Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu potpuno jedan nov zakon iz oblasti socijalne zaštite. To je Predlog zakona o socijalnoj karti kojim se uspostavlja jedinstven registar podataka o svim korisnicima prava iz oblasti socijalne zaštite, koja podrazumevaju sva prava obuhvaćena propisima iz socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite.

Ova tema je i lično značajna za moju poslaničku grupu, ali i za mene koji sam vaspitavan na principima socijalne pravde, jednakosti, ravnopravnosti i jednakih šansi za sve i solidarnosti sa onima koji nisu u mogućnosti da obezbede dovoljno sredstava za život.

Ulaskom u tranziciju i kapitalizam dosta toga se promenilo, Srbija je prošla kroz razne periode, naročito 2000. godine, kada su stotine hiljade radnika ostale bez posla zbog privatizacije. A kada propada privreda, nema ni socijalne politike koja vodi računa o svakom građaninu i porodici koja nije u mogućnosti da radi zbog bolesti ili invalidnosti i dobije potrebnu socijalnu podršku države.

Danas ova vlada i rukovodstvo Srbije vraćaju ugled Srbiji i zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici stvara se prostor za još humaniji odnos prema onima koji nemaju i koji ne mogu zbog bolesti i invalidnosti da rade i zarade za život, tako da im je neophodna podrška države, odnosno socijalna karta kojim obezbeđuju minimum egzistencije.

Predlogom zakona o socijalnoj karti uspostavlja se jedan registar koji će objediniti sve relevantne podatke od značaja za ostvarivanje prava i socijalne zaštite. Ovde se radi o ekonomsko-socijalnom statusu korisnika. Socijalna karta treba da obezbedi pravedan i human odnos prema onim građanima koji se nalaze u najtežem socijalnom položaju i nemaju nikakvih sredstava za život. Podaci iz socijalne karte treba da onemoguće zloupotrebu i nezakonito korišćenje budžetskih sredstava, jer će postojati precizna i jasna socijalna slika o svakom korisniku. Tako se neće desiti da socijalnu pomoć ne primaju zaista siromašni, bolesni, invalidi i stari, a da se neki radno sposobni koji ne žele da rade vode kao osobe bez prihoda koji ispunjavaju uslove za neki vid socijalne pomoći.

Ja bih se osvrnuo i na socijalnu politiku koja se vodi prema našim najstarijim građanima, kako obično kažemo, prema građanima trećeg doba, bez obzira na vid mera socijalne zaštite koju koristi ili mogu koristiti. Radi se o građanima koji su završili svoj radni vek i zaslužuju mirnu, bezbednu i sigurnu starost, bez obzira imaju li zakonske naslednike ili ne. Radi se i o starima iz seoskih područja koji nikada nisu bili u radnom odnosu ili su celog života proizvodili hranu za nas iz gradova. Radi se o starim, napuštenim i samohranim osobama koje nemaju bliže srodnike. Svi oni mogu postati korisnici različitih mera socijalne zaštite.

Humanost jednog društva meri se po odnosu prema svojim najstarijim građanima. Za Srbiju je odnos prema starima posebno važan. Sa svih društvenih aspekata pre svega Srbija je država sa visokim procentom starijih, od preko 20%, sa prognozom da će do 2041. godine taj procenat porasti na 25,2%. Ovakva demografska kretanja zahtevaju prilagođavanje sistema i mera socijalne zaštite starijoj populaciji. Nije starim ljudima uvek potrebna novčana pomoć, već nega, pomoć u kući ili smeštaj u ustanovi socijalne zaštite.

Drugo pitanje jeste obuhvat boraca i invalida socijalnom kartom, odnosno centralnom evidencijom korisnika prava borilačko-invalidske zaštite, što želim da pohvalim. Dobro je da se i o borcima i invalidima povede više računa i da se njima koji su se borili za Srbiju obezbedi siguran pristup pravima koje im društvo duguje, jer mnogi nisu sposobni da sami zarađuju.

Od zakona o socijalnoj karti očekujemo pravedniji sistem socijalne zaštite svih kategorija na koje se odnosi, kao i to da će nadležno ministarstvo u svakom momentu kroz jedinstvenu elektronsku bazu moći da prati sve preduzete mere i sve korisnike socijalne zaštite, da kontroliše korišćenje prava i spreči zloupotrebe. Zakon treba da omogući bolju kontrolu rada centara za socijalni rad koji sprovode mere, ali isto tako da centrima za socijalni rad obezbedi bolju kadrovsku i tehničku podršku.

Na Odboru je bilo jedno nerazjašnjeno pitanje, a to je – da li je u zakonu išta promenjeno oko domaćinstava koja imaju preko 50 ari? Jer dosadašnjim zakonom je bilo da oni nemaju pravo na socijalnu zaštitu i da nisu sva ta domaćinstva i u jednakom odnosu prema zemljištu koje poseduju.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka Darija Kisić Tepavčević, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, smatram da su prethodni govornici, čini mi se negde oko deset govornika, ako uzmemo u obzir i ovlašćene predlagače, bili jako temeljni u svojim izlaganjima i detaljno obrazložili šta ovaj zakon podrazumeva.

Ali ipak moram da se osvrnem i da vam se posebno zahvalim što ste vi u svom početnom izlaganju bili sveobuhvatni, vaše izlaganje je trajalo čini mi se i oko pola sata, ali ste u tih pola sata bili jako konstruktivni i do detalja obrazložili sve ono što se ovde nalazi i na taj način olakšali građanima koji prate ovaj prenos da još bliže i bolje shvate o čemu se ovde radi.

Ono što ja kao narodni poslanik želim danas da istaknem jeste razlika i sve ono o čemu do sada možda neko nije govorio ili nije govorio u onom obimu u kojem ja smatram da je neophodno, a to je činjenica da i danas i prethodnih dana od kada se pojavila tema socijalne karte ili zakona o socijalnim kartama, kako se pravilno definiše, vi trpite napade, trpi napade i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, i to bez nekog argumenta, dokaza ili nečega šta bi bilo bolje ili drugačije da se uradi i trpite to od onih ljudi koji kada su imali priliku da nešto urade apsolutno ništa nisu uradili na tom polju.

Sama činjenica da je neko od prethodnih govornika rekao da se na ovaj zakon čeka 20 ili 30 godina govori u prilog tome da su mnoge vlade pre ove, naravno, a posebno one do 2012. godine, mogle da urade bilo šta na tom planu, ali to nisu uradile. Nije ovo slučaj samo kada se radi o ovom zakonu. Mi smo bili zemlja koja je čekala da 30 godina da se grade putevi, da se grade bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići, da se Srbija kreće u nekom boljem smeru, ali otkad je SNS na vlasti Srbija je od zemlje koja konstantno nešto čeka postala zemlja koja ostvaruje svoje snove i svoje želje, snove i želje građana Srbije. I ovaj zakon je još jedan u nizu dokaza toga.

Ne želim da ponavljam sve ono što je ovde rečeno, želim samo da se osvrnem na neke konkretne primere kako ljudi koji vas danas napadaju predstavljaju deo opozicije, predstavlja ih Dragan Đilas, kako su oni to radili u ovoj kategoriji dok su vodili grad Beograd. Naime, oni su imali dug i kasnili su sa socijalnim davanjima u gradu Beogradu čak godinu dana. Dakle, godinu dana su kasnili sa tim isplatama. Ljudi kojima je to bilo neophodno i preko potrebno su godinu dana čekali na tu isplatu. Ti dugovi su prešli cifru od pet milijardi dinara. Dakle, pet milijardi dinara su bila ukupna ta zaduženja. U proteklih šest godina gospođa Nataša Stanisavljević koja vodi taj resor uspešno je vodila taj resor i uspela da vrati sve te dugove, ali da paralelno sa tim i grad Beograd nastavi da redovno isplaćuje socijalna davanja svim kategorijama. To je nešto na šta moramo da budemo ponosni i da posebno istaknemo važnost kada vodite računa o svojim građanima i kada vodite računa o svakom dinaru koji imate kako može sve da se postigne.

Dok je Dragan Đilas zarađivao 619 miliona evra svojim firmama, kasnio je godinu dana sa uplatama za socijalna davanja, što samo pokazuje koliko je taj čovek bio i nesposoban, ali i bahat dok je bio gradonačelnik, a mnogi ga nazivaju i šerifom Beograda.

Nije to jedina stavka gde se mogla videti neodgovornost tadašnjeg gradskog rukovodstva. Vi znate da su i deca kategorija o kojoj najviše moramo da vodimo računa i koja se i u ovom zakonu provlači. Zamislite, u gradu Beogradu 15.000 porodica je bilo oštećeno jer im je Dragan Đilas duplo naplaćivao vrtiće. Na sudu te porodice i roditelji su dobili svoja prava, grad Beograd na taj način mora da vrati četiri milijarde dinara koje su roditeljima uzeti ni za šta i grad Beograd i danas vraća te dugove, a paralelno sa tim nastavljamo da ulažemo i škole i u vrtiće.

Uzeo sam Beograd kao temu iz dva razloga. Pre svega zato što se tu najviše videla sposobnost, a pre svega nesposobnost Dragana Đilasa i rukovodstva DS, a i zato što mi je tema grada Beograda jako bliska, zato što sam i šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada.

Ove podatke vam iznosim iz prostog razloga da bi građani koji danas gledaju ovaj prenos znali da ljudi koji napadaju ovaj zakon kada su bili u prilici da nešto urade na manjem nivou, ako uzimamo Beograd kao lokalnu samoupravu, ništa nisu uradili, čak su uradili na štetu. Da ne ulazimo u to da smo 2018. godine, niko to nije pomenuo, ali ja ću to morati da pomenem, 2018. godine Vlada je usvojila taj predlog na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da imamo podsticaj i za prvo dete. Tako za prvo dete porodica dobija 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12.000 mesečno 10 godina.

Ovo pokazuje koliko Vlada Republike Srbije sledeći politiku Aleksandra Vučića vodi računa o budućnosti, o onome što je najbitnije, o generacijama koje tek dolazi i generacijama kojima ostavljamo našu zemlju.

Ne možemo kada pričamo o socijalnoj karti da se ne osvrnemo na to da je u katastrofalnim privatizacijama, ovde su to isto kolege pominjale, i u njihovim mutnim radnjama, a predvodila ih je DS, više od pola miliona ljudi ostalo bez posla, da je prosečna zarada tada bila, prosečna plata bila negde oko 320 evra, da je danas ta prosečna plata iznad 510 evra, da je minimalac bio 172 evra, sad je preko 270 i da ne pričamo o BDP-u koji je bio u minusu, a za 2019. godinu je, u naše vreme, 4,2% u plusu. Svi ovi podaci jasno pokazuju kada odgovorno vodite zemlju, kada se brinete o svakom dinaru koliko naša zemlja može da napreduje i koliko može da jača.

Drago mi je, gospođo Kisić Tepavčević, što ste preuzeli odgovornost i pored napada koje ste trpeli dok ste bili, kad je imao punu snagu i u punom jeku Korona virusa, vaš angažman u Kriznom štabu i što tada niste posustali, već ste se još jače borili. Drago mi je što sada pokazujete snagu da se borite, pored svih ovih neosnovanih napada. Ja vam želim mnogo uspeha u tome.

Kada govorimo i o Kriznom štabu i o Korona virusu i prošle godine smo pokazali da je naša država spremna da odgovori na sve izazove. Sama činjenica da smo vakcinisali preko pola miliona ljudi, da sa tom vakcinacijom nastavljamo pokazuje da smo spremni na sve. Podaci koje je danas predsednik Aleksandar Vučić objavio, a želim samo da ih iznesem za građane koji to nisu možda čuli, jeste i činjenica da je danas stiglo 50.000 Sputnik vakcina, da ćemo za revakcinu dobiti još 50.000, da ćemo do kraja februara obezbediti još 88.000 Fajzer vakcina, a do 20. februara između 125.000 i 150.000 Astra zeneka vakcina.

Dakle, ove brojke su za mnogo veće i jače ekonomski, zemlje koje su ispred n nas nezamislive. Ono što posebno raduje, znam građani su se interesovali, sutra, vi me ispravite ako grešim, mislim da nam dolazi još 500.000 doza kineske vakcine.

Svi ovi rezultati i sve ovo što postiže danas i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić ovih dana dolaze nekako u senku iz prostog razloga što ja kao narodni poslanik, a verujem i mnoge moje druge kolege koje će danas diskutovati, ne možemo ostati nemi na ono što se dešava proteklih dana.

Očigledno da u jednom delu opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas, sve one pretnje o kojima smo pričali prethodnih nedelja, meseci, slobodno ću reći i godina, hapšenjem i razbijanjem ovog klana protekle nedelje dobile su obris da sve ono o čemu smo pričali nije bilo ni malo naivno, da to niko nije izmišljao i da je postojala realna opasnost za predsednika Aleksandra Vučića, njegovu bezbednost i bezbednost njegove porodice.

Iskren da budem, ne mislim da je ugroženost njegovog života sada manja, šta više mislim da je još veća, ali ono što posebno mene zabrinjava kao nekog ko je, ajde tako ćemo reći, deo političkog života, jeste ponašanje jednog dela opozicije koji na svaki mogući način pokušavaju da relativizuju opasnost u kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić. I izjave Dragana Đilasa, ovog nasilnika, ljotićevca, bivšeg poslanika Boška Obradovića idu u tom smeru da se Aleksandar Vučić i njegova porodica izjednače sa nekakvim klanovima, mafijom u Srbiji i na taj način im se direktno crta meta. Zašto? Da bi danas, sutra neko, ako uzme za ozbiljno, njihove nebuloze, laži, a pretvaraju ih u tvrdnje, neko danas, sutra ako se desi bilo kome iz porodice Vučić da građani kažu – dobro, bio je deo njih. E, pa nije. O tome moramo da govorimo jasno i na svakom mestu.

Parlament Srbije je najviše telo u našoj zemlji. Ovde diskutujemo, pričamo o svim temama. Ovaj zakon je jako bitan, posebno što se čeka 30 godina, ali i o ovoj temi moramo da prodiskutujemo. Ja ću o tome govoriti mnogo više sutra, ali nemojte mi zameriti jer je tema jako ozbiljna i građani su jako uznemireni.

Ako neko ko je navijač ili sebe predstavlja kao navijača ima snajpersku pušku, o kojoj smo mi pričali pre dve godine, znate da je to realna opasnost. Moje kolege i ja smo pričali ovde i o tvrdnjama Čabe Dera koji je u mađarskim istražnim rekao da od dva klana dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. I tada su televizije koje su pod direktnom komandom Dragana Đilasa to pokušale da iskrenu na nekakvu šalu, da izvrgnu ruglu i da umanje značaj takvih pretnji.

Ono što držim u ruci, verujem da ljudi nisu zaboravili, a nije bilo tako davno, te 2019. godine jedan časopis je objavio sliku na kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić, a u koga je uperen snajper. To je bilo 2019. godine. Godine 2019. mi smo pričali o tome i svi su pokušavali da nas ubede da to nije ništa strašno, da je to slučajno. I, danas se javnost oseća i zgroženo i zaprepašćeno, ja nisam stručnjak za oružje, ali jedan ovakav ili sličan snajper je nađen prilikom hapšenja i razbijanja ovog klana. Da apsurd Đilasovih medija bude još veći i da vam dokažem sve ono što pričamo ovde mesecima unazad, pokazuje i ova karikatura koji je jedan njegov tabloid, novina kako god se to definiše „Danas“ objavio, na kojoj se vidi opet snajper uperen u Aleksandra Vučića. Ne znam ko koga ovde predstavlja, ali ispada sad ovde da Aleksandar Vučić u samog sebe uperuje snajper.

Ovo su ozbiljne stvari, ovo je ozbiljno igranje sa takvim temama koji uznemiruju javnost i koji jasno pokazuju da je cilj Dragan Đilasa i svih ljudi koji se danas nalaze u opoziciji da pretnje koje su realne svedu na minimum i izvrnu ih ruglu kako bi Aleksandar Vučić, Danilo Vučić, Milica Vučić, Vukan Vučić ili Andrej Vučić, svako iz porodice Vučić postao legitimna meta.

Sa ovog mesta moramo da poručimo da tako nešto je apsolutno nedopustivo. U redu je da vi slepo želite da se vratite na vlast, da nastavite sa svojim enormnim bogaćenjem, to je vaše pravo, imate pravo da sanjate, da maštate, ali nemate pravo da na ovakav način se igrate sa nečijim životom.

Gospođo Kisić Tepavčević, ja vama želim mnogo sreće i uspeha u daljem radu. Nadam se da ćemo imati što manje potrebe da se ovakve stvari primenjuju za one najugroženije kategorije u našem društvu jer će to pokazati da se polako rešavamo tog siromaštva i da rešavamo ljude koji su najugroženiji, ali pored želje za uspehom, želim vam da ostanete tako hrabri i dosledni u svojoj borbi koju vodite na dva fronta, jer sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, mi drugu zemlju nemamo, a našu zemlju želimo da učinimo još lepšom i još boljom za našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko Tepavčević, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na temu samo da se nadovežem na govor prethodnog kolege i da kažem da SDPS pruža punu podršku svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i mafije. To je naš zadatak jer mi se borimo za društvo bez kriminala, bez mafije, za bezbednost svih naših građana.

Sada da se osvrnem na zakon o kome mi danas ovde govorimo.

Mi smo danas ovde i od vas ministarko i od koleginica i kolega narodnih poslanika čuli mnogo pojedinosti i detalja vezanih za zakon o socijalnim kartama, ali ono što je moj glavni utisak je da zakon o socijalnim kartama, koji je Srbija već duži niz godina pokušavala da donese, čak i nekoliko decenija predstavlja krupan korak ka iskorenjivanju siromaštva i ostvarivanju težnji da Srbija postane društvo socijalne pravde.

Za nas socijaldemokrate Rasima Ljajića, čiji je dan stranke svetski dan socijalne pravde, jedan od temeljnih ciljeva je borba protiv siromaštva. Koliki uspeh u toj borbi možemo da postignemo i kakvi će nam biti rezultati zavisiće od toga koliko nam je jaka ekonomija.

Za socijalna izdvajanja u bilo kom segmentu potrebna je ekonomija koja će puniti budžet iz koga se izdvajaju sredstva za bolesne, bespomoćne, stare, invalide i druge socijalno ugrožene kategorije. Ta sredstva je, naravno, potrebno zaraditi, a bez ulaganja u infrastrukturu, bez stranih investicija, to prosto nije moguće, pa je samo deklarativno zalaganje za socijalnu pravdu mrtvo slovo na papiru.

Zakon o socijalnim kartama je veliki iskorak u tom smeru. Treba imati u vidu da socijalne karte koje Srbija uvodi zahtevaju i velika finansijska sredstva. Zato je potrebna, kao što sam i naglasila snažna ekonomija koju ova država sigurno može da iznese.

Uostalom, to se pokazalo sada i u vreme pandemije kada je srpska ekonomija pokazala najveću žilavost i najveću otpornost na krizu i to pre svega, zahvaljujući velikim prilivima stranih investicija. To nismo rekli samo mi, to je i u zvaničnom izveštaju priznala i Evropska komisija.

Predlogom ovog zakona država je pokazala volju da skenira problem i da imamo realnu predstavu o tome kakav je socioekonomski položaj našeg stanovništva.

Zakon o socijalnim kartama podrazumeva jedinstvenu bazu podataka i uspostavljanje informacionog sistema koji će upravljati tim podacima da bi se novac, odnosno socijalna pomoć ravnopravno rasporedila onima kojima je ona stvarno najpotrebnija.

Da biste vi videli da li neko ispunjava uslove trebaju vam podaci, tj. potreban vam je informacioni sistem. Taj informacioni sistem će u potpunosti zaživeti i biće zaokružen 2022. godine, jer je potrebno vreme za njegovu izradu da bi bio efikasan i da bi dao željene efekte.

Ovaj informacioni sistem sadržaće na jednom mestu sve podatke koji će se dobiti ukrštanjem različitih baza podataka sa različitih mesta i svi oni kojima je pomoć neophodna biće evidentirani u jedinstvenom sistemu i svi oni koji imaju pravo na pomoć, bez ikakvog apliciranja, tj. bez prijave, moći će tu pomoć i da ostvare. Svako će biti u prilici da dobije socijalnu pomoć, jer će ga sistem prepoznavati.

Ovaj zakon se odnosi na različite kategorije stanovništva, ali ilustrovaću na jednom primeru.

Kako, recimo, da jedna baka iz nekog zlatiborskog sela, sa Pešteri, sa vrha Kablara, ili iz nekog solitera novobeogradskog bloka, koja ne može da živi od svoje penzije i koja više ne može da privređuje, kako ona da zna na koji način može da ostvari pomoć. Nju neko mora da prepozna, da ide od šaltera do šaltera, od ustanove do ustanove, pa to je nemoguće. To ovaj zakon rešava. Ona mora da bude evidentirana, moraju da budu evidentirani njeni prihodi, njena imovina, da budu evidentirani svi podaci vezani za članove njenog domaćinstva. Sistem mora da prepozna takve ljude.

Upravo ovaj zakon, zakon o socijalnim kartama to rešava. Umesto da kao do sada različite vrste podataka budu pohranjene u različitim institucijama sada će zahvaljujući novom informacionom sistemu svi ti podaci moći da se povuku i moći će da se stvori jedinstvena baza podataka i na taj način neko lice koje je u stanju socijalne potrebe, moći će brže, lakše, efikasnije da dođe do pomoći na koju ima zakonsko pravo.

Koliko je važno imati dobar informacioni sistem pokazalo se sada u vreme imunizacije i vakcinacije stanovništva, kada zaista, sve funkcioniše savršeno i besprekorno, gde i najveći kritičari vlasti, i oni koji pokušavaju da nađu zamerke shvataju da je kritika na račun vakcinacije i organizacije vakcinacije, potpuno promašena tema.

Mislim da ovaj zakon, zakon o socijalnim kartama dolazi u pravo vreme, u vreme kada su nam empatija, solidarnost, pomoć drugima najpotrebniji.

To su sve par ekselans vrednosti socijaldemokratije i to su vrednosti na kojima se temelji, koje baštini Socijaldemokratska partija Srbije, čiji sam ja ovde predstavnik, i zato će poslanička grupa naše stranke podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, uvažena ministarko, zakon o socijalnoj karti je u stvari jedan tehnički zakon jer se odnosi na formiranje elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika prava u oblasti socijalne zaštite.

Kada govorimo o zakonu o socijalnim kartama, mi zapravo govorimo o potrebi definisanja prioriteta socijalne politike u oblasti socijalne zaštite i identifikovanja pojedinca i ciljnih grupa korisnika prava.

Da bismo o to realizovali moramo da što potpunije sagledamo njihov socijalni materijalni status, a neophodan preduslov za to jeste prikupljanje i korišćenje podataka i svih dostupnih izvora državne uprave na kojima će se taj status i odrediti.

Dakle, socijalna karta se, pored povezivanja sa softverskim rešenjima kojima upravlja ministarstvo, povezuje radi preuzimanja podataka sa različitim eksternim registrima, a to su Centralni registar stanovništva, Registar Penzijskog i invalidskog osiguranja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Registar Poreske uprave i Registar Republičkog geodetskog zavoda.

Na taj način se umrežavanjem ovih registara izbacuje mogućnost ne usaglašavanja podataka i pravi jedna centralna baza, tj. registar koji daje mnoge prednosti.

Koje su prednosti ovakvog jednog sistema? Pokušaću da navedem što veći broj prednosti koje nam daju za pravo da poslanička grupa Jedinstvene Srbije podrži jedan ovakav zakon, što ćemo mi i učiniti u Danu za glasanje, jer je socijalna pravda osnovni postulat politike Jedinstvene Srbije.

Dakle, jedna od bitnijih prednosti je pravednija raspodela. Pomoć ide samo onima kojima je potrebna i ko ispunjava uslove.

Ova prednost je definisana zahvaljujući jednoj od glavnih karakteristika ovog sistema, a to je proaktivnost. Proaktivnost ima za cilj smanjenje greške isključenosti. Dakle, ona lica koja su bila iz nekog razloga odbijena, a u međuvremenu se neki od podataka od uticaja na pravo u oblasti socijalne zaštite promene u korist tog lica, to lice automatski stiče pravo koje će i ostvariti.

Druga stvar je smanjenje greška uključenosti. Svi koji su greškom uključeni u prava biće isključeni, tj. na osnovu promena u podacima koji pristižu u Registar iz eksternih registara, a ta promena dovodi da lice koje je imalo pravo više nama to pravo, ono će to pravo automatski izgubiti.

Kako ovo funkcioniše? Funkcioniše u realnom vremenu, jer sam softver daje određene notifikacije, odnosno obaveštenja za postupanje čim se uoče određene promene. Signalizira se odgovarajućom notifikacijom organu koji je teritorijalno nadležan za lica da proveri, dobije notifikaciju, i ako utvrdi da je osnovana, da službeno postupi u odgovarajućoj stvari. Dakle, smanjenje grešaka je ovde neminovnost.

Druga bitna karakteristika je odgovornosti i transparentnost u radu uprave. Kada sistem da notifikaciju, tj. obaveštenje, po njoj se mora postupiti i automatski se dostavlja zapis o njenom razrešenju, dakle, ko je, na koji način i kada razrešio.

Svako korišćenje podataka iz Registra socijalne karte od strane službenih lica ostaje zabeleženo, pa to dovodi do veće odgovornosti tih istih lica i transparentnosti njihovog rada.

Treća bitna karakteristika je smanjivanje i sprečavanje zloupotrebe. Jednom ovakvom informatizacijom podataka smanjuje se mogućnost za zloupotrebe kako od strane podnosilaca zahteva, tako od strane službenog osoblja koje je rešavao pravilno, jer ti podaci su vidljivi, a ako postoji neusaglašenost podataka oni se brzo razrešavaju.

Dakle, više neće ničije pravo zavisiti od dobre volje onog koji to pravo propisuje, niti će to pravo da ostvari onaj ko ne ispunjava uslove za to pravo.

Pored ovih pogodnosti koje daje socijalne karte, tu su još i lakše ostvarivanje prava samih korisnika i bolja efikasnost u radu uprave, što se vidi kroz pojednostavljenja administrativnog postupka, gde se štedi i vreme i novac.

Na kraju bih rekao da pored ovih činjenica lako uočljivih prednosti, socijalne karte pružaju i podršku pri kreiranju socijalne politike i doprinesu boljem sagledavanju socijalno-ekonomskog statusa dela populacije.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović.

Hvala.

Poštovana gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kažu da bogato i srećno društvo ne čine bogati pojedinci, već je to društvo u kome se većina građana oseća ekonomski sigurno i zaštićeno i veruje svojoj državi da ga u trenutku velike životne nevolje koja ugrožava njegovu egzistenciju neće ostaviti bez podrške. To je model socijalno pravedne države u čiju korist će Narodna skupština Republike Srbije doneti i ovaj danas predloženi zakon.

Zakon o socijalnoj karti na potpuno nov način reguliše pitanja pristupa uslugama socijalne zaštite. Slažem se da je bilo krajnje vreme da se popuni taj jedan prazni pravni prostor i da se taj nedostatak objedinjene digitalne baze relevantnih podataka o svim korisnicima usluga i prava iz socijalne zaštite prevaziđe. Njegov najvažniji cilj jeste obezbeđivanje pravednog sistema socijalne zaštite, usmerenog pre svega ka zaštiti najugroženijih građana i grupa i onih kojima je potrebna organizovana državna podrška kako bi mogli da žive dostojanstveno i izvan praga siromaštva.

U tom smislu, pohvale za ministarku i vaš tim koji je došao u Skupštinu sa predlogom jednog ovakvog zakona, a on je kontinuitet, negde smo u ekspozeu premijerke Vlade Republike Srbije imali nagoveštaj i ovog zakona i dobro je da smo brzo došli do realizacije istog.

Međutim, skrenuću pažnju na još jedan aspekt socijalne zaštite, jer nije socijalna zaštita samo materijalna podrška građanima, koliko god bila nužna, već i neke druge mere i druge kategorije korisnika.

Osvrnuću se na pitanje zaštite porodice i dece, najpre u sistemu socijalne zaštite kao takve, kao i na još neke aspekte socijalne politike koji su od značaja za zdravu porodicu, jer bez zdrave porodice mi definitivno nemamo zdravo društvo, a ni blagostanje kojem, sigurna sam, svi težimo.

Cilj kome Srbija teži, a to je cilj da većina građana dobro živi, to se postiže najpre obezbeđenjem prava na rad. Koliko god da je pritisak na ministarstvo ja verujem veliki bio i pre vašeg dolaska na čelo ministarstva, bio bi greh ne reći da su i kolege pre vas zaista radile svoj posao u onoj meri u kojoj im je to bilo moguće i da ni vas nije sačekao lak zadatak, da pred sobom imate odgovornost i teških vremena, jer mi iza sebe imamo godinu koja nije laka, koja sa sobom nosi posledice i Kovida 19 i ugrožene ljudske populacije, manjinske populacije, koje su često te koje upravo opterećuju budžet, ali, politika Vlade Srbije, bar prema planiranom budžetu, jeste razvojna politika i jeste što više radnih mesta koja će se otvoriti i koja će biti dostupna građanima i to će zapravo smanjiti te socijalne razlike i sprečiti siromaštvo. Naime, smanjiće pritisak na sektor socijalne zaštite, tako da kao jedina prevencija za siromaštvo jeste rad i mi moramo podržati razvojnu politiku koju rukovodstvo Srbije vodi u ovom trenutku.

Drugo važno pitanje koje želim da istaknem jeste dečija zaštita i zaštita porodice sa decom. Tu postoji zakonodavni okvir čije mere jesu svojevrstan impuls populacionoj politici, odnosno u pitanju su proaktivne mere populacione politike. Zašto ističem populacionu politiku? Zato što bez brige za budućnost stanovništva nema brige za budućnost države, bez stanovništva nema ni države, nema razvoja. Koliko god mi imali ambiciju i bili rešeni u tome da ćemo graditi puteve i mostove, oni nam jesu neophodni i jeste jako važno, ali ono što primarno moramo da gradimo jeste zdravo društvo i zdravu porodicu i da radimo na populacionoj politici zato što sve to zajedno treba da naslede naša i njihova deca.

Danas jesu prilike drugačije, ali to svakako ne znači da treba da se pomirimo sa tim da nas više umire nego što nas se rađa. Važne su sve mere populacione politike u tom smislu. Mi ćemo ohrabriti mlade ljude da formiraju porodice i rađaju decu, ali moramo ohrabriti i sve one kategorije koje su pod nekim okolnostima ostale bez posla, kao posledica životnih tragedija koje se dešavaju, došle do faze siromaštva, da se još jednom podignu iz nekih sopstvenih teških, ako hoćete i psihičkih stanja, i posvete svom razvoju i razvoju svoje dece.

Ključnu ulogu, nekako bih rekla, ovde imaju centri za socijalni rad i prosto moramo kao društvo, osim što ćemo ovim zakonom zaista olakšati posao, pre svega svima koji treba da donesu odluke o tome ko i da li zaslužuje socijalnu pomoć kao takvu, moramo pomoći i svima onima koji imaju problem, neko je od mojih kolega govorio o tome, a to je da žive od socijalne pomoći i žele da možda negde prevaziđu problem u kom se nalaze i koji ih je doveo do faze da su zavisni od toga koliku će pomoć primiti od države.

Sa druge strane, ne možemo ostati nemi ni pred činjenicom da je porast nasilja u porodici, da li je u pitanju nasilje prema ženama, nasilje prema deci, svejedno je, možda je čak i ova pandemija podigla stepen nasilja sa kojim se susrećemo, i tu je negde, dozvoliću sebi luksuz da kažem, možda uloga socijalnih radnika jako važna. Važno je da prepoznamo suštinu problema, da se prema njima ne odnosimo šablonski. Svaka tragedija je priča za sebe i to je negde pokazala praksa.

Ne mislim, da me niko ne bi shvatio pogrešno, ovo nije kritika na rad centara za socijalni rad, taman posla, pretpostavljam da im nije lako da u ovim okolnostima sada funkcionišu i budu neretko možda čak i jedini koji će doneti odluku ko je ili nije u pravu, ali apelujem na sve ono što smo zakonima i probali da unapredimo, a to je saradnja između pravosuđa, policije i socijalnih radnika, najpre u cilju da zaštitimo decu koja su često žrtve nasilja na ovaj ili onaj način, pa čak i nasilja prema ženama i stoga obično imamo decu koja su trajno traumirana, imamo žene koje su možda zbog svojih trauma onemogućene da se dalje bave svojom egzistencijom, ali imamo i primere muškaraca koji su, nažalost, žrtve zloupotrebe u ne malom broju slučajeva.

Zašto sve ovo kažem? Zato što moramo biti socijalno odgovorni prema svim problemima koje ne kao država, ja bih rekla kao Evropa, pa i kao svet, imamo u 2020. i 2021. godini. Kada god poraste neizvesnost, nekako sa njom rastu i oni problemi kojih se najređe setimo.

Ono što ću pohvaliti jeste pronatalitetna mera koja se odnosi na povećanje starosne granice za pokušaj vantelesne oplodnje na 43 godine života. Ja zaista mislim da nam je to bilo neophodno.

Treba obratiti pažnju i na porodice sa više dece. Ja znam da je to mač sa dve oštrice i o tome smo razgovarali kod promene nekih zakona pre ovoga. Bilo kako bilo, pred vama kao ministarstvom ni malo lak zadatak, ali sam sigurna da ćete tome odgovoriti ili bar ja imam u vas poverenja zato što, kada ste vi u pitanju, ja zaista pamtim onu prvu sliku koja se pojavila kada nam se pojavio i Kovid-19.

Dakle, širok je spektar mera koji se može primeniti u sektoru socijalne i u sektoru dečije i boračko-invalidskoj zaštiti da bi se obuhvatile sve kategorije stanovništva kojima je potrebna podrška države. Odgovornost države je u tome da sve potrebe i sve kategorije prepozna i odgovori na njihove potrebe koje imaju, jer odnos prema deci, porodicama, nemoćnima, starima, siromašnima govori o tome koliko smo mi humano društvo.

Ovaj zakon će, nadam se, podići lestvicu i možda nije zgoreg reći i to, ja valjda sa pozicije socijalista na to imam pravo, neretko smo u prošlosti imali situacije da su socijalne kategorije bile zloupotrebljavane i u političke svrhe. Možda je naš zadatak da nam se nikada takve situacije više ne ponove, nego da od takvih ljudi napravimo ljude koji će moći da same rade i zarade za sebe, svoju dece i svoje potomke.

U danu za glasanje poslanici Socijalističke partije Srbije će svakako sa zadovljstvom podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marković.
Izvolite.