Zahvaljujem i ja vama i takođe čestitam na vašem prvom obraćanju u Narodnoj skupštini.
Sledeći govornik je gospodin Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, Vlada Srbije pridaje veliki značaj energetskoj efikasnosti u našoj državi, te je poslednjih godina jako puno učinjeno na tom polju.

Pre svega, usvojen je Zakon o efikasnom korišćenju energije, ali je 2015. godine usvojena jedna zaista opsežna i kvalitetna strategija razvoja energetike u Republici Srbiji za period do 2025. godine, sa projekcijama i do 2030. godine i ona naglašava potrebu za povećanjem udela energije iz obnovljivih izvora. Naravno da nam je osnovni cilj, ono što možemo učiniti, rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji, pre svega kvalitetnim održavanjem distributivnih mreža, smanjivanjem gubitaka u distributivnim mrežama, ali sa druge strane modernizacijom ovih distributivnih mreža.

Upravo nam aranžman koji naša država ima sa Nemačkom omogućava to i zaista ulaganje velike količine novca u različite projekte, pri čemu moram naglasiti da je sam dogovor načelno između SR Nemačke i Srbije uspostavljen još 2013. godine, pa kroz 2014. godinu, a 2015. i 2017. godine se došlo do krajnjih dogovora. Mogu sa zadovoljstvom reći da je do danas u sistem programa rehabilitacije daljinskog grejanja u Srbiji plasirano 130 miliona evra, od čega su 88,7 miliona donacije, a 57 miliona je razvojni zajam sa subvencionisanom kamatom jako povoljnom, sa kamatom manjom od 1% na godišnjem nivou, oko 0,9% i 14,75% je udeo Srbije u samom projektu.

Ovim projektima je izvršena modernizacija i rehabilitovanje preduzeća u 22 grada, od Beograda, Bora, Valjeva, Zrenjanina, Jagodine, Kragujevca, Kraljeva, Niša, pa i Novog Pazara. Time je zaista učinjena velika stvar. Omogućeno je da se uglavnom u ovim gradovima koje sam naveo snabdevaju biomasom oni koji nemaju gas, a eliminisana je mogućnost dobijanja energije iz najčešće mazuta, odnosno iz fosilnih goriva, što je i najveći zagađivač u samom tom polju energetike. Na taj način je povećana i produktivnost za nekih 15%, povećani su kapaciteti u svim tim gradovima, a istovremeno je smanjeno, mislim da je za nas to izuzetno bitan podatak, i zagađivanje u datim gradovima.

Sve ovo pričam sa željom da svi zajedno podržimo ova dva predloga zakona o potvrđivanju, pre svega Okvirnog sporazuma o zajmu za rehabilitaciju daljinskog upravljanja u Srbiji. To je faza pet. Ove četiri faze iza nas su već prošle, u kojoj tražimo odobrenje za zajam od 30 miliona. Opet jedan veliki deo će biti donacije, manji deo kredit, nešto što svakako trebamo usvojiti, kao i predlozi o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za energetsku efikasnost u zgradama centralnih vlasti. Znači, drugi pravac i druga želja je ono što već ova Vlada radi, jeste da ono što proizvedemo od energije štedimo na pravi način.

Moram vas podsetiti da Srbija spada u grupu zemalja koja izuzetno mnogo troši električnu energiju, među zemljama je sa najvećom potrošnjom električne energije u Evropi. Mislim da na ovaj način ćemo smanjiti tu potrošnju, ali i smanjiti ukupno zagađenje, obzirom da se veliki deo Srbije greje na fosilna goriva. To je naša obaveza i nešto što posebno radimo, obzirom da sam ja član Odbora za evropske integracije. Mi pripremamo i pripremljena je i predata je Platforma za pregovor, odnosno o tački 27. koja se bavi ekologijom i zaštitom životne sredine. Jasno nam je da Srbija vrlo brzo mora da smanji proizvodnju električne energije iz uglja, a da prelazimo sve više na čiste izvore, obnovljive izvore, ekološki zdrave izvore i na taj način učinimo ovu zemlju zdravijom za njene građane. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Petar Vesović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi građani Republike Srbije.

Pandemija korona virusom je nešto što ni u najgorim snovima nismo mogli da očekujemo. Stiče se osećaj da se nalazimo u noćnoj mori koja nikako da prođe. Sve je veći broj pacijenata koji se javlja, ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi. Treći talas tek uzima maha. Ispostavilo se da je on mnogo gori i u odnosu na prvi i u odnosu na drugi talas.

Sećamo se pre samo nekoliko meseci slike iz Kine kada je pandemija koronom počela, kada se nalazio veliki broj pacijenata na ulicama, u bolnicama i niko od nas nije mogao verovati da će se to desiti u Srbiji ili u Evropi. Dan za danom pandemija se pojavljivala i u Evropi, a na žalost pojavila se i u Srbiji. Imam osećaj da se nalazimo u ratu, s tim što protivnika ne vidimo, a prvim borbenim redovima se nalazimo svi mi zajedno, a posebno zdravstveni radnici.

Razgovarao sam sa brojnim kolegama, posebno onim starijim i to lekarima koji su dugo već u penziji i pitao sam ih da li su oni slučajno imali iskustva sa nekom ovakvom epidemijom, sa nekom ovakvom zaraznom bolešću? Verujte mi da je odgovor ne. Ni jedna bolest nema ovoliko različitih kliničkih slika, ovoliko različitih simptoma, ovoliko različitih komplikacija i na žalost smrtnih ishoda.

Verujte mi u trećem talasu imamo sve veći broj mladih ljudi. To su ljudi koji su do samo pre nekoliko dana trčali sa svojom decom, igrali se sa svojom decom. To su ljudi koji su bili sportisti, koji su aktivno živeli, a nakon nekoliko dana oni se javljaju lekaru gušeći se, ne mogu da načine nekoliko koraka da se ne zamore. To su ljudi koji kukaju od bolova, to su ljudi koje lomi temperatura i to su ljudi koji se javljaju lekaru. Kao što sam već rekao, pre samo nekoliko dana to su bile potpuno zdrave osobe.

Stičem utisak kada ljudi govore o koroni da je to neka imaginarna stvar koja se ne događa u Srbiji. Ali, verujte mi kada ne daj bože neko od vaše porodice ili neko od vaših bližnjih oboli, tek tada vidite koliko su posledice korone teške. Imamo stare ljude koji su na kiseoničnoj potpori, kojima dajemo kiseonik kako bi mogli da dišu. Svakog dana oni imaju progresiju i mi dodajemo sve veće i veće količine kiseonika, a njima nema poboljšanja. Ti ljudi vas gledaju u oči i pitaju – doktore da li ću ja da preživim, da li ću ja još jednom da vidim svoju unukicu koja je kod kuće? To su problemi, to su teška pitanja sa kojima se zdravstveni radnici u Srbiji svakodnevno susreću.

Zato je malo smešno kada čujem da neko kaže – korona je izmišljena, korona ne postoji. Pa ni jedan zdravstveni radnik nije toliko lud da osam meseci nosi skafander, da nosi masku, da se odvoji od svoje porodice, da ne vidi svoju decu, svoje bake, svoje najbliže, da njima ne bi preneo koronu. Verujte mi da pored velikog broja novoobolelih koje imamo svakog dana, a to je ogroman broj ljudi. Znate da u prvom i u drugom talasu nikada nismo imali dnevno po 5.000 novoobolelih. Ali, pored velikog broja novoobolelih koje svakodnevno lečimo imamo sve veći broj ljudi koji su u prvom i u drugom talasu preležali koronu i imaju antitela za kooronu, a sada imaju teške komplikacije korone. To su srčani udar, moždani udar, izliv u srčanoj kesi, u plućnoj maramici i drugim. To su teške komplikacije i veoma opasne komplikacije koje se mogu završiti smrtnim ishodom.

Pre nekoliko dana imao sam mladu osobu, sportistu koja se pripremala da ide košarku u inostranstvu i na jednom u toku treninga je osetila jake bolove u grudima. U prvom talasu je preležao koronu, uopšte nije ni osetio, a danas je to osoba mlada osoba od 20-ak godina koja se zamara i koja ima jake bolove u grudima, kome je morala da se radi punktacija, to jest izvlačenje tečnosti iz srčane maramice kako bi on mogao normalno da živi i kako bi mogao normalno da funkcioniše. Pred njim je jedna teška borba da se ponovo vrati svojim redovnim fizičkim aktivnostima i redovnom radu.

Bolest je teška ali mi moramo da se borimo. Smešno je kada čujem da neko kaže da Srbija nije spremno dočekala koronu. Da li je i jedna država u svetu spremno dočekala koronu? Da li je to možda Kina koja je velika država, a sećamo se slika kako je to bilo u Kini. Da li je to možda SAD? A sećamo se slika pacijenata koji su ležali na podu bolnice zato što nisu imali gde da se smeste. Da li je to možda Belgija koja je svoje najteže pacijente slala u Nemačku jer nije mogla da im pruži negu.

Ne želim da kažem da su to loši sistemi, ali želim da kažem da Srbija nije ni najrazvijenija, ni najbogatija država ali je veoma ozbiljno pristupila borbi protiv korone. Čim se korona javila u našoj državi preduzeli smo odgovorne mere. U Prokuplju gradu gde radim, u našoj bolnici odmah su formirane kovid ambulante u domu zdravlja i bolnici, odvojeni su kovid i nokovid pacijenti, otvoreno je odeljenje za kovid pacijente, nabavljena je sva oprema, pružena je sva pomoć pacijentima. Nabavljeni su respiratori, a svi se sećamo kako su govorili da su ti respiratori suvišni, da nam toliko neće trebati, a danas Srbija ovim zajmom koji ćemo izglasati nabavlja još nove količine respiratora koji su neophodni kako bi lečili pacijente.

Srbija u svakom trenutku imala je lekove po svim svetskim protokolima za lečenje korone. Kada je to bio hlorokin Srbija je nabavila materiju kako bi se hlorokin proizvodio. Kada je u Evropi bila nestašica alkohola, Srbija je krenula proizvodnji alkohola. Kada je Evropi nedostajalo skafandera i maski, Srbija je nabavila skafandere i maske. Srbija je spremno dočekala ovo, ali niko ovome nije mogao da se nada, jer ovako za ovu jednu pandemiju koja zahvata ceo svet vi morate da se pripremate godinama. Za vreme koje smo mi imali, mi smo se super spremili.

Moram da vas podsetim samo na period 2012. godine i pre kako je izgledalo zdravstvo. Pre samo nekoliko sednica narodni poslanik Jovanov nas je podsetio da je u Pančevu na ginekologiji golub uleteo pacijentkinji u sobu. Sećamo se oronulih zidova, sećamo se buđi, sećamo se kreveta na kojima su pacijenti ležali. Nakon 2012. godine mi ulažemo u zdravstvo. Pokrenuli smo obnovu svih domova zdravlja i bolnica. Pokrenuli smo ogromne i skupe projekte kao što Klinički centar Srbije, Klinički centar Niš, kao što je Tiršova klinika.

Prokuplje mesto iz koga ja potičem 80-ih godina je pokrenulo izgradnju jednog velikog zdravstvenog centra. Taj zdravstveni centar je ostao sam, ali uz podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića, ministra zdravlja i velikim zalaganjem narodno poslanika Darka Laketića mi smo uspeli da ponovo pokrenemo izgradnju zdravstvenog centra, a naredne godine i u potpunosti završavamo jedan moderni, savremeni zdravstveni centar koji će se prostirati na preko 30 hiljada metara kvadratnih i koji će ne samo Prokupčanima već i svim Topličanima pružiti najsavremeniju negu i pomoć u borbi protiv svih bolesti.

Korona će proći ali je najbitnije da mi ostanemo ljudi. Kažem da svako ima pravo da veruje ili da ne veruje u koronu, ali niko nema pravo da ugrožava živote drugih. Zato ja pozivam sve građane Srbije da je ovo period kada ne smemo da se delimo. Ovo je period kada treba da stojimo jedni uz druge i kada trebamo jedni drugima da pružamo podršku.

Molim vas ispred svih zdravstvenih radnika, molim vas da nosite maske, da se pridržavate mera, da vodite računa o sebi, ali još više da vodite računa o drugima. Vakcina je jedini način da pobedimo koronu, zato što će stvoriti kolektivi imunitet, ali dok vakcina ne dođe jedino što nam preostaje smo mi i naši zdravstveni radnici.

Molim vas da vodite računa o sebi i drugima i da nosite maske i pridržavate se mera. Verujte mi nije lako, osam meseci već nosim i skafander i masku i ja i moje kolege znojimo se i na plus 40 i na minus deset stepeni. Nije lako, ali znamo zašto to radimo. Zato vas molim, vi nam pomognite, a ja vam ispred svih zdravstvenih radnika obećavam da ćemo i dalje nastaviti 24 dnevno, dan i noć da se borimo za sve vas. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodinu Petru i, takođe, čestitam na prvom nastupu u Narodnoj skupštini.
Sledeći govornik je gospodin Života Starčević.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je predsednik Dragan Marković Palma na početku ovog zasedanja danas rekao, poslanička grupa JS će podržati ovaj set zakona o priznavanju, o odobravanju, ratifikovanju, kako god hoćete, sporazuma sa relevantnim finansijskim institucijama iz više razloga.

Prvo, ovi sporazumi se tiču konkretnog zdravlja građana Srbije i pomoći će u borbi sa epidemijom Kovida-19. Drugi razlog je taj što ovaj set zakona se tiče mnogih lokalnih samouprava i konkretnih koristi za građane Srbije i tiče se poboljšanja infrastrukture lokalnih samouprava u sferama vodosnabdevanja, prerade otpadnih voda, sfere poboljšanja daljinskog grejanja i sve to zadržavajući dobar kreditni rejting Republike Srbije, za koji znamo da je agencija „Mudis“ 2. septembra 2020. godine zadržala na nivou BA3. Takođe, rejting agencija „Fič“ je, isto u septembru, dala rejting ocenu Republici Srbiji BB+. Obe agencije, naravno, predviđaju stabilan rejting Srbije sa tendencijom, ukoliko se ova ekonomska kriza prouzrokovana pandemijom Kovida-19 završi, poboljšanja kreditnog rejtinga.

To je važno i važno je da je i stanje javnog duga i javnih finansija u Srbiji dobro, jer po mesečnom izveštaju Uprave za javni dug u septembru mesecu Srbija je imala 57,6% BDP učešće u javnom dugu. Sve to govori da te stabilne finansije predstavljaju dobru osnovu da se nastavi, s jedne strane, borba sa korona virusom i dobro upravljanje kriznom situacijom izazvanom pandemijom korona virusa, a s druge strane da se nastavi izgradnja infrastrukture u lokalnim samoupravama i da se na taj način poboljša kvalitet života ljudi u Srbiji.

Rekao bih da je Republika Srbija dobro upravljala kriznom situacijom, kada je u pitanju pandemija korona virusa, ali da ta borba i to upravljanje kriznom situacijom, želeći s jedne strane da sačuvaju zdravlje stanovništva i živote stanovnika, a s druge strane da se zadrži i ta ekonomska i privredna aktivnost Srbije, ta borba protiv korone jednostavno košta. Otuda ova dva ugovora sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Bitno će pomoći toj borbi, jer vidimo da smo juče imali više od 21.000 testiranih.

Jako je važno da se regionalne laboratorije u Srbiji osposobe i na taj način pomognu da i zdravstveni sistem, ali i sami građani koji se testiraju, dobiju brzu, kvalitetnu i validnu informaciju o tome da li su zaraženi korona virusom ili ne ili su to drugi neki simptomi.

Što se tiče ovog sporazuma sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, vezano za vodosnabdevanje i za prečišćavanje otpadnih voda, smatram da će 60 lokalnih samouprava imate veliki benefit od toga. Ne samo da smatram, već i znam, jer Jagodina, iz koje dolazim, je taj posao završila pre dve godine. Naime, napravili smo kompletnu rekonstrukciju izvorišta, povećali kapacitete, zamenili smo mašinsko–pumpne stanice, zamenili smo 12 kilometara cementno–azbestnih cevovoda i Jagodina je na taj način obezbedila trajno snabdevanje veoma kvalitetnom pijaćom vodom stanovnike svog grada. To je jedan benefit koji zaslužuju i treba da imaju sve opštine. Iz tog razloga ovaj sporazum je jako, jako dobar.

Ono što sam hteo da kažem jeste i da, što se tiče ovih sporazuma o energetskoj efikasnosti, da oni neće samo poboljšati kvalitet grejanja stanovnika, neće dati samo uštede budžetu Republike Srbije i pojedinih lokalnih samouprava, već će, pre svega, poboljšati i ekološku situaciju i smanjiti zagađivanja iz postojećih toplana i na taj način, takođe, poboljšati kvalitet života stanovnika Srbije.

Iz svih tih razloga poslanička grupa JS će u danu za glasanje dati podršku ovom setu zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Milan Jugović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, na samom početku, želeo bih da iskoristim priliku da, shodno situaciji u kojoj se nalazi i čitav svet i naša zemlja, da zamolim sve građane da budu odgovorni, da poštuju odgovarajuće zakonske propise, da se pridržavaju svih obaveznih i preporučenih mera Kriznog štaba i Vlade Republike Srbije kako bi smanjili pritisak na naš zdravstveni sistem, kako bi sačuvali živote i zdravlje ljudi i kako bi što pre izašli na kraj sa ovom pošasti koja nas je sve zadesila.

U svom izlaganju ministar je izneo nekoliko osnovnih činjenica o Predlogu zakona o potvrđivanju zajma za ublažavanje posledica pandemije Kovida-19 i ja se ne bih ponavljao sa onim što je već rečeno. Ovaj zakonski predlog je apsolutno u skladu sa svim ciljevima i naporima Vlade Republike Srbije u borbi protiv posledica korona virusa i prevashodno je usmeren na očuvanje života i zdravlja građana, jer ko je pre samo godinu dana mogao pretpostaviti da će nas zadesiti ovakva epidemija, da će nam danas za pojedine vrste medicinske opreme i lekova biti potrebno sto puta više sredstava nego u nekim normalnim okolnostima.

Dobar primer koliko je naš zdravstveni sistem opterećen, sinoć je prilikom obilaska kovid bolnice u Beogradu dao i predsednik Aleksandar Vučić kada je rekao da mi danas za jedan dan potrošimo kiseonika kao što bi u normalnim okolnostima za šest meseci, tako da je ovaj zajam svojevrsna podrška našem zdravstvenom sistemu i stoga je on potreban, ali za potpuni uspeh u borbi protiv bilo kakve pandemije, pa tako i ove, neophodno je imati stabilan zdravstveni sistem, a naša zemlja ga danas definitivno ima zahvaljujući sistematskom, kontinuiranom obnavljanju i ojačavanju, koji su prethodnih godina sprovodili Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, što, složićemo se, nije nimalo lako, obzirom da je pre 2012. godine naš zdravstveni sistem urušen i devastiran.

Ako možemo tako reći, sreća u nesreći je što nas ova pošast nije zadesila pre osam ili devet godina kada su na vlasti bili oni koji zbog mizerne podrške građana danas ne smeju da izađu na izbore. Oni, kojima danas u ovako teškoj situaciji smeta finansijska podrška države privredi i stanovništvu, onima kojima smeta i to što imamo najbolji ekonomski rezultat u Evropi, oni kojima smetaju novi putevi, mostovi, bolnice, oni koji su u vreme provedeno na vlasti koristili za lično bogaćenje.

Dakle, da je 2010. ili 2011. godine došlo do ove pandemije, uveren sam duboko da bismo imali daleko više umrlih, da zaražene ne bismo imali gde da smestimo, da bi lekari morali da biraju koga da stave na respirator jer nam je nedostajalo svega, od respiratora do ostale medicinske opreme.

Podsetiću, kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje Srbije 2012. godine, država je bila pred bankrotom, da bismo tek nakon teških ekonomskih reformi, mera fiskalne konsolidacije, koje je sprovela Vlada, tada premijera Aleksandra Vučića, stabilizovali javne finansije i započeli put dinamičnog privrednog napretka.

Nastupio je period u kome smo postali lider u regionu po privlačenju stranih investicija, odnosno period u kome su realizovani brojni kapitalni projekti, a mnogo njih je još započeto. Samo kada je u pitanju zdravstvo, trebalo bi mi zaista prilično vremena da nabrojim sve one bolnice i kliničke centre koji su sagrađeni ili rekonstruisani, počev od novog Kliničkog centra Niš, zatim Kliničkog centra Srbije, Kliničkog centra Vojvodine, gde je rekonstrukcija pojedinih delova još uvek u toku, a da ne nabrajam dalje bolnice po gradovima širom Srbije.

Primer kako se odgovorna vlast, predvođena SNS, ponaša prema zdravstvu, ponaša prema zdravlju građana, ne samo tokom ove pandemije, ja imam svom gradu, u Loznici, gde su pre četiri meseca otvorena rekonstruisana odeljenja interno, grudno, neurologija, pri čemu je uloženo blizu četiri miliona evra gde je nabavljena potpuno nova medicinska oprema, nov skener. Ali, tu nije kraj. Nastavljeni su radovi na izgradnji hiruško-ginekološkog bloka koji je započet još 1987. godine. Dakle, više od tri decenije u lozničku bolnicu nije uložila ni jedan jedini dinar, sve do Aleksandra Vučića.

Dok bivši vlastodršci nisu bili u stanju ni da sačuvaju ono što su nasledili, ali su zato i te kako bili u stanju dok su bili na vlasti da kradu novac čak, od bolesne dece, a dana da ovu pandemiju preko svojih tajkunskih medija zloupotrebljavaju u političke svrhe zarad jeftinih političkih poena, nadajući se da će Srbija u ovoj borbi što gore proći.

Mi se danas protiv posledica korona virusa borimo izgradnjom dve nove Kovid bolnice u Beogradu i Kruševcu, za šta je država u ovako teškim okolnostima izdvojila više od 80 miliona evra, pri čemu će one za svega nekoliko dana primiti prve pacijente, tako da ćemo otkloniti opasnost da bilo ko ostane bez mogućnosti da bude adekvatno zbrinut.

Moramo takođe biti ponosni na činjenicu da će Kovid bolnica u Beogradu biti izgrađena u rekordnom roku za manje od četiri meseca, a do skoro smo ovakve poduhvate mogli gledati samo na televiziji u Kini ili nekim drugim razvijenim zemljama. U ove dve bolnice mi ćemo imati 420 respiratora, a prilično sam siguran da toliki broj respiratora pre 2012. godine ukupno nismo imali u čitavoj Srbiji.

Mi se protiv posledica korona virusa borimo i unapređenjem uslova rada zdravstvenih radnika, povećanjem njihovih plata. Takođe, podsetiću da su prošle godine zdravstveni radnici imali povećanje zarada između 10-15%, a ove godine smo u aprilu plate zdravstvenim radnicima uvećali za dodatnih 10%, da su pre nekoliko dana zdravstveni radnici dobili jednokratnu pomoć od 10 hiljada dinara, a od Nove Godine očekuje ih novo povećanje zarada.

Koja je to država još u ovako teškim okolnostima, u vreme pandemije korona virusa, uspela da poveća zarade? Možda nisam dovoljno informisan, ali ja za takvu nisam čuo.

Ovo je samo pokazatelj kako se ozbiljno državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kako vodi jednu pametnu ekonomsku politiku, pametnu zdravstvenu politiku i nije čudno i nije slučajno to što smo u ovoj borbi protiv pandemije korona virusa uspešniji od mnogih drugih zemalja koje su i bogatije i razvijenije od nas.

Potvrđivanjem ovog zajma, mi ćemo dati dodatni impuls našem zdravstvenom sistemu, čime ćemo omogućiti još efikasniju borbu protiv korona virusa. S toga mogu reći da ću zdušno, kao i sve moje kolege, podržati ovaj zajam, jer za nas, za SNS, za Srbiju u ovoj borbi protiv korona virusa, u borbi sa njegovim posledicama druga opcija osim pobede ne postoji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Takođe, čestitam na vašem prvom obraćanju Narodnoj skupštini.
Sledeći govornik je gospodin Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava više predloga zakona koji se odnose na Sporazume o zajmu sa jedne strane između Vlade Republike Srbije, sa druge strane između Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Razvojne banke Saveta Evrope, ali i Nemačke banke sa Frankfurta na Majni i sporazum koji se odnosi na regulisanje javnog duga Republike Srbije, proistekao iz neisplaćene devizne štednje.

Na samom početku da kažem, kao što je i naš predsednik Dragan Marković Palma na početku ove rasprave rekao, poslanička grupa JS će svakako glasati za sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Ono što na samom početku moram da kažem, ministre, veoma važni predlozi zakona. Kada kažem „veoma važni“, sa jedne strane dodatna borba protiv korona virusa-19, ali veoma smo zainteresovani da za uspešnost svih ovih projekata, dakle energetska efikasnost sa jedne strane, sa druge strane vodovodna, kanalizaciona infrastruktura u preko 60 gradova, ali evo ja ministre dolazim iz Kragujevca. Mi imamo, da kažem, postrojenje za prečišćavanje vode koje je staro 30 godina. U procesu smo da to već završimo i nadam se da će ovaj kreditni aranžman dovesti do toga da konačno Kragujevac pored Čačka, koji smo čuli i još Niša koji su čini mi se predviđeni ovde, dobiju konačno to važno, da kažem, postrojenje za prečišćavanje voda.

Ali, kada govorimo o svemu ovome moram da kažem nalazimo se u teškoj situaciji što se tiče čitavog sveta, pogođenog korona virusom. Za razliku od mnogih velikih ekonomija zemalja koje su praktično, mogu slobodno da kažem, na nogama moram da kažem da je Srbija u mnogo boljoj situaciji i po MMF, kako oni kažu.

Ministre, mi smo u ovom trenutku što se tiče javnog duga na između nula i minus jedan, što je da kažem… Privredni pad, izvinjavam se, je između nula i minus jedan. Znači, to je, čini mi se najbolji rezultat koji ćemo imati na kraju godine. Sve to nam daje za pravo da na kraju godine imamo povećanje plata, da imamo povećanje penzija. I ono što ste vi rekli da „Srbija 2025“ imamo ono što smo predvideli da plate budu 900 evra, a da penzije budu 440 evra.

Imamo, sa druge strane, fiskalnu i monetarnu stabilnost, a treba reći, da kažem, da je Srbija apsolutni lider u privlačenju stranih investicija, da kažem da u region od ukupnog broja investicija Srbija privlači čak 60% ili da kažemo da na kraju ove godine otprilike te investicije će biti na negde 2,5 milijardi evra, otprilike što se tiče Srbije.

Sa druge strane, izgradili smo 350 kilometara autoputeva, izgrađujemo još 250 km, ali ono što je važno za nas – imamo nezaposlenost na istorijskom minimumu od 7,3%.

Sve ovo su rezultati odgovorne politike koju vodi Srbija.

Kada je reč o zakonima koji su na dnevnom redu, prva dva zakona koja se odnose na dalju borbu protiv korona virusa, prvi Predlog zakona o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, reč je o 100 miliona dolara i usmeren je na dalju borbu protiv korona virusa i drugi zajam između Vlade Republike Srbije i Razvojne banke Saveta Evrope, reč je o kreditnom aranžmanu od 200 miliona evra, moram da kažem da su u ovom trenutku to značajna sredstva. Što se tiče Razvojne banke, ovo sigurno nisu jedina sredstva, podsetiću vas samo na bolnicu u Tiršovoj, na mnoge infrastrukturne projekte koje smo uradili zahvaljujući prethodnim kreditnim aranžmanima.

Ono što je važno ovde za mene, vreme mi ističe pa samo još nekoliko sekundi, jeste to da se Srbija u borbi protiv korona virusa pokazala kao odgovorna država, koja misli o svakom građaninu. Sa druge strane, tih 700 miliona evra koji su predviđeni svim ovim međunarodnim sporazumima dovešće do dodatne bolje borbe protiv korona virusa, ali, sa druge strane, i do novih infrastrukturnih projekata u mnogim lokalnim samoupravama, a radi se o preko 60 lokalnih samouprava.

Naravno, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona iz objedinjene rasprave. Zahvaljujem.