedničku borbu koju moramo zajedno da pobedimo i jedan zajednički cilj koji moramo zajedno da ostvarimo i zato je važno da građani Srbije u ovom trenutku veruju struci i da veruju našoj državi Srbiji.

Što se tiče konkretno dva zajma koja se tiču Kovida 19 reč je o prvom zajmu koji Republika Srbija uzima od Banke za razvoj Saveta Evrope za finansiranje javnog sektora radi ublažavanja posledica kovida, koji se odnosi na dodatnu podršku zdravstvenom sektoru za pokriće drastično uvećanih troškova nabavke sanitetskom materijala, lične zaštitne opreme, medicinske i druge opreme, potrošnog materijala u cilju borbe protiv korona virusa. Takođe, iz ovog zajma će se finansirati i kupovina farmaceutskih i medicinskih proizvoda, kao i poboljšanje zaštitnih mera u bolnicama, uključujući i zaštitnu odeću, maske, rukavice i opremu. Krajnji korisnici zajma biće naravno građani Srbije, a posebno osobe zaražene Kovidom 19, pre svega stariji od 65 godina sa hroničnim bolestima kojima je potrebna lekarska pomoć, kao i podjednako izloženo medicinsko osoblje.

Drugi zajam, koji Republika Srbija danas uzima od Međunarodne banke za obnovu i razvoj treba da dopunu finansijske potrebe za tekuće aktivnosti i investicije kako bi se doprinelo većoj sposobnosti zdravstvenog sistema za hitno reagovanje takođe kada je reč Kovidu 19. To će biti postignuto kupovinom dodatne neophodne opreme, izgradnjom kapaciteta za nadzor i pružanje tehničke podrške uključujući i obuku medicinskih radnika za pružanje nefarmaceutskih intervencija, zatim za komunikaciju, podršku u borbi protiv kovida.

Konkretno rečeno, ovaj projektni zajam će finansirati aktivnosti koje imaju za cilj ograničavanje lokalnog prenosa Kovida 19, čime se ublažavaju ili potpuno izbegavaju posledice pandemije.

Ovaj zajam treba da obezbedi jačanje i informacionog sistema za upravljanje u zdravstvu, čime bi se olakšalo evidentiranje i pravovremena razmena informacija o Kovidu. Takođe, projekat će omogućiti i uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid 19 laboratorije, u okviru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu i Kliničkog centra u Kragujevcu, čime će se povećati dnevni obuhvat testiranja. Naravno da će poslanička grupa SPS podržati ova dva predloga.

Jedan broj sporazuma kao što sam rekao o zajmovima iz seta ovog zakona odnosi se već na započete projekte energetske efikasnosti. Maločas je kolega govorio o tim projektima. Prvi je Sporazum o zajmu između KFV i Republike Srbije za projekat energetska efikasnost u objektima javne namene, faza – 2, drugi takođe sa istom bankom, Nemačka razvojna banka za realizaciju pete faze projekta, rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji i treći je programski zajam od banke za razvoj Saveta Evrope za projekat energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti.

Realizacija ovih projekata govori u prilog suštinskog opredeljenja Srbije da se dugoročno posveti racionalizaciji, odnosno smanjenju utroška energije za privredu i život ljudi uopšte, za funkcionisanje društva. Znamo da su energetski resursi na planeti, pa i u našoj zemlji ograničeni, a neki neobnovljivi. Znamo da postoje i obnovljivi izvori energije kojima se mogu supstituisati tradicionalni energenti kao što su voda, ugalj, nafta i prirodni gas. U tom smislu Srbija se uključuje u realizaciju dosta značajnih projekata koji se tiču efikasnog trošenja energije, a s tim u vezi i sa zaštitom životne sredine.

Što se tiče rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji – faza 5, projekat koji će se finansirati kreditom koji Republika Srbija uzima takođe od Nemačke razvojne banke, realizacija projekata iz navedenog zajma upravo ima za cilj poboljšanje stanja postojećih energetskih postrojenja. Tu mislim na rehabilitaciju daljinskog sistema grejanja koji zbog istrošenosti ima velike energetske gubitke i svakako je jedan od važnih poslova u energetskom sektoru kojim se unapređuje i energetska efikasnost i zaštita životne sredine.

Maločas je gospodin Marković pomenuo i obzirom na vreme skratiću, pa ću reći samo još ovo. Ovi zajmovi konkretno su usmereni ka lokalnim samoupravama i to je takođe od suštinske važnosti i značaja.

Dakle, obuhvaćene su toplane pojedinih lokalnih samouprava, izabrane na osnovu poziva Ministarstva rudarstva i energetike koji je sproveden još 2017. godine i 2018. godine. Konačni učesnici u ovom projektu su Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš, Pirot. Verujemo da će najveću korist od realizacije ovog projekta imati upravo građani ovih sredina, a ne treba zanemariti korist po životnu sredinu koji zagađuje velik broj malih toplana i kućnih ložišta.

Na samom kraju, nije predsednik parlamenta tu pa mi nećete nadam se, skratiti vreme, jer kad je predsednik parlamenta oni uglavnom skraćuju vreme, ako dozvolite još 20 sekundi da iskoristim vaše prisustvo.

Dakle, suština koju danas kao poruku treba poslati građanima Srbije i javnosti jeste da Srbija zbog zdravstvenog izazova sa kojim se suočava, zbog korone nestaje. Naprotiv, u svim sektorima gde je to moguće idemo razvojnim putem, novim ulaganjem, investicijama koje znače i nova zaposlenja. I danas je Srbija veliko gradilište i biće kroz realizaciju projekata o kojima danas govorimo, jer ovaj deo privrede nosi razvoj i značajno doprinosi pre svega ublažavanju posledica Kovida 19, koji je promenio sliku sveta u svim, nažalost segmentima života.

Još jednom, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće ovaj predlog.