Pošto nema više prijavljenih po tački 287. Poslovnika, nastavljamo sa radom.
Obaveštavamo vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Elvira Kovač, Sanja Jefić Branković, Đorđe Komlenski i Marijan Rističević.
Dame i gospodo narodi poslanici, u sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović na osnovu člana 92. stav 2. i člana 192. stav 3. a shodno članu 157. stav 2 Poslovnika predložio je da se obavi, pod jedan zajednički jedinstveni pretres o: Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2019. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava; Izveštaju o radu Fiskalnog saveta za 2019. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava; Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara do 31. decembra 2019. godine, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Godišnjem izveštaju Komisije za hartije od vrednosti za 2019. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
I pod dva zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2021. godinu; Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu; Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2021. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Statuta Komisije za hartije od vrednosti.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 189, za – 181, nije glasalo – osam.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 190, za – 182, nije glasalo – osam.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2019. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
2. Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2019. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
3. Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara do 31. decembra 2019. godine, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava; 4. Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2019. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
5. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2021. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
6. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
7. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2021. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i
8. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Statuta Komisije za hartije od vrednosti, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnog redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Dragan Sikimić, direktor Agencije za sprečavanje korupcije; prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta; Hana Hukić, predsednik Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti; Vesna Gojković Milin, zamenik predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; Dejan Damjanović, zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije; Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta; Svetlana Ražić, član Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Marijana Obradović, Katarina Pavičić, Verka Atanasković i Nataša Božić, pomoćnici direktora Agencije za sprečavanje korupcije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 27. i članu 87. stav. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda.
Takođe, želim samo da vam kažem da smo na Kolegijumu razgovarali i o toku ove sednice, a to znači da je plan danas završimo zajednički jedinstveni pretres o prve četiri tačke dnevnog reda, a da ćemo sutra obaviti drugi zajednički pretres o preostalim tačkama i da će sutra, nakon toga, biti dan za glasanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 192, 193. i 238. stav 4, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2019. godinu, sa predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Izveštaju o radu Fiskalnog saveta za 2019. godinu sa predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstva, Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara do 31. decembra 2019. godine, sa predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Godišnjem izveštaju Komisije za hartije od vrednosti za 2019. godinu, sa predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li predstavnici predlagača, Dejan Damjanović, zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije, prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, Vesna Gojković Milin, zamenik predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti i narodni poslanik dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava žele reč?
Aleksandra Tomić se javila.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče, poštovani predstavnici institucija o kojima danas raspravljamo izveštaj, kolege poslanici, danas imamo prilike da otvorimo raspravu po mnogim pitanjima koje očito godinu dana nismo imali vremena, jer od prošlog izveštaja do danas se mnogo toga promenilo, osim izbora koje smo imali i promene mnogih zakona koje podrazumevaju rad vaših institucija, očito je da je i ova pandemja učinila da mnogo toga u ovoj Srbiji se promeni, pa i sam način rada kada polazite od svakodnevnog rada vaših institucija.

Ono što smo mi imali prilike na Odboru da čujemo od vas, to je kako ste se kao institucija snašle u vreme pandemije u ovoj godini, odnosno kako je to bilo pre pandemije prošle godine, 2019. godine, a kako je to sada. Imali smo prilike da vidimo koliko se toga promenilo u vašem radu, ali smo mi otvorili i na Odboru neka pitanja za koje smatramo da ćemo u budućnosti imati prilike i kroz određena javna slušanja, a i kroz ovu sednicu da otvorimo, jer očito ono što smo mi usvojili 10. novembra mnogo toga se promenilo u javnosti kada pogledate i politički život i svakodnevni život u Republici Srbiji u odnosu na vaše nadležnosti.

Krenuću od početka. Kada pogledamo Izveštaj koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije za 2019. godinu, vidi se da 2019. godina je bila prilično mirna što se tiče vašeg rada, odnosno vi ste imali tu podršku tom političkom dijalogu, koja je podrazumevala izmene i dopune zakona pred same izbore, a one se odnose upravo na izmene o političkim aktivnostima.

Kada smo govorili o funkcionerskoj kampanji, ali i o načinu na koji uopšte će agencije u budućnosti raditi, s obzirom da smo usvojili izmene i dopune Zakona o radu same Agencije i skupštinsku većinu koja je činila i SNS, naravno sada ima i jedan kontinuitet kada su u pitanju određene reforme u zakonodavstvu, ali treba reći da je dosta toga urađeno kada je u pitanju međunarodna saradnja i Međunarodna organizacija GREKO, koja inače odgovara Savetu Evrope u jednom savetodavnom smislu, koja je od 13 preporuka, za koje smo u Savetu Evrope stalno bili prozivani da, jednostavno, Srbija ne napreduje, ništa ne radi po tom pitanju, sada su ostale samo dve koje se odnose na ustavne promene. Smatram da ste u tom delu, kada pričamo o međunarodnoj saradnji, kao institucija dosta toga uradili i ponovo ste postali, po drugi put, predsedavajući, potpredsednici mreže za borbu protiv korupcije relevantnih institucija kroz međunarodne tokove.

Ono što je za nas važno ovde u parlamentu to je da smo usvojili Zakon o lobiranju, da smo usvojili izmene i dopune Zakona kada govorimo o političkim aktivnostima, da ste otvorili i uredili pitanje rada nevladinih organizacija, pogotovo što ste doneli jednu vrstu pravilnika na koji način se u stvari raspisuju konkursi kada je u pitanju nevladin sektor, ali i onaj deo kada govorite o tome koje mere treba preduzimati kada su u pitanju sami funkcioneri, vidimo da svake godine, jednostavno, podižete lestvicu po ovom pitanju.

Kada pogledamo i vaš rad u smislu podizanja kapaciteta, onda vidimo da je nekada bio mnogo manji broj zaposlenih nego sada, ali ipak, prema sistematizaciji, još uvek niste prešli ni 49% kada govorimo o zapošljavanju u odnosu na sistematizaciju. To znači da vam ti ljudski kapaciteti… Zaista vam treba pomoći i treba da obavite sve te konkurse, iako ste u tri navrata u 2019. godini pokušali da to završite taj posao.

Očito su načini na koje treba neko da konkuriše i sama struka ko treba da se zaposli u toj Agenciji visoko pozicionirani, s tim da negde mi ovde kao poslanici smatramo da mnoge stvari ovde u javnosti negde na određeni način nisu efikasno odrađene.

Zašto to govorim? Zato što, recimo, mi sada 10. novembra smo imali zadnju sednicu, a danas već 1. decembra, mi imamo u javnosti, na osnovu istraživačkog novinarstva, određenu imovinu bivših funkcionera koji prevazilaze naravno mogućnosti da bilo ko zaradi u Srbiji 35 stanova, kao što je to gospodin Đilas ili da se funkcionerskom kampanjom kao pojedinac na predsedničkim izborima na određen način kroz nevladine organizacije dobije osam miliona evra da bi se učestvovalo na izborima, kao što je to pitanje bilo Narodne stranke, odnosno njihovog predsednika Jeremića. Znači, ličnost dobija novac iz inostranstva putem nevladinih organizacija i učestvuje u političkoj kampanji.

Drugo, ličnost koja je do 2012. godine prijavljivala imovinu, kao Dragan Đilas, i imao 1.625 kvadratnih metara u stanovima u Beogradu i u Srbiji sada odjednom mi saznajemo, na osnovu istraživačkog novinarstva, da ima 35 stanova i 1.725 kvadrata nekretnina, koje su u stvari u imovini njegovog brata. To znači da negde očito sistem, ne samo vi kao Agencija, nego i sistem porekla imovine negde do sada nije bio dovoljno efikasan.

Mi nismo donosili, očito, efikasne zakone sa kojima ovakav način krađe građana Srbije koji su se bavili politikom i zloupotrebom službenog položaja nikada nismo u društvu otvorili kao važno pitanje.

Zbog toga smatram da današnju sednicu ćemo otvoriti i potpuno razgoliti ovu temu na jedan potpuno otvoren način u direktnim razgovorima sa građanima Srbije. Za nas je to jako bitno, kao poslanike, zato što nama spočitavaju, verujte mi, mnoge međunarodne organizacije, pa i taj Savet Evrope kad pričamo o borbi protiv korupcije kako mi ne radimo dovoljno, a građani su svesni na svakom koraku da vidimo da postoje takvi ljudi koji su od politike zaradili 35 stanova, 1.725 kvadrata poslovnog, stambenog prostora u Republici Srbiji.

Ja vas pitam – kojim to poslom u današnje vreme morate da se bavite da biste od 2012. godine uvećavali svoju imovinu, a bivši ste političar, a sadašnji ste kao neki opozicioni političar i imate svoju političku stranku sa kojom pretendujete da izlazite na izbore i trčite non-stop u te međunarodne organizacije, tužakate Republiku Srbiju kako je ona nedemokratska, kako ona jednostavno ne štititi ljudska prava? Izvinite, gde su ljudska prava za građane Srbije koji su očito ostali oštećeni u imovinskom smislu da bi neko sebi danas imao 35 stanova novu imovinu?

Prama tome, jako je dobro što ste uzeli i posvetili se izradi novog Registra funkcionera, ali kad govorimo i o bivšim funkcionerima ne treba da zastarevaju slučajevi kao što je Dragan Đilas, kao što je Vuk Jeremić, kao što je Boško Obradović. Znači, ti predmeti moraju da se vode, bez obzira na to što su istekle dve godine od doga kada oni više nisu na funkciji, jer očito ta njihova imovina ostaje njima u vlasništvu, menja se u odnosu na njihove članove porodice, tzv. „povezana lica“ za koja mi do sada, u stvari, nismo ni znali.

Mislim da današnja sednica treba da otvori ta mnoga pitanja na koja vi treba da date određene odgovore koji su bili vaši zakonski mehanizmi, da jednostavno reagujete na određene informacije u javnosti koje smo dobili svi mi kao građani Srbije, ali i na to šta će u budućnosti biti.

Nama je jasno da smo mi menjali Zakon o Agenciji upravo zbog toga da bi poboljšali rad vaš, da bi omogućili u svakom slučaju da možete da reagujete na ovakve stvari koje se dešavaju.

Još ću nešto reći. Očito kako nečija imovina raste, tu vidite da u društvu negde i govor mržnje i pozivi na linč sve više i više rastu. Samim tim znači da mi radimo dobar posao i kao narodni poslanici i Aleksandar Vučić koji vodi SNS i kao predsednik države, zato što očito ovim zakonima negde smo isterali na čistac kako to neko ko je do 2012. godine bio gradonačelnik sada predstavlja jednog od najbogatijih ljudi u Republici Srbiji i predstavlja sebe kao lidera opozicije i kako to da mu država ne može ništa?

Očito da sada mi stvaramo mehanizme sa donošenjem Zakona o poreklu imovine koji sprovodi Poreska uprava, očitom promenom zakona, kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije da jednostavno neke stvari moramo da pokrećemo brže i da jednostavno mehanizmi koje imamo moramo da ih koristimo.

Ono što vidimo, a ne samo na osnovu vašeg Izveštaja, nego i na osnovu Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a i kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, to je da sudovi negde u procentu rešavanja određenih slučajeva i rešavanja određenih pitanja koja i pokreću nadležne institucije jednostavno ne povećavaju broj svojih predmeta koja rešavaju u korist i institucija i građana Republike Srbije.

To znači da negde još uvek taj odnos sa pravosuđem, u smislu upravnih postupaka, negde još uvek stoji na istom onom nivou kako je stajao i pre. To znači da mnogo toga u javnosti, očito, moramo da pričamo i da govorimo, jer jedino je javnost ta koja negde pokreće stvari koje se odnose na primenu zakona.

Kada pogledate broj presuda kada su u pitanju i zaštita prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a Boga mi i vas kao Agencije za borbu protiv korupcije, onda ćete videti da taj procenat sudskih postupaka, evo i ja sam baš gledala u vašem izveštaju da je mnogo toga obustavljeno kada su u pitanju sudski postupci ili zastarevaju.

To znači da jednostavno u tom delu kada je u pitanju ta zakonska regulativa iz oblasti pravosuđa za uprave postupke, mi moramo negde da podižemo tu lestvicu kao što smo, što se tiče i vaših zakona, radili.

Kada govorimo o Komisiji za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, onda treba reći da je to jedna specifična komisija koja ima svojih devet članova. Znači, osam članova i jednog predsednika. Ona radi u okviru tri veća po tri člana i svako veće donosi svoje odluke.

S obzirom da često ističu mandati članovima pre vremena, onda dolazimo do toga da ta komisija vrlo često, a izbor naravno članova takođe ide u plenum, dolazimo u situaciju da ona radi obično u krnjem sastavu. Zbog toga se mi uvek trudimo i kao parlament da u datim rokovima poštujemo sve to. Međutim, s obzirom da smo ove godine imali i pandemiju, parlament nije radio i zbog izbora koji su pomereni, tek 10.07. smo imali pun kapacitet rada ove komisije. Znači, izabran je i taj deveti član.

S druge strane, mi sada smo u toku izbora, konkurs je prošao za predsednika i još jednog člana, tako da mogu da kažem da s obzirom na okolnosti koje zaista uvek zadese ovu komisiju kao drugostepeni organ u odnosu na Upravu za javne nabavke koja rešava pitanje žalbi, ova komisija ima zaista dobre rezultate.

Zašto to govorim? Zato što kad pogledate da ona u svojih 312 sednica u jednoj godini za 2019. je donela 1096 odluka, a od toga 873 pokretanja postupaka i da je to 52% predmeta, usvojeni su zahtevi kada su u pitanju ponuđači koji su se žalili, vidimo da je zaista cilj ove komisije da vrši efikasno sprovođenje ovih postupaka i na najbolji mogući način, s obzirom na kadrove koje ima i mogućnosti zakonske koje su u nadležnosti.

Ono što je dobro je što su u 2019. godini bili eksperti Evropske komisije i izvršili su jednu ocenu kvaliteta, kada je u pitanju zaštita ponuđača prava u postupcima javnih nabavki i rekla je da je zaista po pitanju određenih tzv. ranjivih sektora, a to su zdravstvo i građevinarstvo, kada su iz te oblasti u pitanju javne nabavke, Evropska komisija je zaista ocenila visokom ocenom rad ove Komisije. To znači da ona zaista radi svoj posao na jedan visoko-sofisticirani način, s obzirom da je jako teško sa devet ljudi, tri veća, donositi ove odluke, ali da je rok za predmet koji se formira u Komisiji pomeren u roku od godinu dana sa 41 dan na 28. To je u stvari najbolji pokazatelj koliko efikasno ova Komisija radi.

Naravno, da je broj predmeta uvek veliki i da su uvek nezadovoljni ponuđači kada se žale toj Komisiji. Znate, ima dosta i toga da mnogi koji su učesnici u postupcima javnih nabavki, želeći da zaustave svog konkurenta da dobije taj posao, onda se žale Komisiji da bi obustavili taj postupak i da bi na određeni način pokušali da dobije tržišnu utakmicu, kad su u pitanju javne nabavke.

Toga nije bilo do 2012. godine. Ovoliko broj predmeta, ovoliki procenat usvojenih žalbi, nije postojao ovakav način rada. Mislim da smo mi kao i narodni poslanici pomogli u tome jer smo usvajali izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama u nekoliko navrata i te 2019. godine Komisija je učestvovala u izradi ovog zakonskog rešenja zajedno sa Ministarstvom finansija, što smo imali prilike ovde u parlamentu da usvojimo.

Kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, uopšte ova Komisija je članom 260. Zakona o tržištu kapitala dužna da svoje izveštaje podnosi Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i njihov izveštaj se sastoji iz dva dela. Jedan je o poslovanju, a drugi se odnosi na kretanje samog kapitala.

Treba reći da je ova Komisija dobila mnoge nove nadležnosti, jer podsetiću vas, mi smo u parlamentu usvojili nov Zakon o reviziji, zatim nove zakone o otvorenim investicionim fondovima, alternativnim investicionim fondovima i robnim berzama. Naravno, ona učestvuje i u završetku postupka privatizacije promenom Pravilnika o tarifiranju. Samim tim ova Komisija je dobila, dobijanjem novih nadležnosti, potrebu da se kadrovski pojača da bi mogla da radi sve ove poslove koje smo joj zakonom zadali.

Moram reći da je aktivnost koja se odnosi na samu pandemiju Kovid 19, kao i ove druge institucije, i ovu instituciju okrenula je da mora da u cilju završetka posla napravi jedan nov način funkcionisanja, ne samo onlajn, već na određeni način da uspostavi kontakt sa zainteresovanim subjektima na određeni način da bi efikasno funkcionisala.

Ono što bih rekla još je da vrlo važno da je jedna od učesnica u pisanju Zakona sa NBS o digitalnoj imovini i sa Ministarstvom finansija i mislim da ćemo mi u stvari u budućnosti imati potpuno nov način funkcionisanja ove institucije, upravo zbog toga što se mnogi modeli funkcionisanja hartija od vrednosti, kao što vidimo, na tržištu kapitala u svetu menjaju.

Ono što je važno za nas reći to je da je naša država uspela da emitovanjem državnih hartija od vrednosti uspe da one skupe kredite, koji su podizali svi oni koji su vladali do 2012. godine, na čelu sada sa svim onim strankama koje se vodi i gospodin Đilas i Vuk Jeremić i Boško Obradović, očito smo uspeli da zamenimo sa jeftinim tim kreditima, zahvaljujući tome što je Srbija postala investiciono vrlo interesantna država, jer je napravila takav ambijent, izvršila reforme svojih javnih finansija, napravila privredni ambijent i politički ambijent u kome zaista želi svaki investitor da učestvuje.

Na kraju, ono što imamo kao izveštaj jedne nezavisne institucije u nadležnosti je rada Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a namerno sam ostavila za kraj, je Fiskalni savet zato što je to institucija sa kojom mi vrlo često se sastajemo, ne samo jednom godišnje, kao sa ovim institucijama koje podnose izveštaj, već svaki put kada je u pitanju rebalans budžeta. Sada ćemo imati i budžet. Da najavim da ćemo u ponedeljak imati sednicu Odbora.

Debate se otvaraju na odborima uz pomoć Fiskalnog saveta zato što oni u svojim izveštajima zaista daju ocene po različitim segmentima društva kada su pitanju njihove analize i članom 92. Zakona o budžetskom sistemu Fiskalni savet inače i svoje izveštaje o poslovanje i finansijske planove i sve ono što se odnosi na njihov rad podnosi ovom Odboru.

Ono što je važno reći je da su 10. juna podneli svoj izveštaj o poslovanju i da oni u svom funkcionisanju imaju 17 sistematizovanih mesta. Od toga su 12 državni službenici, pet su članovi Saveta i predsednik. Važno je da su preko svoje tri konferencije imali i svoja tri izveštaja. Pokrenuli su određene teme koje su za nas ovde u parlamentu bile jako interesantne. Prvo zato što kada su govorili u 2019. godini o reformi penzionog sistema prvi su pokrenuli deo koji se odnosi na reformu penzionog sistema i za nas je bilo uvek važno da Srbija ima određene mogućnosti da iz svojih resursa vrši povećanje plata i penzija. Oko povećanja penzija i povećanja plata nismo se uvek slagali, pogotovo što je uvek Fiskalni savet protiv povećanja plata zato što negde to smatraju da treba da bude mnogo manje.

Ono što je bitno je da mi zaista potpuno otvoreno razgovaramo o svim temama, pa čak i o investicijama i načinu na koji treba da raste BDP. S tim u vezi Vlada je napravila jedno Koordinaciono telo koje se bavi rastom BDP i na čelu tog Koordinacionog tela je gospodin Miladin Kovačević. Ono što su u 2019. godini na odborima govorili u vezi povećanja investicija negde su uvek apostrofirali da negde zdravstveni sektor, sektor zaštite životne sredine treba da ide na uštrb ono što su investicije kada je u pitanju građevina i mi smo tu negde kao država, kada pogledate sada investicije, koliko se gradi bolnica, krenuli u izgradnju te infrastrukture, da li je to zbog kovida ili zbog toga što smo prepoznali možda da je to za nas jedan od važnih segmenata u društvu koji treba razvijati, počeli to mnogo ranije nego što je krenula pandemija. Na građanima je da to procene.

Za nas je važno da ćemo u ponedeljak imati jedan odbor na kome smo namerno pozvali pored Fiskalnog saveta i ministarstva i guvernera NBS i predsednika Koordinacionog tela koji se bavi rastom BDP u Republici Srbiji, gospodina Kovačevića, i predsednika Privredne komore, gospodina Čadeža, da jednostavno u malo širem forumu raspravimo mnoge teme koje smo do sada i govorili i govorimo o tome kakav je budžet za 2021. godinu. Svaki od ovih predstavnika će imati šansu da pred nama poslanicima iznese svoje mišljenje.

Stoga smatramo da je vrlo važna uloga Fiskalnog saveta koji će reći, vidimo da se poslali ocenu kada govorimo o budžetu za 2021. godinu, i naravno pozivamo sve predsednike odbora i sve narodne poslanike, u ponedeljak u 11.00 časova u Maloj sali da budu prisutni uz sve epidemiološke mere, da ovaj vid rasprave kada je u pitanju budžet potpuno otvorimo i kažemo šta mislimo.

Fiskalni savet je govorio i o onoj temi o kojoj u društvu moramo kad-tad jednoga dana da pričamo, a to su platni razredi. To su problemi koji nas kao društvo jednostavno u tim platnim razredima mnogo muče, zato što je mnogo teško izjednačiti jednog vozača hitne pomoći sa platom sa vozačem, recimo, u državnim institucijama ili u javnim preduzećima. Za nas to predstavlja problem svih građana i ne samo nas, to je ono zbog čega kad pričamo o platnim razredima, u budućnosti ćemo imati prilike da vodimo zaista ozbiljnu debatu.

Mi smo na osnovu svih ovih izveštaja imali prilike da vidimo kako život u Srbiji ide, i tokom pandemije, kako je on izgledao 2019. godine, pre pandemije, koliko su Vlada Srbije i ovaj parlament uspeli da se nose sa svim problemima u društvu koje nas danas muče i zbog toga smatram da smo kao Odbor zaista prihvatili vaše izveštaje. Naše odluke se odnose da usvajamo vaše izveštaje o radu, jer oni predstavljaju sliku o tome šta ste radili 2019. godine.

Za nas možda neke nevladine organizacije imaju mišljenje da mi kao odbori treba da se bavimo određenim zaključcima u kojima ćemo mi vama da dajemo određene naloge, određena rešenja, da kažemo koji su to rokovi, da bismo kontrolisali najviše izvršnu vlast, ali mislim da je u našoj nadležnosti da mi prihvatimo vaše izveštaje o radu ili ne prihvatimo. Znači, da smo zadovoljni sa radom vaših institucija ili nismo zadovoljni sa radom vaših institucija.

Prema tome, ono što je Odbor doneo kao odluke, mislim da je doneo u skladu sa svojim nadležnostima, u skladu sa onim što narodni poslanici rade, a viđenje nevladinog sektora o tome šta nadležni odbor treba da radi mislim da leži upravo u Poslovniku o radu, u onome što smo dužni kao nadležni odbori Skupštine Srbije da radimo.

Mislim da je i to odgovor na određena izlaganja nekih nevladinih organizacija koje su možda kritikovale rad odbora u tom delu da se mi nismo u svojim zaključcima dovoljno bavili vašim radom. Mislim da smo se zaista na adekvatan način bavili vašim radom i vašim izveštajima i mislim da je danas u stvari trenutak da na današnjoj i sutrašnjoj sednici kažemo šta je to u društvu što građane Srbije muči, i nas kao narodne poslanike, jer mi smo predstavnici građana, i šta je to na vama da u budućnosti u ovoj godini unapredite u odnosu na rad iz 2019. godine. Stoga je predlog Odbora da usvojimo vaš izveštaj. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predlagača odnosno podnosioca izveštaja želi reč?
Za reč se javio Dejan Damjanović, zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije. Izvolite.

Gospodo poslanici, uvaženi predsedniče, potpredsednici, pre svega bih želeo da se zahvalim u ime Agencije za sprečavanje korupcije što smo dobili priliku da u plenumu govorimo o Izveštaju o radu za 2019. godinu. Ujedno bih želeo da, pre nego što vas upoznam sa Izveštajem, se zahvalim poslanici, gospođi Aleksandri Tomić, što je prepoznala ulogu, značaj i mandat Agencije za sprečavanje korupcije i da se zahvalim što ste, usvajanjem novog zakona, koji je stupio na snagu 1. septembra ove godine, pomogli da mi možemo efikasnije i bolje da radimo posao za koji smo dužni i obavezni da Republici Srbiji ispunimo obaveze prema njoj i svima vama.
Još jednom bih rekao da nam je drago što je Republika Srbija i Vlada i Ministarstvo finansija i sva ministarstva koja su nam pomogla i omogućila da povećamo broj zaposlenih, koje doduše još nismo jer nemamo u potpunosti popunjene kapacitete, ali da mi na tome radimo i da dobijemo budžet, da mi ozbiljno radimo na usavršavanju zaposlenih, da mi ozbiljno radimo na poboljšanju naših softverskih rešenja, naših registara, koji će biti od pomoći pre svega nama da možemo kvalitetnije da radimo i kontrole i sve moguće provere, što mi više volimo da kažemo nego kontrole, jer to onako malo rogobatno zvuči, znači, provere svega onoga i da možemo da budemo tu za sve vas kada god treba bilo kakva pomoć, kako bi i vi ispunili vaše obaveze prema Agenciji, odnosno prema Republici Srbiji i da ta naša preventivna uloga stvarno dobije jedan pravi značaj i mesto u Republici Srbiji.
Hvala na podršci i na svemu ostalom, a mi smo tu da to radimo, da poslušamo ono što vi od nas tražite, jer mi vama i iznosimo naš izveštaj o radu zato što želimo da vi znate sve i da, naravno, svaka vaša sugestija i sve ono što odavde dođe ka nama bude sprovedeno u delo, kako bismo mi mogli da i u narednom periodu ispunjavamo svoje obaveze. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predlagača želi reč?
Reč ima Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsednici, prvo da vam se zahvalim na ovoj prilici da vam se obratimo, u kontekstu obrazlaganja naših izveštaja o radu za prethodnu godinu. Nadam se da će ovo biti jedna nova praksa, budući da mislim da značaj institucija koje su danas pred vama zaista zaslužuje priliku da saslušate ono što smo imali prilike da radimo u jednom prethodnom periodu.
Pre svega bih se zahvalio predsednici Odbora za finansije, koja je pokrenula inicijativu da se naše institucije obraćaju Narodnoj skupštini i u plenumskom zasedanju.
Potrudiću se da vas što manje opterećujem nekim faktografskim podacima iz našeg izveštaja koji ste imali prilike da vidite u papirnoj verziji, a pre svega ću se koncentrisati na neke buduće aktivnosti koje će Komisija za hartije od vrednosti imati, koje mogu uticati na dalji razvoj naše ekonomije, odnosno dati određeni doprinos prevazilaženju onih poteškoća sa kojima smo se suočili ove godine.
Samo bih se kratko osvrnuo na neke podatke iz 2019. godine, pre svega u kontekstu finansijskog dela ispunjenja plana koje je Komisija imala. Dakle, ukupni prihodi koji su ostvareni u toj godini su iznosili nekih 74 miliona dinara, pokrivali su negde 92% ukupnih rashoda i nekih su 19% manji od planiranih prihoda za tu godinu.
Sa druge strane, ostvarili smo ukupne rashode na nivou od 80 miliona dinara, što je nekih 4% manje od 2018. godine, a istovremeno nekih 23% manje od planiranih rashoda za 2019. godinu. Prosto, prilagodili smo se trenutnoj situaciji na srpskom tržištu kapitala, budući da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz naknada koje naplaćuje od učesnika na samom tržištu.
Kao što je predsednica odbora i napomenula, u saradnji sa kolegama iz Ministarstva finansija imali smo priliku da izmeni naš Pravilnik o tarifi, što će značajno doprineti budućim prihodima Komisije za hartije od vrednosti, doprineti daljem razvoju same institucije.
Kao što je rečeno, komisija je u prethodnom periodu dobila značajne nove nadležnosti. Pre svega usvajanjem novog Zakona o reviziji, gde se kontrola kvaliteta revizorskih kuća premešta iz jednog profesionalnog tela, iz Komore ovlašćenih revizora u Komisiju za hartije od vrednosti.
Istovremeno i kontrolori koji su do tada radili komori ovlašćenih revizora su prešli u Komisiju za hartije od vrednosti, što je dodatno ojačalo jedan da kažem, kadrovski potencijala same Komisije, budući da je to bio jedan od glavnih zahteva i Evropske komisije u nekim našim razgovorima prilikom zatvaranja pregovaračkih poglavlja sa njima. Dakle, to je jačanje tog administrativnog kapaciteta same institucije i to je bio jedan korak ka daljem jačanju same institucije.
Neke od novih nadležnosti se odnose i na nadzornu funkciju na tom robno-berzanskom tržištu koje smo pomenuli. Konačno, posle, ja bih rekao, više od deceniju pokušaja, uspeli smo da donesemo Zakon o robnim berzama, na osnovu koga je Komisija dobila nove nadzorne nadležnosti. Intenzivno radimo sa kolegama sa produktne berze iz Novog Sada, da se taj zakon i primeni u praksi.
Predsednica Odbora za finansije je pomenula i zakon koji će se, ja se nadam, uskoro naći pred svima vama. Radi se o Zakonu o digitalnoj imovini. Praktično, to je jedan, ja bih rekao, inovativan zakon, koji će pokušati da Srbiju podigne na nivo, da tako kažemo, savremenijih ili najambicioznijih evropskih zemalja u tome domenu.
Dakle, u saradnji sa kolegama iz Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, pokušali smo da jednu vrlo zanimljivu i tešku materiju konačno obuhvatimo zakonskim okvirom u Republici Srbiji, da na taj način omogućimo, pre svega, novim, malim start-ap preduzećima da imaju pristup inovativnim izborima finansiranja.
Moram da iskoristim priliku, a i ti poreski zakoni će biti pred vama u narednom periodu, da se zahvalim i kolegama iz Ministarstva finansija na jednom vrlo podsticajnom odnosu prema samoj materiji i prema poreskim podsticajima koji će biti predmet poreskih zakona. Dakle, to je sve nešto što će, ja se nadam, kao jedna celina doprineti daljem razvoju tržišta kapitala u narednom periodu.
Ono što bih još voleo da vam najavim, to će doduše biti aktivnosti za sledeću godinu, jeste usvajanje novog zakona o tržištu kapitala. Dakle, to će biti jedan potpuno novi, ja bih rekao, revolucionaran zakon za naše tržište kapitala, u kontekstu potpunog usleđivanja srpskog tržišta kapitala sa onim koje imamo u Evropskoj uniji. Pokušaćemo prosto da kroz taj proces sve one nedostatke koje smo imali priliku da identifikujemo u onom prethodnom periodu otklonimo i da omogućimo privredi lakši pristup kapitalu, ne samo kroz bankarski sektor koji je snažan i dominantan u Republici Srbiji, nego i kroz neke druge, da kažemo inovativne, a možemo reći i alternativne, u kontekstu Zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji je takođe pomenut.
Dakle, čitav cilj je da taj pristup finansiranju bude što jednostavniji, bude što brži i sveobuhvatniji, kako bi te firme u narednom periodu kroz lakši pristup kapitalu pre svega prevazišle trenutno stanje, s obzirom na posledice same pandemije, ali i u budućnosti podstakli razvoj malih preduzeća, mikro i malih preduzeća, pre svega kroz prisustvo nekih venčer kapital fondova, neku dalju podršku države. Ono što je na nama jeste da stvorimo jedan adekvatan zakonodavni okvir koji će sve to omogućiti i, kao što sam rekao, ja se iskreno nadam da ćemo negde do trećeg kvartala naredne godine imati ponovo priliku da razgovaramo na tu temu.
Takođe, ono što mogu da kažem, a videćete to i u tačkama o kojima će se raspravljati sutra, Komisija se trudi da svoj rad uskladi sa trenutnim stanjem na samom tržištu kao posledicom pandemije. Dakle, ono što smo uradili, jeste da pokušamo da sva ona zakonska ograničenja koja su postojala u nekom prethodnom periodu olakšamo i da omogućimo kompanijama da ne osete, odnosno da što manje osete posledice same pandemije. To je urađeno i kroz nekoliko izmena samog Zakona o tržištu kapitala. Ono što očekujem jeste da se i te izmene i dopune nađu pred vama u najkraćem mogućem roku.
Dakle, ceo cilj tih izmena i dopuna jeste da se olakša procedura izdavanja korporativnih obveznica kako bi kompanije, uz podršku Narodne banke Srbije i poslovnih banaka, na što jednostavniji način dolazile do neophodnih sredstava u narednom periodu. Ono što je, da tako kažemo, jedan strateški državni cilj, jeste dalji podsticaj strateških projekata, odnosno razvoj domaće privrede. Ovde, pre svega, kroz ovaj program govorimo o srednjim i velikim preduzećima koja treba svoje ambicije da realizuju ne samo na domaćem, nego i na stranim tržištima.
Što se tiče Komisije za hartije od vrednosti, mi ćemo se i dalje truditi da, osim ove regulatorne funkcije i nadzora samog tržišta kapitala, pomognemo, koliko god je to u našoj zakonskoj moći, privrednim društvima da se dalje razvijaju i da nastave ovu jednu tendenciju rasta koja je vidljiva u prethodnom periodu. Ono što očekujemo i što sam siguran da ćemo imati sa vaše strane je jedna sveobuhvatna podrška. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodin Dejan Damjanović ima reč. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi potpredsednici, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u svom prvom obraćanju poželeo da se zahvalim predsednici Odbora za finansije, gospođi Aleksandri Tomić. Samo da se nadovežem i kažem da nam je drago da prepoznajete naš značaj i ulogu.
Sada bih vas ukratko, ipak, obavestio o nekim detaljima, mada vi imate pred sobom, pretpostavljam, naš izveštaj o radu za prethodnu godinu.
Najpre bih vam uputio izvinjenje u ime direktora Agencije za sprečavanje korupcije, Dragana Sikimića, koji je iz zdravstvenih razloga sprečen da prisustvuje današnjem zasedanju. Sa mnom su i uvaženi predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije: Marijana Obradović, pomoćnik direktora u Sektoru za prevenciju i jačanje integriteta, Katarina Pavičić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti, Verka Atanasković, pomoćnik direktora u Sektoru za sukob interesa i pitanja lobiranja i Nataša Božić, pomoćnik direktora u Sektoru za proveru imovine.
U skladu sa tada važećim Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, Agencija, koja od 1. septembra ove godine menja naziv u Agencija za sprečavanje korupcije, podnela je Narodnoj skupštini Republike Srbije deseti izveštaj o radu za 2019. godinu, koji je danas pred vama. Tim putem izvestili smo vas o postignutim rezultatima u protekloj godini i izazovima sa kojima smo se suočavali, a uputili smo i preporuke koje se odnose kako na strateški i normativni okvir za borbu protiv korupcije i primenu mehanizama za sprečavanje korupcije, tako i na osnaživanje kapaciteta same agencije.
U godini za nama, kada smo obeležili i desetogodišnjicu rada, definisali smo strateške pravce za period 2019.-2023. godina, kako bismo na sistemski način unapredili kapacitete, osnažili saradnju na nacionalnom i međunarodnom nivou i, što je najvažnije, nastavili otvoreno da radimo na zaštiti javnog interesa. Jačajući institucionalni integritet, gradimo i njihovo poverenje u institucije Republike Srbije.
U tom smislu, naglasio bih podršku nadležnih institucija Republike Srbije, u vidu neophodnih odobrenja za zapošljavanje novih ljudi, kao i uvećanih budžetskih sredstava, što je jedan od ključnih preduslova za sprovođenje nadležnosti na delotvoran i efikasan način. Naročito kada se ima u vidu činjenica da je u 2019. godini počela primena Zakona o lobiranju, kao i da smo se intenzivno pripremali za 1. septembar 2020. godine, odnosno početak primene Zakona o sprečavanju korupcije.
Obaveštavam vas da je izvršenje osnovnog budžeta Agencije iznosilo 94,9%, a izvršenje ukupnog budžeta Agencije sa svim projektima bilo je 94,26%, što ukazuje na uspešno planiranje i svrsishodno korišćenje sredstava.
Planirani i odobreni budžet za 2019. godinu od 254.616.849,52 dinara bio je razvojnog karaktera. Unapredili smo aplikacije, dodali nove funkcionalnosti, stvorili preduslove za efikasniju razmenu podataka sa drugim državnim organima i automatizovali brojne poslovne procese, što je značajan korak ka postizanju potpune digitalizacije, a time i još uspešnijem sprovođenju naših preventivnih, nadzornih i kontrolnih ovlašćenja.
Sprečavanje korupcije nije i ne može da bude uspešno bez saradnje sa svim akterima na nacionalnom i međunarodnom nivou, čemu smo naročito posvećeni. Ovom prilikom, pored odlične saradnje sa Narodnom skupštinom, naglasio bih i izuzetno uspešnu i efikasnu saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Republičkim javnim tužilaštvom, Ministarstvom pravde, Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom za evropske integracije, Upravom za sprečavanje pranja novca, Poreskom upravom, Državnom revizorskom institucijom, posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije MUP-a, viših javnih tužilaštava i viših sudova, kao i drugim nadležnim državnim organima, nezavisnim telima, organizacijama civilnog društva i medijima.
U okolnostima u kojima je korupcija već odavno transnacionalni fenomen, suštinski preduslov za uspeh u sprovođenju mehanizama sprečavanja i borbe protiv korupcije predstavlja odgovarajuća međunarodna saradnja i izgradnja održivih partnerstava.
Međunarodna dimenzija ove borbe značajno doprinosi i uspehu naših nacionalnih napora i reformskih procesa. Prepoznajući značaj međunarodne saradnje u oblasti sprečavanja i borbe protiv korupcije, Agencija ulaže kontinuirane napore ka jačanju postojećih i identifikovanju novih mogućnosti za razmenu iskustava i znanja sa srodnim institucijama. U tom procesu uvek se rukovodimo činjenicom da su evropske integracije strateški prioritet Republike Srbije, te su i svi oblici saradnje ostvareni u tom svetlu, uključujući i već spomenutu uspešnu koordinaciju sa nacionalnim državnim institucijama i drugim relevantnim akterima.
U domenu međunarodne saradnje Agencija beleži značajne uspehe, o čemu ste imali prilike da se informišete iz Godišnjeg izveštaja. Ovom prilikom samo bih naglasio da smo dve godine za redom izabrani za potpredsednika Globalne mreže institucija za sprečavanje korupcije, čiji smo jedan od osnivača bili 2018. godine, na poziv Italijanske nacionalne antikorupcijske agencije. Krajem 2019. godine po drugi put smo izabrani za potpredsednika mreže kojom u 2020. godini predsedava Agencija za borbu protiv korupcije Francuske, a druga dva potpredsednika su Nacionalna agencija za borbu protiv korupcije Italije i Nacionalna agencija za čestitost, sprečavanje i borbu protiv korupcije Maroka. Mreža trenutno okuplja antikorupcijska tela iz 29 država sveta, uz jednu posmatračku i četiri partnerske institucije.
Istakao bih i veoma važnu podršku aktivnostima Agencije koju su nam u 2019. godini pružili i međunarodni partneri, i to: Evropska unija, USAID projekat za odgovornu vlast, Misija OEBS-a u Srbiji, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Ministarstvo pravde SAD, Međunarodna fondacija za izborne sisteme, kao i Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova i Agencija za međunarodnu razmenu i saradnju Slovačke.
Nastavili smo i saradnju sa Narodnom skupštinom, posredstvom Nacionalnog ogranka Globalne organizacije parlamentaraca protiv korupcije (GOPAK), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“, koju podržavaju i UNDP i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.
Pojedinačne nadležnosti i rezultati Agencije sadržani su u Godišnjem izveštaju, te ću se osvrnuti samo na nekoliko ključnih podataka.
U 2019. godini izradili smo Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, sa ocenom realizacije svih aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za njeno sprovođenje, za period od 2016. do 2018. godine. Najveća vrednost ovog izveštaja ogleda se u tome da su na jednom mestu sintetizovane sve informacije koje se odnose na realizaciju planiranih aktivnosti koje su organi vlasti sprovodili u okviru 14 oblasti koje su obuhvatili Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i prateći akcioni planovi.
Pored toga, ovaj izveštaj ukazuje i na zajedničke karakteristike, trendove koji su uočeni tokom sprovođenja i praćenja, sprovođenja strateških dokumenata, što svakako može biti od značaja u procesu planiranja budućih javnih politika u ovoj oblasti. Pratili smo i sprovođenje jednog od najznačajnijih mehanizama sprečavanja korupcije na institucionalnom nivou, odnosno planom integriteta, kako kroz izveštaje koji su organi vlasti dostavljali Agenciji, tako i posredstvom kontrole ovih dokumenata u odabranim institucijama.
U domenu kontrole finansiranja političkih aktivnosti, Agencija je u 2019. godini kontrolisala izveštaj 30 političkih subjekata o troškovima izborne kampanje za izbore odbornika skupština opština: Doljevac, Kula, Kladovo, Lučani i Preševo. Sproveli smo i kontrolu 32 godišnja finansijska izveštaja političkih subjekata za 2018. godinu.
Zbog povrede Zakona o finansiranju političke aktivnosti Agencija je podnela 96 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka pred nadležnim sudom protiv političkih stranaka i odgovornih lica u političkim strankama, odnosno odgovornih lica grupa građana. Podneta su i dva izveštaja nadležnim tužilaštvima zbog postojanja sumnje da su odgovorna lica u političkim subjektima izvršila krivična dela. Na osnovu pravosnažnih presuda doneto je 59 rešenja o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada za 2020. godinu.
Kada je reč o sprečavanju i rešavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, rezultati pokazuju da su organi javne vlasti stoprocentno izvršavali konačne odluke Agencije kojima druga javna funkcija prestaje po sili zakona, a javni funkcioneri prestali su da vrše drugu javnu funkciju odlukama Agencije u 95,56% slučajeva, što ukazuje na jačanje ličnog integriteta javnih funkcionera, integriteta institucija, kao i prepoznavanje i jačanje svesti o Agenciji kao jedinom državnom organu koji rešava o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija.
Agencija je spremno dočekala i potpuno novu nadležnost, odnosno primenu Zakona o lobiranju, te je blagovremeno donela podzakonske akte kao što je Kodeks ponašanja učesnika u lobiranju, koji obuhvata etička pravila za sve učesnike u postupku lobiranja, Pravilnik o izgledu i sadržini obrazaca, zahteva izveštaja, obaveštenja, evidencije i načinu vođenja registara i posebne evidencije u postupku lobiranja, kao i Pravilnik o programu obuke za lobiste. Uspostavili smo i nove registre u skladu sa Zakonom o lobiranju, i to: Registar lobista, Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje i posebnu evidenciju o stranim fizičkim i pravnim licima koja obavljaju lobiranje.
Ovom prilikom bih vas obavestio i da je Grupa država protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO) pozitivno ocenila ovaj zakon i napore Republike Srbije u ovoj oblasti u drugom izveštaju o usklađenosti za Republiku Srbiju i četvrtom krugu evaluacije koji obuhvata sprečavanje korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce, a usvojen je na plenarnom GREKO zasedanju u oktobru ove godine.
U toku 2019. godine, u skladu sa Godišnjim planom provere Izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera, sprovedena je provera izveštaja za 233 direktora i v.d. direktora javnih preduzeća i privrednih subjekata aktuelnih i prethodnih čiji su osnivači, odnosno članovi Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, dok je u istom periodu pokrenuto 10 vanrednih provera, zbog sumnje da u izveštajima o imovini i prihodima funkcionera nisu prijavljeni tačni i potpuni podaci. Pored mera koje je Agencija izrekla zbog povrede Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i iniciranja prekršajnih postupaka nadležnim tužilaštvima, podneto je ukupno 25 krivičnih prijava i izveštaja zbog postojanja osnova sumnje da funkcioneri, u nameri da prikriju imovinu, nisu Agenciji dostavili ili su dali lažne podatke o imovini. Izradili smo i metodologiju za prioritizaciju izveštaja funkcionera koji će Agencija proveravati.
Unapredili smo efikasnost unosa podataka u Registar imovine i prihoda javnih funkcionera i obradili 8.314 izveštaja o imovini i prihodima. Postupali smo i po predstavkama u kojima podnosioci ukazuju na koruptivne radnje u načinu rada i postupanja organa javne vlasti ili javnog funkcionera, državnog službenika na položaju.
Struktura novih predstavki evidentiranih u izveštajnom periodu pokazuje da je 75 predstavki bilo iz oblasti prosvete, 61 iz oblasti lokalne samouprave, 53 iz pravosuđa, 45 iz javnih finansija, 45 iz zdravstva, 21 iz građevinarstva i urbanizma, 33 iz oblasti rada i socijalne politike, 14 iz privrede, dve iz oblasti rudarstva i energetike, osam iz oblasti policije, jedna iz kulture i informisanja medija, četiri iz oblasti sporta, kao i 11 predstavki koje su ocenjene kao neuredne, odnosno po kojima Agencija nije nadležna da postupa. U ovoj oblasti okončali smo i postupanje u 680 predmeta, a podneli smo i 10 izveštaja nadležnim tužilaštvima zbog postojanja osnova sumnje na izvršenje krivičnog dela.
Intenzivna saradnja ostvarena je i sa medijima, kao i organizacijama civilnog društva. Uspešno smo sproveli program dodele sredstava za realizaciju jednog projekta namenjenog jačanju integriteta, javne odgovornosti i transparentnosti rada organa javne vlasti.
Sredstva u iznosu od 1.500.000 dinara dodeljena su organizaciji Bečejsko udruženje mladih za sprovođenje projekta pod nazivom "Zajedno ka transparentnijoj i odgovornijoj vlasti".
Sprovodili smo i analize i istraživanja, a ovom prilikom bih spomenuo uporedno pravno istraživanje i analizu etičkih kodeksa narodnih poslanika, uporedno pravno istraživanje položaja, antikorupcijskih institucija u regionu, istraživanje i analizu o specifičnostima i oblicima korupcije u Republici Srbiji i istraživanje i analizu pod nazivom „Tendencija povreda Zakona u oblasti sprečavanja sukoba interesa i nespojivosti funkcija prema konačnim odlukama agencije“.
Kao drugostepeni organ Odbor agencije je u 2019. godini, u skladu sa propisanim nadležnostima rešavao o izjavljenim žalbama na prvostepene odluke usvojio izveštaje o radu Agencije za 2018. godinu, predlog finansijskog plana Agencije za 2020. godinu sa projekcijom za 2021. i 2022. godinu, dao pozitivno mišljenje za donošenje pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi agencije sa obrascima, kompetencija za sva radna mesta i ostvario nadzornu ulogu razmatranjem pisanih mesečnih izveštaja, kao i putem usmenog izveštavanja direktora o radu Agencije na sednicama Odbora.
Što se tiče izjavljenih žalbi u toku 2019. godine, Odbor je rešavao o 109 žalbi, od kojih je 101 žalbu odbio, četiri prvostepena rešenja je poništio, a dva delimično poništio dok je povodom dve žalbe predmet vraćen na dopunu postupka.
Kada je reč o tužbama izjavljenim radi poništaja odluke Odbora u toku izveštajnog perioda Upravni sud je dostavio Odboru 37 odluka, 35 presuda i dva rešenja, od kojih je šest službi funkcionera uvaženo i predmeti vraćeni Odboru na ponovno odlučivanje, a ostale službe su odbijene, odbačene ili je postupak pred Upravnim sudom obustavljen.
Budući da jedna od ključnih institucija u oblasti sprečavanja korupcije, Agencija kao samostalan i nezavisan državni organ čini ozbiljne napore u sprovođenju preventivnih kontrolnih i nadzornih ovlašćenja i time pruža značajan doprinos zaštiti javnog interesa, izgradnji režima, individualnog i institucionalnog integriteta, kao i jačanju transparentnosti i odgovornosti u radu javne uprave.
Na kraju bih dodao i to da ostajemo posvećeni kontinuiranom poboljšanju delotvornosti i efikasnosti sa ciljem još uspešnije primene i unapređenja mehanizama, sprečavanje korupcije, kao i jačanja poverenja građana Republike Srbije u naš rad. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Pošto se više niko od predstavnika predlagača ne javlja za reč prelazimo na ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.

Reč ima predsednik poslaničke grupe JS Dragan Marković Palma. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poštovani članovi komisija prisutnih na današnjoj sednici, JS će glasati za izveštaje koje ste vi podneli, ali želim i da ukažem, ne na primedbu ili primedbe, već nešto što se dešava poslednjih godina, a da građani Srbije ne mogu da shvate ili u nekom trenutku kažu da se razlikuje na primer izveštaj Fiskalnog saveta od izveštaja MMF-a. Kada su u pitanju penzije, plate, onda se desi taj vakum. Mišljenje Fiskalnog saveta i realizacija države, Vlade Republike Srbije, da li će penzije biti povećane ili ne.

Šta su to argumenti? Šta su činjenice? Po kojom to metodologijom radi Fiskalni savet? Tamo ima dosta stručnih ljudi i da u budućem vremenskom periodu, ne da se koristi ono samo što kaže MMF kao izveštaj šta to Srbija radi, već i činjenice kada su u pitanju i nova radna mesta, da danas imamo manje korisnika, a više obveznika, što nije bio slučaj 2018, 2019. godine, znači, iz godine u godinu se povećava, a uvek kada slušam izveštaj Fiskalnog saveta postoji neka određena primedba. Da li je to dobronamerno, ne kažem da nije, ali dovode se u zabludu oni koji očekuju da im se povećaju penzije ili plate.

Šta još Fiskalni savet treba da obrati pažnju, na šta? Šta je to što se zove bonitet subjekta, privatnog preduzetnika i oni koji ovoj državi plaćaju porez? Nekada kada se uzimao kredi, a i danas je to postoji nešto što se zove studija izvodljivosti. A na osnovu studije izvodljivosti taj subjekt ili klijent, kako ga zovu banke, dobija saglasnost ili ne dobije za kredit. Danas je to mnogo drugačije. Danas je bonitet jednog preduzeća završni račun pozitivan, a 99% preduzeća posluje sa bonitetom od kada miruje kurs evra, stabilnost dinara. Šta je važno u knjigovodstvu? Time Fiskalni savet treba da se bavi i neću reći da je to problem, ali to je nešto što sprečava ili daje nekome budućnost da bude korisnik velikih kredita, a da bonitet u trenutku ne stoji onako kakav je on napisao u zahtevu.

Znači, knjigovodstvena vrednost, a vi to znate, je uvek manja od tržišne vrednosti nekoliko puta. To je možda moglo da bude do 2012/2013. godine, danas vrednost kapitala i ne pada vrednost kapitala kao što je nekada padala vrednost kapitala. Danas amortizacija se primenjuje ista kao što se primenjivala pre 20, 30 godina. Ne možete da primenite istu amortizaciju knjigovodstvenu na ono što se zove kapital subjekta, fabrike koje ne rade, ne znam, kapacitetom 5% i fabrike koje rade 100% kapacitetom. Znači, moramo da vidimo kako ćemo tu amortizaciju da povećamo i da se ne desi, a dešava se, da nekada tržišna vrednost kapitala bude manja od građevinske vrednosti. I ko tu ima najveću štetu? Ima štetu i država, ima štetu i vlasnik kompanije.

Ovo govorim kao neko ko je privrednik 40 godina i govorim iz prakse. Meni je to dva, tri puta zasmetalo, ali ako nas Velika Britanija stavila na berzu, mi to moramo da iskoristimo. Hartije od vrednosti, 98% građana Srbije ne zna šta su hartije od vrednosti. Ne da ne znaju ljudi nego ih to jednostavno ne interesuje. Mi moramo da upoznamo građane šta su hartije od vrednosti. I da je to kao elementarna nepogoda. Elementarna nepogoda poljoprivredni proizvođač zaseje svoj proizvod, udari grad i sve mu uništi ali mi u ekonomskom smislu nemamo elementarnu nepogodu. Znači, svi su nas priznali i MMF i oni koji određuju na osnovu čega Srbija ide prema gore kada je u pitanju i bruto društveni proizvod, a posebno, a to je važno za Fiskalni savet, u ovom trenutku kada ekonomski moćnici, giganti kao što su jake evropske države imaj manji rast BDP od Srbije, jer Srbija je stvorila dobre uslove za rad i za dolazak investitora i za one koji su domaći investitori, odnosno žive u Srbiji i imaju državljanstvo srpsko.

Velika je pomoć države šta je tri puta dala po 30.000 i dva puta po 18.000 dinara jer tada da su pitali Fiskalni savet, Fiskalni savet bi rekao – hajte malo da sačekamo. Ali život nema vremena da čeka. Znate, kada se ulaže u nešto što se zove život, a nije u nešto što se zove auto, da kupujete automobile skupocene, kao što se to dešava u Srbije, tašna, mercedesa i ne znam šta i da to bude prevara za sklapanje velikih ugovora.

Kada sam kod tašne, mašne i skupog automobila, mi imamo Zakon o javnim nabavkama koji je veoma dobar, ali ima dve mane.

Da neko hoće, a to se zove posao za komisiju, odnosno borbu protiv korupcije, reketiraju ljude, one proizvođače, kada izađu na tender, a onda ih oni ucenjuju i žale se, lupam, zato što postoji reč „možda“ u tenderskoj dokumentaciji, a čeka se po tri meseca saglasnost, odnosno izveštaj komisije da li, kada je u pitanju javna nabavka, je taj u pravu ili nije, ko tu gubi? Gube svi.

Kada je, na primer, u pitanju infrastruktura, ako vi podnesete za neki put žalbu i ta žalba tri meseca se čeka, ulazimo u zimu, ne možemo da završimo posao koji treba da završimo, to je učestalo u Srbiji, da znate i da se bavi komisija i nadležni organi, ko su 15 subjekata koji to rade sve vreme.

Hajde kada su u pitanju trgovci, ali oni ucenjuju i proizvođače da imaju određeni procenat za to. Ako ne budu imali određeni procenat, onda će se oni žaliti i ta žalba produžava rok isporuke itd, a neko je možda uzeo garanciju banke, a garancija banke košta kako bi dobio taj posao.

Agencija za javne nabavke mora isto da vidi šta je subjekt koji je izašao na tender. Nije subjekt koji je izašao na tender dao najpovoljniju ponudu i ima 20 radnika, a ta firma napravljena pre dve godine, tri, bez nekog iskustva osim jednog posla koji se tiče izvođenja radova tamo gde je subjekt izašao na tender.

To je ogroman problem u Srbiji, poštovani članovi Komisije, ogroman problem, jer siguran sam da 10% razvoja države u ekonomskom smislu upravo sprečava ta rupa u zakonu kada su u pitanju javne nabavke.

Voleo bih da mi neko objasni šta se čeka tri meseca? Šta? A onda taj subjekt koji je stavio primedbu, kaže – imam ja ljude i ne znam šta, pa ćete videti vi. Sigurno da niko od vas to ne radi, ali oni zloupotrebljavaju.

Znači, vi treba da date jedno saopštenje - tamo gde se desi u nekom gradu to i to, obavezno da prijavite. Pazite, Agencija o sukobu interesa ili kako se zove, gospodin koji je govorio, Agencija za borbu protiv korupcije, on nabroja četiri opštine siromašne kako su prekršile… razumete? Četiri siromašne opštine u izbornoj kampanji, jer su potrošili, ne znam, 700 evra više ili manje.

Hajdemo ove krupne zverke, one da nam budu tema, ali tema sa materijalnim dokazima, a ne u izveštaju, ne znam - evo, mi smo to i to odradili i sad te siromašne opštine ili te partije koje nemaju para, a nisu ni prešli cenzus, odakle će da plate određenu kaznu.

Nisam protiv toga da ne plaćaju, ali ja sam očekivao u ovom izveštaju da će ti veliki koji krše, siguran sam, zakon, da oni budu primer i da javno se saopšte njihova imena i nazivi njihovih kompanija.

Ja ne želim ni da budem policajac, niti da upirem prst u nekog, ali sam čovek iz života i vrlo dobro znam kako se danas radi i da vi kao Komisija, ako bi me neko pitao koju ocenu da vam dam, dao bih vam 5, borite se dobro, ali na osnovu rupe u zakonu, želim baš da vidim da li će ovo, kada su u pitanju javne nabavke, neko da se bavi ovom temom i da vidimo ko su tih 20 koji konkurišu, a nije mu glavna delatnost u kompaniji to za šta je on izašao na tender.

Nekada, gospodo, nisi mogao da izađeš na tender za javnu nabavku prehrane ako imaš transportno preduzeće i građevinsko. Ne možeš. Danas može i vulkanizer da izađe i da nudi jogurt i kiselo mleko da prodaje. Razumete?

Drago mi je što ste me shvatili i što me razumete, ali vi ste na neki način ogledalo ove države. Može Vučić da se iskida, da ne spava danima, ali vi koji radite i vi koji dajete izveštaje, morate da kažete – gospodo, taj i taj problem postoji.

Ja bih voleo da mi predsednik Fiskalnog saveta objasni kako su to dijametralno suprotni izveštaji vaši i izveštaji MMF-a. Znamo kakve je izveštaje MMF davao o Srbiji ranijih godina, da smo dobijali ono - sedi dole, 1 ili dovoljan 2, a sada da budemo u prvih četiri najmoćnijih država na svetu.

Nemojte da zaboravite da ima nešto što se zove vanredno stanje, a kad imate vanredno stanje, onda imate novu investiciju. Vanredno stanje je ovaj kovid, o čemu ja izbegavam uopšte da govorim, jer dovoljno plaše narod oni drugi koji govore o tome. I to uzmite u obzir i kažite, vi iz Fiskalnog saveta… Nikad nisam čuo da ste pohvalili Vladu.

Ja ne želim išta da hvalim ako nešto nije u redu, ali da kažemo – gospodo, nije bilo u planu 2019. godine da se naprave dva klinička centra gde ćemo da lečimo ljude, mi nemamo mesta da lečimo one koji boluju od nekih drugih bolesti, uradili smo to... Za to nemamo u prilivnoj strani. Budžet se pravi plan – prilivna i odlivna strana i kako bi izbegli da imamo deficit, jer smo navikli da imamo suficit već više godina. To Fiskalni savet treba javno da kaže i da kaže – svaka čast, evo, dali ste po 10.000 dinara, kada vi kažete ima težinu, po 10.000 dinara zaposlenima u zdravstvu. Možda je to malo, ali druge države nisu dale ništa.

Sada će neko reći – aha, tamo su veće plate. Pa, tamo su oduvek bile veće plate, a ovde su plate bile pola manje nego danas u zdravstvu pre šest, sedam, osam godina.

To je na neki način, kada vi kažete, jedna uteha, da ljudi mirno spavaju, da kažete – Hrvatska je zadužena po glavi stanovnika toliko i toliko, Italija je jedna od najzaduženijih država po glavi stanovnika toliko i toliko.

Predsedniče Fiskalnog saveta, ako nemate, mogu da vam dostavim za dva minuta. Možda se niste ni spremili za ovakva pitanja.

Da vam kažem, ja se razlikujem od drugih. Ja nisam „nja-nja nja-nja“. Razumete? Hoću da me shvatite i vi i svaki čovek koji gleda ovu Skupštinu.

Vidite, ništa nisam čitao.

(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Pa, vidi se!)

Evo, ovoga da pitate sada šta je hartija od vrednosti, ovaj što dobacuje, i šta je vrednost hartije od vrednosti, on će reći – crvena je malo skuplja hartija od vrednosti, a plava malo jeftinija, taj ko dobacuje. Razumete?

Najlakše je dobaciti. Uzmi, prijatelju, reč, pa govori, pa istakni činjenice, argumente, šta je to što ti misliš, a da ti niko ne piše govor. Kako bi te narod razumeo?

Ja se izvinjavam i ne znam šta to znači sad da kolega kolegi dobaci nešto? Ja se radujem kada neko nešto lepo kaže. Kažem, svaka mu čast! Ima ovde i mnogo dobrih poslanika i sa iskustvom, ali samo zato što kao sad ti si tu nešto rekao bolje od mene, a ja ću da ti dobacim – e, ti ćeš da mi kažeš. Pustite to više – ti ćeš da mi kažeš. Mi sada moramo da budemo jedinstveni, da se borimo protiv nečega protiv čega se ceo svet bori i ne znamo dokle će da traje.

Ja živim u dvanaestočlanoj porodici, četiri generacije i vrlo dobro znam za svaku generaciju šta treba, ali ne za moju, nego za one koji žive prekoputa mene, za one koji žive u Beogradu, Vranju, Leskovcu i voleo bih da svako od njih ima po dvoje zaposlenih. Ako otac i majka imaju troje dece, da rade i jedan i drugi.

To ova država radi, stvara nova radna mesta. Pazite, sada u vremenu kada se ceo svet plaši od Korone, dolaze strani investitori u Srbiju. Evo, u Jagodinu su došla dva strana investitora. Otvaram jednu nemačku fabriku koja se zove „Viber“ i zaposliće 350 radnika.

Znači, našli su Srbiju kao najsigurniju državu na Balkanu da dislociraju svoj kapital iz najmoćnije Nemačke. Sticajem okolnosti došli su u Jagodinu, ali zahvaljujući politici koju vodi ova država u međunarodnim odnosima, ta međunarodna popularnost, u svakom smislu te reči, koju ima ova država moramo da iskoristimo i vi koji ste državni činovnici i vi koji ste u nezavisnim telima i agencijama i svi zajedno da kažemo ono što mislimo.

U ovoj državi svako može da kaže šta misli, ali to šta kaže, šta misli mora da ima određenu težinu a ne da kažem kako mrzim dva čoveka u Srbiji i to mi je politički i ekonomski i socijalni program i međunarodni itd.

Hvala Bogu, ovaj saziv se time ne bavi. Mi se bavimo kako da pomognemo, svako od nas, da nešto ova država uradi dobro za sve građane koji žive u Srbiji.

Ja, kao čovek koji živi na selu imam neka drugačija mišljenja. Da vam kažem, kao čovek koji nema dlake na jeziku, nisam sebe uhvatio da se nešto šlihtam, da ja sada moram da kažem kako bi čuo neko tamo da ja sada hvalim predsednika ili bilo koga, da tako ne mislim. Ja samo govorim ono što mislim i ono što smatram. Neko to procenjuje. Nikoga ne vređam, ali dajem sebi za pravo da imam svoju autonomiju. Onaj ko nema svoju autonomiju treba da ide da čuva koze i time da se bavi. Hvala vam.

Izvinjavam se članovima Komisije, ništa lično nisam imao kada ste vi u pitanju, ali jednostavno to je moje viđenje i moja primedba na nešto što se zove i Fiskalni savet i Agencija za borbu protiv kriminala i za hartije od vrednosti itd.

Jedinstvena Srbija će glasati za izveštaje Komisije koja je danas na dnevnom redu. Voleo bih da me odgovorite predsedniče Fiskalnog saveta. Zahvaljujem.