Zahvaljujem poštovani predsedavajući i uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama se danas nalazi set finansijskih sporazuma koji su značajni sa dva aspekta i apsolutno u skladu sa planom i programom koji je promovisao naš predsednik Aleksandar Vučić i planom i programom koji se pridržava i koje promoviše Vlada Republike Srbije.

Prvi cilj, to je zaštita života i zdravlja svakog građanina Republike Srbije, starih, sredovečnih, mladih i dece u borbi protiv kovida 19 koji je pandemija i koji je zahvatio čitav svet.

Drugi značajni cilj, to je dalji ekonomski razvoj Republike Srbije kroz izgradnju infrastrukturnih projekata koji su i te kako pokretač i zamajac ekonomskog napretka Srbije, a to znači omogući će više radnih mesta, bolji kvalitet života svakom građaninu Republike Srbije i naravno ono što je najznačajnije smanjivanje siromaštva.

Fokusiraću se na zajam koji se odnosi na zajam između Republike Srbije

i Međunarodne banke za obnovu i razvoj kao hitan odgovor na kovid, na posledice pandemije Kovida-19. Taj zajam je u iznosu od 92 miliona evra sa rokom otplate od 12 godina i tri godine sa rokom počeka. Ono što takođe moram da naglasim, a što se tiče ovog zajma, to je da je zajam potpisan u maju mesecu, ali da se iznos od 36 miliona evra odnosi na retro aktivno finansiranje što znači da će moći da se koristi za sva ona nabavljena sredstva koja su se nabavila od 1. marta, a u cilju jačanja zdravstvenog sistema.

Ovaj zajam ima za cilj pre svega jačanje zdravstvenog sistema kroz jačanje bolničkih kapaciteta, kroz obuke, ali naravno i kroz zaštitu zdravlja svakog pacijenta ali ovaj zajam ima za cilj i niz preventivnih aktivnosti koje treba da se preduzmu u cilju socijalnog distanciranja, u cilju nošenja maski, u cilju donošenja adekvatnih zakona, u cilju podizanja opšte svesti građana, javnih preduzeća, civilnog sektora, privatnog sektora, o rizicima koje može da proizvede pandemija Kovid -19. Naročito podizanje svesti se stavlja poseban akcenat na posebno osetljive i ranjive grupe, a to su korisnice ženskih sigurnih kuća, zatvorenici, Romi i tako dalje.

Takođe, želim da naglasim da Republike Srbije od 6. marta kada je u Republici Srbiji inače i registrovan prvi oboleli od Kovida -19, da se naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić i kompletna Vlada odgovorno, hrabro, blagovremeno i adekvatno ponašaju, da daju odgovor na sve potrebe građana, idu korak ispred i svaka mera koja je doneta apsolutno jeste u skladu sa očuvanjem zdravlja našeg stanovništva.

Da li se još igde u Evropi gradi kovid bolnice kao što se grade u Republici Srbiji? Dve potpuno nove, na Batajnici i kovid bolnica u Kruševcu. Najmodernije, po najmodernijim svetskim standardima, a jednog dana kada prođe ova epidemija, te bolnice koristiće se, imaće drugu namenu i naravno koristiće za očuvanje zdravlja stanovništva od drugih bolesti.

Naravno, moram da napomenem da su ovi sporazumi i te kako značajni i sa aspekta daljeg razvoja zelene ekonomije, ali i sa aspekta daljeg jačanja energetskog sistema. Moram da naglasim da bez obzira na pandemiju koja je zadesila čitav svet, a Srbija je naravno sastavni deo čitavog sveta i kod nas je pandemija uzela veliki mah, moram da naglasim da predsednik Republike i Vlada Republike Srbije rade na svim frontovima kako bi jačali sve segmente našeg društva u interesu zaštite najboljeg interesa naših građana, a pre svega svi ti segmenti odnose se na dalje jačanje ekonomije koja je temelj i baza svake države.

Osvrnuću se na žute tajkune, lopove i pljačkaše oličene u liku i delu Dragana Đilasa, doduše samo na kratko. Naime, njihovo osnovno sredstvo delovanja u komunikaciji sa javnošću je laž, laž i samo laž. Plasiranje laži i manipulacije su njihovo sredstvo u obraćanju i građanima i naravno onima koji danas vrše odgovorno vlast, polazeći od predsednika Republike i Vlade.

Naime, oni su pre par dana pokušali da plasiraju vest u ovoj borbi sa kovidom da Srbija ne daje dovoljno za lečenje dece u inostranstvu. To ne da je netačno, nego apsolutno je lažno. Lažno je i navešću, naravno, podatke.

U periodu od 2014. godine do 2018. godine na lečenje u inostranstvo upućeno je 4.200 građana Republike Srbije, od toga 3.305 dece. Za to je Republika Srbija izdvojila 4,5 milijarde dinara. U vreme vršenja njihove vlasti, od 2009. godine u inostranstvo je upućeno 1.492 građanina, od toga 509 dece i za to su izdvojena sredstva od 1,5 milijarde dinara.

Poštovani građani, procenite da li je više 3.305 dece koje je u ovom vremenu vršenja vlasti SNS upućeno u inostranstvo ili 509, koliko je upućeno u vreme vlasti žutog tajkunskog preduzeća.

Ali, kao što je rekao moj kolega profesor Atlagić, gle čuda, o deci pričaju oni koji su opljačkali decu ometenu u razvoju za 150 miliona kroz dvorac „Heterlend“. O deci pričaju oni koji su opljačkali decu uzurpirajući najelitniji deo Beograda, Košutnjak, za izgradnju kuće "Velikog brata“ u kome je Dragan Đilas ostvario milione trgujući televizijskim sekundama. O deci pričaju oni u čije vreme je Univerzitetska dečija klinika bila u fazi kada je otpadala fasada. Sva sreća, nije bilo povređenih.

Inače, Univerzitetska dečija klinika je jedna od najstarijih klinika na Balkanu. Sa radom je počela 1925. godine i, naravno, opremljena je potpuno, rekonstruisana i stavljena u funkciju zarad interesa bolesne dece.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu, nema dileme, glasaće za život i ekonomski napredak Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, za razliku od prethodnih govora, ja ću svoje današnje izlaganje početi drugačije i nadam se da predsedavajući neće imati ništa protiv.

Današnji datum nekom predstavlja rođendan, možda je važan iz nekog drugog ugla, ali današnji dan predstavlja Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Kao neko ko se u proteklom periodu čvrsto zalagao za prava žena i za iskorenjivanje ove pošasti koja defakto postoji u našem društvu, postoji u svakom društvu, osećam potrebu da se danas obratim ženama koje nas gledaju, koje će slušati možda ovaj prenos i da im poručim da nisu same, da nikako ne trpe nasilje i da to nasilje prijave, jer na taj način učiniće da nasilnik dobije zasluženu kaznu, a pre svega zaštitiće svoj život i sačuvaće svoj život.

Nasilje nije samo fizičko nasilje. Nasilje je i kad vam neko preti, kad vas neko vređa, kad vas neko maltretira i na psihičkom planu. Molim vas da nikada ne budete neme kada tako nešto doživljavate.

Ovo mesto je posebno bitno da se sa ovog mesta tako nešto spomene iz prostog razloga što je doskorašnja predsednica Skupštine gospođa Maja Gojković, jako dugo trpela i fizičko nasilje i verbalno, zato što su pojedine koleginice iz ovog saziva bile žrtve različitih vrsta nasilja i sve to samo zato što, jel te, ne misle kao Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i samo zato što misle svojom glavom ili rade posao onako kako se to njima ne dopada.

Nisu žrtve bile samo žene koje pripadaju SNS. Podsetiću vas da su nasilje trpele i novinarke, od prebijene Goce Uzelac, Mare Dragović, od Ivane Vučićević sa „Studija B“, od Barbare Životić, više se ne mogu setiti ni ko je sve prošao kroz njihovog toplog zeca, gde su najpogrdnijim imenima nazivane, okarakterisane, da ne govorim i da su pojedine voditeljke samo zbog profesionalnog obavljanja svog posla dobijale epitete kakvi se ne daju nikada i nigde.

Nasilje nigde nije dobrodošlo, za nasilje nigde nema mesta, a posebno nema mesta kada se to nasilje dešava damama. Zato sam morao da počnem ovo izlaganje na ovaj način i hvala vam što ste imali razumevanja.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, mislim da svako izlaganje koje se tiče ekonomskog dela plana jako je teško počet bez pohvala na račun Vlade Srbije, ministra gospodina Siniše Malog, ali pre svega na osvrt i na rezultate koje je Vlada Srbije i Republika Srbije postigla od kada je na čelo došao predsednik Aleksandar Vučić.

Ovi sporazumi, moje kolege su, istaći ću to ponovo, rekle gotovo sve. Ne bih želeo da se ponavljam i da idemo u krug sa tim hvalospevima, jer i građani su svesni koliko toga je urađeno u prethodnom periodu, koliko se u ovoj teškoj situaciji država ne dobro, odlično nosi sa korona krizom i to se vidi na svakom koraku.

Ono što je meni interesantno jesu tri sporazuma. Kratko ću se osvrnuti na njih i samo želim da na taj način sugerišem građanima da politika Srbija 2020-2025, kao i osnovnih šest postulata koje je postavio predsednik Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka pred Vladu Srbije se poštuju i ovo je pokazatelj da se ide u tom smeru.

Prvi se tiče borbe za zdravlje svih naših građana i prevazilaženja ove korona krize. To je sporazum koji se potpisuje sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Vrednost sporazuma je 92 miliona evra. Nema se tu preterano šta mnogo dodati. Svesni smo u kakvoj smo situaciji. Svesni smo da će te kovid laboratorije, koje su planirane da se finansiraju iz ovih sredstava, učiniti da se naše zdravlje poboljša, da brže izađemo iz ove krize.

Katastrofalan je podatak da do današnjeg trenutka imamo sedam i po hiljada zaraženih ljudi. Te brojke se uvećavaju i moramo apelovati na odgovornost pre svega svih naših građana.

Država će učiniti koliko može, ali opet je do svih nas. I ovaj sporazum je jako dobar, jer pokazujete da mislite o svim građanima, jer se postavljate u ugao običnog čoveka, koji zna da ako se danas, sutra zarazi, dovešće u opasnost i sebe, ali i svoje najbliže.

Što se tiče drugog sporazuma, on se potpisuje sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Tiče se finansiranja i ublažavanja ove pandemije u iznosu od 200 miliona evra. Fenomenalna stvar. Dakle, za nabavku svih onih potrebnih stvari koje su neophodne za život građana. Ovo je dokaz da kada razmišljate racionalno, kada se vodite interesom građana, donosite i ovakve sporazume i ovakve odluke.

Mislim da su moje kolege u prethodnim izlaganjima rekli sve. Ja ne želim da se ponavljam, samo ću apelovati na sve građane da imaju u vidu koliko je bitno svakom čoveku u našoj zemlji da što brže izađemo iz ove krize i sa što manje žrtava, jer je evidentno da gubimo ljude i evidentno je da ovaj virus stvara ogromne probleme svima i da niko nije od njega zaštićen.

Što se tiče trećeg sporazuma, koji je meni posebno interesantan, ja sam neko ko dolazi sa opštine Voždovac. Šef sam i odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda i kada slušam moje kolege koji dolaze iz drugih mesta Srbije,

žao mi je što mnoge moje kolege misle da je u Beogradu idealna situacija. Nažalost, najgori gradonačelnik u istoriji ostavio nam je takvu pošast da je to neverovatno.

Gospodine ministre, vi ste imali tu sreću da sednete u fotelju posle Dragana Đilasa, opet i nesreću, jer vam je ostavio praznu kasu i razrušen gotovo Beograd.

Moram da priznam da i na opštini Voždovac, za ljude koji ne znaju koja, se prostire od Autokomande do Bubanj potoka, verujte da naša naselja nemaju kanalizaciju sva. Dakle, ljudi kojima je neophodno da dođu do Terazija možda dvadesetak minuta ili pola sata, nemaju kanalizaciju.

Tek dolaskom SNS na vlast počelo je to da se menja. Vi ste, ministre, učestovali i u projektima i što se tiče i Ripnja i Zuca i Pinosave, Belog Potoka. Dakle, niko ništa nije prstom mrdnuo do 2013, 2014. godine, srazmerno, paralelno sa dolaskom SNS na vlast na nivou republike. Morate da znate da je prema nekim istraživanjima u Beogradu čak 560 hiljada građana bez kanalizacije.

Eto, kako je Dragan Đilas sa svojim režimo DS vodio Beograd i kako su se oni ponašali prema Gradu Beogradu, a to vam je slika i prilika kako bi se danas, sutra, opet ponašali. Dakle, jedino svoj interes, jedino svoji džepovi.

Ovo je jako dobro, vi znate da po programu „Srbija 2020/25“ je navedeno da će svaka kuća u Srbiji imati vodu i kanalizaciju. To je ono što je bitno gde pokazujemo da nam je bitan kvalitet života svakog građanina, ma gde on živeo.

Pričali smo juče, poštovani ministre, diskutovali smo o tome, da smo samo na uštedu onih kamatnih stopa, o čemu ste juče pričali, mogli da uštedimo 500 miliona evra, da su oni bili odgovorniji, da su bolje vodili državu. Danas pričamo o paketima i ovih sedam sporazuma, ukupne su vrednosti negde oko 700 miliona evra, a samo neke firme jednog čoveka Dragana Đilasa su prihodovale 619 miliona evra.

Dakle, sve o čemu mi danas pričamo i sve o čemu smo juče pričali je negde približno onome što je Dragan Đilas sebi u transakcijama sa svojim privatnim firmama dok je bio država zaradio.

Sa time ću završiti, šef naše poslaničke grupe, gospodin Aleksandar Martinović, na početku se osvrnuo kada već pričamo o milionima, kada već pričamo o sekundama, neverovatno je gde god se petlja sa nekim sekundama reklamnog prostora, spotova, televizija, miliona, uvek nekako stoji Dragan Đilas.

Neverovatno je da taj čovek ima toliku maniju sa medijima da mu se sve svodi na to da li će neki mediji kontrolisati ili će pisati kako on želi, ali činjenica da dve televizije „Nova S“ i N1 za 408 spotova naplate 1,2 miliona dinara, odnosno 2.941 dinar po minutu za jednu vrstu spota, gde pozivaju na bojkot i jasno govore da samo ako bojkotujete izbore i ako svaki glas koji izađe na te izbore znači glasanje za Aleksandra Vučića, ima jednu tarifu, a ako spot SNS, 28 spotova se plati 3,9 miliona dinara, odnosno 139 hiljada dinara po minutu, vidite koliko su ljudi spremni da lažu i obmanjuju.

Čisto da bi građani Srbije znali, oni ovu odluku pravdaju time što taj spot za bojkot, zamislite molim vas, nije politička propaganda, a šta je? Da se nije možda reklamirao neki modni brend, neka prodavnica, neki diskont ili se direktno pozivalo na bojkot?

Vama poštovani ministre želim puno uspeha, želim da ovi sporazumi budu nastavak i kontinuitet odgovornog vođenja politike koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić, a građanima Srbije želim dobro zdravlje, da se čuvaju, da čuvaju svoje bližnje i da svi zajedno izađemo što bezbednije i što bezbolnije iz ove krize. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala vama.

Reč ima Bratimir Vasiljević.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, čitajući sporazume koji su danas na dnevnom redu, nose otprilike preko 700 miliona evra i duboko sam ubeđen da će biti upotrebljeni u ono što je građanima Republike Srbije najvažnije, a to je kada je u pitanju zdravstvo, kada je u pitanju infrastruktura kao što je kanalizacija, vodovod i postrojenja za prečišćavanje vode, energetska efikasnost i daljinsko grejanje. To je sve ono što će građanima Srbije biti od velike pomoći i poboljšanja uslova života u zemlji Srbiji.

Ako imamo u vidu kako se vodi država Srbija od 2014. godine do današnjeg dana, potpuno sam siguran da će ova sredstva biti upotrebljena na pravi način kako bi opravdala svoju potrebu. I kada je u pitanju zdravstvo, znamo kakva nas je pošast snašla, koliko je Vlada Republike Srbije, na čelu sa predsednikom države, uložila napora da što manje bude žrtava, da što više ljudi bude izlečeno, a ne znamo dokle će to trajati.

Kada se pominje deficit države Srbije za 2019/2020 godinu, sasvim je normalno i logično jer niko nije mogao da očekuje ovoliku nesreću i nevolju koja je snašla ne samo Srbiju, nego ceo svet, koliko je trebalo obezbediti i lekova i bolnica i svega onoga što je potrebno da bi se građani zbrinuli, da bi što manje žrtava bilo.

Kada je u pitanju infrastruktura i kada je u pitanju vodosnabdevanje, ja moram da se osvrnem, grad Niš ima preko 300 hiljada stanovnika i dan danas nema postrojenje za prečišćavanje vode. Na sreću, EU je odobrila 53 miliona evra za izgradnju postrojenja i nadamo se da će to ubrzano krenuti sa izgradnjom toga, a potrebno je mnogo kilometara kanalizacije, mnogo kilometara vodovodne mreže uraditi, pa će ova sredstva koja su ovim sporazumom namenjena za te namene, a ako imamo u vidu i ako znamo, a znamo dobro da je programom Vlade Republike Srbije i predsednika države od 2020. godine do 2025. godine predviđeno da svako naseljeno mesto, tj. svaka kuća dobije kanalizaciju i vodu. Ja u to duboko verujem da će se to i ostvariti.

Ja ne bih mogao da se ne osvrnem na ove, kako čujemo, svakodnevne kritike i neopravdane od strane tzv. „opozicije“, tj. od „žutog preduzeća“, koja ne bira sredstva i način kako da se obraća građanima i kako da njihovu politiku koja se sastoji samo u tome da mrze gospodina Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, ja bih rekao i da mrze i zemlju Srbiju, jer jednostavno ne vole ovo što Srbija napreduje i što Srbija svakim danom pokazuje rezultate koji su pravi, koji donose boljitak građanima Srbije.

Obzirom da dolazim iz opštine Pantelej, ja ne mogu da preskočim neke stvari, pa ću dati sebi slobodu da pozovem određene ministre, a posle ću i reći iz kojih razloga. Dakle, ministra za poljoprivredu, ministra za razvoj sela, ministra za razvoj nerazvijenih područja, ministra za sport, ministra za turizam i ministra za državnu i lokalnu samoupravu.

Kada sam nabrojao ove ministre, imam u vidu sledeće, da gradska opština vidi, spada u red ne razvijenih opština iako je u sastavu grada Niša. Grad Niš je po razvijenosti u drugoj kategoriji, a GO Pantelej je daleko iza toga. Dakle, da bi se GO Pantelej razvijala, potrebno je, pre svega, šansu vidimo u razvoju poljoprivrede i razvoju turizma. Kada je u pitanju razvoj poljoprivrede nekada je na tom području vinogorje imalo površinu od preko 5.400 hektara na teritoriji sela Malča, Donjeg i Gornjeg Matejevca, Kamenice i Sićeva. Danas, nažalost, ta površina je ispod 500 hektara. Ima ohrabrenja da sve više mladih ljudi se počinje da bavi tom proizvodnjom i niču novi zasadi, što je ohrabrujuće. Iz tog razloga bi bilo dobro da se ministar poljoprivrede na neki način uključi u pomogne GO Pantelej kako bi što pre stala u red razvijenih opština.

Kada govorimo o turizmu, imamo u vidu nekoliko mogućnosti koje ne postoje na drugom prostoru, kao što je Poletna staza za paraglajding. Mi smo 2017. godine organizovali Svetski kup u paraglajdingu i prelepa slika je u svet otišla od te organizacije. Dobili smo i organizaciju Evropskog prvenstva, trebalo je da se održi 2020. godine, nažalost, zbog pandemije je odložena, ali svakako će ono biti održano u Srbiji. Posle toga očekujemo da dobijemo i Evropsko prvenstvo.

Zašto kažem paraglajding staza? Zato što ona slovi za jednu od tri najbolje staze na svetu. To su podaci od stručnjaka koji se time bave, jer ruža vetrova koja se pojavljuje na Oreovačkoj steni je retkost, retko bilo gde da je na teritoriji ne samo Srbije nego na teritoriji Evrope.

Cerjanska pećina je jedan od bisera pećina. Napravljen je put do same Cerjanske pećine, podignut je i Vizitorski centar, ali je potrebno još malo ulaganja kako bi se ona prilagodila za široke mase, jer prosto nije osposobljena, a neispitana je i važi za jedan od bisera u Evropi.

Geotermalne vode. Opština Pantelej ima istražno pravo, gde stručnjaci koji se bave ovom oblašću jednostavno tvrde da grad Niš leži na vreloj vodi. Sad zamislite kada bi na dubini od 600 do 700 metara stvarno i pronašli tu vodu, to bi bila revolucija za grad Niš, jer bi maltene ceo Niš i okolina mogli da se greju na tu vodu, jer kažu da je ta voda preko 75 stepeni celzijusovih, a da ne pričamo u koje još druge svrhe bi mogla da se koristi pored grejanja.

Put Kamenički vis – Kalafat za Svrljig povezao bi tri pećine koje postoje u Svrljigu i Cerjansku pećinu. Sve više turista nam dolazi pa moramo da im ponudimo neki sadržaj, jer će oni doći dva, tri puta, ali ako im ne ponudimo sadržaj, džaba, neće se pojavljivati sledeći put.

Verski turizam. Gradska opština Pantelej obiluje sa velikim brojem verskih objekata, crkava, manastira i mislim da spada u red bogatijih u državi, tako da i za to ima potrebe.

Na kraju, seoski turizam. Zašto sam ovde nabrojao da je potrebno da i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu? Iz prostog razloga što sam se ja još od ranije, dok sam bio predsednik gradske opštine, borio da se status gradskih opština uredi sistemski, kako je to urađeno u gradu Beogradu. Za to sam dobio podršku tadašnjeg ministra, gospođe Ane Brnabić, koja me je ohrabrila i tražila da ne odustanem, pa, evo, i ovom prilikom molim novog ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se uključi, da bismo na jedan sistemski način rešili funkcionisanje gradskih opština, jer one postoje preko 16 godina i pokazale su da su opravdale svoje postojanje. To tvrde građani Niša. Zato bi bilo dobro da se to sistemski uredi, da se tačno znaju nadležnosti, da se tačno znaju ovlašćenja i kada to imamo, onda smo izbegli subjektivizam ili volju pojedinca, da bi to moglo dalje da nastavi da funkcioniše.

Na kraju, živela Srbija i hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Miloš Banđur ima reč.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću govoriti o četiri zakona koji se odnose na zajmove za oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

Te dve oblasti imaju ogroman potencijal za ulaganje, štaviše, vape za ulaganjima i svaki dinar plasiran u energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine je dobro usmeren, pogotovo ako se radi o sredstvima koja su sa niskim kamatama, sa subvencionisanim kamatama, ako uz ta sredstva postoji i neki garant onoga ko daje kredit, odnosno zajam, i uz, naravno, grejs period kakav je u ovim sporazumima, pet-šest godina i period otplate od 10 do 15 godine, u zavisnosti koji je sporazum u pitanju. Znači, ako imamo jednu takvu situaciju, sasvim je logično da se ta sredstva uzmu i plasiraju u ove oblasti.

Komunalna infrastruktura, ovde mislim na vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu pre svega, u mnogim gradovima i mnogim opštinama u Srbiji je u vrlo lošem stanju i mogu da vam navedem primer gradskog vodovoda u Nišu, gde se 40% vode gubi, tj. između količine vode koja se zahvati na izvoru i potisne u sistem kroz cevovod i fakturisane količine vode postoji razlika od 40%, pri čemu su, naravno, nelegalni priključci zanemarljivi, tj. oni učestvuju sa nekim zanemarljivim delom u svemu tome.

Postoje veliki gubici vode u vodovodnoj mreži, čak i na magistralnom vodovodu, odnosno magistralnim putevima i potrebna je rekonstrukcija svega toga, tako da ovaj zajam od 200 miliona evra, gde se još 50 pribavlja od Evropske investicione banke i ostatak iz grantova EU i nešto malo lokalne samouprave, pa to ukupno iznosi 300 miliona dinara je nešto što će zaista na pravi način, ja sam potpuno siguran, biti iskorišćeno u opštinama koje ta sredstva budu dobile.

Kanalizaciona mreža takođe je u lošem stanju, ali ne samo što je u lošem stanju u jednom delu, ona i nije dovoljno izgrađena, odnosno postoji problem sa prikupljanjem, odvodom i preradom otpadnih voda, tako da to ulaganje u životnu sredinu je preko potrebno.

Kolega Vasiljević je pomenuo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu. Projekat je u toku i tu se radi o IPA projektu, odnosno projektu koji se finansira iz IPA projekta EU, 85% sredstava daje EU, a 15% Republika Srbija. Zaista se radi o jednom gigantskom projektu čija je vrednost 54 miliona evra.

Ova dva zakona koji se odnose na ulaganje u energetsku efikasnost u zgrade javne namene i zgrade centralne vlasti su dobra ne samo zato što će posle rekonstrukcije tih objekata biti potrebno manje energije zato što će biti korišćeno manje energije, odnosno ostvariće se energetska ušteda, nego i zato što se time daje i pokazuje primer svim ostalim subjektima i građanima kako treba da se postupa, odnosno daje se dobar primer svima ostalima.

Na taj način smo se ponašali i mi u gradu Nišu, tako da smo težili da i škole, osnovne, srednje, dečije vrtiće, zgrade gradske uprave i sve ono što pripada nama, odnosno lokalnoj samoupravi kao njena obaveza da rekonstruišemo, zamenimo fasadu, odnosno popravimo fasadu, zamenimo stolariju ili zamenimo energent, kako bi prosto dali primer celokupnoj zajednici.

Kada je u pitanju zakon kojim se potvrđuje KfW zajam u iznosu od 30 miliona evra, moram da se pohvalim da je naš grad jedini, mislim, učestvovao u svim fazama KfW programa od prve do pete. Učestvuje i u ovoj petoj i grad Niš je uspeo gotovo isključivo zahvaljujući sredstvima koje je dobijao kroz KfW programe da zameni kotlove, odnosno energente u gotovo svim toplanama.

Tako da danas 93% svih kapaciteta gradske toplane u Nišu je na prirodni gas, a ovim novim zajmom u kojem grad Niš je već dobio četiri miliona evra od ovih 30, planirana je zamena energenta u još jednoj gradskoj toplani. Osim toga mnogo kilometara magistralnih toplovoda u gradu je zamenjeno, tako da smo dobili jedan izuzetno dobar koeficijent prenosa toplotne energije kroz distributivnu mrežu.

Izuzetno dobar koeficijent iskorišćenja energenata i u tom smislu grad Niš može da bude primer ostalima u smislu očuvanja životne sredine, 35% stanovništva u gradu koristi daljinsko grejanje za zagrevanje i kažem taj sistem ne zagađuje životnu sredinu. Često smo svedoci da u javnosti postoje prozivanja lokalnih vlasti zbog povremene zagađenosti koja je iznad određene granice, ali u svemu tome najveću odgovornost snose individualna ložišta, odnosno ljudi koriste ugalj, koriste drvo i naravno da sve to kada se sabere i kada svi založe u istom trenutku pređu se odgovarajuće referentne vrednosti i dozvoljene vrednosti zagađenosti.

Tako da mislim da je tu rešenje da se mreža daljinskog grejanja i mreža prirodnog gasa koje treba da budu komplementarne u jednom gradu ponude kao rešenje svima onima koji se nalaze tu negde u blizini, znači da se vide planovi razvoja te dve mreže i da se prosto građanima ponude i direktne subvencije i subvencionisani krediti koji će ih motivisati da uđu u jedan od ta dva sistema koja čuvaju životnu sredinu, a tamo gde i u nekom daljem periodu neće biti moguće da se ljudi priključe na bilo koji od ta dva sistema. Treba dati subvencije i subvencionisane kredite za prelazak na pelet ili recimo korišćenje obnovljivih izvora energije, znači toplotnih pumpi i tako dalje, kako bi nivo zagađenosti u gradovima u kritičnom periodu, u određenim zimskim danima bio podnošljiv i prihvatljiv.

Naravno, ja znam kako stoje fondovi, zeleni fondovi lokalnih samouprava i mislim da oni sami ne mogu da iznesu taj teret subvencionisanja pojedinaca. Mislim da država i lokalna samouprava zajedno mogu da urade puno u tom smislu, zajedničkim naporima. Kažem subvencionisanjem kamata kredita, tako da građani to ne osete kao neki teret nego prosto da taj kredit dožive kao beskamatni zajam.

Ono što želim ovde da istaknem i da vas upoznam sa problemom je da mi imamo u gradu određene republičke institucije koje bi trebalo da daju primer svima nama kako se čuva životna sredina i kako se postupa u smislu uštede energije. Oni se ne ponašaju na takav način, a oni nisu u našoj recimo, gradskoj nadležnosti i lokalna samouprava ne može tu ništa da uradi na svoju ruku ili na silu.

Mi smo nudili svoje usluge i pomoć i Medicinskom fakultetu i zgradi Univerziteta, to je zgrada Moravske banovine u samom centru grada, Pravnom i Ekonomskom fakultetu, znači radi se o visokoškolskim institucijama koje osim budžetskih prihoda imaju i visoke sopstvene prihode, samostalne prihode i rekao bih nisu bez para i mi smo ponudili svoju pomoć da oni svoja grejanja, da oni sa uglja ili mazuta, lož ulja pređu na recimo gas ili da se priključe na gradsku toplanu i nismo naišli na neko razumevanje. Tako da mislim da bi Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, pošto se ovde radi i visokoškolskim institucijama koje su u nadležnosti ministarstva, mogle da učine napor sa svoje strane da ih ubede da povedu računa o životnoj sredini, jer kažem grad nema tu ingerenciju, nema tu kompetenciju.

Ono što je naše bilo je da zgrade gradske uprave, da zgrade direktnih, indirektnih korisnika budžetskih sredstava grada Niša, škole, osnovne, srednje, vrtiće u što većoj meri uvedemo, odnosno prebacimo ili na gas ili da priključimo na sistem daljinskog grejanja.

Počeo sam pa sam skrenuo sa pitanja KFV 5, mi smo u prva tri programa KFV dobili negde pet miliona i 800 hiljada evra bespovratnih sredstava od Nemačke razvojne banke i dva miliona i 800 su bila naša gradska sredstva. Znači, ovde treba naglasiti da je u prve tri faze Nemačka razvojna banka izuzetno pomogla grad Niš i ta razlika između njihovih i naših ukupno plasiranih sredstava iznosi tri miliona evra. U četvrtoj fazi i trećoj, treća je imala i kreditni deo, četvrta faza je bila samo kredit od četiri miliona evra, ukupno je uzet kredit od sedam i po miliona evra za te dve faze.

Kažem, sada u ovih 30 miliona mi smo već konkurisali i prošli su projekti za četiri miliona, a pripremili smo i projekte za još tri miliona evra. Tako da, ukoliko sredstva ostanu neiskorišćena od strane ostalih potencijalanih korisnika, grad Niš uvek ima dobre projekte za tu oblast. Tako da, iz ove moje diskusije se zaključuje naravno da podržavam sve zakone koji su na dnevno redu. Hvala.

Zahvaljujem.

Preostalo vreme za raspravu poslaničkoj grupi je 12 minuta.

Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Neću uzimati mnogo vremena, ali bih samo kratko, da bi i ostale kolege mogle da govore. Samo nekoliko osvrta na ovu temu koju smo praktično juče započeli, evo danas je nastavljamo i da istaknem i da se fokusiram možda na ono što možda moje cenjene kolege koje su danas iz bezbroj uglova govorile o svemu ovome što se zove stabilizacija javnih finansija, ali sa druge strane i saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama u smislu i kontinuiteta, ali i situacije u kojoj se svi zajedno nalazimo.

Ono što je važno istaknuti, mi smo imali priliku sinoć u direktnom gostovanju predsednika Republike Srbije koji je praktično najavio otvaranje nove Kovid bolnice koja je samo jedna od dve koje otvaramo. Jedna u Beogradu, u Batajnici, druga u Kruševcu, da istaknem ono što možda danas nije rečeno što je najvažnije u vezi te teme. Najvažnije je da u ovako teškoj finansijskoj situaciji Srbija sama finansira takve kapitalne projekte, dok se svi drugi u regionu i svetu bore kako da povežu ono što je dnevna problematika i uticaj korona krize na javne finansije, mi u ovako teškoj situaciji radimo takve kapitalne investicije. I to radimo bez pomoći.

Sa druge strane, ono što je ključno u svemu tome reći, niko danas ne može predvideti koliko će Kovid da traje i njegove posledice. Iz tog razloga moramo vratiti i uvezivati se sa svim međunarodnim finansijskim institucijama i pratiti na dnevnom nivou, na mesečnom, na tromesečnom kako će se stvari razvijati. Iz tog razloga, bilo kakvi sporazumi, zajmovi koji će dolaziti u aspektu u budućnosti, znači da naši predstavnici Ministarstva finansija, Vlade Republike Srbije i predsednik Republike Srbije razmišlja dugoročno, jer resursi kojima Srbija, koliko god mi dobro stajali u protekle četiri godine obzirom da smo imali suficit su ograničeni, jer sve što je nominalno je ograničeno.

Sa druge strane, braneći se od korona virusa, masovnim testiranjem koje danas mnogo razvijenije zemlje poput Austrije tek najavljuju da je to prvi princip da kažem i načelo u borbi protiv korone, mi već radimo.

Kako opisati drugačije kada gledamo ove cifre koje su zaista da vas zaboli glava - 7.600 danas obolelih? To kada gledate iz tog ugla zvuči frapantno. Međutim, hajde da pogledamo ugao koji je mnogo važniji. Možda to zvuči zaprepašćujuće u ovom momentu koliko je obolelih, međutim ono što je mnogo važnije da kažemo jeste koliko smo mi testirali građana, pa je to danas ne znam ni ja preko 22.000, a ako odemo u BiH u Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku, vidimo da oni 10 puta manje testiraju. E sad, to 10 puta manje testiraju, znači 10 puta su manje novca potrošili i koliko košta jedan dan svakog obolelog i koliko to košta sa brojem obolelih svakodnevno? Naravno da je teško građanima koji moraju možda da odu u drugi grad, ali kapaciteti se smanjuju, ali nekako svi su u drugi plan stavili to odakle će se to sve finansirati.

Srbija sama finansira, sama gura priču, zato što je drugo godina unazad stvarala stabilne finansije. Naravno, niko se nije spremao na ovu situaciju, ali pokazujemo svoju spremnost. Rsursi su svake zemlje ograničene, pogotovo zemlja koja je krenula sama, samoinicijativno praktično, svojim resursima da masovno testira.

Zar nije masovno testiranje 22.000 testiranja na dnevnom nivou? Znači, mi smo ušli u tu priču, ali to, ljudi, pobogu, košta. Mi ne foliramo i ne testiramo po 2.000, 3.000 obolelih, pa ne znam ni ja, imamo 2.000, 3.000 građana, pa imamo 1.000 obolelih, da se ispravim, već mnogo, mnogo više, po desetinu puta više nego što to rade u regionu.

Po meni, znači, uz svu zahvalnost na koji način sve ovo radimo kako treba, ovaj aspekt koji podrazumeva i smanjivanje radnog vremena ugostiteljskih objekata i svega ostalog, znači da će to biti značajno manji priliv u smislu prihoda koji ćemo imati u našim javnim budžetima, kako na lokalnom nivou, tako i na republičkom.

O tome neko mora voditi računa i hvala Bogu da mi imamo one ljude koji su to već i u proteklom vremenskom periodu pokazali da znaju, da umeju i da u budućem vremenskom periodu, pored svega toga što ćemo prvi prioritet ispunjavati, a to je borba za zdravlje stanovništva, građana Republike Srbije, da ćemo u svakom slučaju obezbediti sve te predrasude.

U tom smislu ja još jednom samo mogu da istaknem da Republika Srbija zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa Ministarstvom finansija, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, je obezbedila da u ovu fazu, koju već sada mnogi najavljuju, uđe i da je izuzetno spremna.

Toliko i hvala.

Narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Sedam minuta i 30 sekundi.
Izvolite.