Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog zakona o socijalnoj karti koji je od izuzetne važnosti za efikasnije funkcionisanje sistema socijalne zaštite, kao i centara za socijalni rad i drugih ustanova socijalne zaštite.

Posebnu pažnju pridajem ovom predlogu zakona, obzirom da sam svoje prvo radno iskustvo stekla upravo radeći u Centru za socijalni rad u Somboru, gde sam tokom svog višegodišnjeg radnog staža prošla kroz sve oblasti rada kojima se ova ustanova bavi.

U neposrednom radu sa različitim kategorijama socijalno ugroženih pojedinaca i porodica jasno sam uočila određene poteškoće koje su se nametale upravo zbog izostanka relevantnih podataka i evidencija o socijalno ugroženim licima.

Verujem da će zakon o socijalnoj karti predstavljati jedno adekvatno i efikasno rešenje za probleme sa kojima se susreću ustanove socijalne zaštite u radu sa socijalno ugroženim pojedincima i porodicama.

Ovim zakonom se uređuje uspostavljanje baze socijalno-ekonomskog statusa svakog stanovnika Republike Srbije. Ona predstavlja jedinstvenu centralizovanu i povezanu evidenciju u oblasti socijalne zaštite. Ona je takođe zvaničan izvor podataka o socijalno ugroženim licima koji će biti obuhvaćeni ili su već obuhvaćeni nekim vidom socijalne zaštite.

Baza će svakako omogućiti jedan integrisan pristup u radu koji će značajno olakšati i ubrzati proces ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite za svakog korisnika.

Kada govorimo konkretno o socijalnoj karti, ona obuhvata sve relevantne podatke o pojedincu i sa njim povezanih lica i upravo na osnovu tih podataka se definiše socijalno-ekonomski status. Osnovni cilj toga jeste efikasnije, racionalnije i pravednije sprovođenje socijalne zaštite. Ostvarivanjem ovog cilja obezbeđuje se i proaktivnost u sprovođenju socijalne politike koja je bitan aspekt u funkcinisanju svake države i samog društva.

Ono što mi takođe u Predlogu ovog zakona predstavlja bitnu stavku jeste da će nadležno ministarstvo koristiti ovu bazu radi praćenja i proučavanja stanja i potreba korisnika za planiranje i razvoj sistema socijalne zaštite, za analizu uticaja donetih mera socijalne zaštite, kao i za preduzimanje odgovarajućih mera za prevenciju siromaštva i otklanjanja posledica socijalne isključenosti.

Oblast socijalne zaštite je široka. Delokrug poslova kojima se bave centri za socijalni rad je takođe širok i kompleksan. Stoga verujem u pozitivne efekte primene ovog zakona. Na ovaj način Vlada Republike Srbije prateći politiku predsednika Aleksandra Vučića upravo ukazuje da je svaki građanin ove države bitan član društva, bez obzira na socijalne različitosti.

Svaki ugroženi pojedinac ili porodica nikako ne treba da se oseća marginalizovano zbog toga što su se našli u stanju socijalnih potreba. Predlog ovog zakona je pre svega u interesu naših građana, ali će isto tako značajno uticati na efikasniji, brži i lakši rad zaposlenih u centrima za socijalni rad koji su nosioci poslova u oblasti socijalne zaštite.

Upravo to će i dovesti do efikasnijeg ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite za svakog građanina Republike Srbije. Sprečiće se zloupotreba i omogućiti racionalnija raspodela sredstava, što znači da će socijalnu pomoć dobijati oni korisnici kojima je ta pomoć zaista i potrebna.

Donošenjem zakona o socijalnoj karti postavlja se i pravni osnov za uspostavljanje informacionog sistema socijalna karta. Uvođenje ovog sistema se definiše i kao prioritet rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Svakako da ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Ono što bih na samom kraju svog današnjeg izlaganja spomenula bih jedan primer iz sopstvene prakse radeći u okviru službe za materijalna davanja.

Naime, radi se o četvoročlanoj porodici sa dvoje odraslih ljudi i dvoje dece. Uvidom u podnetu dokumentaciju i terenskom posetom porodice, jasnom sam uočila i videla činjenice koje ne ukazuju na to da se porodica nalazi u stanju socijalne potrebe. Štaviše njihov životni standard je bio i više nego zadovoljavajući. Ista porodica je pokušala da prikrije svoj socijalno-ekonomski status.

Na osnovu svog stručnog nalaza i mišljenja doneto je odbijajuće rešenje centra za socijalni rad. Naravno, podnosilac zahteva se žalio na ovo rešenje. Upravo ovim zakonom smanjiće se broj žalbi na rešenja centra za socijalni rad. Primena socijalne karte će sprečiti zloupotrebe i mogućnost dovođenja u zabludu sistem socijalne zaštite. Na ovaj način sačuvaće se stručnost i integritet zaposlenih u centrima za socijalni rad. Zahvaljujem.

Hvala.
Sledeći je gospodin Vladimir Grahovac. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko.

Danas je na dnevnom redu Predlog zakona o socijalnoj karti za koju je postojala potreba da se donese moglo bi se reći već odavno. Šta je prvenstvena svrha ovog zakona? Ovim zakonom se uređuje uspostavljanje i vođenje objedinjenog registra socijalnih karata, odnosno način pristupanja, sadržina, obrada podataka, kao i ostala pitanja od značaja za njihovo vođenje.

Socijalna karta je jedinstveni registar koji sadrži podatke o pojedincu i sa njim povezanih lica, o socijalno-ekonomskom statusu, podatke o vrsti prava i usluga iz socijalne zaštite koje lice koristi ili je koristilo, kao i podatke o službenim licima koja su vodila, odnosno odlučivala o pojedinačnim pravima.

Cilj uspostavljanja socijalne karte je postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalnoj-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica i koja omogućava utvrđivanje činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne politike, a posebno radi efikasnijeg ostvarivanja prava i usluga socijalne zaštite i pravednije raspoređivanje socijalne pomoći.

Kada se bude uspostavio ovaj sistem u elektronskom obliku, u čijoj će bazi podataka biti povezani podaci iz centralnog registra stanovništva, organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, registrima iz MUP, iz organizacija nadležnih za poslove zapošljavanja, poreske uprave, Republičkog geodetskog zavoda, stvoriće se najpreciznija moguća slika o socijalnom statusu u kojem se pojedinac u tom trenutku nalazi.

Svedoci smo svi da su u pojedinim slučajevima socijalnu pomoć dobijali i građani koji na realnim osnovama na to nisu imali pravo, dok sa druge strane naši sugrađani često i zbog neinformisanosti, jednostavno nisu koristili prava koja im u svakom slučaju pripadaju. Usvajanjem zakona o socijalnim kartama te situacije će u budućnosti biti izbegnute.

Šta će konkretno doneti formiranje socijalne karte? Obezbediće što veći obuhvat socijalno ugroženog stanovništva uz smanjivanje greški isključenosti doprineće smanjivanju neopravdanog dodeljivanja socijalnih davanja, zatim, povećaće transparentnost u dodeljivanju socijalne pomoći, ubrzaće se proces ažuriranja u slučaju promene ekonomsko-socijalnog statusa pojedinca.

Ova karta će takođe pružiti ujednačavanje podataka koji se koriste u postupcima vezano za socijalnu zaštitu, kao i pružanje podrške pri kreiranju sveukupne socijalne politike u našoj državi. Implementacija sistema socijalnih karata sastoji se iz dva segmenta – izrade pravne regulative, odnosno donošenja ovog zakona i podzakonskih propisa i izrade informacionog sistema, odnosno registra socijalnih karata. Zato je od veoma velike važnosti da ovaj zakon usvojimo i krenemo ubrzano u realizaciju formiranje socijalnih karti.

U Predlogu zakona se definišu i organi koji će koristiti podatke koji se obrađuju u socijalnoj karti, kao što su organi nadležni za sprovođenje socijalne zaštite, centri za socijalni rad, jedinice lokalne samouprave koje obavljaju poverene poslove, ministarstvo, nadležni organi autonomne pokrajine, nadležni republički organ za sprovođenje aktivnosti unapređenja socijalne zaštite i drugi organi uprave i institucija u skladu sa zakonom.

U tom smislu ja bih apostrofirao značaj mesnih zajednica kao organa koji je neposredno u komunikaciji sa građanima i koje su često bolje upoznati sa socijalno-ekonomskom situacijom stanovnika tog naselja ili dela grada ili opštine, od nekih viših organa uprave ili socijalnih ustanova. Boljim iskorišćavanjem institucija koje su u direktnoj i neposrednoj komunikaciji sa građanima došli bismo na najpreciznijih podataka o socijalnom statusu stanovništva.

Mesne zajednice neretko budu prva vrata socijalno ugroženih stanovnika na koje oni imaju priliku da zakucaju i dobiju informaciju, u krajnjoj liniji i urgentnu pomoć. Iz tog razloga treba voditi računa da se prilikom sprovođenja ovog zakona i ovaj najniži lokalni organ rukovođenja upotrebi u cilju što bolje i pravednije implementacije rezultata ovog zakona o socijalnim kartama.

Potreba za postojanjem tačnih podataka putem socijalnih karata bi se mogla slikovito primeni recimo u primeru situacije kada se dešavalo da članovima biračkih odbora koji su bili u statusu nezaposlenog zbog tog jednodnevnog angažovanja bude prekidan status nezaposlenog lica, pa su te osobe morale ponovo da se prijavljuju na tržište rada.

Kada smo već kod građana koji su učestvovali kao članovi biračkih odbora na prethodnim izborima, prosto mi je nepojmljivo da još niko nije reagovao na bezobzirne optužbe lidera pojedinih stranaka, da su ti ljudi učestvovali, po njihovim rečima, u nekakvim sumnjivim poslovima tokom izbornog dana.

Podsetiću vas, dame i gospodo poslanici, da je u prethodnom izbornom ciklusu učestvovalo preko 20 političkih organizacija koje su u velikoj meri iskoristili pravo i predložile članove proširenih sastava biračkih odbora na oko osam i po hiljada biračkih mesta širom Srbije, a radi se o strankama različitog spektra od radikala, socijalista, DSS-a, stranaka mađarske, albanske nacionalne manjine, Ugljaninove stranke, stranke Sergeja Trifunovića.

Pored predstavnika svih tih političkih opcija bilo je tog dana prisutno i oko 50 hiljada članova stalnog sastava biračkih odbora. Sve u svemu nekoliko desetina, pa i stotina hiljada ljudi, predstavnika najrazličitijih političkih stranaka, brinulo se tog dana o ispravnosti biračkog procesa. Sada, Vuk Jeremić kao prioritet svoje politike, predlaže 17 hiljada kontrolora na biračkim mestima.

Dakle, za dolazak na vlast građanima Srbije taj čovek ne nudi bolju ekonomsku politiku, više investicija, jačanja putne ili železničke infrastrukture, povećanje plata ili penzija. Ne, on nudi, kao prioritet, 17 hiljada kontrolora da ih ne bi pokrali na biračkim mestima.

Ja sam iskreno pomislio da je taj čovek u trenutku razočaranja u veliku izlaznost, podsetiću vas na prethodne izbore je izašlo oko četiri ili pet procenata manje birača nego na prethodnim parlamentarnim izborima što zbog pandemije, što govori kada se svi pripadnici opozicije saberu, otprilike to dolazi do njihovog rezultata koji mogu da očekuju.

Pretpostavio sam da Jeremić je izrekao tu izjavu razočaran velikim odzivom građana Srbije na tim izborima. Međutim, Vuk Jeremić nedavno ponavlja tezu da će opet biti pokradeni izbori ukoliko on ne obezbedi 17 hiljada njegovih svetaca. Da li je on svestan da time bezobzirno vređa nekoliko stotina hiljada ljudi koji su tog dana bili na tim izbornim mestima? U proseku njih preko 20 po biračkom mestu. On praktično optužuje desetine hiljada naših sugrađana da su nešto pokrali. Tog dana su se na izbornim mestima bili naši sugrađani, naše komšije, bake, dede, studenti, obični mali ljudi totalno različitih političkih uverenja. A, taj čovek ih svesno optužuje da su učestvovali u nečemu nečasnom, da su se na nekom biračkom mestu sastavili predstavnici, na primer Radulovića, Šapića, Sergeja, Zelenovića, Velje Ilića, Ugljanina, zajedno sa predstavnicima vlasti i dogovorili su se da urade šta?

Sramotno je što jedan čovek koji pledira da postane važan politički faktor na prostoru Srbije na taj način optužuje građane naše zemlje da su bili deo neke nečasne radnje, bez obzira što i sam zna da to u stvarnosti nije moguće da se desi.

Morao sam da se osvrnem na ovaj detalj pošto u brojnim razgovorima sa ljudima koji su tog dana bili na biračkim mestima, a među njima ima i građana koji nisu simpatizeri vladajućih struktura, takođe dolazi do nezadovoljstva stavom koji prezentuje ovaj političar u svojim javnim nastupima.

Sve u svemu, sa zadovoljstvom očekujem usvajanje predloženog zakona i uspostavljanje precizne evidencije socijalno najugroženijeg sloja našeg stanovništva, a time i veće mogućnosti za pomoć koja je takvim licima u svakom slučaju i pripadaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća na listi je koleginica Ivana Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku da pre tri dana čujemo rezultate rada u prvih sto dana Vlade Republike Srbije. I građani Srbije znaju koliko smo postigli u prethodnom periodu, a isto tako znaju da smo sve to radili u vanrednim okolnostima. I pored toga Srbija je 2020. godinu završila sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi i cilj nam je da 2021. godinu završimo kao jedna zemlja u prve tri ili prvih pet u Evropi. I to jeste izazov sa kojim se suočavamo i to je nešto na šta smo počeli da se navikavamo.

Nama je za mnogo toga cilj da budemo broj jedan. I konačno navikavamo se da razmišljamo o sebi kao o pobednicima, iako je, verovali ili ne, nekima teško da to priznaju. I ne samo da im je teško, oni naprotiv i rade protiv Srbije, da se Srbija vrati na pozicije na kojima je bila pre 2012. godine. Zamislite, i svetski mediji i visoki evropski zvaničnici o kojima su danas i moje kolege govorile konstatuju činjenicu i čestitaju Srbiji na načinu na koji se sprovodi vakcinacija, dok se ovde, mogu da kažem, utrkuju ko će više voditi negativnu kampanju protiv Srbije i osporavati sve što se ovde radi.

Mi smo navikli da oni osporavaju i otvaranje fabrika. Navikli smo da osporavaju i izgradnju puteva i auto-puteva, iako se i sami voze tim putevima. Verovatno je tim putevima samo mana što ih je napravio predsednik Aleksandar Vučić. Takođe, navikli smo da osporavaju i najveće gradilište u ovom delu Evrope, to je Beograd na vodi, iako tamo odlaze i kupuju stanove, iako tamo odlaze da šetaju i da koriste ugostiteljske objekte i tržne centre. Takođe, imali smo strašnu negativnu kampanju i osporavanje izgradnje kovid-bolnica, kada se naš zdravstveni sistem lavovski borio za očuvanje života naših građana.

Onda dolaze na red i vakcine, osporavanje vakcina. Tako da, evo, ja ću vas podsetiti na jednu stvar. Krajem decembra 2020. godine, dakle, pre mesec i po dana, Dragan Đilas piše pismo Evropskoj uniji. Verovatno svrhu postojanja i opravdanja postojanja Evropske unije prepoznaje samo kada treba da se žali na svoju zemlju, on piše pismo Evropskoj uniji, međutim, između tih ostalih banalnosti koje su navedene tamo pominje kako u Evropi počinje da se realizuje plan vakcinacije, a kako u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada, kako, na koji način će se sprovoditi vakcinacija, kako se ovde konstantno širi konfuzija i, zamislite, strah među ljudima. I onda on, sav tako uplašen, konfuzan, zbunjen, odlazi juče na Sajam i prima rusku vakcinu. Sad bi verovatno bilo fer da napiše pismo, odnosno korektno da napiše pismo Evropskoj uniji, pa da kaže – evo, ja sam primio vakcinu, birao sam koju ću vakcinu da primim u svojoj zemlji u Srbiji, ali i kakva je organizacija bila. Ali, to nije u njegovom stilu, jer je sramoćenje zemlje način za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Ali građani Srbije jasno i nedvosmisleno se izjašnjavaju koje rukovodstvo žele, ko je predsednik koji je ozbiljan državnik, i to govore, evo, nedavno smo imali priliku da se uverimo, sa podrškom od preko dva miliona glasova. Da predsednik Aleksandar Vučić čvrsto stoji iza svojih reči, vodeći se jasnim principima, među kojima je i borba protiv mafije, imali smo priliku da se uverimo u prethodnim danima. Hapšenjem kriminalne grupe od pre nekoliko dana pokazali smo da imamo jaku državu. Država je pokazala sposobnost, ozbiljnost i odgovornost i zaista možemo reći sve najbolje reči i pohvalu za organizaciju i saradnju tužilaštva, BIA i policije.

I opet na sve ovo Dragan Đilas putem medija kojima on upravlja, a podsetićemo građane Srbije da ti mediji nisu registrovani u Srbiji i opet ćemo podsetiti građane Srbije da ti mediji ne plaćaju porez u Srbiji, on na tim medijima ismeva, izigrava i minimalizuje to što se radi. Ovo je smešno u odnosu, verovatno, na razbojništvo, kriminal, napad i destabilizaciju Srbije koja je bila do pre nekoliko godina i verovatno je ovo smešno, a za pohvalu je to što se oni slikaju sa predstavnicima kriminalnih grupa, što se oni slikaju sa narko-dilerima i što im oni sede u prvim redovima na njihovim stranačkim skupovima.

Ali, kao što sam rekla, Srbija ima odgovorno rukovodstvo, ima predsednika koji brine 24 sata o svojim građanima i o svojoj državi. Ovde je jako važno da napomenemo kada govorimo o socijalnim kartama da će država izaći sa predlogom paketa pomoći za građane i za privredu i taj paket je vredan 2,5 milijardi evra.

Želim da podržim predlog Vlade Republike Srbije i trud i rad i napor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je ponosno na činjenicu da je prvih sto dana nakon dugo, dugo vremena uspelo da izgradi ovakav jedan predlog i da uputi Narodnoj skupštini, a čiji je cilj unapređenje kontrole socijalnog davanja.

Ali generalno moramo istaći i nadam se da ćete se saglasiti sa mnom da je Srbija dosta toga radila na poboljšanju životnog standarda i na poboljšanju generalno socijalne slike. Imamo tu i elemente koji se odnose na povećanje minimalne cene rada, na povećanje prosečne plate, imamo cilj koji želimo da dostignemo do 2025. godine i mi iz godine u godinu stremimo ka tom cilju, dakle, povećanje penzija. Penzije danas u Srbiji ne samo da su redovne, stabilne, one se i povećavaju iz određenog perioda u određeni period. Tako i tokom pandemije Srbija se bori ne da očuva, nego da podigne životni standard i uz sve to uspeli smo da dovedemo i nivo nezaposlenosti na istorijski minimum. Takođe u skladu sa planom „Srbija 20-25“ mi želimo da imamo taj nivo nezaposlenosti kakav je u Evropi. Očekuje se i usvajanje strategije zapošljavanja i sigurna sam da ćemo mi sa takvom strategijom uspeti da dostignemo taj naš zacrtani cilj.

Korona ostavlja trag na sve zemlje, neke je i razorila, ali uz odgovorno rukovodstvo koje sprovodi program SNS i predsednika Aleksandra Vučića Srbija je snažna, ona ne samo da se bori, ona i pobeđuje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani građani Srbije, pred nama je danas važan Predlog zakona o socijalnoj karti i smatram da je to najbolji način da se targetiraju oni kojima je pomoć potrebna.

Ovim zakonom nastavljamo uspešan proces digitalizacije u svim sferama društvenog života i to je predstavljalo agendu Vlade predsednika Aleksandra Vučića od 2014. godine, kao i Vladu Ane Brnabić. Takođe, ovo je najbolji način da se budžetska sredstva koriste na najbolji mogući način i što efikasnije u borbi protiv siromaštva. Dakle, dobro je da imamo jedan ovakav zakonski okvir, da imamo jedan ovakav sistem koji je digitalizovan i uz pomoć kojeg ćemo građane osloboditi komplikovanih administrativnih procedura.

Da bi građani Srbije jasno razumeli o čemu se radi, dakle, neće biti neophodno da se u sistemu socijalne zaštite za određene stvari iz te oblasti aplicira, već će građani po automatizmu dobijati ono što im sleduje i ono što im pripada. Čitajući zakon o socijalnoj karti, mogu da kažem da sam siguran i da smatram da će građani Srbiji biti zadovoljni ovakvim zakonskim rešenjem jer sve što SNS radi, radi za dobrobit, za interes svih građana Republike Srbije.

Zakon takođe omogućuje dobru koordinaciju i povezanost sistema socijalne zaštite sa drugim sistemima, sa institucijama državne uprave kroz korišćenje njihovih jedinstvenih podataka, naravno, sa ciljem pravilnog određivanja socijalno-ekonomskog statusa pojedinaca i sa njima povezanih lica. Takođe, zakon dokazuje i pokazuje rešenost Vlade Republike Srbije da se izgradi jedan tačan sistem podataka „socijalna karta“ koji će omogućiti, kao što sam rekao, pravilnu i pravovremenu mogućnost da se utvrdi socijalno-ekonomski status lica koja su povezana i koja ostvaruju prava iz oblasti socijalne zaštite, kako bi na vreme ostvarili svoja prava i određene usluge.

Dakle, kada pogledamo kako je ovaj zakon koncipiran, kada pogledamo njegovu suštinu, kada pogledamo cilj ovog zakona, kada pogledamo modernizaciju koju ovaj zakon sa sobom nosi, možemo slobodno da kažemo da ovo predstavlja ozbiljan iskorak u sistemu reforme socijalne zaštite.

Svakako ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer smatram da je važno da kao stranka realne nacionalne politike pratimo društveni i tehnološki razvoj u svim oblastima društvenog života i da idemo ukorak sa vremenom i svetom. I to je upravo prepreka i odbrana od autošovinističke lažne elite koja ima uporište u strankama bivšeg režima.

Imali smo priliku da u prethodnom periodu vidimo kako izgleda njihov ideološki obrazac i paradigma njihovog političkog delovanja kroz protivljenje podizanja spomenika Stefanu Nemanji, kroz priču o formiranju nekakvog ministarstva za izbore, što predstavlja jedan jedini cilj, a to je da se u institucije sistema, u Vladu Republike Srbije, uđe bez političke volje građana Republike Srbije, jer su svesni da ih narod jednostavno na izborima neće, zbog katastrofalnih ekonomskih i političkih odluka koje su doneli u periodu od 2000. do 2012. godine, kada su bili u prilici i u situaciji da upravljaju ovom zemljom.

Smatram da je to tipičan pokazatelj nepoznavanja karaktera srpskog naroda i siguran sam da će građani Srbije jasno prepoznati njihove manipulativne političke veštine.

Želim da iskoristim priliku da skrenem pažnju javnosti, da skrenem pažnju građani Srbije na sve laži i da ne nasedaju na laži pripadnika lažne autošovinističke elite, tu mislim pre svega na Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Mariniku Tepić, da ne nasedaju na sve one stvari koje oni govore o procesu i postupku vakcinacije gde smo apsolutni lideri u Evropi, da ne nasedaju na njihove laži kada govore o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, da ne nasedaju na njihove laži kada govore o nekakvim platformama u budućem međustranačkom dijalogu, jer jedini njihov cilj jeste da se ospori političko delovanje predsednika Aleksandra Vučića i da mu se zabrani da govori i da učestvuje na narednim izborima.

To se jednostavno neće dogoditi. To nećemo dozvoliti zbog građana Srbije koji veruju u platformu koju ima SNS, a naša platforma jesu naši rezultati koje smo ostvarili od 2012. godine do danas. Naša platforma jesu svi oni zacrtani ciljevi i sve ono što smo predvideli za građane Srbije kroz Investicioni plan „Srbija 2025“, a to je da prosečna plata u Srbiji 2025. godine iznosi 900 evro, da prosečna penzija između 430 i 440 evra.

Vide građani Srbije na koji način se državno rukovodstvo, Vlada Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić bore za njih. Vide kako se borimo za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa, odnosno za KiM, vide kako se borimo i šta smo sve uspeli da uradimo kroz proces i kroz postupak vakcinacije, da kažemo da smo jedna od najorganizovanijih država u Evropi. Vide građani ekonomske rezultate koje smo postigli gde smo apsolutni lideri. Vide građani kako se država obračunava sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

Imam potrebu da kažem da je sasvim jasno da Srbija izgleda fundamentalno drugačije i da je fundamentalno drugačija zemlja u odnosu na stanje koje smo zatekli 2012. godine.

Imam potrebu da kažem da smatram da je nacionalna opcija u Srbiji evoluirala zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću kroz inovativna rešenja, kroz postupak digitalizacije. To pokazuje podizanje spomenika Stefanu Nemanji u srcu razvojnog projekta, društveno razvojnog projekta „Beograd na vodi“, kroz renoviranje Narodnog muzeja, kroz izgradnju autoputa sa predznakom srpske revolucije u imenu Miloša velikog.

Napadi pripadnika bivšeg režima na sve što je nacionalno, sve što je napredno, sve što je progresivno u ovoj zemlji ne predstavljaju apsolutno ništa drugo do frustraciju poraženih od strane pobednika, tačnije od Aleksandra Vučića koji ih je poslao tamo gde pripadaju, a to je na margine društvene i političke scene u Srbiji.

Progres sa nacionalnim predznakom je novi srpski kod i uticaj autošovinističke lažne elite pripadnika bivšeg režima i stranaka bivšeg režima sve više slabi i u gradu Beogradu. Uporedo sa tim podrška i poverenje SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću u narodu rapidno rastu i to je jednim delom upravo zbog toga zato što smo uspeli da oduzmemo monopol na ideju progresa u društvu toj lažnoj autošovinističkoj eliti koja sebe naziva druga Srbija. Taj monopol više ne postoji zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Hoću da se obratim mladim ljudima u Srbiji i da im kažem da slobodno mogu da budu politički Srbi i da iskazuju svoje političke stavove onako kako to nismo smeli da činimo do 2012. godine i da se priključe naprednim snagama oličenim kroz političko delovanje SNS, jer to je jedina garancija da ćemo nastaviti dalje da snažimo našu ekonomiju, da jačamo naš sistem jer ćemo na taj način uspeti i da širimo naš politički uticaj.

Nema razloga da tako ne nastavimo. Siguran sam da ćemo u narednom periodu, ako nastavimo ovako ozbiljnom i odgovornom politikom da se bavimo siguran sam da ćemo imati prilike da se radujemo velikim ekonomskim i političkim pobedama Srbije, posebno u regionu.

Za kraj, time ću da zaključim, kada govorimo o zakonu koji je danas na dnevnom redu mi smo ti koji otvaramo važne teme u društvu i polazimo upravo od toga šta to savremeno društvo zahteva kao potrebu i kako da kao zemlja na najbolji mogući način pratimo društveni tehnološki razvoj i budemo korak ispred drugih i u borbi protiv siromaštva i u svim drugim oblastima.

Umeju to da prepoznaju svi građani Srbije, umeju to da prepoznaju mladi ljudi u Srbiji i siguran sam da će pružiti poverenje SNS baš iz tih razloga koje sam naveo i na narednim izborima. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Bosiljka Srdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poslanice i poslanici, uvođenje socijalne karte je definisano kao prioritet rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Država je prepoznala značaj i nužnost uvođenja socijalne karte, te je ovo pretočeni u ekspoze programa Vlade Republike Srbije, a koji je predstavljen i u Narodnoj skupštini. U okviru postojeće informativne podrške sistemu socijalne zaštite ne postoje svi podaci niti su podaci koji postoje organizovani na adekvatan način, a postojeća informativna podrška je parcijalna i organizovana kroz više odvojenih informacionih celina i to je osnovni problem danas.

Rad na socijalnim kartama predstavlja objedinjen uvod u podatke o trenutnim i potencijalnim korisnicima. Zakon o socijalnoj karti potvrđuje da je Srbija na putu napretka i boljitka kada je u pitanju socijalna pravda i socijalna zaštita. Ovim zakonom će se uvesti sistem kontrole koji će sprečiti različite zloupotrebe kada su u pitanju socijalna davanja, a svi smo u svojoj sredini svedoci da ih je i te kako ima, ali i omogućiti bolju i pravedniju raspodelu sredstava.

Svi građani treba da budu uvereni da će novac otići u prave ruke, u ruke onima kojima je najpotrebniji i oni koji su najugroženiji. Zakonom je predviđeno formiranje jedinstvene baze podataka korisnika te će ukrštanjem podataka biti moguće da se u svakom momentu zna koliko je sredstava iz budžeta potrebno izdvojiti i na koji način je potrebna njihova preraspodela.

Važno je da napomenem da će ovim zakonom moći da sagledamo strukturu stanovništva, da će pomoć biti dostupna svim građanima i to na jedan efikasniji i jednostavniji način koji će bez obzira na sve teškoće sa kojima se građani suočavaju, počev od nedostatka potrene dokumentacije pa sve do ne informisanosti omogućiti da ostvare prava iz oblasti socijalne zaštite i to po tačno utvrđenim kriterijumima.

Podaci između relevantnih institucija kao što je katastar, centar za socijalni rad, Nacionalna služba za zapošljavanje i druge institucije koje se bave socijalnom zaštitom, zapošljavanjem i osiguranjem, ono što je bitno biće umreženi. Budući da je sadržina jedinstvene baze podataka veoma osetljiva, a i poverljiva, potrebno je da se tačno utvrdi kako će se ti podaci čuvati, ko će sa njima moći da raspolaže u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.

Takva obrada podataka će biti veoma značajna i za samog pojedinca koji više neće morati da odlazi od institucije do institucije, da prikuplja dokumentaciju već će se sve to rešavati po službenoj dužnosti tako što će institucije biti transparentne i razmenjivati podatke.

Suština ovoga da se smanjuje pritisak i na pojedinca i na institucije. Pored pravednije raspodele socijalnih davanja ceo sistem socijalne zaštite će ovim zakonom biti unapređen kroz razvijanje novih programa i novih sistema podrške za posebno višestruko diskriminisane društvene grupe kao što su osobe sa invaliditetom i za starije osobe. Cilj je da niko od građana ne ostane bez pomoći i podrške sistema.

Podaci o korisnicima prava i usluga iz socijalne zaštite ažuriraće se, što je jako bitno, u jedinstvenoj i centralizovanoj bazi, te će biti moguće utvrditi socijalno ekonomski status pojedinca i njima povezanih lica. Pojedinci i građani koji su najosetljiviji i najranjiviji ovim zakonom će postati i najvidljiviji.

Socijalna karta će pokazati uporedne podatke pa će biti jasno koliko korisnici dobijaju sa republičkog, koliko sa lokalnog nivoa, kao i koje su im usluge socijalne zaštite dostupne.

Kontrolom i pravednijom raspodelom socijalnih davanja ista količina novca koja se izdvaja iz budžeta biće na taj način raspoređena uz targetiranje najugroženijih grupa građana. Najjednostavnije rečeno, zakonom o socijalnoj karti predviđena je jasna procedura o pristupanju, korišćenju i razmeni podataka.

Smatram da je važno usvojiti ovaj zakon, kako bismo što pre povezali socijalnu kartu sa registrima i evidencijama intuicija, što nas vodi ka digitalizovanoj Srbiji.

Svakako ću u danu za glasanje podržati i glasati za ovaj zakon.

Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Radojević.

Izvolite.