Zahvaljujem se prof. dr Dariji Kisić Tepavčević, ministru.
Reč ima dr Emeše Uri, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, gosti iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Savez Vojvođanskih Mađara, će podržati Nacrt zakona o socijalnoj karti Republike Srbije jer se već ranije iskazala potreba za Programom socijalne karte. Inače, ona je predviđena i programom Vlade od 2017. godine, pa je potvrđena ponovo 2020. godine.

U mom izlaganju ja bih se osvrnula na nekoliko bitnih stvari koje ova Socijalna karta donosi građanima i onima koji primaju neki vid socijalne pomoći.

Ovo će biti jedan objedinjen vid podataka na osnovu kojih će mnogo lakše biti prepoznati i vidljivi oni koji koriste socijalnu zaštitu i oni koji eventualno traže socijalnu zaštitu.

Pošto dolazim iz sektora zdravstva ja bih želela da dam podršku svim zaposlenim radnicima u socijalnim ustanovama, jer mi u zdravstvu imamo dugogodišnje dobro iskustvo sa elektronskim kartonom, sa informacionim sistemom, kao što je kolega poslanik rekao malo pre, koji nam je stvarno dao veliki prilog da budemo među najuspešnijim zemljama u borbi protiv korone.

Zahvaljujući tom sistemu mi u zdravstvenom sistemu u svakom danu, u svakom pogledu imamo uvid u zdravstveno stanje naših pacijenata. Nemojte zaboraviti da je zdravstveni sistem mnogo veći od sistema socijalne zaštite. Znači, ako informacioni sistem može da negde rukuje sa tim podacima verovatno će uspeti i u sferi socijalne zaštite.

Što se tiče dalje bitnih stvari u ovom Nacrtu zakona izdvojila bih umrežavanje institucija. Mislim da je to nešto što je za budućnost naše države, za blagostanje našeg naroda najbitnije.

Praktično, to treba videti na sledeći način. Kao što u zdravstvu, naročito na primaru, težimo da sve naše aktivnosti usredsredimo prema našem pacijentu, oko njega, tako smo organizovali i vakcinaciju zajedno sa Ministarstvom i Batutom. Znači, sve ide prema pacijentu, oko njega se praktično organizuje cela procedura.

Tako će to biti, verovatno, i želim vam puno sreće u tome, korišćenjem kao alata Socijalne karte. Znači, to je jedan alat, jedno sredstvo na osnovu koga će zaposleni, radnici u socijalnim ustanovama mnogo pre, mnogo lakše, bolje, preciznije, hitrije doći do podataka koji su im potrebni i moći da pruže adekvatnu zaštitu svima kojima je to potrebno.

Što se tiče Ministarstva, znači, vi vodite računa o zaštiti prava deteta, prava na socijalnu zaštitu, prava roditelja i posebnoj zaštiti porodice, majke, samohranih roditelja, deteta i to je ono što je izuzetno važno za dobrobit naroda.

Znači, potrebno je da smo zdravi, ali isto tako, potrebno je da imamo osnovnu egzistenciju, osnovno blagostanje da bismo mogli biti karakterni član naše zajednice.

Isto tako, u ovoj Socijalnoj karti će se prepoznati i grupe vaših klijenata da bi se procenilo da li oni imaju pravo na socijalnu zaštitu ako su se vratili iz nekih država gde su koristili isto to pravo u tim stranim državama.

Nikada ne smemo zaboraviti ni izbegla lica, ni raseljena lica, zatim stanovnike određenih etničkih grupacija na koje treba da se posebno obrati pažnja.

Međutim, ovom prilikom ja bih skrenula pažnju da je vrlo bitno da ovaj proces prođe bez stigmatizacije. Znači, da se ne obeleže grupe građana – oni su iz te etničke grupe, oni su izbeglice, oni su došli iz inostranstva, znači, treba se truditi da ovaj proces koji će olakšati svakako vaš rad da ne ode u drugu neku krajnost, da se olako stigmatizuje, naglašava pripadnost nekim grupacijama.

Svakako je formiranje Socijalne karte vrlo bitno, strateško i logističko planiranje, jer ako imate tačne i, naglašavam, ažurne podatke o korisnicima socijalne zaštite, naročito o socijalno – ekonomskom statusu tih korisnika onda ćete moći lakše da planirate, lakše logistiku da pravite, znaćete gde vam je najviše potrebna pomoć, gde su vam sredstva neophodna, gde ima veće potrebe za njima.

Međutim, opet naglašavam ono na šta treba da se obrati pažnja, a to je svakako tačnost i ažurnost tih podataka. Svakako baze podataka drugih ministarstava, drugih resornih organizacija su vrlo bitna ali nikada ne treba zaboraviti koliko je rad socijalnih radnika na terenu bitan.

Jedan primer, neko možda u katastru ima veliku parcelu nekog zemljišta ali, zapravo je to nešto što se ne može koristiti za privređivanje.

Isto tako, neko je možda nasledio od svojih predaka kuću koja je trošna, koja ne može da odgovara nekim standardima stanovanja, tako da papir je papir, brojke su brojke, a čovek je čovek.

To je najbitnije, da ova organizacija poslova bude prema vašim klijentima i oko njih. Znači, zbog njih je praktično ova karta, a ne samo da bi nama olakšala posao. Nama će olakšati posao, odnosno, vama će olakšati posao sigurno.

Što se tiče nekih drugih bitnih stavki u socijalnoj karti, ja bih se osvrnula na vrlo bitne formulacije, takozvane greške socijalne uključenosti i greške socijalne isključenosti, kao što je i ministarka rekla.

Znači, treba obratiti pažnju na prividnu uključenost, odnosno kada se na papiru pokazuje da je nekome potrebna pomoć, ali kada se dublje analiziraju podaci koje ćete dobiti umrežavanjem sistema, verovatno ćete otkivati neke tražioce socijalne pomoći kojima to baš i nije neophodno.

Isto tako postoji jedan segment društva, jedna grupacija socijalno ugroženih ljudi koji to, ja moram tako reći, sa ponosom trpe.

Znači, nije siromaštvo ni greh, niti je taj čovek kriv nekada da se rodi u takvoj porodici, a opet može i skromnijim nekim životnim pogledima, organizacijom porodice može sa pravom kičmom i sa podignutom glavom da nosi to svoje siromaštvo.

Zbog toga je bitno da te ljude otkrijemo, koje ne žele, nisu se prijavili, ne znaju da mogu da traže neki vid socijalne pomoći da oni budu otkriveni i to svakako pozdravljam.

Vrlo je bitno ono što smo uspeli da vidimo iz Nacrta zakona o socijalnoj karti da je veliki naglasak stavljen na neke tehničke aspekte čuvanja podataka, ja ne bih sada ulazila, pošto nije moja struka, ali svakako je za pohvalu da se vodi računa o tome gde će se smestiti ti podaci, ko će biti autorizovan da rukuje sa tim podacima i ko može da ih vidi, i ko može da ih menja, i ko može da ih koristi.

Što se tiče nekih radnji koje će se preduzeti tokom formiranja socijalne karte, znači to je sistematska procena stanja fizičkog lica, odnosno na osnovu podataka koje ćete dobiti od drugih institucija, vi ćete na jednom mestu imati, praktično, sve ono što treba da znate o tom vašem klijentu, odnosno ako se desi neka promena koja je registrovana od strane druge institucije, vi ćete imati mogućnosti da vidite te promene.

Zatim, vrlo je bitno da postoji obrada posebnih vrsta podataka. Naglašavam, pošto dolazim iz zdravstvenog sistema, da je to vrlo bitno i vrlo mi je drago da sam čula danas od gospođe ministarke da su podaci koji se dobijaju iz zdravstvenih institucija, praktično dolaze od strane lica koja traže pomoć, jer na taj način, praktično, mi čuvamo podatke, odnosno ne može po nekom automatizmu da se daje podatak o zdravstvenom stanju trećem licu, makar to bilo i ministarstvo, odnosno centar za socijalni rad.

Znači, svako ima pravo, na kraju krajeva, i da ima svoju diskreciju nad svojim zdravljem. Znači, ja ne želim da neko zna da sam ja bolesna, pa makar bila i siromašna. To je naše pravo i drago mi je da se to pravo ovde poštuje.

Isto tako, što se tiče etničke pripadnosti, kao što sam malopre rekla, ne sme da vodi ka stigmatizaciji ni zdravstveno stanje, ni etnička pripadnost, pa da se po nekom automatizmu tretira taj pripadnik po nekim predrasudama, po grupaciji, jer uvek ima izuzetaka. Uvek ima većeg broja onih koji jesu pripadnici određenih grupacija kojima je potrebna veća podrška.

Zatim, nove tehnologije koje se koriste, nova tehnološka rešenja u obradi podataka su vrlo bitna da bi se promptno, brzo došlo do nekih informacija, o promeni statusa, o promeni podataka o fizičkom licu, prvenstveno ekonomskih, znači vlasništvo nad imovinom i eventualno zaposlenje, koje je isto promenljiva kategorija. Kao što sam malopre rekla, znači tu je taj rad na terenu možda i vrlo bitan.

Ukrštanjem i povezivanjem podataka postoji mogućnost da se greška svede na minimum od socijalne uključenosti i isključenosti. Znači, to je ono što praktično štedi pare svima nama, a dozvoljava mogućnost da pomoć dobiju ljudi kojima je to najpotrebnija.

Što se tiče nekih rizika od korišćenja socijalne karte, u nacrtu je dobro razrađena i verovatno podzakonskim aktima će detaljno biti razrađena zaštita, odnosno sprečavanje rizika i smanjivanje rizika od korišćenja podataka o ličnosti bilo koje vrste. Opet naglašavam, vrlo je bitno da se zdravstveni podaci ne koriste iz eksternih sistema, nego, praktično, samo ono što sam korisnik donosi.

Što se tiče rada socijalnih ustanova i ministarstva, nakon formiranja socijalne karte, ja pretpostavljam i mi iz Saveza vojvođanskih Mađara pretpostavljamo da je povećana mogućnost izgrađivanja partnerskog odnosa između pružalaca socijalne zaštite, socijalnih radnika i korisnika. To je vrlo bitno, jer na ovaj način se stvara poverenje između korisnika i socijalnih ustanova, a poverenje se stiče polako, a gubi se vrlo brzo.

Još bih istakla da uvezanost zdravstvenog i socijalnog sistema je mnogostruka. Strašno je biti siromašan, strašno je biti star, strašno je biti sam i ako uz to ste još i bolesni, mislim da je to nešto što je strašno za društvo, za pojedinca. Prepoznavanje takvih ljudi je vrlo bitno da bismo mogli pravovremeno pružiti pomoć, podršku i zdravstvenog i socijalnog sistema. Međutim, opet naglašavam, ni to ne sme da stigmatizuje tog čoveka, ne smemo ga depersonalizovati. Znači, njegova lista treba da se poštuje i u siromaštvu i u njegovim neplanskim i u posledičnim nedaćama, nedostacima i u nekom materijalnom problemu.

Vrlo je bitno da se u ovom sistemu, koji je izuzetno dobro planiran i pozdravljam ga, ne izgubi čovek. Ja bih sada rekla onu našu poslovicu – puno babica, kilavo dete. Znači, vrlo je bitno da kroz te podatke, kroz te brojke, kroz te analize opet vidimo čoveka koji je u problemu, koji ima dodatnih nekih i mogućnost da i sam eventualno izađe iz tih problema i tu je ona priča o obrazovanju vrlo bitna, o eventualnom formiranju zadruga, koji će moći da poboljšaju ekonomski status ljudi kojima je potrebna ta pomoć.

Vrlo je bitno da zaposleni u socijalnim ustanovama budu empatični, da butu lično orijentisan prema ljudima kojima je potrebna njihova usluga i da istovremeno imaju profesionalni pristup.

Mislim da ćete ovim zakonom dobiti dobre alate da sve ovo možete izuzetno dobro odraditi.

Još jednom naglašavam, Savez vojvođanskih Mađara će glasati za Nacrt zakona o socijalnoj karti. Hvala vam.

Zahvaljujem se, dr Uri.
Reč ima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

Dr Uri, hvala vam na ovakvoj sveobuhvatnoj analizi u kojoj ste istakli baš najbitnije tačke Zakona o socijalnim kartama, a u svakoj rečenici su provejavale i reči podrške i razumevanje upravo za usvajanje ove inicijative našeg ministarstva i ovog zakona.
Vi ste se dotakli upravo onih tačaka o kojima se najviše i mislilo prilikom kreiranja ovog zakona. Istakli ste značaj njegove funkcionalnosti kroz prepoznavanje grešaka socijalne uključenosti i socijalnosti isključenosti.
Takođe, prepoznali ste potencijalnu opasnost mogućnosti prilikom analize podataka, diskriminisanja određenih grupa u zavisnosti od načina analize, ali ne bih nazvali to diskriminacije. Više bi nazvali prepoznavanje upravo onih faktora gde je potrebno da više delujemo, da više pomognemo, da više radimo kako bi potencijalno prepoznali i te socijalne nejednakosti otklonili.
Takođe, izneli ste jako bitan segment, a to je povezivanje socijalne zaštite sa zdravstvenom zaštitom, jer ova dva velika sistema, praktično, su isprepletana u različitim nivoima. To je nešto što je jako bitno.
Takođe, ukazali ste i na zaštitu poverljivosti podataka. Nama lekarima je to dosta u poslednje vreme nešto na šta nismo bili spremni, ni školovani. Prethodnih godina se ukazivalo kao jako bitno, a i jeste bitno da zaštitimo takvu vrstu podataka.
Hvala vam još jednom. Vidi se da ste i vi lično i vaša grupa prošli kroz ovaj zakon onako po dubini, dali svoje mišljenje i vaša podrška nam daje veliki podstrek i znak da jesmo na dobrom putu. Hvala vam na ovakvoj analizi.

Hvala vama.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, poštovani predstavnici ministarstva, naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o socijalnim kartama, jer podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je da se unapredi jedno značajno područje društvenog života, a to je područje socijalne zaštite. Dakle, da se ustanovi efikasniji i kako ste i vi u uvodnom izlaganju naveli, pravedniji sistem sprovođenja mera socijalne zaštite.

U vezi s tim, najpre bih se osvrnuo na socijalnu funkciju države koja je važna za razvoj svakog demokratskog i socijalno-pravnog društva u kome svi treba da imaju jednake šanse i pristup svim uslugama države. U ovom slučaju govorimo o uslugama socijalne zaštite.

Obezbeđenje socijalno pravednog, humanog i zdravog društva je preduslov svakog napretka, ali, sa druge strane, to jeste ispit zrelosti jedne države. Zato svaka uređena država ozbiljno sagledava i gradi sistem socijalnih prava koji svim građanima i društvenim grupama omogućava i pristojan život, ali i prosperitet i bolji životni standard.

Srbija je država koja upravo svoj prosperitet vidi u boljem životu svojih građana i nastoji da gradi što pravedniji i što širi okvir za uspostavljanje socijalno pravednog društva. Pokazatelj toga jeste, između ostalog, i današnji zakonski predlog, odnosno zakonski predlog o kojem danas vodimo raspravu.

Socijalna politika Srbije je zasnovana na strateškim dokumentima različitih sektorskih politika koji zajedno čine jednu, rekao bih, razvojnu osnovu, odnosno osnovu društva. Socijalnu politiku bi mogli definisati i kao široku i raznoliku oblast javne politike, čiji je osnovni cilj da obezbedi upravo ekonomski održiv ali istovremeno i socijalno prihvatljiv nivo zaštite svih građana i osetljivih grupa od raznih vidova društvenih i individualnih štetnih efekata raznih vidova društvenih pojava i društvenih procesa.

Zadatak socijalne politike jeste da promoviše, po našem mišljenju, jednakost, društvenu koheziju i uključivanje, da doprinosi modelu ravnomernog socijalnog razvoja. Ona mora imati nediskriminatorski karakter, a kada su u pitanju ranjive grupe, kada su u pitanju nevidljive i socijalno osetljive grupe, primenjuje se i pravilo pozitivne diskriminacije, kao deo međunarodnih standarda kojima Srbija, između ostalog, i teži.

Sektor socijalne zaštite kao deo socijalne politike je taj koji preuzima odgovornost za odnos države prema ovim kategorijama stanovništva. Srbija, rekao bih, ima veliko iskustvo u oblasti socijalne zaštite, koja se bazirala upravo na principu obezbeđenja socijalne sigurnosti za svakog građanina, pogotovo u situacijama koje su uzrokovale teške posledice po socijalni status naših građana. Pomenuo bih samo nekoliko aspekata.

Prvi je tranzicija, odnosno proces privatizacije, drugi elementarne nepogode – poplave, požari, klizišta, ali, nažalost, i pandemija koja još uvek traje i koja je izazvana Kovidom 19.

Srbija kao država još uvek nije izašla iz tranzicije, mada je taj proces pri kraju, ali kao predstavnik poslaničke grupe SPS moram da podsetim da je posebno u prvoj deceniji ovog veka potpuno promenjena socijalna slika društva, upravo zbog talasa pljačkaške privatizacije čije se posledice i danas, nažalost, leče.

Sa svim tim izazovima pljačkaške privatizacije i brzog bogaćenja jednih, suočila se i ova i prethodne vlade u kontinuitetu od 2012. godine do danas, kao i sa velikim socijalnim i razvojnim izazovom i potrebom da se socijalna funkcija države pažljivije planira, ostvaruje na pravedniji način, vodeći računa pre svega o ekonomskim parametrima razvoja, sa jedne strane, jer socijalna prava se mogu ostvariti jedino ukoliko imate realne izvore za finansiranje, odnosno stabilne izvore finansiranja, a to se postiže razvojem realnog sektora.

Socijalni i ekonomski razvoj su međusobno uslovljene kategorije. Kako bi se u tome uspelo, neophodno je, dakle, da socijalnu politiku prati i efikasan sistem socijalne zaštite, koji mora biti institucionalno sposoban da efikasno i pravedno odgovori na socijalne potrebe ranjivih, socijalno osetljivih grupa i pojedinaca kojima je neophodna pomoć društva i države u rešavanju socijalnih problema i pre svega pitanja egzistencija.

Srbija je u tom pogledu donosila višegodišnje strateške dokumente, odnosno strategija razvoja socijalne zaštite, kojima su definisani pravci razvoja ove delatnosti, kako bi se mreža ustanova, mere i obim zaštite približio građanima koji su u stanju socijalne potrebe.

Koliko nam je poznato, sada se radi na donošenju strategije za period do 2025. godine i nova strategija sadrži tradicionalne socijalne ciljeve koji su baza socijalne funkcije države. Tu pre svega mislim na garantovanje određenog nivoa socijalne zaštite svim građanima, posebno građanima u stanju socijalne potrebe, zatim podsticanje zapošljavanja kao proaktivne i preventivne mere uz neophodnu zaštitu radničkih prava na koja je zaboravljeno u vreme tranzicije i „burazerske“ privatizacije, kada su stotine hiljada radnika ostajali bez posla, socijalno uključivanje, odnosno inkluzija osetljivih i marginalizovanih grupa, sprečavanje i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, društvena briga o porodici i deci kao prioritetan cilj, promocija jednakih šansi za sve i otvaranje prostora za prevenciju siromaštva.

Posebno bih želeo da istaknem značaj mere socijalne zaštite, koja se odnosi na porodice sa decom, na samohrane roditelje, na osobe sa posebnim potrebama, na njihove porodice, na decu bez roditeljskog staranja, na mlade nezaposlene, na teško zapošljive kategorije. Dakle, ovo je nešto što želimo posebno da istaknemo kao pozitivno.

Sistem socijalne zaštite mora biti dobro institucionalno postavljen i organizovan, stručan, efikasan, nepristrasan i iznad svega human, jer ne postoji socijalna zaštita, niti ustanove socijalne zaštite sebe radi, već radi građana i moraju raditi u interesu građana, na njima je da obezbede dostojanstven život u slučaju da građani nisu sposobni za rad, bolesni su ili o njima nema ko da brine.

Zakonodavni okvir u sektoru socijalne zaštite, kao što je bilo reči, obuhvata više zakona, krenuvši od krovnog Porodičnog zakona, Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o zabrani diskriminacije i niza drugih kojima se tretiraju različite sektorske politike koje na ukupnom nivou daju sliku o socijalnom položaju stanovništva.

Srbija kao kandidat za članstvo u EU ima dosta obaveza, kada je u pitanju Poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje, a u smislu unapređenja zakonskih rešenja kojima bi se ubrzao put socijalnih reformi i došlo do socijalno-zaštitnih mera koje podrazumevaju prevenciju siromaštva. To bi bile mere lakšeg zapošljavanja, teško zapošljivih, mladih, žena, edukacija, ono o čemu ste već govorili i profesionalna prekvalifikacija, zaštita zdravlja na radu, sprečavanje rada na crno, jer jedini realni način poboljšanja socijalnog položaja jeste upravo rad.

Evropska komisija je u svom izveštaju za 2020. godinu posvetila posebnu pažnju sektoru socijalne politike u Srbiji, ukazujući na rizike od siromaštva i dalje socijalne isključenosti, posebno usled Kovida-19 koji je, nažalost, ostavio posledice po socijalni status stanovništva.

Ovde ne mogu a da ne pomenem mere Vlade Republike Srbije. Dakle, mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je izdvojila 700 milijardi dinara, govorim o paketu mera koji je do sada sproveden, a ne paket mera koji će se sprovoditi u narednom vremenskom periodu, ili šest milijardi evra, što je negde oko 12,7% BDP. Postavlja se pitanje – da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe?

Kada čujemo kritike na račun mera Vlade Republike Srbije, onda te kritike treba sagledavati samo kao kompliment, jer vi možete da varate, možete da govorite neistinu, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, to su činjenice, one su neumoljive. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, ne samo da funkcioniše, već ostvaruje dobre, najbolje pokazatelje. Imamo privrednu stopu rasta najveću u Evropi, odnosno najmanji pad i izbegli smo onaj najcrnji scenario koji se desio u brojnim državama sveta.

Mere Vlade Republike Srbije su u potpunosti opravdane i usmerene su u dobrom pravcu, pre svega, da se održi nivo zaposlenosti u Srbiji. Došli smo od katastrofalnih 25,9%, koliko smo imali 2012. godine, na istorijski minimum od 9% u ovom trenutku, zatim usmerene su ka privredi, ka privatnom sektoru, jer privatni sektor je budućnost i, treća stvar, ka životnom standardu građana, ka boljem životnom standardu građana kroz povećanje plata i penzija.

Dakle, možemo sagledati i analizirati kako god kritike, ali mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je uspela da u periodu pandemije poveća plate i penzije, penzije povećane za 5,9%, plate medicinskom osoblju za 5%, u javnom sektoru 3,5%, u aprilu mesecu za još 1,5%. Minimalna cena rada mislim da je 6,6%.

Sa druge strane, dakle, imamo i dva stuba koja su od izuzetne važnosti, ali pre toga, dakle, izdvajanja koja su bila jednokratna, ali koja su veoma važna i značajna za građane Srbije. Dakle, 100 evra svakom punoletnom građaninu, pa onda penzionerima, najpre pet hiljada, pa četiri hiljade dinara, 10 hiljada dinara svakom zdravstvenom radniku. Dakle, to je odgovorna, kako bih rekao, ekonomska politika koja je socijalno odgovorna i takva politika će uvek imati podršku poslaničke grupe SPS.

Slušali smo ovde i stručnjake, nazovite stručnjake, koji su kritikovali takav vid politike, ali znate, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i ono što je suština i živa politika, a živa politika je politika koju vodi Vlada Republike Srbije, to je politika koja u središtu upravo ima čoveka, običnog građanina Srbije i koja teži da omogući što bolji životni standard svakom građaninu Srbije. I zato smo budžetom za 2021. godinu definisali dva ključna stuba.

Prvi stub jeste, dakle, uz povećanje plate i penzija, da dođemo do boljeg životnog standarda građana i mi se u potpunosti slažemo, svaki ušteđeni dinar treba da ide ka povećanju plata i penzija, a drugi stub je da kroz kapitalne investicije podstaknemo rast BDP-a koji je projektovan na 6% i nikada nisu izdvojena veća sredstva za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara mislim da je izdvojeno, jer se pokazalo da kroz podsticanje kapitalnih investicija podstiču se i strane i domaće investicije u Srbiji.

Znate koja su danas ključna pitanja u Srbiji, ne ove kvazi političke teme, politički populizam, politički pamfleti, to apsolutno nikoga više ne interesuje? Danas je nekoliko ključnih pitanja – da li su sačuvana radna mesta, da li je bilo otpuštanja, da li su zatvarane fabrike tokom pandemije i da li su strani investitori otkazali realizaciju svojih ciljeva? Naravno da nisu. I to govori pokazatelj da je od januara do novembra prošle godine izdvojeno 1,9 milijardi evra upravo pristiglo od stranih direktnih investicija, a strane direktne investicije su pokazatelj, zapravo „Fajnenšl Tajms“ je u pravu kada kaže da Srbija jeste magnet i lider u privlačenju stranih direktnih investicija i nije slučajno što nas svrstava i rangira kao lidera ne samo u regionu, već i šire.

Da se vratimo na zakon. Dakle, naravno svesni smo toga da Kovid mere predstavljaju mere sanacije koje su se primenjivale uz redovne mere socijalne zaštite i sve ovo govori o kompleksnosti sistema socijalne zaštite koji osim stalnih socijalnih potreba građana mora da reaguje i u vanrednim situacijama.

Želeo bih da nekim podacima o korisnicima mera socijalne zaštite ilustrujem to stanje. Nedostatke aktuelnog sistema socijalne zaštite možemo posmatrati, recimo sa više aspekata. Mi smo razgovarali ovde i sa predstavnicima DRI. Oni su u izveštaju za 2019. godinu konstatovali da ih više od polovine korisnika socijalne pomoći u Srbiji radno sposobno i da Centri za socijalni rad o kojima je već danas bilo reči zbog nepovezanosti sa službama za zapošljavanje ne preduzimaju mere da se smanji broj radno sposobnih korisnika socijalne zaštite.

Pri tome se ukazuje na važan problem, a to je nedostatak adekvatnog nadzora. Naime, mere socijalne zaštite po zakonu sprovode Centri za socijalni rad. To apsolutno nije sporno, kao organ starateljstva koji u suštini nose teret celog sektora socijalne zaštite.

Oni imaju veoma velika ovlašćenja i veliki obim aktivnosti, ali praksa potvrđuje da je potrebno njihovo i osavremenjavanje i bolje kadrovsko i tehničko opremanje, kako bi mogli da odgovore izazovima sa kojima se susreću građani Srbije.

Takođe, imamo primere kada je u pitanju naplata alimentacija od roditelja, o tome danas nije bilo reči. Ona je zakonom utvrđena. Ima primera da se po 10 i više godina ne naplati alimentacija. Za to vreme samohrani roditelji, dete o kome se stara, su u stanju socijalne potrebe.

Svo ovo, dakle, ukazuje na potrebu da se ustanove, sve ovo o čemu smo danas slušali ukazuje na potrebu da se ustanove socijalne zaštite i socijalno zakonodavstvo osavremene, tako da svaki pojedinac i svako dete ili svaka porodica, u stanju socijalne potrebe bude prioritet.

Prema podacima od pre godinu dana, dakle to su podaci za 2019. godinu u Srbiji je oko 212 hiljada korisnika socijalne pomoći trenutno, o trenutnoj visini socijalne pomoći govorile su kolege. To svakako nije mali broj niti zanemarljiv iznos sredstava koje država izdvaja.

Pronašao sam izjavu Zaštitnika građana, gospodina Pašalića, iz februara 2020. godine koji ukazuje, govori o riziku od siromaštva i govoreći o tome rekao je da su najviše izloženi mlađi od 18 godina, porodice sa troje ili više izdržavane dece, stariji, bolesni, nezaposleni u Srbiji, često su, kako je tada rekao, u posebno teškom položaju i ovi podaci nas svakako obavezuju.

Dakle, centrima za socijalni rad koji su najisturenija služba socijalne zaštite, nemamo mi ništa protiv, treba pružiti sve oblike državne podrške uključujući i reformisanje, kako bi se moglo i brzo i odgovorno, stručno i u skladu sa zakonom, dakle, da se iznese teret i odgovore svakodnevnim izazovima i susretima sa najugroženijim kategorijama stanovništva.

S druge strane, nameće se i potreba adekvatnije i kontinuirane, kao što sam rekao, kontrole korišćenja socijalnih fondova, kako bi se sprečile zloupotrebe i pomoć otišla u prave ruke. Iz te potrebe dogradnja socijalnog zakonodavstva upravo je proistekao i Predlog zakona o kojem danas govorimo, a to je Predlog Zakona o socijalnoj karti.

Ovaj zakon je dobar put, po našem mišljenju, da se u narednom periodu definišu prioriteti socijalne politike u oblasti socijalne zaštite, da se identifikuju ciljne grupe i pojedinci i oblikuju mere kojima se na najbolji način izlazi u susret njihovim socijalnim potrebama. Da bi slika bila realna moraju se koristiti i realni i integrisani podaci, što će upravo obezbediti zakonski predlog o kojem danas govorimo.

Sve dileme koje postoje treba da razreši Zakon o socijalnoj karti kojim se uvodi, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, jedinstven registar, odnosno elektronska baza sa integrisanim podacima o korisnicima, o ispunjenosti uslova, vrstama pomoći, periodu korišćenja, a ono što je najvažnije, baza podataka pod nazivom „Socijalna karta“.

Donošenjem ovog zakona je između ostalog i definisano kao prioritet u Ekspozeu mandatarke, odnosno premijerke Vlade Republike Srbije, kako sa aspekta reforme, sektora socijalne zaštite u pravcu pravednije podrške korisnicima, tako i sa aspekta digitalizacije javne uprave.

Socijalne karta, kao jedinstvena elektronska baza na nivou sektora, će omogućiti upravo da građani koji su u stanju socijalne potrebe postanu vidljivi u sistemu, kako bi im se blagovremeno efikasno pružila podrška socijalne zaštite.

Ono što želim da istaknem je moje uverenje i uverenje poslaničke grupe SPS da će Srbija koja je danas ekonomski prosperitetna zemlja sa ogromnim brojem investicionih i infrastrukturnih aktivnosti moći da intenzivnim merama socijalne politike, politike zapošljavanja mladih, stambenom gradnjom pod povoljnim uslovima, aktivnim merama populacione politike, ali i kroz, kao što sam rekao, povećanje plata i penzija, kao i drugim aktivnim merama ekonomske i socijalne politike učiniti sve da njeni građani žive bolje, da bude više ljudi u svetu rada, nego na spiskovima centara za socijalni rad.

Istovremeno, Srbija kao zemlja u kojoj je socijalna pravda ustavni postulat mora svima koji ne mogu sami da obezbede svoju socijalnu egzistenciju garantovati sve potrebe i oblike socijalne zaštite.

Još jednom, na samom kraju, apsolutno je nesporna podrška poslaničke grupe SPS kada je reč o ovom zakonskom predlogu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ministarka. Izvolite.

Gospodine Miličeviću, i vama bih se zahvalila na rečima podrške i afirmativnim rečima o svim činjenicama koje Vlada Republike Srbije je uradila u prethodnom vremenskom periodu u teškoj pandemijskoj godini i svim merama kojima smo uspeli da izađemo snažni i nadamo se da će tako da nastavi u narednom vremenskom periodu.
Činjenica takođe koje ste naveli - brojčane podatke koje se odnose na procenat korisnika usluga socijalne zaštite koji su radno sposobni jesu i nisu tačna, ali i jesu alarmantna. U svakom slučaju takve korisnike trebamo sa različitim aktivnim merama zapošljavanja da prevedemo u grupu ljudi koji aktivno rade i privređuju, ali moram da napomenem da postoji značajan vid prava gde stanje zaposlenosti i imovinsko stanje nije osnova za dobijanje prava. Recimo, to su prava tuđe nege i pomoći koja prevashodno zavise od zdravstvenog stanja i statusa. Tako da u toj grupi ima i te kategorija, ali u svakom slučaju radno sposobno stanovništvo, to je intencija i Nacionalne službe za zapošljavanje i generalno čitave Vlade da im se omoguće radna mesta i aktivna strategija zapošljavanja da nam bude osnova, a socijalna davanja usmerena na one kategorije gde se nije uspelo takvim merama da ostvari postizanje svih dobrobiti koje omogućavaju normalno životno funkcionisanje.
Hvala vam još jednom na podršci.

Hvala vama.
Sada reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Milanka Jevtović Vukojičić.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas jedan potpuno novi zakon iz domena socijalne zaštite, a to je Zakon o socijalnim kartama.

Socijalna zaštita građana Republike Srbije utvrđena je Ustavom, članom 69. Ona se sprovodi prema pojedincima i porodicama koje naiđu na razne društvene teškoće kada ne mogu da zadovolje osnovne životne, odnosno egzistencijalne potrebe i tada je država dužna da im pruži svu neophodnu podršku i pomoć.

Naravno, socijalna zaštita zasniva se na načelima socijalne pravde, na načelima humanosti i na načelu poštovanja dostojanstva ličnosti.

Ono što najpre želim da kažem, želim da kažem da je ovaj zakon precizan, jasan i konkretan bez ikakvih suvišnih detalja svaki član zakona je sasvim jasan, što je i te kako značajno sa aspekta implementacije, odnosno sa aspekta sprovođenja zakona i korišćenja zakona od onih koji u svom svakodnevnom radu ovaj zakon treba da primenjuju, a ko je to ko će u svom svakodnevnom radu ovaj zakon primenjivati? To su centri za socijalni rad, to su organi lokalne samouprave koje se bave nadležnosti zaštite, to su organi autonomne pokrajine, to je ministarstvo, ali to je i Republički zavod za statistiku, kao i Republički zavod za socijalnu zaštitu koji će se baviti analizom i obradom dostavljenih podataka.

Ono što je od prioritetnog značaja, to je da se olakšava postupak prikupljanja podataka svih onih ustanova pred kojima građani vode upravne postupke za ostvarivanje nekih od prava socijalne zaštite, a sama gospođa ministar u svom uvodnom izlaganju rekli ste da je to ogroman broj prava koji iz domena socijalne zaštite građani mogu da ostvaruju. Znači, organi državni će u upravnim postupcima na brz i efikasan način kroz umrežavanje sa drugim sistemima doći do činjenica koje su i te kako važne za ostvarivanje prava koje građani, odnosno korisnici prava iz socijalne zaštite traže. On je značajan i sa aspekta građana iz razloga što će na mnogo brži, jednostavniji način dolaskom samo u Centar za socijalni rad moći brzo da ostvari neko od svojih prava ili na kraju krajeva postoji mogućnost ostvarivanja, ali i postoji mogućnost neostvarivanja prava.

Ovaj zakon i te kako je važan i sa aspekta što će u socijalnoj karti biti data baza podataka svih onih posebno osetljivih i ranjivih društvenih grupa, a to su na primer deca, mladi, stari, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i druga lica sa poteškoćama u mentalnom razvoju, osobe sa invaliditetom, a što je vrlo važno sa aspekta procene rizika od elementarnih nepogoda i ti podaci ministarstvo će dostavljati nadležnom Sektoru za vanredne situacije MUP-a.

Takođe želim da istaknem da je socijalna zaštita jedan od segmenata socijalne politike. Socijalna politika i ekonomska politika su uzročno posledično povezane. Ekonomska politika je temelj jedne države. Taj temelj je zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, a i Vlade, na čvrstim osnovama. Taj temelj je čvrst, jak i stabilan. Ekonomija je na zdravim osnovama, a nadogradnja je socijalna politika. Naravno da ekonomska politika ne može bez socijalne politike, a preduslov za njen rast i razvoj jeste ekonomija.

Ono što posebno želim da naglasim, a odnosi se na digitalizaciju, jer i ovaj zakon u stvari predstavlja jedinstvenu bazu podataka u elektronskom obliku, hoću da istaknem koliko je digitalizacija kao strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije pokazala svoj značaj tokom 2020. godine, a i sada tokom 2021. godine, tokom pandemije kovida, posebno kada je u pitanju prijavljivanje za vakcinaciju. Građani su mogli na vrlo jednostavan način iz svojih kuća da preko portala e-Uprave prijave se za vakcinaciju, a onda za revakcinaciju i nije potrebno prijavljivanje, već će pošto su već jednom ušli u bazu podataka biti pozvani i na revakcinaciju.

Ono što želim da kažem to je da prava iz socijalne zaštite u ovom vremenu pandemije, kao i u prethodnom vremenu sva su bila na vreme isplaćivana. Nijedno pravo iz oblasti socijalne zaštite, a radi se i o pravima iz dečije zaštite i o pravima iz boračke zaštite i o pravima u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, nije kasnilo ni dana. Nijedno pravo iz oblasti socijalne zaštite nije bilo umanjeno ni za jedan dinar.

Kada se govori o posebno osetljivim i ranjivim društvenim grupama, a to su stara lica koja su izložena tokom 2020. godine povećanom riziku od zaražavanja Kovidom 19, moram da kažem da u ustanovama socijalne zaštite, u gerontološkim centrima pokazana je velika odgovornost što se tiče brige o tim starim licima i što se tiče adekvatno prepoznavanje eventualne infekcije i povezivanja sa zdravstvenim sistemom kako bi svi korisnici gerontoloških centara dobili na vreme, blagovremeno i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

U tom smislu moram da istaknem da je povodom obeležavanja Dana primirja predsednik Republike Aleksandar Vučić, sem lekara koji su heroji i zdravstvenih radnika naravno, koji su heroji 2020. godine u borbi za živote naših građana, u borbi sa nevidljivim virusom Kovidom 19, uručio odlikovanje Gerontološkom centru u Beogradu, Gerontološkom centru u Novom Sadu, Gerontološkom centru u Šapcu, ali i lekarima i medicinskoj sestri u Gerontološkom centru u Beogradu i Gerontološkom centru u Novom Sadu.

To je još jedan pokazatelj da zaposleni u socijalnoj zaštiti savesno obavljaju svoj posao. Zaposleni u socijalnoj zaštiti u mnogim nevoljama koje su pogađale našu zemlju, a tih nevolja zbilja je bilo puno, pokazivali da su uvek uz svoje građane i da uvek stoje na braniku otadžbine.

Ono što takođe želim da kažem to je da je Srbija tri dana pre drugih zemalja EU počela sa vakcinacijom. Prioritet u vakcinaciji ponovo su bila stara lica i lično ste prisustvovali, odnosno posetili Gerontološki centar Beograd, Gerontološki centar u Novom Sadu i Gerontološki centar u Nišu gde se vršila vakcinacija ovih najstarijih sugrađana. Njihovo interesovanje za vakcinaciju je veliko. Sada se radi na revakcinaciji, jer svi oni koji su vakcinisani za sve je obezbeđen dovoljan broj vakcina za revakcinaciju.

Ono što takođe moram da kažem to je da je Srbija jedina zemlja, ne u Evropi, nego u svetu, gde građani imaju pravo da vrše izbor vakcine. Znači, građanima su prisutne tri vakcine trenutno i oni mogu da vrše izbor, polazeći i ceneći pre svega i sugestije lekara na kraju krajeva oni o vakcinaciji donose samostalno i donose ličnu odluku.

Ono što takođe želim da kažem tiče se ekonomije, ali ona je i te kako povezano sa socijalnom zaštitom. Moram da kažem da u izveštaju Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj, a koji se odnosi na zapošljavanje i Kovid-19 u Republici Srbiji istaknuto je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja je preduzela sveobuhvatne i opsežne mere kako prema privredi, tako i prema građanima u cilju očuvanja radnih mesta. Zahvaljujući tim merama uspela je da smanji siromaštvo za čitavih 1,2 indeksna poena.

Znači, Srbija iako je čitav svet zadesila pandemija, zatekla ga je velika ekonomska kriza koja je najveća od tridesetih godina prošlog veka, Srbija je uspela da se sa njom bori na način mnogo bolji od nekih bogatih zemalja. Na kraju krajeva sve te bogate zemlje danas čestitaju našem predsedniku Aleksandru Vučiću. To su zemlje kao što su Švajcarska, kao što je Francuska, kao što je Nemačka, kao što su SAD. Posle Velike Britanije, Srbija se nalazi na drugom mestu po broju vakcinisanih u odnosu na ukupan broj stanovništva.

U vremenima teške pandemije Srbija je uspela zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti, da dva puta uputi jednokratne novčane pomoći penzionerima 4.000 i 5.000 dinara, da poveća plate zdravstvenim radnicima 10%, ali od 1. januara 2021. godine povećanje penzija ide prema švajcarskom modelu 5,9%. Minimalna zarada je 32.126 dinara i ona je povećana za 6,6%. Naravno država vodi računa i o privredi kako bi se očuvala radna mesta, pa je neoporezivi deo prihoda povećan sa 16.300 na 18.300.

Srbija je jedina zemlja u Evropi, a možda među dve zemlje koja je uspela da u rekordnom roku izgradi dve kovid bolnice, to su bolnica u Zemunu i bolnica u Kruševcu u decembru mesecu, upravo kada je došlo do pika zaražavanja i upravo da bi obezbedila mesta za zdravstveno zbrinjavanje svakom čoveku kome je zdravstveno zbrinjavanje bilo neophodno.

Takođe, moram da napomenem da za razliku od Dragana Đilasa i žute hobotnice, koja silaskom sa vlasti ostala dužna najsiromašnijim građanima u gradu Beogradu 120 miliona, a to su oni građani koji su tu pomoć tražili za svoje egzistencionalne potrebe, ostali su dužni porodiljama i trudnicama 400 miliona dinara, raseljavali su Rome u limene kontejnere, a one koji nisu imali lična dokumenta raseljavali su po raznim krajevima Srbije, uz davanje ulaskom u autobus ceduljice u koje mesto idu. To je vreme koje se sigurno neće nikada više ponoviti, jer Dragan Đilas i žuta tajkunska hobotnica su promoteri siromaštva i promoteri svojih punih novčanika.

To je narod prepoznao i zato je na izborima juna 2020. godine dvomilionski dao podršku politici Aleksandar Vučić – Za našu decu. Zahvaljujem.