Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o socijalnoj politici i o ovoj temi socijalnih karata ne možemo da govorimo ako se ne vratimo bar 15 -20 godina u prošlost i ne govorimo o tome šta je uzrok, u stvari, zbog čega mi danas moramo da raspravljamo uopšte o Predlogu zakona o socijalnim kartama, a to jeste jedno nedomaćinsko rukovođenje državom, jedno nedomaćinsko rukovođenje ekonomijom i privrednim razvojem koje se događalo posebno u periodu između 2000. i 2012. godine.
Ono što je jako bitno za građane Republike Srbije to je činjenica da prvi put u proteklih nekoliko godina imamo mnogo više firmi koje su otvorene tokom jedne godine u Republici Srbiji, nego onih koje su zatvorene.
Gotovo je bila tradicija, postala je tradicija da u periodu od 2000. do 2012. godine imamo mnogo veći broj zatvorenih preduzeća nego novih kompanija, novih firmi, novih preduzetničkih inicijativa, novih stranih i domaćih investicija, što u stvari predstavlja preduslov za razvoj jedne zemlje, opšti društveni razvoj i ekonomski razvoj koji jeste preduslov za jednu kvalitetnu, dobru i pravednu socijalnu politiku i socijalnu zaštitu.
Dakle, SNS jeste stranka desnog centra, jeste stranka koja baštini konzervativne vrednosti, liberalnu tržišnu privredu koja jeste jedna stranka koja baštini i promociju nacionalnih osećaja i patriotizma, ali jeste stranka koja je pokazala da, kao stranka desnog centra, može da vodi jednu dobru i kvalitetnu socijalnu politiku koja je zasnovana na konkretnim temeljima i konkretnim rezultatima.
Mislim da je predsednik Vučić upravo otvorio jednu novu eru u političkim odnosima i u politici u Republici Srbiji zbog jedne veoma važne stvari za naše građane i za našu državu, a to je iskrenost i otvorenost prema građanima. Ako želimo da budemo iskreni i otvoreni prema građanima, moramo da kažemo i to da nema socijalne politike, nema dobre i kvalitetne socijalne zaštite, nema dobre i kvalitetne zaštite ugroženih socijalnih i društvenih grupa ako nema snažne ekonomije, ako nema snažne privrede, ako nema dinamičnog razvoja, ako nema investicije, ako nema novog zapošljavanja.
Ko god govori o tome i za govornicom ovde u Narodnoj Skupštini i u svim medijima koji su mu dostupni, ko god govori o nekoj socijalnoj politici koja nije utemeljena na ekonomskom razvoju i na investicijama taj ne govori istinu, laže ovaj narod, laže ove građane i takva vrsta demagogije i takva vrsta populizma više ne prolazi kod naših građana i našeg naroda, nego prolazi ono što je predsednik Vučić utvrdio kao ključ, kao conditio sine qua non politike SNS i naše države još 2014. godine.
To je semafor, to je meritornost, to su rezultati koji mogu da se vide, koji mogu da se izmere, i koji mogu da se izračunaju time koliko ćemo kilometara autoputeva izgraditi, koliko ćemo komunalne i svake druge infrastrukture sagraditi i napraviti i uraditi, koliko ćemo otvoriti novih radnih mesta, koliko ćemo privući stranih investicija, ali i koliko ćemo podstaknuti domaće stanovništvo da pokrene sopstvene privatne i preduzetničke inicijative, da pokrene svoje poslove i da, kako je on to govorio još 2014. i 2015. godine, pokušamo da promenimo, da vidimo problem i u sebi, pokušamo da promenimo mind set, dakle, način razmišljanja i da shvatimo da samo privatna inicijativa, razvoj preduzetništva, razvoj preduzetničkog duha, privatni poslovi, razvoj konkurencije, ali konkurencije koja će biti bazirana na društvu jednakih šansi, na društvu koje smo mi uspeli, zahvaljujući predsedniku Vučiću, za ovih pet, šest godina da napravimo, a to je da napravimo takav ambijent da se građani Republike Srbije takmiče sa svojim kvalifikacijama, svojim obrazovanjem, da se takmiče na taj način i da putem svog obrazovanja i kvalifikacija budu bolji od drugih i da na taj način budemo bolji mi ovde u Srbiji od svoje konkurencije u regionu i u Evropi i u celom svetu.
To je ono što je suštinski važno, i to je razlog zašto danas Srbija može da vodi jednu odgovornu socijalnu politiku, zašto može da se brine i da vodi računa o onim društvenim grupama koje su najugroženije i koje, nažalost, i to treba istaći, ne mogu na slobodnom tržištu, u jednom regularnom poslovnom ambijentu da ostvare i da se izbore za svoju egzistenciju.
Moje kolege, apostrofiraću i govor kolege Mirkovića i Jovanova, govorile su o tome da smo do sada imali situaciju da se socijalna pomoć neselektivno deli. To je istina. Mi ne možemo više da dozvolimo da se novac građana Republike Srbije, da se budžetski novac, onaj novac koji zaradi privreda, koji zarade građani naše zemlje rasipa i daje onim ljudima koji apsolutno ne spadaju u kategorije socijalno i društveno ugroženih grupa, nego upravo usvajanjem ovog zakona i primenom ovog zakona hoćemo da promenimo i u socijalnoj politici ono što smo promenili u oblasti obrazovanja, ono što smo promenili u oblasti izgradnje, u oblasti infrastrukture, u oblasti biznisa, ekonomije, spoljne politike. Dakle, u oblastima koje podrazumevaju društveni i politički i ekonomski život jedne zemlje.
Ono što nas odvaja i što odvaja politiku Aleksandra Vučića i SNS od onih koji su vodili politiku i imali tu priliku do 2012. godine je to što Aleksandar Vučić i SNS imaju jasne rezultate, što je Republika Srbija u 2019. godine imala pet milijardi evra stranih direktnih investicija, što u 2020. godini ni jedan investitor i pored ovog izazova koji imamo, borbom sa korona virusom, nije odustao od ulaganja u Republiku Srbiju. Šta su uradili ti naši prethodnici? Moramo to da pomenemo kroz špekulantski uvoz špekulantskog kapitala, kroz pljačkaške privatizacije i kroz vođenje računa samo o sopstvenim džepovima bez bilo kakvog razmišljanja o tome kako će običan radnik, običan normalan građanin Republike Srbije da živi i da li je moguće da pristojno i dostojanstveno živi od svog rada. Ne, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, ti ljudi se nisu brinuli o tome, ti ljudi se nisu brinuli o ovoj državi, ti ljudi se nisu brinuli o građanima, o radnicima, a da ne govorim o njihovoj brizi za najugroženije društvene i socijalne grupe.
Kada je postao predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić je započeo velike ekonomske reforme, sproveo je fiskalnu konsolidaciju i doveo je do toga da danas Republika Srbija može i pored izazova koje imamo, izazvanih ovim virusom Kovid-19, spoljnopolitičkih izazova koje imamo, posebno vezanim za našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku i položaj i poziciju Srba u regionu, da možemo da vodimo jednu politiku u kojoj će svi građani Republike Srbije imati priliku da vode jedan normalan i dostojanstven život.
Jedan od glavnih primera i najboljih primera za to i opet tu potenciram taj semafor, to što može da se vidi kao rezultat je i ono što se radi u gradu Beogradu, a u procesu vođenja socijalne politike. Pogledajte, dame i gospodo narodni poslanici, ove podatke: lični pratioci sa decom sa smetnjama u razvoju, kojih je 2014. godine bilo 44, sada ih ima preko 500, uspostavljena je usluga personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom koja pre toga nikada nije postojala u Beogradu i sada radi 70 asistenata, izgrađena su tri nova dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju, obezbeđen je najsavremeniji objekat za decu koja su žrtve zanemarivanja, a to je ustanova, prihvatilište za decu koje je sada u objektu od 1.700 kvadratnih metara, a pre toga je 20 godina bila u objektu od 200 kvadratnih metara.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, tako se vodi socijalna politika. Tako se vodi briga o najugroženijim društvenim grupama. Tako se vodi briga o osobama sa invaliditetom. Tako se vodi briga sa zanemarenom decom i mlađim uzrastima koji nemaju priliku kao njihovi vršnjaci da odrastaju u porodicama i da imaju svu brigu svojih roditelja, svojih baka, svojih deka. Ono što jeste pozicija i ono što jeste obaveza svake ozbiljne države je da ozbiljna država preuzme brigu o njima, da preuzme takvu brigu što će ih štititi dok ne stasaju, što će im obezbediti da završe kvalitetnu i dobru srednju školu, da završe zanat, a oni koji imaju afinitete, koji imaju kvalitete, koji imaju volju i želju da završe strukovne škole, da završe fakultete, da završe univerzitete i da se školuju do onih nivoa do kojih oni žele. I to je jedna ozbiljna država koja na jedan pravi i kvalitetan način, pored ekonomije, pored investicija, razvija i obrazovanje.
Moj kolega Milenko je govorio i mislim da je to jedna od vrlo značajnih tema kako bi se vodila dobra i kvalitetna socijalna politika, a to je dualno obrazovanje. Pored dualnog srednjeg obrazovanja, mi smo prošle godine uveli dualno visoko obrazovanje. Mi želimo da imamo fleksibilno tržište radne snage, mi želimo da imamo ambijent i državu u kojoj svi mogu da nađu posao koji to žele, u kojoj svi mogu da napreduju u svojim karijerama i u kojoj svi mogu da unovče svoje znanje, praktično, teorijsko i da kvalitetno i dostojanstvo žive od tog rada.
To je Srbija danas. To je Srbija koja i pored ove krize izazvane Kovidom – 19 ima 7% nezaposlenih ljudi, za razliku od 2012. godine kada smo nasledili ovu državu sa skoro 25% nezaposlenih ljudi. Jedna četvrtina građana Republike Srbije, 25% nije radila i što je najgore, nije imala priliku da se zaposli u domaćoj firmi u stranoj firmi. Danas imate Vučića koji dovodi kompanije iz Japana, koji dovodi kompanije sa Bliskog istoka iz EU, Narodne Republike Kine, SAD. Srbija je danas najpovoljnija i najbolja destinacija za investicije u ovom delu Evrope.
U Srbiji danas nemate problem, mlad čovek nema problem da se zaposli. On to može. Ako želi može da radi, može da napreduje, može da uči i to je ona Srbija koju mi želimo da ostavimo i za koju se borimo i želimo da ostavimo našim mlađim pokoljenjima i našoj deci, Srbija mogućnosti, Srbija u kojoj će svako dete moći da bira, da li će da ide na zanat, da li će da se školuje preko fakulteta, mastera, do doktorata, da predaje na univerzitetu i gde će biti puno, puno takvih izbora.
I to je ona država koju smo uspeli, evo za šest godina, i da napravimo, država u kojoj upravo ti mladi ljudi imaju mogućnosti za sve ono i da imaju sve ono što im je potrebno i gde nema razloga da razmišljaju o odlasku iz ove zemlje. To ide u prilog onome o čemu, ja sigurno znam, da predsednik Vučić najviše razmišlja i najviše brine, a to je demografija Srbije.
To je problem koji nije problem samo naše zemlje, nego problem celog regiona, cele Evrope i postavlja se glavno i strateško pitanje - kako da nas bude više? Biće nas više i bićemo mnogoljudniji i mnogobrojniji, bićemo ekonomski snažniji i politički jači samo ako budemo razvijali svoju ekonomiju i samo ako budemo stvarali ovakvu vrstu ambijenta koji je SNS uspela da stvori za samo nekoliko godina obavljajući funkciju i imajući mogućnost da vodi ovu državu i Vladu Republike Srbije i ovu većinu u parlamentu.
Naravno, moram da se osvrnem na kraju na ono što jeste, nažalost, pored svih ovih dobrih rezultata, pored ekonomskih rezultata, pored investicija, pored svih tih uspeha, nažalost naši građani i svi mi ovde smo mogli da vidimo da u ovoj državi je sasvim realna bila, bar do pre nekoliko dana, mogućnost da u njoj funkcionišu najstrašniji, najjeziviji mogući kriminalni klanovi i da se čak u sprezi sa raznim centrima, domaćim i stranim, moći, verovatno su radili na tome i da ugroze bezbednost, odnosno da se izrazim eksplicitno, ako nisu imali drugu mogućnost, ako nisu mogli to kroz demokratske izbore i druge demokratske instrumente, da izvrše atentat, odnosno ubiju predsednika Republike Srbije.
Referisaću se na reči direktora policije, gospodina Rebića, i neću biti indirektan. Neću govoriti o tome kako treba podržati kolokvijalno borbu protiv organizovanog kriminala. Znate, sve je lepo, mi ćemo to da podržimo, državni organi, nadležni organi neka rade svoj posao. Direktor policije, Rebić, je rekao 30-40 godina za ove ljude koji su vršili najstrašnije zločine u našoj zemlji u prethodnih nekoliko godina i koji su pomislili da ugroze nešto što se najbolje i najkvalitetnije i najznačajnije desilo Srbiji u proteklih 200 godina, a to su one reforme koje je sproveo Aleksandar Vučić.
Ti koji su se drznuli to da urade, na čelu sa šefom klana, očigledno izvođačem radova, videćemo dalje ko su inspiratori svega toga, da li ima političkih, da li ima onih koji su u tome učestvovali, a iz drugih su država, drugih zemalja, a i oni koji su ovde, koji su im saveznici u tom poslu, pod hitno i urgentno treba da budu procesuirani i osuđeni.
Ja kao i uvek sa ove govornice ohrabrujem, mislim da policija tu nema nikakav problem, oni su uradili maestralno svoj posao, ali pošto ne mogu ništa drugo, mogu samo da ohrabrim i ohrabrujem tužioce i tužilaštvo da taj posao završe u najkraćem mogućem roku radi građana i radi budućnosti naše dece.
Što se tiče ove naše, ja slobodno mogu da kažem, „kompradorske opozicije“, pokušaću kratko da objasnim građanima i vama ko su to „kompradori“. „Kompradori“ su ljudi koji su za vreme 19. veka, polovinom 19. veka pomagali Britancima da prodaju opijum kineskim građanima u Kini. Dakle, pomagali onima koji su faktički ugrožavali bezbednost njihovog naroda, tako da ti ljudi koji su spremni na sve zarad dolaska na vlast, koji su spremni da naprave pakt i sa crnim đavolom kako bi srušili Aleksandra Vučića, poruka je odavde, sa ove govornice, iz ovog parlamenta, iz ovog mesta gde mi predstavljamo volju naroda i građana Republike Srbije, da im to nikada neće proći, da građani Srbije nikada više neće dozvoliti da ovom zemljom neko vlada, nego će dozvoliti da upravlja neko ko je lider, ko ima viziju, ko brine o svima, da li bio bogat, da li bio siromašan, ko ima podjednak stav i podjednak pristup svakom građaninu Republike Srbije.
To je dalo rezultate i siguran sam da će SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, dobiti još puno mandata da na ovakav domaćinski, dobar i kvalitetan način vodi ovu zemlju i obezbedi budućnost našoj deci. Hvala.