Zahvaljujem, koleginice, i čestitam na vašem prvom nastupu.
Sledeći govornik je gospodin Viktor Jevtović.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, poštovane poslanice i gospodo narodni poslanici, a prvenstveno građani Srbije, pre uvodne reči i početka mog izlaganja želim da danas podržim Dan borbe protiv nasilja nad ženama i svim damama u ovom domu da poželim puno uspeha, da ne budu zlostavljane, jer znam da mnoge jesu.

U medijima se u poslednje vreme dosta govori o tome da se dešavaju napadi na pojedine ličnosti i dame, ja sam upravo protiv toga. Takođe sam i protiv toga da se pojedine dame, bivša predsednica Skupštine fizički napada, pojedine poslanice Skupštine grada da se fizički napadaju, poslanice ovog doma i ovog parlamenta. Ne podržavam nikakvo nasilje nad ženama jer su me odgajile žene lavice, borci. Ovom prilikom puna podrška svim damama, osloncima ovog društva, onima čija je zasluga da budu majke i veličina, kao majki i kao žena da istraju u društvu, a samim tim i politika SNS Aleksandra Vučića je ta ravnopravnost polova, gde je 50% žena u svim lokalnim samoupravama, uključujući i najviše državne funkcije i ovaj sveti dom.

Poštovani gospodine ministre, velika mi je čast što konačno imam priliku da vam i ovako govorim, ne samo o proteklim godinama kroz koje ste se borili zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i govorili o napretku zemlje, o vizijama koje ste imali i onim postulatima kojih ste se uvek pridržavali, pogotovo cenjenih kod nas ekonomista – planiranje, organizovanje, rukovođenje, kontrola. Borili ste se, bili napadani, napadana je vaša porodica, satanizovana, satanizovan vaš brat, zajedno sa bratom predsednika Srbije, ali opet uvek ste imali tu nadu, bili hladni i hrabri i uvek rekli – biće bolje. Smejali su se.

Ja sam sa Čukarice. Sada je Čukarica to što jeste, jedan ozbiljan, veliki, velelepni deo Beograda, gde je Košutnjak – pluća Beograda, gde se zida, gradi, radi, koja po broju stanovnika ima 200.000 stanovnika, po veličini treća opština u Beogradu. Ali nažalost, ono što opterećuje je to što, i sada ću se vratiti na ove teme o kovidu i zašto treba da podržimo ove zakone, na Čukarici ima najviše obolelih u Beogradu, a znamo da je Beograd najkritičnije mesto. Dnevno dobijem na stotine poruka prijatelja, ljudi koje i ne poznajem, koji vape što za mestima, što za pridržavanjem mera.

Predsednik koji je konstantno na udaru što zluradih medija, što zluradih ljudi koji su, ne sumnjam u to, sačuvali svoje pozicije i sklonili svoju decu, a tuđu decu izveli na ulicu, izložili ih ovom zlu, ovoj pandemiji, znam to i iz ličnog iskustva, jer sam ostao bez roditelja za vreme ove pandemije. Možda ne treba ovako srčano govoriti, ali ne znam drugačije, kao sportista i kao neko ko voli ovu zemlju gde radi. Volim je svim srcem. Možda ne mogu da je volim kao predsednik Srbije, jer je on dao sve za Srbiju, i ako on apeluje na sve da ostanu u svojim domovima, da se pridržavaju mera, zarad onih zdravstvenih radnika, ako dajemo poslednje napore…

Ministar Siniša Mali je vrlo dobro pokazao kako se raspolaže finansijama. On je i pre svega ovoga bio izuzetan privrednik i gospodin. Uleteo je u ovu borbu, uzeo je kesten iz vatre još 2014. godine, kada je posle kriminalne vlasti, prethodne kriminalne vlasti Dragana Đilasa, koja je uništila i devastirala do poslednjeg dinara naš budžet, uspeo da ga povrati i vrati kao gradonačelnik. Šta je uradio sa finansijama? Svaka čast za Londonski sporazum! Kao ekonomista nisam ni mogao da pretpostavim, 2011. godine nisam mogao da pretpostavim da ćemo se naći, za mene je Beogradska berza bila čudo. A sada kada vidim nas na listi Londona…

Idemo dalje, ne stajemo ovde! Korona nas jeste zaustavila. Urađene su ozbiljne mere. Ovi zakoni koji su potpisani sa Evropskom unijom i Savetom Evrope su bitni zato što omogućavaju da se nastavi sa jačanjem zdravstvenog sistema, očuvanja ljudi, jer ništa nije vredno kao život. Kovid-19 svakodnevno odnosi živote. Dosta naših kolega je bolesno, dosta ljudi koje znamo. Znači, stoga se moramo fokusirati i na donacije. Bogu hvala da je vođena takva politika predsednika Aleksandra Vučića, njegovog tima, premijerke, da sad možemo da imamo tu pomoć, i ne samo od Evropske unije, nego od svih, i od Rusije, Kine, Amerike, ceo svet se ujedinio protiv ove pošasti.

Evo, imamo primer, prvi put u istoriji jedan ruski avion je sleteo na američko tlo. Znači, u ovoj pošasti svi treba da budemo jedinstveni. Nažalost, pojedinci bivšeg režima koji ne shvataju, koji su doduše donirali, donirali svojim džepovima, za razliku od nas koji smo kupili hiljade respiratora, gledamo sada i da nabavimo vakcinu. Vidim sada, pratim trendove monetarne i vidim da se vode pregovori da li će se kupiti vakcina po ceni od 25 ili 27 dolara. Međunarodna svetska organizacija zdravstva je za to da bude ispod 25 dolara.

Takođe, ono što je veoma bitno za razvoj i efikasnost države Srbije je i taj Savet Evrope gde se radi na efikasnosti, odnosno Okvirni sporazum između banke i Saveta za razvoj Evrope, Republika Srbija je potpisnica Ugovora o energetici, a energija je nešto što je veoma bitno i profitabilno u državi Srbiji. Ono što je i profesor Kovačević rekao pre neki dan na Fiskalnom savetu – mi se moramo bazirati na industriju. Industrija dolazi od te energije.

Navešću samo jedan benigan primer. Osnovni cilj, zašto ulagati, zašto podržati ovaj Zakon o energiji i energetskoj efikasnosti je jedno od najprofitabilnijih ulaganja uopšte na svetu. A zašto? Sa stanovišta uštede, očuvanja životne sredine i prirodnih resursa kao i značajno, a možda i presudno zagađenje vazduha, znači samim time štitimo i prirodu. Ali, time mogu da dodam, u okviru zamene obrta stavlja se pažnja na najnoviju zaštitu od sunca. Istraživanja pokazuju da veći deo zemalja u svetu troši više energije za hlađenje nego za grejanje, a najbolje rešenje iz ove oblasti je čak 65% uštede električne energije. Znači, više energije koju utrošimo utrošimo npr. na hlađenje kroz erkondišne nego na samo grejanje.

Takođe, jedan od osnovnih postulata i Okvirni sporazum o zajmu LD 2026, cilj o priloženom programu finansiranja prioritetnih investicija i prečišćavanju otpadnih voda. Bogu hvala Srbija je bogata vodama. Ako nešto imamo od bogatstva to su te vode, šume, ali najbogatiji smo zato što imamo najbolji narod na svetu. S tim u vezi, fokus komponente vodosnabdevanja i vodovodnih mreža je uspostavljanje i prečišćavanje otpadnih voda zašta se zalaže, ne samo EU, nego i svi mi.

Za komponentu Ministarstvo za zaštitu životne sredine razvilo je indikativno investicioni program koji uključuje prioritetnu infrastrukturu kao i sektor otpadnih voda i početne procene troškova za pripremu i izgradnju i nadzor. Ne sumnjam da će se kroz ovaj zajam koji je, po meni, izuzetno povoljan i to kažem kao bankar, doprineti ne samo kvalitetu vodenih resursa i u kontekstu klima i očuvanja životne sredine, nego u svakom drugom smislu.

Takođe, sporazum između KfW Frankfurta na Majni i Republike Srbije. Finansijska podrška za sprovođenje projekta načelno je dogovorena tokom pregovara o razvojnoj saradnji između Vlade Republike Nemačke i Vlade Srbije. Korišćenjem energije suštinskoj reformi kojoj se Vlada Republike Srbije i daje najveću važnost, najveći deo potrošnje energije u Srbiji je upravo u sektoru zgradarstva. Znači, da se grade i opštine i ti kompleksi metodama gradnje koji nisu inovativni i da se ta stara gradnja osavremeni, kao što su i bile priče i tabula rasa pre par godina da će uopšte postojati i „Beograd na vodi“ i da tamo neće biti ništa, nego gola ledina. To je sada jedan od najelitnijih delova grada i najlepši.

Takođe, to su projekti od vitalno strukturalno ekonomskog značaja. Potreba zbog stalnosti građevinskog fonda. Građevina u Srbiji su takve kakve jesu. Mi moramo da ih obnovimo, moramo da uložimo ali samim tim proizvodimo i lančanu, a to ekonomisti dobro znaju, lančanu reakciju gde mi ne ulažemo samo u tu zgradu, mi ulažemo u tog radnika koji dobija platu. Ulažemo i u proizvodnju prehrambene industrije. Zašto? Zato što taj radnik mora da jede, ulažemo u opremu, znači, u tekstilnu industriju. Znači, lančano povezujemo jedno sa drugim i doprinosimo da se dobija kroz to investiranje i sam profit. Ne sumnjam da će sve to i proći onako kako treba.

Sporazum, zajam između Frankfurta u fazi pet Republike Srbije, realizacijom rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji. Zašto? Do danas kroz finansijsku saradnju između Savezne Republike Nemačke koja, nećemo je potceniti, bez obzira na drastičan pad i udar korone, je doživela takođe i spremno, ali ne kao mi, ali ne mogu porediti naravno nas i Nemačku, mada mi se uvek više baziramo nekako, video sam na te Skandinavske zemlje, kao moćnije su, međutim – ne. Nemačka je izuzetno stabilna i jaka. Ona je ozbiljan oslonac. Kolega je malo pre rekao, čak 50 hiljada radnih mesta nemačke kompanije imaju ovde.

Realizacija programa rehabilitacije sistema Srbija u okviru jedinstvenog aranžmana dug za prirodu gde ćemo pomoći ne samo očuvanju prirodnog sistema koji će se reflektovati na celokupan sistem Srbije i na sve nas nego i svi ciljevi definisani koji taj efekat obuhvata, a to su obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita, sport, odabrane jedinice lokalne samouprave kojima je to neophodno da bi dalje funkcionisale.

Na samom kraju, ono što bih rekao, jednom prilikom i s obzirom da je ova korona i gde apelujem i molim ja, kao pojedinac, sluga naroda, kao svi mi ovde koji služimo narodu, koji nismo narodni poslanici, ne znam, ja sam možda malo smešan, ali eto, kasnije, odgledajte reprizu pa se smejte. Zašto moramo očuvati sistem? Sutra će ta deca doći u ove iste poslaničke klupe, biće rukovodioci, direktori, majstor. Moramo brinuti zbog njih, ne smemo biti sebični.

To me je naučio jedan doktor dok je još gospodin, državnik, najveći srpski državnik, koga omalovažavaju samo gori jer nikad bolji neće da omalovažava mi je rekao dok je bio prvi potpredsednik Vlade, prilazi i kaže – pa, vi ste u SNS. Ja kažem – da. A on me pita, kaže – el znate da je bio vaš partijski kolega tad, vaš predsednik stranke i bio je izuzetno bolestan, ali je došao brzo i otišao. Dobro? A on kaže – ja sam mu rekao i savetovao, preklinjao, molio da ostane kući. Ja sad ne znam kako će se ovo reflektovati, ali govorim onako kako jeste i iz srca. I kaže – Srbija ne može da čeka. On mu je rekao da sačeka, a on mu je rekao – da Srbija ne može da čeka. Zato je dao poverenje svima vama i svima nama, meni i hvala mu. Ne znam da li ću uspeti da opravdam poverenje ali ću se svim silama truditi da se borim za ovaj narod, da se borim za ovu Srbiju, da saslušam svakoga.

Hvala još jednom, gospodine ministre na svim vašim dostignućima, na svemu onome što ste uradili zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, od 2014. godine pa do sada. Hvala vama, hvala i ovom domu i molim sve da podrže ovaj zakon i da vode računa, kovid grize, teški su momenti za celu Srbiju, čuvajmo jedni druge i čuvajmo najbliže. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, obzirom da nam se približilo vreme pauze, završavamo prvi deo sednice. Zahvaljujem vam svima na doprinosu i konstruktivnosti i određujemo pauzu do 15.30 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Pre nego što nastavimo raspravu, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.

Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom gde Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakonu o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Marini Mirković, Mini Kitanović i Nikoli Kožoviću, izabranim sa Izborne liste Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju.

Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Marini Mirković, Mini Kitanović i Nikoli Kožoviću.

Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da se pripreme za polaganja zakletve.

Zakletvu će položiti i narodni poslanik Dragomir Karić, kome je mandat verifikovan na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine.

Poštovani narodni poslanici, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.

Ponavljajte za mnom tekst zakletve.

(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)

"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!"

Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.

Dozvolite mi da vam u ime Narodne skupštine i u svoje ime čestitam na izboru za narodne poslanike i poželim uspešan zajednički rad u ovom mandatu.

Zahvaljujem.

Nastavljamo sa diskusijama.

Na mojoj listi ovde je Olivera Ognjanović.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege i koleginice poslanici, što se tiče zakona o sporazumima za zajmove kod Nemačke KfW banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, smatram da su u potpunosti neophodni i predstavljaju još jedan korak ka napretku.

Sporazumima se predviđa sprovođenje projekata zaštite životne sredine, kao i otklanjanje posledica aktuelne pandemije. Projekti koji su sadržaji ovih sporazuma su od izuzetne važnosti, od povećanja energetske efikasnosti, kroz sanaciju zgrada javne namene i sektora obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sporta u opštinama Srbije. Zatim, povećanje efikasnosti sistema daljinske isporuke energije, rešavanja pitanja vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda, što predstavlja izuzetnu priliku za investiciona ulaganja, a istovremeno će doneti Srbiji značajan pomak u kvalitetu životne sredine i zaštiti zdravlja građana.

Srbija jača regionalni značaj i ceo smer politike kojom se vodi naša Vlada i predsednik Vučić vodi ka povećanju i unapređenju povezanosti Srbije sa međunarodnim tržištem, ubrzanju ekonomskog razvoja, modernizacije i revitalizacije starih industrija i podsticanju razvoja novih.

Istina je da je ova 2020. godina donela zaista mnogo problema i posledica zbog aktuelne globalne pandemije u gotovo svim aspektima društva, posebno privrednih, ali naš javni dug je ostao pod kontrolom i trenutno je na 57% BDP-a. Vraćamo kredite koje su uzeli drugi, pre nas i imamo finansijsku stabilnost, a potvrda tome su upravo veliki međunarodni investitori koji, zahvaljujući dobrom smeru ekonomske politike, vide u Srbiji povoljan poslovni ambijent.

Najnoviji podaci nam govore da Srbija raspolaže sa 13,1 milijardi evra deviznih rezervi, od čega zlato predstavlja 14%, što znači da su devizne rezerve dvostruko uvećane u odnosu na 2018. godinu. U oporavak naše privrede država je ove godine uložila više od 10% BDP-a.

Ekonomski napredak zemlje zavisi od odlučnosti i sposobnosti Vlade da sprovede suštinske reforme, a Vlada Srbije pokazala je i odlučnost i odgovornost prema građanima, od povećanja plata i penzija ove godine i povećanja koja nas očekuju u sledećoj godini, do planova, odnosno projekata koji će se ostvariti preko ovih sporazuma o zajmovima, a koji su pre svega značajni i važni za sve nas zato što omogućuju nova radna mesta, razvoj infrastrukture i mnogo bolji životni standard.

Na kraju, sporazumi koji podrazumevaju finansijsku podršku naporima u suzbijanju pandemije Kovid-19 obezbediće još veće ulaganje u zdravstveni sistem Srbije, kako bi se ublažilo i zaustavilo širenje korona virusa. Mi smo danas suočeni sa borbom za javno zdravlje. Jučerašnji podaci od skoro sedam hiljada Kovid pozitivnih, zaista su katastrofalni i svakoga dana neka nova bolnica postaje Kovid bolnica.

Zato uvek podsećam, pa evo i sada apelujem na građane, da učinimo zajedno sve kako bi ponovo nastavili da živimo slobodno i bez ograničenja. Preostaje nam da zajedno izdržimo, jer pobedićemo jedino ako budemo pazili jedni na druge. Tuga i strah kada god čujemo koliko je novo obolelih i preminulih, a među kojima su i naše komšije, prijatelji, rodbina, naučila nas je da moramo da poštujemo svaku meru i način koji bi mogao da nas približi pobedi.

Na kraju, svedoci smo da naša Vlada i predsednik Vučić zaista čine sve kako bi što lakše i bezbolnije prevazišli ovu krizu i nastavili da se razvijamo tako što ćemo zadržati poziciju za koju smo se izborili uz velika odricanja.

Zato ću u Danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni narodni poslanik Luka Kebara.

Poštovani predsedavajući, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre finansija, gospodine Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, pre nego što započnem današnje izlaganje želeo bih da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog upokojenja Njgegove svetosti, gospodina Irineja, našeg patrijarha SPC. To je jedan veliki gubitak za našu zemlju.

Kao što znamo, na današnjoj sednici govorimo o predlozima zakona o sklapanju i potvrđivanju određenih sporazuma između renomiranih međunarodnih institucija, agencija i banaka i Vlade Republike Srbije, naravno na predlog Vlade Republike Srbije. Ovi sporazumi su jako bitni i neophodni kako bi se realizovali neki značajni projekti za naše građane i za našu državu.

Projekat hitnog odgovora Republike Srbije na posledice pandemije virusa Kovid-19, njime se predviđa 92 miliona evra za nabavku najmodernije zdravstvene opreme, medicinske opreme, lekova, ali i druge sanitetske opreme, kao i repromaterijala. Ovim zajmom od 92 miliona evra se predviđa i izgradnja dve moderne PCR laboratorije u Univerzitetskom centu u Kragujevcu, ali i Univerzitetskom kliničkom centru u Vojvodini.

Takođe, sledeći projekat je projekat finansiranja javnog sektora kao podrške naporima Vlade Republike Srbije da ublaži posledice pandemije virusa Kovid-19. Ovim projektom je predviđen iznos do 200 miliona evra za nabavku najmodernije opreme, vozila i drugih sredstava koja će značiti, pre svega, našim medicinskim radnicima, ali i svim našim građanima. Kada govorim o građanima, ovde prema ovom projektu pre svega se misli na naše građane starije od 65 godina kojima je neophodna neka lekarska pomoć.

Sledeći projekat, odnosno program energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti je svojevrsni vid nekakvog zelenog projekta. Taj tzv. „zeleni projekat“ podrazumeva da 28 centralni republičkih institucija, podeljenih u pet kategorija koje se nalaze u Beogradu dobiju novo ruho. Tačnije, njihovi energetski sistemi će se na taj način modernizovati i svakako ovaj program pomaže Srbiji u evrointegracijama, naročito kada je u pitanju pregovaračko poglavlje koje se tiče zaštite životne sredine.

Program vodosnabdevanja i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je jedan od ključnih projekata. Njima je predviđen iznos u ukupnoj vrednosti od 300 miliona evra, ali moram da napomenem jednu stvar. Znači, 200 miliona evra je iznos zajma, a 100 miliona evra je iz investicija i iz donacija evropskih institucija, što je jasan indikator toga da mi vodimo jednu uspešnu spoljnu politiku, uspešnu ekonomsku politiku. Evropska unija ima poverenja u naše institucije i zato nam donira ovoliki novac.

Postoje dva segmenta u ovom programu. Prvi segment se tiče obnove i rekonstrukcije već postojećih sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacije, a drugi se tiče izgradnje novih sistema. Procene su da će blizu dva miliona ljudi u Srbiji u 60 različitih opština imati direktne koristi od ovog projekta. Ponoviću, znači dva miliona ljudi u Srbiji će imati direktne koristi. Ovo je jako važno.

Sledeći projekat je projekat rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, tzv. „Faza 5“, kao i projekat energetske efikasnosti u objektima javne namene „Faza 2“. Ta dva projekta su u skladu sa ovim sporazumom, odnosno Sporazumom sa nemačkom KfW bankom Frankfurt na Majni. To je jedna eminentna banka koja sarađuje sa našim institucijama. Prema prvom projektu predviđen je iznos zajma do 30 miliona evra, a prema drugom do 20 miliona evra.

Šta je ključno kod ova dva projekta? Što se prvog projekta tiče sledeći gradovi će dobiti modernizovane sisteme daljinskog grejanja. To su Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš i Pirot. Što se drugog projekta tiče, između 50 i 60 objekata, školskih objekata, objekata socijalne zaštite, sportskih terena kao i objekata koji su namenjeni za primarne zdravstvene usluge, oni će biti u potpunosti rekonstruisani. Tačnije, radi se o konkretnim rekonstrukcijama mokrih čvorova, krečenja fasada i postavljanja specijalnih izolacionih i termoizolacionih sistema.

Zahvaljujući tom projektu naši mališani će imati priliku, pogotovo ovi iz nerazvijenih, ruralnih područja Srbije da se nesmetano bave sportom im da bezbrižno idu u te nove rekonstruisane škole, naravno po suzbijanju pandemije virusa Kovida – 19.

Cilj svih ovih projekata i programa je taj da Vlada ima još snažniji i još brži odgovor na pandemiju virusa Kovid – 19, kako bi ublažila te posledice. Samo ću vas podsetiti da je oko 70 miliona evra namenjeno za izgradnju dve specijalne Kovid bolnice u Kruševcu i u Beogradu, tačnije Batajnici. Takođe, naša Vlada je u prethodnom periodu izgradila i savremeni Klinički centar u Nišu, a taj Klinički centar u Nišu se može meriti sa najznačajnijim ne evropskim, već svetskim kliničkim centrima i bolnicama.

Takođe, našim zdravstvenim radnicima je isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od 10.000 dinara, a svakako to prati i povećanje plata i penzija za njih.

Što se tiče sledećih projekata, želeo bih samo da zaključim da na ovaj način Aleksandar Vučić pokazuje da brine o svim građanima Republike Srbije i da za njega zdravlje građana nema cenu.

Takođe, bitno je naglasiti, da su svi ovi sporazumi i projekti omogućeni samo zato što je Srbija uspela da svoje javne finansije izvede na takav tok da mi više nismo u minusu kao nekada, naša ekonomija ne pada.

Aleksandar Vučić je sa svojim timom preokrenuo u potpunosti, napravio ogroman zaokret kada je u pitanju srpska ekonomija i srpski privreda. Setimo se samo za vreme vladavine ovih bivših žutih tajkuna od 2000. do 2012. godine, oni su zarad jeftinih političkih poena, zarad sopstvenog, partikularnog, političkog interesa uzimali skupe kredite i povećavali plate i penzije bez ikakvog realnog osnova.

Aleksandar Vučić je uradio drugu stvar. Aleksandar Vučić je sproveo snažne, odlučne, čvrste mere fiskalne konsolidacije, kako bi stabilizovao javne finansije. To pokazuje njegovu odgovornost, odgovornost prema svim građanima Republike Srbije. To su tzv. mere štednje, sećamo ih se svi, i te mere nikako nisu išle u korist naše partije. Ali, on je stavio život svih naših građana ispred. Naši građani su najbitniji. E, to je ono ključno. Za razliku od ovih žutih tajkuna koji su isključivo razmišljali o svojim foteljama. Tu se vidi ta razlika.

Kada govorimo o tim nekim ekonomskim uspesima, tačnije uspesima naše monetarne i fiskalne politike, želeo bih da se osvrnem ukratko na par ključnih rezultata u proteklih nekoliko godina.

Naš BDP ostvaruje konstantan rast, aproksimativno njegov rast iznosi oko 4,2 do 4,3% godišnje. Takođe, Narodna banka Srbije targetira našu inflaciju na nekih 2% već sedam godina zaredom, vrlo uspešno. I naš dinar, stabilan kurs dinara, prati sve to, u iznosu od 117 dinara za jedan evro.

Najviši priliv stranih direktnih investicija smo imali proteklih nekoliko godina u iznosu od 3,8 milijardi evra. Smanjenje referentne kamatne stope na 2,25% je omogućilo da se, to je bio impuls, podstrek da se još više razvija kreditna aktivnost među građanima Srbije, a to su krediti za preduzetništvo, za mlade preduzetnike, kao i gotovinski, odnosno potrošački krediti.

Razne renomirane finansijske institucije, poput FIČ-a, Mudisa, Standard & Poor's, su nam dale odlične rezultate. One su u najmanju ruku zadržale, ako ne i povećale, jedna je i povećala naš kreditni rejting do nivoa investicionog kreditnog rejtinga, što je odličan pokazatelj u kom smeru teče srpska ekonomija. Ovo je jako bitno napomenuti. To nije rekla naša stranka ili neki naši stručnjaci, ovo su rekle renomirane svetske finansijske kuće, da imamo pozitivne, stabilne, kreditne rejtinge.

Naravno, "Džej-Pi Morgan", MMF, IBRD, svi su oni dodatno to potvrdili. A to sve u uslovima usporenog ekonomskog rasta, odnosno privrednog rasta u zoni evra. Sećamo se 2018. godine, imali smo 1,9% rast, a u 2019. godini 1,2%. To je pad. U SAD u 2018. godini pad sa 2,9% na 2,3% u 2019. godini. Znači, u uslovima usporenog privrednog rasta u Evropi i SAD mi postižemo odlične finansijske rezultate.

Što se fiskalne politike tiče, od 2017. godine u budžetu Republike Srbije beležimo po prvi put suficit, a rast javnog duga je zaustavljen. Čak i u ovim uslovima pandemije korona virusa, taj javni dug ne prelazi 60%, što je neka granica prema Mastrihtu, ali i kriterijumima konvergencije Evropske centralne banke. To je jedan od kriterijuma konvergencije. Ako računamo tada neophodno smanjenje penzija u 2014. godini, do 2020. godine su one ukupno povećane u intervalu 13,7 do 19,4%, a plate su konstantno rasle od 2016. do danas, na realnim osnovama, bez ugrožavanja fiskalne stabilnosti Republike Srbije.

Podsetiću vas, minimalna zarada za vreme vladavine bivših žutih tajkuna je bila, recimo, u 2012. godini iznosila je oko 20 hiljada dinara, a minimalna zarada danas iznosi u proseku oko 30 hiljada dinara. E, to je rezultat naše politike.

Takođe, mi imamo i rekordno nisku nezaposlenost. U drugom kvartalu, da budem precizan, 2020. godine ona je iznosila 78,3%, a za vreme bivšeg režima, recimo od 2000. do 2012. godine ona je u proseku iznosila aproksimativno 25%, 2012. godine 23,7%. Danas – 7,3%. E, to su sve indikatori uspešne i stabilne fiskalne, ali i monetarne politike.

Zahvaljujući postignutim rezultatima, mi ćemo moći da sprovedemo onaj naš plan „Srbija 2025“ i da 2025. godine prosečna plata iznosi 900 evra, a prosečna penzija između 430 i 440 evra.

Za kraj, pomenuo bih još jedan bitan rezultat i čestitam gospodinu Siniši Malom i gospođi Jorgovanki Tabaković, jer smo se uspešno vratili na dolarsko tržište hartija od vrednosti i nakon sedam godina pauze mi smo uspeli da izdamo obveznicu sa ciljem da refinansiramo onu infomoznu obveznicu, preskupu obveznicu, užasnu obveznicu iz 2011. godine sa jako ubitačnim stopama prinosa. Danas je šest puta veća stopa prinosa. Preko 200 renomiranih stranih direktnih investitora, stranih kompanija, holding kompanija je izrazilo želju da kupi tu našu obveznicu. E, to je odličan pokazatelj naše politike.

Prema projekcijama MMF-a u naredne tri godine imaćemo jednu od najviših stopi rasta u Evropi, a sve to u uslovima korona krize koja nas je zadesila, nažalost, tokom 2020. godine.

Za kraj da zaključim, povećanje minimalne zarade, plate u javnom sektoru, ali i penzije se sprovode na realnim osnovama i u uslovima korona krize, kao i nabavka medicinske opreme, izdvajanja novca za dodatno povećanje plata našim zdravstvenim radnicima, ali i za opremanje kovid bolnica sve na realnim osnovama zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i stabilizaciji javnih finansija iz 2014. godine, a to sve zahvaljujući ideji Aleksandra Vučića, ideji i viziji Aleksandra Vučića koji je u potpunosti preokrenuo negativne ekonomske trendove koji su bili prisutni u Srbiji od 2000. do 2012. godine, kao i naporima naravno guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, ministra Siniše Malog i naše premijerke Ane Brnabić svih ovih godina. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Rajka Matović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalazi niz sporazuma kojima se obezbeđuju dodatna sredstva prvenstveno namenjena suzbijanju korona virusa, ali i zelenoj ekonomiji i energetskoj efikasnosti.

Ovo je još jedan od dokaza da su naša ekonomija i naša država stabilne i da se na adekvatan način ophodimo prema globalnoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa. Imamo najbolje rezultate i u okruženju, ali i u Evropi kako u pogledu borbe protiv korona virusa, tako i u ekonomskom rastu, odnosno u ovoj situaciji ekonomskom padu imaćemo najmanji ekonomski pad u Evropi.

Sve ovo je rezultat stabilnih finansija i teških ekonomskih reformi koje je započeo 2014. godine Aleksandar Vučić, a vlade nakon toga ih i realizovale, kao i dobroj spoljnoj politici predsednika države.

Kao što sam navela, čak dva sporazuma se tiču hitnog odgovora Republike Srbije na bolest Kovid 19. Videli smo nadljudske napore koje su i predsednik i Vlada Republike Srbije uložili kako bi obezbedili svu neophodnu opremu za borbu protiv korona virusa, ali i celog zdravstvenog sistema koji se trudio da sačuva svaki život. U trenutku kada se ceo svet grabio za medicinsku opremu uspeli smo da obezbedimo dovoljan broj respiratora, svu neophodnu medicinsku i zaštitnu opremu, lekove i sve ono što je bilo potrebno da naš zdravstveni sistem adekvatno odreaguje, a naš zdravstveni sistem je pokazao da imamo najbolje lekare, najbolje sestre, najstručniji kadar koji se svakim danom bori za svakoga od nas i na tome smo im neizmerno zahvalni.

U narednom periodu jačaćemo naše kapacitete u borbi protiv korona virusa. Biće završena izgradnja dve nove bolnice, uspostavićemo dve nove laboratorije, renovirati i opremiti mnoge domove zdravlja i bolnice, ali ulagaćemo i u obuku zdravstvenog kadra, jer ulaganje u znanje je najveća investicija. U zdravstveni sektor se nije ulagalo skoro 20 godina i svi se sećamo kako su izgledale bolnice 2010. godine, a kako danas izgledaju.

Takođe, veoma je važno da napomenem da ćemo u narednom periodu u preko 60 gradova i opština ulagati u vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Poražavajuća je činjenica da u 21. veku ljudi nemaju gradsku pijaću vodu, ali i činjenica kako se ophodimo prema otpadnim vodama. Sve je to u programu i u skladu sa programom „Srbija 2020-2025“. I nismo mogli preko noći da popravimo sve ono što su neki iza nas uništavali decenijama, ali sprovodeći program „Srbija 2020-2025“ trudićemo se da svakom građaninu obezbedimo bolji standard, standard života dostojnog u 21. veku.

Veoma je bitno da se novac povlači programski i u etapama. Podsetiću samo koliko je novca vraćeno u fondove, jer oni pre nas koji nas sada kritikuju nisu bili sposobni da utroše novac koji im je bio obezbeđen po projektima. Razliku između njih i nas jasno su nam rekli građani na izborima. I upravo zbog svih građana i onih koji su nam ukazali poverenje, ali i onih koji nisu trudićemo se da svakim narednim danom radimo još bolje i još odgovornije. Hvala.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Nemanja Joksimović. Izvolite.