Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milijana Sakić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, imali smo priliku da u više navrata kroz izjave najodgovornijih ljudi koji vode našu državu dobijemo potvrdu o značajno uvećanim sredstvima koja se iz godine u godinu izdvajaju u oblasti socijalne politike i zdravstva, kao i o politici koju država kontinuirano vodi već osam godina u ovom oblastima. Možda smo tek sada u ovim okolnostima postali svesni koliko je to zapravo važno.

Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. U ovom trenutku želim da govorim o sredstvima iz budžeta, koja su opredeljena za podršku koja su opredeljena za podršku osobama sa invaliditetom, za podizanje kvaliteta njihovog svakodnevnog života, za ostvarivanje njihovih prava, sagledavanje mogućnosti, kao i veću uključenost u sve sfere društvenog života.

Populaciju osoba sa invaliditetom su uočene sa različitim problemima, i kada neko kaže da je ono što se izdvaja malo ili nedovoljno, mora se imati u vidu da su ova ulaganja iz godine u godinu ipak znatno uvećana.

Svako ko je želeo da se podrobnije bavi ovom temom i da u nominalnim iznosima prati ova davanja zna o čemu ja tačno govorim i ja vas sada ciframa ne bih zamarala.

Ovim budžetom tako je planirano povećanje edukativnih i promotivnih aktivnosti u vezi sa unapređenjem položaja i prava osoba sa invaliditetom. Kontinuirano se uvećava i broj učešća jedinica lokalne samouprave na konkursu za nagradu o pristupačnosti, što će takođe doprineti boljoj integraciji osoba sa invaliditetom, a u budžetu ima mesta i za subvencije za prevoz osoba sa invaliditetom.

Ja dolazim iz sredine, iz lokalne samouprave koja, prateći intencije i odnos države prema osobama sa invaliditetom, i sama čini mnogo u ovoj oblasti i mogu sa ponosom reći da je saradnja nadležnih državnih organa sa lokalnom samoupravom, konkretno sa gradom Loznica, izuzetna. Grad Loznica bi u to smislu mogao da bude primer dobre prakse.

Kako i sama pripadam populaciji osoba sa invaliditetom, bila mi je namera da izrazim zadovoljstvo naporima koje država čini i ohrabrim i podstaknem nadležne držane organe i lokalne samouprave da osobe sa invaliditetom učine što vidljivijim kako bi se stvorili svakoliki uslovi za zadovoljenje njihovih potreba. Složićete se sa mnom, nisu to nikakve posebne potrebe, kako se to nekada ranije govorilo, to su potrebe koje ima svaki član našeg društva. Na kraju, na nama je da stvorimo društvo jednakih šansi za sve.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Sakić.
Sve čestitke na vašem prvom obraćanju Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre, pre svega želim da pohvalim vaš odnos prema ovom Visokom domu. Već šesti ili sedmi put ste ovde pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, možda i više od samog predsednika Skupštine.

Što se tiče toga, bitno je da unesemo jedan duh transparentnosti u ceo proces donošenja i budžeta i završnog računa za prethodnu godinu.

Što se tiče prethodnog dana, kada smo razgovarali o završnom računu za 2019. godinu, svakako je bitno istaći da smo mi 2019. godine imali godinu infrastrukture, imali smo godinu kada smo i te kako mnogo radili na svim onim projektima koji su bili godinama na čekanju .

Podsetiću vas, to je godina kada smo završili konačno Koridor 10, dakle istočni i južni krak Koridora 10, završili smo kompletno Koridor 11, dakle autoput „Miloš Veliki“, Beograd – Čačak. Danas sa Zlatibora do ovog Viskog doma trebalo mi je svega dva sata i 15 minuta, a pre četiri ili pet godina sigurno bi mi trebalo četiri, četiri i po sata. To su rezultati koje ljudi cene, to je ono što se meri, to su rezultati iza kojih treba stati.

Svakako, govorimo takođe da mi 18 godina nismo imali priliku da vidimo završni račun ovde u Narodnoj skupštini i to je doprinos prethodne Vlade koja je ustanovila jednu novu praksu, dakle da svake godine vidimo šta je to Vlada radila, šta su to ministarstva radila i na koji način je trošen novac građana Srbije.

Prema tome, pored toga što smo završili dva važna koridora, započeli smo gradnju Moravskog koridora. Dakle, 800 miliona evra izdvojili smo za tu deonicu koja će spojiti zapadnu, južnu, istočnu Srbiju. Dakle, spojićemo sve ono što je neophodno bilo mnogo godina ranije uraditi. Taj koridor će, pored toga što će koštati 800 miliona evra, doprineti razvoju celog dela centralne Srbije.

Imamo, takođe, ulaganja velika u koridor, u autoput Ruma – Šabac. Te godine smo započeli upravo taj auto put. Šabac – Loznica brza saobraćajnica, sve je to započeto te 2019. godine. Zato je posebno veliko zadovoljstvo što smo juče imali priliku da razgovaramo o tom budžetu. Na kraju krajeva, te godine smo imali suficit u budžetu od 33 milijarde dinara i kad se neki pitaju kako smo to spremno dočekali krizu 2020. godine, pa zato što smo imali dobar suficit u budžetu 2019. godine i imali smo, dakle, četiri godine unazad suficit.

Dakle, to su rezultati iza kojih smo mogli da stanemo i zato smo imali novac da 2020. godine finansiramo sve ono što je potrebno kada je nastupila korona kriza. Zato smo uspeli, da podsetim javnost, da izdvojimo 700 milijardi dinara i da sve te projekte koji su bili neophodni te godine, 2020, započnemo i da damo novac najpogođenijim sektorima - privredi, našim građanima.

Uspeli smo da kao odgovor na kovid krizu damo zaista jedan ozbiljan paket mera podrške i privredi i zdravstvenom sistemu. Na kraju krajeva, to je izvelo našu državu iz krize. Uspeli smo da danas govorimo o dobrim rezultatima, od svega minus 1% BDP-a, što je u najboljem rangu sa svim državama Evrope. Naša privreda nije osetila značajniji udarac krize, kada je reč o koroni.

Naravno, imamo i novi paket mera podrške. Sedamdeset i dve hiljade ljudi zaposlenih u Srbiji dobiće minimalac, koji su pogođeni u određenim sektorima. Pre svega, govorim o hotelijerstvu i za turizam.

Voleo bih, ministre, da na još jedan način pronađemo modalitet kako pomoći privredu koja je zaista ovim merama zaključavanja, pre svega govorim o ugostiteljima… Ja dolazim iz tog sektora, pa zato i moram da kažem. Mislim da Vlada mora sesti sa predstavnicima ugostiteljskih udruženja i naći način kako da još više pomogne da se prevaziđe ova kriza. Oni su najpogođeniji prethodnim merama, odnosno ovim zaključavanjima od 17 časova. Mislim da tu možemo da nađemo načine.

Vi ste rekli da porezi koji dolaze na naplatu od januara ne mogu da se otpišu, ali možda da nađemo neki način kako da eventualno to još odložimo zato što zaista u januaru nam nastupa još jedan dodatni udara. Dakle, čini mi se da će mnogi poslodavci da se odlučuju za otpuštanje radnika ako budu bili prinuđeni, s obzirom da im dolaze na naplatu svi oni skupi porezi i doprinosi koji su prethodnih godinu dana odloženi.

Prema tome, mislim da bi tu morali da sednete i da razgovarate sa predstavnicima Udruženja ugostitelja kako bi se našli modaliteti da se prevaziđe taj veliki, eventualni, broj otpuštenih radnika. To nam nije u interesu. Dakle, nezaposlenost moramo održavati na sadašnjem nivou i mislim da tu ima zaista dosta prostora da se o tome razgovara.

Kada je reč o budžetu za 2021. godinu, mi smo ovde govorili, usvojeno je jedno rešenje koje će da doprinese i dalje kapitalnim projektima koji će biti ovde usvojeni i koje ćemo mi realizovati u toku naredne godine. Dakle, dva prioriteta koja ste juče rekli, imaćemo, bavićemo se našim građanima i dalje ćemo voditi socijalno odgovornu politiku. Podizaćemo plate u javnom sektoru, podizaćemo plate i zdravstvenim radnicima i našim vojnicima i policiji.

Vidim da se neki posebno potresaju zašto se našoj vojsci podižu plate. Pa, upravo se podižu plate zato što je vojska stub jedne države. Dakle, vojska mora da ima velike plate i zato je svakako dobra mera time što se tu ide u povećanje, da bi naši vojnici imali adekvatne zarade.

Govorimo, takođe, da sledeće godine usvajamo jedan veliki investicioni ciklus. Dakle, 330 milijardi dinara usvojićemo ovde večeras i krenuti dalje u realizaciju svega onoga što je neophodno za naše građane. Dakle, 330 milijardi dinara, odnosno 5,5% budžeta. Veliki iznos budžeta izdvajamo za kapitalne projekte, za kapitalna ulaganja. Dakle, to se nastavlja naredne godine.

Iako se nalazimo u krizi izazvanoj korona virusom, mi ćemo nastaviti da podižemo BDP i imaćemo projekcije, kao što kaže i sam MMF i mi ovde da će taj rast biti 6%. Mi želimo da bude i veći, jer čini mi se da će naredna godina pokazati koliko smo uspeli da ove godine suzbijemo taj talas krize prvi koji je nastupio i zato za narednu godinu možemo da kažemo da će projekcija biti 6% rast BDP-a.

Što se tiče, ministre, kritika nekih od strane kvazi opozicija… Ne možemo ih nazvati opozicijom, ne sede u parlamentu. Dakle, drže konferencije za štampu ispred samog parlamenta. Juče je onaj Aleksić rekao… Dakle, pomešao čovek dolare, evre i dinare i rekao sledeću stvar. Godine 2012. ostavili smo dug od 15 milijardi dinara, a danas je spoljni dug 31 milijardu dolara. Dakle, izveo je taj stručnjak formulu da smo dužni čak 16 milijardi evra.

U celoj ovoj matematici, iako je pomešao evre, dolare i dinare, opet je promašio za nekih 17,5 milijardi evra. Zamislite tu matematiku nekog ko pledira da vodi ovu državu, ko nastupa sa neke pozicije kritike, promaši u toj svojoj računici koja je bila neobavezna? Dakle, ispred Narodne skupštine je govorio čovek o nečemu što je valjda spremao… Valjda se spremao za nešto i onda je došao i rekao – 17,5 milijardi evra. Dakle, promaši čovek u svojoj računici.

Prema tome, danas nam govore o zaduženju. To sam video da je najveća kritika, negde govore Srbija se zadužuje. Pazite vi taj jedan licemerni odnos Dragana Đilasa i njegovih satelita koji govore da se Srbija danas zadužuje, a ne pominje da smo danas mi prinuđeni da vraćamo sve one skupe kredite koje su oni uzimali po zelenaškim kamatama, po zelenaškim kamatama, 7,25 je bila obveznica koju su 2011. godine uzeli. Mi danas refinansiramo tu obveznicu sa svega 1% kamate. Dakle, na taj način domaćinski upravljamo javnim dugom, nema nikakvog govora o daljem zaduživanju zemlje.

Podsetiću vas, ostavili su nam 78% BDP javni dug. Mi smo ga sveli ispod 50%, pa čak i sa ovim novim zaduženjima taj javni dug neće preći 60%, što je u nivou najrazvijenijih evropskih država, što je u nivou Mastrihta, na kraju krajeva.

Dakle, apsolutno politikanstvo imamo na delu danas u Srbiji. Niko ne govori o planovima, o programima, o onome šta bi oni voleli da urade danas u Srbiji.

Podsetiću vas, SNS je došla na vlast kada je kandidovala svoj program. Ako se sećate 2011. godine smo izdali Bela knjiga – „Programom do promena“. To smo dakle, kandidovali 2012. godine na izborima. Rekli smo građanima taksativno - želimo bolji život, želimo nove investicije, želimo sve ono što nije rađeno u proteklim decenijama. Decenijama nije rađeno ništa, što smo mi naveli u toj knjizi.

S tim programom smo nastupili na izborima 2012. godine. Građani su glasali i opredelili se da SNS, tada Tomislav Nikolić, kasnije i predsednik Aleksandar Vučić, kao šef Vlade, povede sve te reforme koje su bile neophodne za Srbiju.

Dakle, mi smo došli na vlast tako što smo kritikovali, argumentovano, rekli šta nam se ne sviđa, rekli šta želimo da menjamo, rekli šta je problem u Srbiji i, na kraju krajeva, građani su to glasali. Mi smo, na kraju krajeva, na taj način uspeli da Srbiju izvedemo iz krize.

Oni danas ne mogu to da rade. Možete li da zamislite Dragana Đilasa ili Vuka Jeremića da izađu pred građane i da kažu - ovo ne valja, ovaj budžet nije dobar, mi se zalažemo za još bolnica, za još kilometara auto-puteva, za još škola, za još vrtića. Građanin bi rekao – pa, prijatelju, imali ste 12 godina i ništa niste uradili, ostavili ste nam javni dug 78% BDP, napunili ste privatne džepove, čujemo da imate desetine nekretnina u srcu Beograda, a možete danas da izađete pred građane i da bez i malo srama, a pričate javnom dugu, pričate vi kako biste nešto bolje uradili.

Dakle, oni znaju da na način na koji se u normalnim državama dolazi na vlast ovde nemaju šanse, da ne mogu da animiraju nikoga da danas glasa za nešto što je apsolutno već viđeno. Dakle, 12 godina su imali priliku. Ne mogu oni danas da govore šta bi radili bolje od nas kada su pokazali da nisu ništa radili, da su uspevali samo da napune privatne džepove i da ni na koji način ne utiču da privreda Srbije napreduje i da se razvija.

Prema tome, danas oni nemaju nikakav legitimitet da pričaju o ovim pitanjima, ali opet kada već nemate način da govorite o budžetu, o smislenim kritikama o stvarima koje bi trebalo da se urade u Srbiji, onda se bavite nečijom porodicom. Danas smo čuli pominju opet Vukana, pominju Danila, pominju Milicu, vrše psihički pritisak na predsednika Aleksandra Vučića, misleći da će tako da ga pokolebaju. Grdno se varaju, mislim da je to svima jasno, misle da će možda, eventualno, neki novi Čaba Der, kao što je ovde kolega Jovanov pominjao, da izvrši taj zadatak, da konačno odstrani tu prepreku, dakle, predsednika Aleksandra Vučića koji im toliko smeta i da na taj način dođu na vlast.

Dakle, o tome nema potrebe dalje diskutovati, oni su svoje ispričali. Mi ovde usvajamo razvojni budžet. Godina 2021. će biti godina ubrzanog razvoja, ubrzanih reformi, imamo jedan budžet koji je prognoziran na 6% BDP. Ministre, želim vam da taj rast privrede bude još veći zato što smo pokazali prethodne godine da možemo da se nosimo sa posledicama krize, da kada je najteže pokažemo da mi možemo najbolje.

Još jednom, glasaćemo za ovaj budžet i zahvaljujem se svim narodnim poslanicima na slušanju.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Dabiću.
Pošto su mi signalizirali Poslovnik, moram da obavestim sve koji su trenutno u sistemu, a sistem je pun, da moram da obrišem listu. Zamoliću vas samo da sačekate, pošto prioritet ima taj koji reklamira povredu Poslovnika.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Reklamiram član 106. Nadovezaću se na vas u objašnjenju šta on znači, a kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Rasprava je u pojedinostima, o amandmanima, kvalitetna je, nema nikakve dileme. Međutim, ne mislim da je postojala zla namera prozvati predsednika Skupštine na način na koji je to urađeno. Ne mislim da ima maliciozne težnje, ali zarad javnosti koja je ovo čula, hoću da kažem da predsednik Skupštine Srbije, čak i kada ne sedi tu, nego ga zamenjujete vi ili neko od vaših kolega potpredsednika, zasigurno ima obaveze koje se tiču rada parlamenta Republike Srbije. U tom smislu, i od mene pohvale za ministra Malog, jeste vreme koje je proveo u Skupštini dugo i kvalitetno, ali nemojmo da pokušavamo da od toga pravimo paralelu, čak i pod uslovom da bismo eventualno želeli par sekundi medijskog prostora.

Dakle, zahvaljujem se i molim da još jednom govorimo o činjenicama, a ne o nekim ličnim stavovima. Hvala.

Zahvaljujem.
Preuzela sam predsedavanje negde na pola govora i nisam čula te navode koje ste vi izneli. Možemo da tražimo steno beleške, ako smatrate da je to bitno.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Zaista bih molila govornike da se vratimo na temu dnevnog reda.
Reč ima Zoran Tomić, po amandmanu.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, raspravljali smo prethodnih dana o Predlogu budžeta za 2021. godinu i pratećim aktima i apsolutno mogu da kažem da je on kreiran u skladu sa svim pravilima po kojima svaki budžet treba da se radi, a to je da je objektivan, da je realan i da je apsolutno ostvariv. Zašto to mogu da kažem? Ako se osvrnemo i na diskusiju koju smo imali kada je u pitanju završni račun za 2019. godinu, odnosno realizaciju budžeta za tu godinu i za prethodnih nekoliko godina, videćemo zapravo da su ljudi koji su kreirali taj budžet to zaista odradili po svim tim principima i da ono što je obećano programom i planom tih budžeta je i realizovano u prethodnom periodu.

Iz tog razloga sam apsolutno siguran da kada je u pitanju iduća godina da će svakako ovaj budžet biti razvojni, ali je i socijalno odgovoran, da će država Srbija imati realni rast BDP od 6% koji je prognoziran, i to je sve zahvaljujući uspešnim merama koje su sprovedene i na vreme u 2020. godini, kada je u pitanju borba protiv pandemije, a o čemu je govorila i guvernerka Jorgovanka Tabaković na sednici Odbora za finansije. Utvrdili smo da smo jedna od retkih zemalja koja je na pravi način, u pravo vreme reagovala, jer da se nije tada reagovalo, kao što se u mnogim drugim zemljama radilo, ministar je rekao da bi najverovatnije taj pad bio od najmanje 6%, a možda i veći. Svakako taj pad povlači i druge posledice koje se ogledaju u oporavku privrede koje bi mnogostruko duže trajale, nego što je to sada u pitanju.

Iz tog razloga sam siguran da već naredne godine mi izlazimo iz ovih problema i apsolutno država nastavlja onaj trend rasta privrede koji je u prethodnom periodu imala.

Ono što je bitno istaći kada je ovaj budžet u pitanju, a to je da nikada veća opredeljena sredstva nismo imali za kapitalna izlaganja koja su motor razvoja naše ekonomije, ali i motor razvoja svih drugih oblasti života naših građana – kulture, prosvete, sporta, zdravlja. Ono što je jako bitno da se kaže, a to je i Fiskalni savet pohvalio, jeste da je država ove godine ogroman iznos sredstava uložila i planira se u narednom periodu, kada je u pitanju zdravstveni sektor. Zahvaljujući ovim pravovremenim odlukama, mi smo dobili u roku od četiri meseca jednu bolnicu, za desetak dana druga bolnica u Kruševcu, a to je mesto odakle ja i moja koleginica iz klupe dolazimo. To će svakako biti doprinos daljem razvoju našeg zdravstvenog sistema, jer kada se završi ova pandemija i borba protiv korona virusa, ti objekti, ta infrastruktura, ta oprema ostaje, postaje sastavni deo zdravstvenog sistema i upotrebiće se u druge svrhe da bi se zdravlje građana očuvalo, koje je jako bitna komponenta kada pričamo o razvoju ekonomije.

Preko 2,8 milijarde evra je zaista impozantna cifra koja će se uložiti u razvoj naše zemlje, a kao osoba iz Kruševca posebno mi je drago da se u budžetu izdvaja Moravski koridor koji će biti najsavremeniji autoput, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. U potpunosti je digitalan i omogućiće za čitav taj kraj, duž sliva Zapadne Morave, koji ima oko pola miliona građana, da se razvija, jer taj autoput nije samo asfalt koji ćemo staviti i omogućiti da od tačke A do tačke B prolazimo. On sa sobom ima prateće komponente.

U pitanju su i ekonomske zone, odnosno industrijske zone koje će se formirati, a kada govorimo o mom kraju, u pitanju su zapravo zone između Kruševca i Ćićevca, između Kruševca i Trstenika, koje su takođe jako bitna stvar kada je u pitanju razvoj ekonomije, kada je u pitanju razvoj preduzetništva, posebno kod mladih ljudi, a to je jedan od akcenata koje je država stavila u narednom periodu.

Takođe mi je drago da imamo i komponentu kada je u pitanju Ministarstvo pravde da se kreće sa pripremom projekta izmeštanja zgrade suda u Kruševcu iz centra jedan u centar tri, gde će zapravo u toj palati pravde biti obuhvaćeni svi sudovi u Kruševcu, i viši i opštinski i prekršajni.

Zapravo, hoću da kažem da, kada pogledamo Kruševac kakav je bio pre 2012. godine i sada, Kruševac je do 2012. godine imao samo jedan centar, iako je po planu razvoja grada on trebao da ima centar jedan i centar dva, to je Trg kosturnica. Tek sa dolaskom Aleksandra Vučića i Bratislava Gašića kao gradonačelnika, Kruševac je uhvatio zamah i počeo da se razvija, tako da danas mi ne govorimo samo o razvoju centra dva, koje je već zaista mesto i za odmor ljudi, koji je i te kako razvijeno, već i o centru tri, tj. naselju Stari aerodrom, koji se uveliko gradi, gde je izgrađeno šest novih saobraćajnica, gde su investitori već kupili plačeve i počeli da izgrađuju svoje poslovno-stambene objekte, a jedno od značajnih delova biće svakako i nova Palata pravde, tako da će dobar deo života grada da se premesti i u centar tri. Ovo je jedan primer uspešne saradnje države i lokalne samouprave na ovom projektu, zajednička saradnja.

Vidimo da je budžetom planirano i povećanje penzija od 5,9% po švajcarskom modelu, da imamo porast zarada i u zdravstvenom sektoru i u javnom sektoru. U zdravstvenom sektoru prvo 5%, a u javnom sektoru u početku, u januaru, 3,5%, zatim u aprilu 1,5%, što je važna komponenta, jer pored borbe za očuvanje zdravlja naših građana, jedna od stavki koje ovaj budžet nama govori jeste da će se država dalje boriti za očuvanje pre svega domaće tražnje, odnosno domaće potrošnje, koja je takođe jedna od bitnih komponenti razvoja ekonomije i razvoja same naše privrede.

Bitno je napomenuti da imamo povećanje minimalne cene zarada sa 172,5 dinara na 183,9 dinara. Takođe, bitna mera koju država sprovodi i koja govori o kontinuitetu politike, to je poboljšanje poslovnih uslova za privlačenje investitora, tako da je država povećala minimalni iznos zarade, odnosno neoporezivi iznos zarade sa 16.300 na 18.300 dinara, što je stimulans privrednicima, odnosno smanjuje njihove troškove. Prosto, daje im povoda da taj novac ulože u investicije, u razvoj, itd.

Ono što je isto bitno da kažem je da budžet govori i o razvoju ekonomije bazirane na znanju. To je nešto što izdvaja zemlje koje se razvijaju danas u odnosu na druge zemlje, a to je da se država bori da svoje stručnjake, svoje mlade ljude ovde zadrži. Zbog toga su u prethodnom periodu izgrađeni naučno-tehnološki parkovi, izgrađeni su start-ap centri i to je nešto što će država i ovim budžetom u narednom periodu da finansira.

Sve ovo što je prognozirano je posledica zapravo kredibiliteta koje i ove institucije, koje nosioci ovih funkcija, kao što je i ministar tu, kao što i predsednik Republike imaju, a to je zapravo poverenje građana. Zbog čega? Zato što su ono što je obećano i ostvarili u prethodnom periodu.

Samo da se vratimo, čisto jedna statistička i komparativna analiza, ako gledamo i procenat nezaposlenosti, a to je inače statistika koja je svima javno dostupna, videćemo da je do 2012. godine procenat nezaposlenosti u Srbiji bio 23,9%. Mi smo u ovom periodu ne samo smanjili tu nezaposlenost konačno na jednocifren broj, već je on, kao što je ministar rekao, u trećem kvartalu ove godine, kada smo se i dalje borili sa pandemijom, iznosio 7%, što je zaista odličan uspeh.

Pogledajmo samo kako imamo trend rasta zarada, tako da i cilj koji je stavljen pred nama, da prosečna zarada u Republici bude 500 evra je ostvaren u ovoj godini.

Imamo rast prosečnog iznosa penzija. Kada je u pitanju javni dug, država se uspešno sa time borila i da nije bilo ove pandemije, nastavio bi se trend smanjenja javnog duga, koji je svakako, i sa svim ovim merama koje su sada preduzete, ispod onih 60% koje je Mastrihtskim sporazumom i Mastrihtskim kriterijumima predviđeno, a što neke zemlje EU ni sada ne ispunjavaju, već su zapravo njihovi dugovi otišli znatno više od jednog bruto-domaćeg proizvoda njihove države.

Pričali smo i vezano za realizaciju budžeta za 2019. godinu. Mi smo imali 2019. godine realni rast privrede od 4,2%, dok smo u periodu kada je bila prethodna ekonomska kriza, što bi poslanik Arsić rekao – koja je bila mala beba u odnosu na ovu, imali, nažalost, značajan pad. Tadašnji nosioci vlasti su govorili da je ta kriza šansa za Srbiju, a zapravo je bila šansa da se Srbija uništi.

Ono što je isto bitna komponenta kada su u pitanju privlačenje investicija i što investitori vole, a to je stabilnost makroekonomske države, a o tome govore zapravo dva pokazatelja. Jedan jeste devizni kurs, koji je danas dugi niz godina stabilan i govori zapravo iznos inflacije koji je u 2019. godini iznosio 1,7%. Samo ću čisto zbog građana podsetiti da je 2008. godine ona bila 11,7% a 2012. godine je bila 7,8%. Tako da je i ovo jako bitna komponenta i rezultat rada i predsednika Vučića i njegovog tima u prethodnom periodu, zbog čega oni i imaju taj kredibilitet i zbog čega možemo slobodno da kažemo da je ovaj celokupan budžet apsolutno realan i ostvariv. Dokaz tome su zapravo izbori koji su održani 21. juna, gde je preko dva miliona birača dalo podršku i predsedniku i nama koji smo bili na njegovoj listi, tako da je to jasan dokaz o tome ko se koliko bori za državu.

Želim da kažem da kada mi ovde diskutujemo, kada iznosimo činjenice i ono što je ostvareno u prethodnom periodu i kada, naravno, kao narodni poslanici koji smo glas naroda iznosimo, teme koje interesuju građane, u pitanju su i malverzacije i afere ljudi iz prethodnog režima, dobijamo ne direktne odgovore od njih, ali indirektne, preko njihovih ljudi, u njihovim medijima, kao što je, na primer, ovo ovde, ja ne bih rekao karikatura već žvrljotina, evo, kao što je i ova. Videli ste onu poslednju, kada je u pitanju Narodna skupština, gde se vređa i dostojanstvo Narodne skupštine i dostojanstvo narodnih poslanika, a naravno, i kada se neko od nas usudi da nešto kaže ili spomene ovde protiv njih, bivamo prozivani i na društvenim mrežama, gde, gle čuda, što su prethodne kolege rekle, dobija se „srednji prst“ i to su zapravo njihovi argumenti, to je njihova politička borba.

Kada pogledate te njihove tzv. argumente, jasno je zapravo o čemu se radi. Radi se o tome da ovde samo ispoljavaju mržnju, da govore o svom mentalnom sklopu i da zapravo nemaju želju da uđu u političku borbu na jedan fer i korektan način koji podrazumeva diskusiju i razmenu mišljenja i argumenata.

Ono što ja prosto hoću da kažem da mi kao narodni poslanici svakako se nećemo uplašiti na ovakav vid njihovog ponašanja, posebno danas, kada je Međunarodni dan ljudskih prava. Ovo je jedno od bitnih stvari, jer očigledno da mi nemamo prava da iznosimo naša mišljenja, da samo oni imaju pravo i to na ovakav vulgaran način da to čine, prosto da kažem da ćemo mi nastaviti da radimo naš posao u skladu sa svim zakonima i da ćemo biti taj glas naroda i da ćemo apsolutno sve ono što i naše građane interesuje ovde iznositi, poštujući naravno Poslovnik o radu.

Samo bih iskoristio priliku na kraju da, pošto eto, oni se bave uvredama i pošto nas gađaju uvredama, da citiram moju uvaženu koleginicu Draganu Barišić koja često zna da kaže: "Kada oni uvredom na Vučića i nas, mi ćemo njima uzvratiti pobedom". To smo 21. juna uradili, to ćemo raditi svaki naredni put. Hvala.

Hvala narodnom poslaniku Tomiću.
Kao što ste vi najavili, koleginica iz Kruševca, reč ima dr Dragana Barišić.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zaista danas je pred nama jedna jako bitna tema, tema u pojedinostima koja je vezana za budžet Republike Srbije i jednostavno svi smo mi svesni koliko je toga urađeno u prethodnom periodu.

Znate i sami da smo 2012. godine nasledili državu koja je bila pred bankrotom i mene uopšte ne čudi nervoza ovih koji bi na silu da uđu u ovaj dom, dom Narodne skupštine, pa eto, kao što rekoše kolege i koleginica Božić i Tomić i svi ostali, ne libe se da na najmonstruozniji način napadaju ne samo predsednika države, gospodina Vučića, ne naše ministre, već i sve nas koji sedimo u ovom visokom domu.

Ja, prosto, slušajući danas koleginicu Sandru Božić, morala sam da se javim i da podsetim naše građane kada je u pitanju "potrčko" gospodina Jeremića, Miroslav Aleksić, bivši kolega iz poslaničkih klupa, ali i sugrađanin iz susedne opštine, opštine Trstenik, pošto ja dolazim iz Kruševca.

Naime, to je čovek koji je prevarant u svakom smislu i on je pre dva dana našao da kritikuje budžet Republike Srbije, našao je da kritikuje ministra Malog, a taj čovek za vreme vladavine, a do 2016. godine je bio predsednik opštine Trstenik, ojadio je Trstenik da jednostavno, evo već četiri godine kolege se bore da povrate tu opštinu i da je vrate sa ruba propasti.

Morala bih građane da podsetim, pričala sam više puta u ovom domu, ali ipak treba podsetiti i šta je sve u stanju taj čovek da uradi. Taj čovek sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno za sprečavanje korupcije sada i u vreme kada je bio predsednik opštine primao je platu, brinuo je samo o svom ličnom budžetu, ne o budžetu građana Republike Srbije i građana opštine Trstenik, pa je imao nadoknadu kao predsednik opštine 107.216 dinara - u to vreme do 2016. godine.

Inače, tada je opština Trstenik bila jedna maltene devastirana opština i tek po nalogu Državne revizorske institucije je smanjio mizerno tu platu. U to vreme bio je član Nadzornog odbora, Fabrike maziva Kruševac, mesečno je primao 40.258 dinara, član Upravnog odbora Javnog preduzeća „Nacionalni park – Kopaonik“ mesečno 17.355 dinara, na sve ovo.

Pre dolaska na mesto predsednika opštine Trstenik za njega je izmišljeno mesto i to direktorsko mesto u Direkciji za planiranje i izgradnju Trstenik - 72.000, a pre toga izmišljeno mesto u javnom preduzeću „Počekovina“, odakle jeste. Podsetila bih i to naše građane da je taj čovek, koleginica Sandra je to već govorila, ne samo obezbedio sebe, već je ubacio u svu tu priču i tasta Ljubišu Kneževića i taštu, koje je postavio na mesto predsednika jednog Nadzornog i drugog Upravnog odbora „Prve Petoletke“. Znate i sami dokle je došla ta fabrika.

Do nije bilo gospodina Gašića, gradonačelnika Kruševca u vreme od 2012. godine do 2014. godine, posle ministra odbrane, sadašnjeg direktora BIA, da vrati i „Prvu Petoletku“ kao ministar odbrane i da oživi sve to zaista ne znam šta bi bilo sa Trsteničanima i uopšte sa građanima Trstenika.

Koliko je njegovo poverenje, to su mu pokazali građani Trstenika, gde je na izborima u Medveđi dobio dva glasa. Znači, ne 2% već, dva glasa. Znači, nisu ga glasali ni bukvalno oni iz biračkog odbora, već neki slučajni prolaznici.

Koliko je on bio ozbiljan i njegove kolege iz kluba, govori i to da su za budžet 2016. godine predlagali amandmane gde su želeli da Deda Mraz uđe kroz dimnjak u Skupštinu. Toliko su oni bili ozbiljni, a zamislite samo kakvi bi bili kada bi ne daj Bože došli na vlast.

O tome šta je radio sa tastom, Sandra je već spomenula. Znači, osnovali su Fond za unapređenje ljudskih resursa i u sred zime je on kao predsednik opštine Trstenik izdvajao sredstva u milionima da se preko tog fonda obezbede navodno nadoknade za ljude koji će preko privremeno povremenih poslova čistiti zelenilo u Trsteniku u sred zime. Zaista čudno.

Još kada je gospodin Aleksić u pitanju, ja moram da podsetim i to da je u sred pandemije, znači kada su se građani Srbije borili i kada se još uvek borimo, kada je država reagovala na adekvatan način, kada se predsednik Republike založio da nabavi sve ono što je potrebno, zajedno sa Vladom Republike Srbije, preko svojih poslušnika iz Trstenika počela je priča da će se navodno u prostorije „Prve Petoletke“ naseliti migranti po nalogu direktora BIA.

Ljudi koji su preplašeni zbog opake korone koja je oko nas i jednostavno svi uz pojačane mere, odgovornosti i opreznosti, moramo da se borimo sa tom pošasti i naravno uz dobar odgovor države uspevamo da se izborimo bolje nego mnoge zemlje u Evropi, mene sada ne čudi što mu se previđala BIA pre par godina pa i tada izmislio da mu je navodno BIA poslala dron na terasu. Inače, baš za taj dron se pohvalio kako ga ima u, čini mi se, katalogu „Ideje“ ili ne znam kog marketa. Kada su ga pozvali novinari i pitali u vezi toga on je rekao – pa malo sam se šalio. Čovek od 40 i kusur godina se šali sa takvim stvarima.

Kada je o njemu reč imala bih o tome da pričam mnogo. Da ne dužim previše. Znate i sami da je od Ministarstva poljoprivrede uzeo traktor po subvencijama, a to ministarstvo je više puta iz ove sale pljuvao.

Ono što moram da dodam, pošto zna sada da dođe ispred zgrade Skupštine i da drži konferencije za novinare, da kritikuje ovaj budžet, a znamo kako je radio on dok je njegova stranka bila na vlasti, sada mu je verovatno krivo što više ne sedi u ovim klupama i ne može da se upisuje, da ne dolazi na sednice, a da se redovno upisuje, držeći konferencije u holu. Sve je to dokumentovano. Mogu kolege snimatelji i da pokažu. Znači, u prethodnom mandatu je redovno dolazio, držao konferencije u holu, gledao da iznese svakakve neistine bilo za ministarstva određena, bilo za određene ličnosti koje su mu trn u oku, a da u ovu salu ne uđe i da ne radi u interesu građana koji su mu eto dali koliku toliku podršku tada kada je bio ovde.

Još nešto što se tiče ove pošasti koja nas je zadesila, 28. aprila ove godine je izjavio da rezultati u borbi protiv korona virusa u Srbiji su najslabiji na Balkanu. Ja bih njega obavestila da to nije istina i da je možda rezultat i Ministarstva zdravlja i Republike Srbije i sve ono bilo loše kada je vladala stranka kojoj je tada pripadao, jer je on menjao stranku kako je stigao i na kraju je prodao Jeremiću da bi bio njegov potpredsednik. Obavestila bih ga da u Srbiji sada zdravstveni sistem na 16 mestu, a kada je njegova stranka bila na vlasti, G17 plus, i njegov ministar Srbija nije bila ni u konkurenciji.

Još nešto, sada imamo uslove da lečimo u našoj zemlji i naše građane i da otvaramo i kovid bolnice i sve ostalo, a dok je njegov ministar bio na tom mestu Ministarstva zdravlja iz stranke kojoj je pripadao i Aleksić išao je za rutinsku operaciju u inostranstvo. Toliko o tome.

Mislim da je građanima zaista jasno, a i samom Aleksiću i svima onima koji dolaze iz toga saveza za propast Srbije da ih građani ne žele i zbog toga se i ponašaju ovako i ne znaju jednostavno šta više da rade.

U danu za glasanje, gospodine ministre, mi ćemo svakako podržati ovaj budžet i mislim da je sa pravom ovaj amandman prihvaćen, ostala dva, a da je ovaj amandman na član 8. odbijen sa pravom. Tako da vam želim da nastavite još brže, još jače, još bolje za našu Srbiju, a ovi gubitnici svakako su otišli tamo gde im je mesto, na političko smetlište. Hvala.