Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre, dame i gospodo, setom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine na najbolji i na nedvosmislen način dokazuje se da Republika Srbija nastavlja uspešnu borbu sa ovom svetskom nemani koja se dodatno razgoropadila i koja je ušla u sve pore državnog i društvenog sistema, ali dokazuje nam se da i u takvoj delikatnoj teškoj situaciji Republika Srbija nastavlja da ulaže, da napreduje i da jača konkretno ovim zakonima i ovim sporazumima u oblast zaštite zdravlja i zaštite životne sredine, konkretno ulažući sredstva u rekonstrukciju i u edukaciju sistema zdravstvene zaštite, a isto tako i u vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciju i sistem digitalnog grejanja, gde se kao krajnji korisnici javljaju svi građani Republike Srbije kojima će ovo biti na dobrobit.
Prvim zakonom pruža se podrška zdravstvenom sistemu da izdrži i da nastavi borbu sa pandemijom Kovid-19 i obezbeđuju se sredstva za obnavljanje, adaptaciju, rekonstrukciju određenih bolnica, izgradnju kovid laboratorija, ali i nabavku svih aparata, opreme i svega onoga što je neophodno za dalje zaustavljanje širenja ove pandemije i nadamo se, naravno, konačne pobede nad ovom pošasti.
Međutim, ovo ulaganje ne odnosi se samo na borbu protiv pandemije koja će, naravno, nekada proći. Odnosi se na nešto što će ostati našim budućim pokolenjima, generacijama i budućnosti koja dolazi. Još 2014. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a tada predsednik Vlade, uočio je probleme i nedostatak sredstava u sistemu zdravstvene zaštite i najavio projekat ulaganja jedne milijarde evra u zdravstvo.
Zbog građana Republike Srbije, podsetićemo se samo na nekoliko segmenata koji su na najbolji mogući način opisali stanje u zdravstvenom sistemu Republike Srbije do momenta preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti od strane SNS.
Dakle, te 2012. godine u Evropskom parlamentu u Briselu predstavljena je lista evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa koja rangira evropske države po kvalitetu pružanja zdravstvene usluge. Republika Srbija, nažalost, u tom vremenskom periodu zauzela je na toj listi poslednje 35 mesto, osvojivši samo 451 poen od minimalno 333, a maksimalno 1.000 poena. Te 2012. godine, Srbija je izdvajala veoma mali procenat izuzetno niskog bruto društvenog proizvoda za zdravstvo po glavi stanovništva, čime je bila svrstana, takođe, u zemlje koje se nažalost rangiraju među poslednjima u Evropi.
Dugovanja za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje iznosila su neverovatnih 840 miliona evra. Te 2012. godine, dugovanja zdravstvenih ustanova bila su oko 300 miliona evra. Država Srbija u tom periodu godišnje je izdvajala, verovali ili ne, pet milijardi dinara za 13.600 fantomski zaposlenih ljudi za koje se ne zna ni ko su ni šta su uradili, ni kakvu su uslugu pružali, ni kakav je bio kvalitet usluge, jer prosto nisu imali ni ugovor sa Republičkim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, pet milijardi dinara godišnje.
Takođe, te 2012. godine na teret zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji nije bio ni jedan jedini lek za retke bolesti. Tako bih mogao sada do kraja vremena koje je predviđeno za današnju raspravu da govorimo o tome šta nije valjalo i kako je radila prošla vlast, a sada Tviter opozicija. Sve ovo svedoči zaista o jednoj velikoj zapuštenosti zdravstvenog sistema, lopovluku, nebrigi, nemaru, osim za sopstvene džepove.
Inače, sve ove podatke koje sam naveo i mnoge druge izjavio je tadašnji ministar zdravlja dr Zoran Stanković, a u Vladi Mirka Cvetkovića. Danas Republika Srbija ulaže preko 10% BDP po glavi stanovnika u zdravstvo, a podsetimo se samo kratko planova i onoga što je konkretno urađeno. Pa, tako će u Klinički centar Srbije Republika Srbija uložiti oko 150 miliona evra, u Klinički centar Vojvodine 54 miliona evra, Klinički centar u Kragujevcu 43 miliona evra, naravno, sa svom pratećom opremom, u Dedinje 2 uloženo je 42 miliona evra, u Tiršovu 2 oko 100 miliona evra, u Onkologiju devet miliona evra, u Onkologiju u Novom Sadu 6,6 miliona evra, u Kliničko bolnički centar Dragiša Mišović 14 miliona, u Zemunsku bolnicu šest miliona, u Tiršovu 1 osam miliona. U toku je rekonstrukcija 40 opštih bolnica u zemlji, a ukupna vrednost radova je oko milijardu evra. Samo deo ovoga što sam naveo smatram dovoljnim pokazateljima kakva je razlika u zdravstvenom sistemu Srbije danas i kakva je bila za vreme prošlog režima.
Kada govorimo o drugom zakonu i o drugom sporazumu, on nas svojom sadržinom upoznaje da ćemo u zgradama centralne vlasti unaprediti energetsku efikasnost. Treba podsetiti da je Republika Srbija i potpisnik ugovora o energetskoj zajednici, gde je jedan od zahteva i obaveza renoviranje javnih zgrada centralne vlasti, kako bi se ispunili neophodni uslovi u pogledu energetskih svojstava, a sa ciljem smanjenja gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, davanja doprinosa naše zemlje ublažavanju klimatskih promena, naravno velikih ušteda energije i postojanja estetskih manifesta nakon ovih rekonstrukcija.
Sporazumom o vodosnabdevanju i postrojenjima za preradu otpadnih voda omogućujemo da dobijena sredstva upotrebimo u projekat obnove i rekonstrukcije vodovodne mreže u preko 60 jedinica lokalne samouprave u Srbiji, gde će direktnu korist osetiti preko dva miliona ljudi. Dakle, dva miliona građana Republike Srbije koristiće i piće kvalitetniju i bolju vodu.
Takođe, ne znam da li su građani Srbije upoznati, da li su svesni da se sada otpadna voda koja iz njihovih domaćinstava, iz određenih obrazovnih, zdravstvenih ustanova, ugostiteljskih objekata, koja je neretko pomešana sa industrijskom vodom koja sadrži brojne čestice i supstance, praktično da sva ta otpadna voda odlazi u naše vodotokove, odnosno naše reke, jezera, kanale. Upravo ovim ulaganjem ova otpadna voda završiće u postrojenjima za preradu, gde će ona kao ekološki čista i ispravna završiti u vodoprijemnicima. Na taj način sprečiće se ekološke katastrofe u našim rekama, jezerima, našim kanalima i, normalno, zaštiti će se životna sredina.
Isto tako, ovim sporazumom obezbedićemo sredstva za izgradnju i rekonstrukciju, obnovu kanalizacione mreže u Srbiji, gde je, po rečima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predviđeno da svaki grad, svaka opština, svako selo, svako domaćinstvo u Srbiji bude priključeno na kanalizacionu mrežu. Sada negde oko dva miliona stanovnika svoje otpadne vode šalje u septičke jame. Za ove namene je mimo ovog sporazuma u narednom periodu predviđeno preko milijardu evra.
Jedan od sporazuma je i rehabilitacija sistema daljinskog grejanja, koja podrazumeva brojne koristi kako za potrošače, tako i za kompletno stanovništvo, ali i životnu sredinu. Svako snabdevanje energijom koje je održivo, efikasno i pouzdano apsolutno je poželjno.
Ovim sporazumom sprovešće se izgradnja, rekonstrukcija ili zamena postrojenja za proizvodnju toplotne energije, mreže, savremenih SKADA automatskih sistema, kotlarnica, podstanica itd, a tu privilegiju u ovom krugu ili u ovoj grupi imaće Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš i Pirot.
Zaista je fascinantno da, i pored ogromnih problema koji su izazvani pandemijom korona virusa u celom svetu, gde najveći broj zemalja praktično stoji čekajući da vidi rasplet, naša zemlja Republika Srbija nastavlja da ulaže, da jača, da napreduje. Dokle je to tako, imaćete bezrezervnu podršku, ako ne svih, onda najvećeg broja poslanika. Zahvaljujem.