Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, Srbija je danas zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS došla u fazu kada možemo da se okrenemo temi zaštite životne sredine i ekološkom razvoju.

Kvalitet životne sredine jedno je od važnih pitanja kada govorimo o kvalitetu života naših građana i jedan od prioriteta ove Vlade, što ja apsolutno podržavam. Zbog toga ću se ovom prilikom osvrnuti na predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije koji se odnosi na izgradnju sistema za vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, iako smatram da su i ostali predloženi sporazumi jako važni za našu zemlju.

Kada govorimo o ovom sporazumu, važno je istaći da sektor voda za piće i sektor otpadnih voda zahtevaju velika finansijska sredstva koja se mere u milijardama evra, pa je zbog toga apsolutno jasno što je neophodna saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama poput Banke za razvoj Saveta Evrope. Realizacijom ovog programa čija je ukupna investiciona vrednost oko 300 miliona evra biti unapređena vodovodna mreža u oko 60 opština u Srbiji, čime će blizu dva miliona građana imati direktnu korist.

Takođe, biće izgrađeno i nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što će znatno uticati na sprečavanje zagađenja naših reka, što je takođe veoma važno. Isto tako treba istaći i da su projekti koji će biti pokriveni ovim zajmom deo programa Srbija 20-25 koji su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić predstavili u decembru 2019. godine i što jasno pokazuje da stoje iza postavljenih ciljeva i vredno rade na njihovom ostvarivanju.

Kao član Odbora za evropske integracije i kao neko ko podržava proces evropskih integracija Srbije, želim da istaknem i da će deo sredstava za ovaj program biti obezbeđen iz bespovratnih sredstava Evropske unije i to u iznosu od 40 miliona evra. Kada o tome govorim moram da napomenem da je Evropska unija do sada donirala velika sredstva u oblasti životne sredine i da će njena podrška u toj oblasti samo nastaviti da raste pogotovu imajući u vidu „zeleni dogovor“ inicijativu koju je početkom ove godine usvojila Evropska komisija i čiji je cilj između ostalog, zdrava životna sredina i održivi razvoj.

S tim u vezi želim da istaknem da je 22. januara ove godine Evropskoj komisiji predata pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene, pa se nadam da će ovo poglavlje uskoro biti i otvoreno.

Na kraju želim da istaknem da je potpisivanjem ovog sporazuma Vlada Republike Srbije još jednom jasno pokazala da čvrsto stoji na svom evropskom putu i da ubrzanim korakom kreće u rešavanje bitnih i važnih pitanja iz jednog od najzahtevnijih pregovaračkih poglavlja, Poglavlja – 27.

Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj, ali i sve predložene sporazume, jer su svi oni veoma važni za razvoj naše zemlje. Hvala.

Hvala.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama je set sporazuma o zajmu, ukupno sedam sporazuma. Naravno da neću govoriti o svakom pojedinačno, ali ću poentirati.

Cifra o kojoj se radi je 700 miliona evra, što će za Republiku Srbiju imati ogroman značaj, pre svega revitaliziraćemo privredu. Zatim, tu je infrastruktura, pomoći ćemo lokalnim samoupravama. Ono što je najvažnije i o čemu ćemo najviše danas govoriti jeste borba protiv Kovida 19, te pošasti koja je najgora od 1945. godine.

Dodala bih da postoji još jedna godina koja nam je obeležila život, a to je bila 1999. godina, kada smo bili bombardovani ničim izazvani, kada je poginulo mnogo ljudi, kada je bio veliki pogrom nad Srbima iz naše predivne Pokrajine KiM, kada je prebeglo 200.000 ljudi u matičnu Srbiju. Sramota bilo, ne ponovilo se.

Što se Kovida tiče, imamo borbu sa neprijateljem koga ne vidimo. Užasno, strašno. Kada se setim naših lekara, bravo za naše lekare. Kada skinu skafandere kako izgledaju, nije mi dobro. Zašto ne bismo bili odgovorni, zašto ne nosimo maske? Zašto ne nosimo rukavice, zašto nismo odgovorni prema sebi i drugima? Možda je neko zaražen od nas danas ovde. Budite korektni, ajde jednom da se ujedinimo protiv zajedničkog neprijatelja, a to je Kovid 19. Juče je bilo zaraženo 7.000 ljudi, umrlo je 38 ljudi. Ljudi, uozbiljite se. Ovo je opaka bolest. Dok ne dođu vakcine, moramo se ponašati odgovorno, odgovorno i samo odgovorno.

Što se tiče ovog zajma iz međunarodnih fondova i banki, pre svega jedna količina zajma iznosi 200 miliona evra i utrošiće se. Kompletan projekat iznosi 222 miliona, Republika Srbija će dati 22 miliona, ostatak ide da je Banka za razvoj Saveta Evrope. Naravno da ćemo potrošiti sve za unapređenje borbe protiv Kovida 19.

To znači da ćemo kupiti nove respiratore, gradimo nove bolnice, kupovaćemo maske, skafandere za lekare, kupovaćemo sve što je neophodno, samo da bi u Srbiji bilo što manje žrtava.

Tako radi odgovorna država. Upravo noćas u deset sati je naš predsednik išao da vidi izgradnju bolnice u Batajnici, čiji je kapacitet 930 mesta. Od toga 250 će biti intenzivne nege. Takođe, gradi se nova bolnica u Kruševcu, 500 mesta, 150 za intenzivnu negu. Otvaraju se sve moguće bolnice. Danas čujem da će rekonstruktivna i plastična hirurgija biti ponovo kao Kovid centar. Hajde da budemo odgovorni, jer nemamo ljudi gde više da se lečimo. Ostalo je još VMA i Urgentni centar. Uozbiljimo se.

Kada smo kod zdravstva, ja zaista ne mogu, a da ne spomenem kakvo nam je bilo zdravstvo 2012. godine, pa onda 2014. godine, katastrofa. Zdravstveno potrošački indeks je merio, 35 zemalja je bilo u igri, mi smo bili na poslednjem mestu što se tiče usluga, higijene, svega, danas smo na 18 mestu, a šta to znači, da ulažemo u zdravstvo, da smo mnogo toga napravili, napravili smo Klinički centar u Nišu koji je jedan od najsavremenijih u tom delu sveta. Ima 16 operacionih sala, ima tri angio sale, ima dva urgentna centra, pa šta bi bilo da nemamo taj Klinički centar sada. Svi bi došli u Beograd, Beograd nema više gde ljude da šalje, šalju u Vrnjačku Banju, u Nišku banju.

Napravili smo projekat za novi klinički centar koji će se graditi u Kragujevcu, napravili smo novi projekat za klinički centar novi koji će se graditi u Novom Sadu. Renoviramo širom Republike Srbije bolnice, domove zdravlja. Upravo se renoviraju domovi zdravlja i bolnica u Pirotu, ali i u Kikindi, u Ćupriji, svuda, na svakom mestu.

Tako radi odgovorna vlast. Molim sve građane Republike Srbije da budu odgovorni zbog naše dece. Deca su naša budućnost i kada smo kod dece, molim vas ljudi, prestanite da vređate našu decu. Deca su anđeli, deca su naša budućnost i prestanite više da se ponašate tako. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Baroš.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre, dame i gospodo, setom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine na najbolji i na nedvosmislen način dokazuje se da Republika Srbija nastavlja uspešnu borbu sa ovom svetskom nemani koja se dodatno razgoropadila i koja je ušla u sve pore državnog i društvenog sistema, ali dokazuje nam se da i u takvoj delikatnoj teškoj situaciji Republika Srbija nastavlja da ulaže, da napreduje i da jača konkretno ovim zakonima i ovim sporazumima u oblast zaštite zdravlja i zaštite životne sredine, konkretno ulažući sredstva u rekonstrukciju i u edukaciju sistema zdravstvene zaštite, a isto tako i u vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciju i sistem digitalnog grejanja, gde se kao krajnji korisnici javljaju svi građani Republike Srbije kojima će ovo biti na dobrobit.

Prvim zakonom pruža se podrška zdravstvenom sistemu da izdrži i da nastavi borbu sa pandemijom Kovid-19 i obezbeđuju se sredstva za obnavljanje, adaptaciju, rekonstrukciju određenih bolnica, izgradnju kovid laboratorija, ali i nabavku svih aparata, opreme i svega onoga što je neophodno za dalje zaustavljanje širenja ove pandemije i nadamo se, naravno, konačne pobede nad ovom pošasti.

Međutim, ovo ulaganje ne odnosi se samo na borbu protiv pandemije koja će, naravno, nekada proći. Odnosi se na nešto što će ostati našim budućim pokolenjima, generacijama i budućnosti koja dolazi. Još 2014. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a tada predsednik Vlade, uočio je probleme i nedostatak sredstava u sistemu zdravstvene zaštite i najavio projekat ulaganja jedne milijarde evra u zdravstvo.

Zbog građana Republike Srbije, podsetićemo se samo na nekoliko segmenata koji su na najbolji mogući način opisali stanje u zdravstvenom sistemu Republike Srbije do momenta preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti od strane SNS.

Dakle, te 2012. godine u Evropskom parlamentu u Briselu predstavljena je lista evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa koja rangira evropske države po kvalitetu pružanja zdravstvene usluge. Republika Srbija, nažalost, u tom vremenskom periodu zauzela je na toj listi poslednje 35 mesto, osvojivši samo 451 poen od minimalno 333, a maksimalno 1.000 poena. Te 2012. godine, Srbija je izdvajala veoma mali procenat izuzetno niskog bruto društvenog proizvoda za zdravstvo po glavi stanovništva, čime je bila svrstana, takođe, u zemlje koje se nažalost rangiraju među poslednjima u Evropi.

Dugovanja za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje iznosila su neverovatnih 840 miliona evra. Te 2012. godine, dugovanja zdravstvenih ustanova bila su oko 300 miliona evra. Država Srbija u tom periodu godišnje je izdvajala, verovali ili ne, pet milijardi dinara za 13.600 fantomski zaposlenih ljudi za koje se ne zna ni ko su ni šta su uradili, ni kakvu su uslugu pružali, ni kakav je bio kvalitet usluge, jer prosto nisu imali ni ugovor sa Republičkim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, pet milijardi dinara godišnje.

Takođe, te 2012. godine na teret zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji nije bio ni jedan jedini lek za retke bolesti. Tako bih mogao sada do kraja vremena koje je predviđeno za današnju raspravu da govorimo o tome šta nije valjalo i kako je radila prošla vlast, a sada Tviter opozicija. Sve ovo svedoči zaista o jednoj velikoj zapuštenosti zdravstvenog sistema, lopovluku, nebrigi, nemaru, osim za sopstvene džepove.

Inače, sve ove podatke koje sam naveo i mnoge druge izjavio je tadašnji ministar zdravlja dr Zoran Stanković, a u Vladi Mirka Cvetkovića. Danas Republika Srbija ulaže preko 10% BDP po glavi stanovnika u zdravstvo, a podsetimo se samo kratko planova i onoga što je konkretno urađeno. Pa, tako će u Klinički centar Srbije Republika Srbija uložiti oko 150 miliona evra, u Klinički centar Vojvodine 54 miliona evra, Klinički centar u Kragujevcu 43 miliona evra, naravno, sa svom pratećom opremom, u Dedinje 2 uloženo je 42 miliona evra, u Tiršovu 2 oko 100 miliona evra, u Onkologiju devet miliona evra, u Onkologiju u Novom Sadu 6,6 miliona evra, u Kliničko bolnički centar Dragiša Mišović 14 miliona, u Zemunsku bolnicu šest miliona, u Tiršovu 1 osam miliona. U toku je rekonstrukcija 40 opštih bolnica u zemlji, a ukupna vrednost radova je oko milijardu evra. Samo deo ovoga što sam naveo smatram dovoljnim pokazateljima kakva je razlika u zdravstvenom sistemu Srbije danas i kakva je bila za vreme prošlog režima.

Kada govorimo o drugom zakonu i o drugom sporazumu, on nas svojom sadržinom upoznaje da ćemo u zgradama centralne vlasti unaprediti energetsku efikasnost. Treba podsetiti da je Republika Srbija i potpisnik ugovora o energetskoj zajednici, gde je jedan od zahteva i obaveza renoviranje javnih zgrada centralne vlasti, kako bi se ispunili neophodni uslovi u pogledu energetskih svojstava, a sa ciljem smanjenja gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, davanja doprinosa naše zemlje ublažavanju klimatskih promena, naravno velikih ušteda energije i postojanja estetskih manifesta nakon ovih rekonstrukcija.

Sporazumom o vodosnabdevanju i postrojenjima za preradu otpadnih voda omogućujemo da dobijena sredstva upotrebimo u projekat obnove i rekonstrukcije vodovodne mreže u preko 60 jedinica lokalne samouprave u Srbiji, gde će direktnu korist osetiti preko dva miliona ljudi. Dakle, dva miliona građana Republike Srbije koristiće i piće kvalitetniju i bolju vodu.

Takođe, ne znam da li su građani Srbije upoznati, da li su svesni da se sada otpadna voda koja iz njihovih domaćinstava, iz određenih obrazovnih, zdravstvenih ustanova, ugostiteljskih objekata, koja je neretko pomešana sa industrijskom vodom koja sadrži brojne čestice i supstance, praktično da sva ta otpadna voda odlazi u naše vodotokove, odnosno naše reke, jezera, kanale. Upravo ovim ulaganjem ova otpadna voda završiće u postrojenjima za preradu, gde će ona kao ekološki čista i ispravna završiti u vodoprijemnicima. Na taj način sprečiće se ekološke katastrofe u našim rekama, jezerima, našim kanalima i, normalno, zaštiti će se životna sredina.

Isto tako, ovim sporazumom obezbedićemo sredstva za izgradnju i rekonstrukciju, obnovu kanalizacione mreže u Srbiji, gde je, po rečima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predviđeno da svaki grad, svaka opština, svako selo, svako domaćinstvo u Srbiji bude priključeno na kanalizacionu mrežu. Sada negde oko dva miliona stanovnika svoje otpadne vode šalje u septičke jame. Za ove namene je mimo ovog sporazuma u narednom periodu predviđeno preko milijardu evra.

Jedan od sporazuma je i rehabilitacija sistema daljinskog grejanja, koja podrazumeva brojne koristi kako za potrošače, tako i za kompletno stanovništvo, ali i životnu sredinu. Svako snabdevanje energijom koje je održivo, efikasno i pouzdano apsolutno je poželjno.

Ovim sporazumom sprovešće se izgradnja, rekonstrukcija ili zamena postrojenja za proizvodnju toplotne energije, mreže, savremenih SKADA automatskih sistema, kotlarnica, podstanica itd, a tu privilegiju u ovom krugu ili u ovoj grupi imaće Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš i Pirot.

Zaista je fascinantno da, i pored ogromnih problema koji su izazvani pandemijom korona virusa u celom svetu, gde najveći broj zemalja praktično stoji čekajući da vidi rasplet, naša zemlja Republika Srbija nastavlja da ulaže, da jača, da napreduje. Dokle je to tako, imaćete bezrezervnu podršku, ako ne svih, onda najvećeg broja poslanika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Snežana Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice je nekoliko veoma važnih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i relevantnih finansijskih institucija. Radi se o finansiranju značajnih projekata za našu zemlju, čijom će se realizacijom stvoriti povoljna klima za nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda stanovništva.

Pored ostalih, imamo potvrđivanje predloga zakona o dva sporazuma od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Banke za razvoj Saveta Evrope za finansiranje javnog sektora pri podršci naporima Republike Srbije na ublažavanju pandemije Kovida-19, koji su veoma važni i neophodno je njihovo usvajanje, kako bi se naša država što bezbolnije izborila sa posledicama pandemije koja traje još od marta meseca, punih devet meseci, koja i dalje hara i crpi resurse za njeno suzbijanje. Vlada Republike Srbije činila je, ulaže i čini maksimalne napore u borbi sa Kovidom-19, kako bi se što bolje očuvalo zdravlje nacije i izgubilo što manje ljudskih života.

U daljem izlaganju osvrnuću se na dva veoma važna predloga zakona o potvrđivanju sporazuma za projekte izgradnje postrojenja za vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, kao i o projektima energetske efikasnosti u javnim zgradama druge faze.

Naime, važno je istaći da se početkom 21. veka naglo kod ljudi počela razvijati svest o važnosti i očuvanju životne sredine i vode. Taj proces traje i sve više dobija na značaju. Ubrzani rast i razvoj gradova i naselja, povećanje broja stanovništva prouzrokuju zagađenost životne sredine i vode, što je jedan od najtežih oblika zagađenja. Ubrzanim razvojem povećava se potrošnja vode i prouzrokuje porast količine otpadnih voda. Kako bi se taj problem rešio, pristupilo se razvoju adekvatnih metoda prečišćavanja otpadnih voda.

Da bismo i mi kao društvo sačuvali značajne resurse u vodi koje naša zemlja ima, neophodno je odgovorno pristupiti rešavanju vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Iz navedenih razloga, važno je doneti zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za delimično finansiranje vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.

Struktura ovog programa i projekta sastoji se iz dve komponente. Prva komponenta obuhvata delimično finansiranje za unapređenje sistema vodosnabdevanja u oko 60 opština u zemlji. Unapređenje se sastoji iz prioritetnih mera čiji je prevashodni cilj zaštita kvaliteta vode usled ugroženosti od klimatskih promena i opšteg zagađenja. Druga komponenta projekta obuhvata delimično finansiranje izgradnje novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sanitarnih mreža u nekoliko gradova u zemlji. Navedenim projektom važno je istaći da će biti obuhvaćeno oko dva miliona stanovnika koji žive u 60 gradova i opština širom zemlje.

Okvirni sporazum o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope za ovaj projekat vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda potpisan je u Beogradu februara 2020. godine pod veoma povoljnim uslovima, fiksnom kamatnom stopom, maksimalnim rokom otplate do 20 godina i mogućnošću korišćenja grejs perioda do pet godina.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za energetsku efikasnost zgrada u objektima javne namene, druga faza, veoma je važno reći da će zajam u celosti biti prenet izabranim jedinicama lokalne samouprave i koristiće se isključivo za finansiranje podsticaja energetske efikasnosti u navedenim objektima koje se i finansiraju ovim zajmom. Zajam će se otplaćivati sa maksimalnim rokom do 15 godina, sa mogućnošću grejs perioda do pet godina i veoma povoljnom fiksnom kamatnom stopom od 0,9% na godišnjem nivou. Nemačka vlada je za navedenu namenu opredelila zajam od 20 miliona evra, sa subvencionisanom kamatnom stopom, što je važno reći, a i bespovratan deo sredstava od 1,5 miliona evra za tehničku pomoć.

Povoljnosti zajma Nemačke razvojne banke važno je istaći jer je korišćenje energije predmet suštinskih reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije, imajući u vidu da je intenzitet korišćenja električne energije u našoj zemlji među najvišim u zemljama Evrope. Najveći deo potrošnje električne energije kod nas je upravo u sektoru zadrugarstva, gde učešće u upotrebi ukupne količine energije ide do čak 45%. Potreba za investicionim ulaganjima iz oblasti energetske efikasnosti posebno je izražena kod objekata javne namene usled starosti gradnje i metoda koje do sada nisu obuhvatale energetsku efikasnost. Projektom će biti obuhvaćeno oko 60 objekata javne namene iz oblasti i u sektorima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sporta u odabranim jedinicama lokalne samouprave.

Zbog važnosti tema i svega što obrađuju predlozi sporazuma i zakona o potvrđivanju sporazuma, u danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije glasaće i podržati kompletan set zakona današnje sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Informacija za poslaničku grupu, preostalo vreme za raspravu je nešto preko 60 minuta.
Sledeći prijavljeni je Nebojša Bakarec.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice poslanice, poštovani građani, govoriću o tačkama 6. i 7, o ova dva sporazuma o zajmu koji predviđaju zajam od 314 miliona evra.

Da se ne bih ponavljao, ali zato ću izneti ovo, da građani znaju i da čuju kakve se fantastične stvari nabavljaju finansijama iz ova dva zajma. Dakle, dve PCR nove laboratorije, jedna je u Novom Sadu, a druga u Kragujevcu, čak 35 aparata za kompjutersku tomografiju, to su ogromni aparati, 167 rentgena, 100 vozila hitne pomoći, 1.900 monitora za vitalne funkcije, 1.900 specijalnih postelja, 25 specijalnih epidemijskih vozila i ukupno opreme zaštitne za 34.000.000 evra. Jednostavno, ciljevi oba ova sporazuma su jačanje zdravstvenog sistema, podrška zdravstvenom sistemu i naravno kupovina farmaceutskih i medicinskih proizvoda. Ova dva predloga zakona su deo plemenitih i nadljudskih napora države u borbi protiv epidemije.

Međutim, sada ću reći nešto o onome sa čime se suočava i ministar Mali i cela Vlada i cela država. Znači, ovde smo videli plemenite napore, vidimo u ove dve tačke. A sa čim smo suočeni? Osam meseci, 24 medija 24 sata svakoga dana tokom osam meseci napadaju državne mere. Da vidimo i sa čim smo to suočeni. Znači, sa druge strane imamo agresivnu manjinu kovidiota, to inače nije uvredljiva reč, koja ulaže, sa ove druge strane videli smo nadljudske napore u borbi protiv epidemije, a kovidioti ulažu neljudske napore da se dokažu kao peta kolona virusa korona. Mi znamo, krize, ratovi, epidemije izvlače iz ljudi i ono najbolje i ono najgore.

Dakle, ono najbolje pokazuju svi oni koji se složno bore protiv ove pošasti i njima dugujemo najdublju zahvalnost. Nas koji se borimo na ovaj način protiv pošasti, naravno, predvodi predsednik Vučić. One druge, ono najgore u čoveku, iskazuje mala ali opasna i moćna grupa ljudi i tu grupu predvodi, naravno, tajkun Dragan Đilas. Znači, oni su zaraženi, osim što su peta kolona virusa korona, ova mala ali opasna grupa je zaražena jednim metaforičnim virusom besnila koji je mnogo zarazniji i opasniji od virusa korona. Oni vode specijalni rat protiv Srbije. Znači, Đilasova stranka, Jeremićeva stranka, Obradovićeva i podršku imaju i u klasteru medija.

Zamolio bih kolege socijaliste, ovo je već pedeset peti put, možete li da se utišate? Hvala vam. Izvinjavam se.

Dakle, 24 medija, to je klaster medija, podržavaju borbu kovidiota protiv ove države, to je jako teška borba koju vodimo protiv njih.

Dakle 24 medija tj. klaster medija podržavaju borbu kovidiota protiv ove države. To je jako teška borba koju vodimo protiv njih. Znači, specijalni rat podrazumeva širenje lažnih vesti i sabotiranje svih mera države. To smo svedoci ovih osam meseci. Ali, moramo znati da ova manjina postoji, moramo ih tolerisati i građani to moraju da znaju, jer mi smo i tolerantni i pomirljivi. Samo primer, a inače oni traže čas najoštrije mere, a kada je bio početak epidemije tražili su najblaže mere. Sve suprotno od onoga što radi država. Kao primer daću vam prošlonedeljni zahtev Dragana Đilasa, zaboga da se uvedu najoštrije mere.

Pazite, gospodin Đilas smatra da građani jako slabo pamte. U martu i aprilu je predlagao najblaže moguće mere, a tada su bile potrebne najoštrije mere jer smo se tek susreli sa epidemijom, bili smo potpuno neadaptirani. Svaka ličnost podrazumeva nekakav sklad u onome što misli, što govori i što radi. Kako idu ti procesi kod Dragana Đilasa? Šta su intimne misli Dragana Đilasa? Đilas misli briga me i za građane i za koronu, imam 619 miliona evra.

Šta Đilas govori? Tražim najoštrije mere? A šta Đilas u stvarnosti radi? On kaže – Miloše širi zarazu. To je njegov funkcioner iz Lazarevca, vlasnik noćnog kluba koji po njegovom nalogu dupke krcato puni svoj klub i ljudi tamo bez maski se zaražavaju, mladost ove Srbije. Tako radi Dragan Đilas. To je potpuna maloumnost. Istog dana kada su pušteni snimci iz noćnog kluba funkcionera Dragana Đilasa, Dragan Đilas traži najoštrije mere. To je potpuna maloumnost i epsko licemerje.

Sada nešto malo lepše. Naučili smo da su kolektivna prava važnija od individualnih. Zaraza istovremeno i spojila i razjedinila planetu. Pred pošašću naše pređašnje želje i pohlepe deluju sasvim prizemno i prozaično. Shvatili smo koliko je dragoceno vreme koje provodimo sa bližnjima, stekli smo bolje higijenske navike, disciplinovaniji smo i naučili smo da pacijente spašavaju lekari i medicinske sestre, higijeničari, a ne tajkuni i lopovi. Lekari, medicinske sestre i higijeničari su deset puta, sto puta važniji od svih selebritija i vipovaca zajedno.

Mislim kovidiota ima širom sveta. Njihovi glupi izgovori su otprilike jednaki svuda, ali jedino u Srbiji imamo ovako jaku petu kolonu virusa korona tzv. koronaše ili korona koaliciju. Jedino u Srbiji su koronaši oteli aplauz lekarima herojima, a jedino u Srbiju često nagrđivanu da je pakao je u martu nagrnulo pola miliona ljudi iz onog tzv. evroraja od navodne maćehe Srbija postade majka što je uvek i bila. I u Srbiji smo zajedno naučili, podstaknuti Vučićevim liderstvom da mislimo i živimo pozitivno.

Znači, ponovo su u nama probuđena ona gotovo zaboravljena osećanja zahvalnosti prema onima u prvim redovima, saosećanje prema napaćenima, divljenje prema onima koji rešavaju probleme i nesebičnost kojom podržavamo jedni druge. Vlast upravlja našom zemljom sa saosećanjem, susretljivošću, pravednošću i ljudskom toplinom baš onako kako je bilo i u martu za vreme vanrednog stanja kada smo svi bili pritisnuti nesrećom.

Pozdravljam uzimanje ova dva zajma. Oni će doprineti da Srbija prebrodi period do pojave vakcine. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.