Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treće vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/40-21

3. dan rada

25.02.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara Rozalija Ekres. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Rozalija Ekres

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani članovi Saveta, Komisija za zaštitu konkurencije je osnovana Zakonom o zaštiti konkurencije pre više od 15 godina kao stručno i nezavisno telo od izuzetne važnosti za unapređenje sistema zaštite i obezbeđivanja konkurencije na tržištu Republike Srbije.

Komisija ima zadatak da sa posebnom pažnjom, bez diskriminacije, preduzima mere u cilju efikasnog sprovođenja odredaba propisanih upravo spomenutim Zakonom o zaštiti konkurencije.

Nakon pažljivog sagledavanja podnetog Izveštaja o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu, koji se nalazi pred nama i o kojem Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja, je 14. izveštaj koji komisija podnosi Narodnoj skupštini.

Kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, podržavajući aktivnosti i mere koje je do sada sprovodila Komisija, apostrofirala bih sledeće oblasti, najpre sa ciljem jačanja njenog integriteta, kao i daljeg unapređenja sistema zaštite i obezbeđenja konkurencije.

Najpre bih istakla važnost edukacije i saradnje sa telima EU za zaštitu konkurencije i jačanje stručnih kapaciteta Komisije, ali i stručnih kapaciteta Upravnog suda u vezi sa značajem zaštite konkurencije, koji rešava sporove po podnetim tužbama preduzeća protiv rešenja Komisije.

Bitno je informisanje i edukacija široke javnosti u vezi sa značajem zaštite konkurencije.

Za Savez vojvođanskih Mađara je od izuzetnog značaja harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, u ovom slučaju u oblastima zaštite konkurencije. Stoga aktivno pratimo rad pregovaračke grupe za Poglavlje 8. – Politika konkurencije, kao i aktivnosti u pregovaračkom procesu za Poglavlje 5. – Javne nabavke i posebno Poglavlje 23. – Pravosuđe i osnovna prava.

Efikasna primena politike zaštite konkurencije podrazumeva da se u narednom periodu intenzivira i unapredi saradnja Komisije za zaštitu konkurencije sa drugim državnim telima, kao što su Kancelarija za javne nabavke, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, DRI i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a posebno sa nedržavnim telima, kao što su npr. udruženja za zaštitu potrošača.

Navedeno je važno zbog činjenice da su u Zakon o javnim nabavkama ugrađena načela obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije, kao i posebna ovlašćenja koja se ovim zakonom daju organizaciji nadležnoj za zaštitu konkurencije, tj. Komisiji, da privrednim subjektima može da izriče mere zabrane učešća u postupcima javnih nabavki ukoliko se utvrdi da su oni povredili konkurenciju.

Izveštaji o izvršenim revizijama DRI o javnim nabavkama u javnom sektoru sadrže veliki broj nepravilnosti i značajnih vrednosti, kao i konstatacije da se u velikom broju slučajeva u postupcima javnih nabavki pojavljuje samo jedan ponuđač koji nema nikakvu konkurenciju.

Iz sažetog pregleda aktivnosti Komisije za 2019. godinu se vidi da je značajan broj okončanih predmeta, mada se nekoliko desetina i prenelo za rad u narednoj godini.

Data su mišljenja kako na predloge propisa, tako i na važeće propise koji imaju uticaj na zaštitu konkurencije i izrađene su tri izuzetno značajne sektorske analize.

Cilj ovih analiza jeste da se dobije bolji uvid u stanje konkurencije na onim tržištima za koje osnovni tokovi ili za koje cenovni tokovi ili druge okolnosti upozoravaju na mogućnost nastupanja ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije.

Raduje nas što su veliko interesovanje poslovne i akademske zajednice za unapređenje zakonskog okvira politike zaštite konkurencije, kao i njihovi komentari osnažili namere Komisije da je saradnja sa poslovnom i akademskom zajednicom pravi put ka unapređenju ambijenta koji će obezbediti ravnopravne uslove za sve učesnike na tržištu.

Da zaključim, poslanička grupa SVM podržava Izveštaj o radu Komisije za 2019. godinu, kao i generalno aktivnosti Komisije na zaštiti i unapređenju konkurencije u Republici Srbiji, kroz stalno unapređenje saradnje sa nezavisnim telima i državnim organima i organizacijama.

Posebno podržavamo međunarodnu saradnju, kao i aktivnost u procesu pridruživanja Republike Srbije EU i aktivnosti na podizanju svesti javnosti o značaju politike zaštite konkurencije. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, predsednik poslaničke grupe SPS. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, poštovani predsedniče resornog Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, pokušaću da budem relativno kratak obzirom da smo ograničeni sa vremenom, kako bi ostale kolege mogle da govore.

Dakle, politika konkurencije, kako je danas poznajemo, relativno je nova pojava, mada su njeni elementi poznati još od antičkih vremena. Razvoj moderne politike konkurencije započeo je na severno američkom kontinentu dok je u Evropi moderna antimonopolska politika počela da se primenjuje između Drugog svetskog rata.

Politika konkurencije oslanja se na sledeća četiri postulata - zabrana dogovora o cenama, kontrola spajanja firmi, ograničavanje dominantnog položaja i na državnu pomoć.

Politika konkurencije je veoma značajna za građane i ima određene pozitivne efekte - obara cene, poboljšava kvalitet cena i usluga i povećava, pre svega, slobodu izbora, što je od velike važnosti i značaja. Naša vizija je da se uspostavi tržište na kome će svi učesnici pod ravnopravnim uslovima boriti se za naklonost i lojalnost potrošača i kvalitetom i cena, poštujući pri tome obaveze koje su utvrđene, pre svega, zakonom, koje su definisane zakonom.

Naša zemlja je prešla dug puta u pogledu razvoja politike konkurencije. Prvi propisi, podsetiću su u ovoj oblasti doneti su pre nepunih stotinu godina, tačnije mislim 1922. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, zatim za vreme Jugoslavije, SFRJ, Savezne Republike Jugoslavije.

Komisije za zaštitu konkurencije osnovana Zakonom o zaštiti konkurencije. Taj zakon je usvojen 2005. godine. Počela je sa radom 2006. godine kao nezavisna i samostalna organizacija i ima status pravnog lica. Za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu o kojem mi danas i govorimo.

Komisija takođe ima finansijsku nezavisnost. Finansira se, to je veoma važno istaći, iz sopstvenih prihoda i donosi godišnji finansijski plan na koji saglasnost daje Vlada Republike Srbije. Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Komisije veći od ostvarenih rashoda, razlika se nakon izdvajanja sredstava za rezerve uplaćuje u budžet Republike Srbije.

Oblast zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije u cilju ekonomskog napretka društva i potrošača, zatim osnivanje položaja i ovlašćenja Komisije utvrđena je Zakonom o zaštiti konkurencije. Poslednje izmene i dopune mislim da su donete 2013. godine, nizom vladinih uredbi. Komisija, takođe, ima obavezu da na odgovarajući način primeni kriterijume koji proizilaze iz pravila kojima se reguliše konkurencija na tržištu EU.

Zakon definiše povrede konkurencije, kao akte ili radnje učesnika na tržištu koji za cilj ili posledicu ili mogu imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Oblici povreda konkurencije su restriktivni sporazum definisani članom 10. Zakona i zloupotrebe dominantnog položaja, definisane članom 16. Zakona.

Komisija u svom radu sarađuje sa regulatornim telima, državnim organima, organizacijama, civilnim sektorom, fakultetima i sa njima ima zaključene sporazume.

Danas razgovaramo i razmatramo Izveštaj o radu Komisije konkurencije za 2019. godinu. Komisija je shodno Izveštaju koji smo imali prilike da sagledamo sprovela brojne aktivnosti u vezi sa harmonizacijom propisa i usklađivanja prakse sa EU, dala je mišljenje na predloge propisa i važeće propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tržištu, sarađivala sa međunarodnim institucijama i drugim telima za zaštitu konkurencije.

Komisija je u 2019. godini ostvarila pozitivan finansijski rezultat, što posebno pohvaljujemo. Ostvareni prihodi u 2019. godini, kao i prethodnih godina bili su dovoljni za finansiranje rada Komisije, ali i za prenos viška prihoda, ono o čemu sam maločas govorio, u budžet Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije ima značajnu ulogu u pogledu harmonizacije našeg zakonodavstva sa pravom EU, pre svega za Poglavlje osam – politika konkurencije, ali je bila aktivan učesnik i za niz drugih poglavlja, ona koja se odnose na politiku transporta, energetike, javne nabavke, pravosuđe i osnovna prava.

U Izveštaju Evropske komisije stoji da su preporuke za 2019. godinu delimično sprovedene i da postoji izvestan nivo primenjivosti. U toku 2019. godine radilo se na izradi Nacrta zakona o zaštiti konkurencije, kojim bi se uveli novi instituti, prava konkurencije u naše zakonodavstvo, da se otklone upravo nejasnoće i teškoće koje postoje u primeni postojećeg zakona i nastavio proces harmonizacije našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Zadatak Komisije za zaštitu konkurencije je da štiti konkurenciju, odnosno omogući da se stvore jednaki uslovi za sve na tržištu i mi smo u potpunosti sigurni da će Komisija ovaj cilj i realizovati kao i do sada, tako i u narednom vremenskom periodu. Poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati ovaj Izveštaj. Zahvaljuje.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu Decu, Đorđe Dabić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Đorđe Dabić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije, Komisija je osnovana 2005. godine tadašnjim Zakonom o zaštiti konkurencije, a tek sada imamo priliku prvi put da razgovaramo o Izveštaju za prethodnu godinu, odnosno za 2019. godinu. Nadam se da ćemo uskoro imati i za 2020. godinu ovde u parlamentu, odnosno u plenarnoj sali Narodne skupštine.

To je svakako dobra vest da ćemo ustanoviti jednu novu praksu koja će se i narednih godina ovde primenjivati, odnosno da imamo prilike da svake godine razgovaramo o radu, ne samo vaše Komisije, već i ostalih nezavisnih tela koja funkcionišu u našoj državi.

Podsećanja radi, mi smo imali nedavno predstavnike ostalih regulatornih, odnosno nezavisnih tela ovde u parlamentu. Imali smo predstavnike Fiskalnog saveta. Imali smo predstavnike Agencije za borbu protiv korupcije, Komisije za hartije od vrednosti, REM-a i ostalih, koji su takođe izlagali svoje izveštaje ovde u plenarnoj sali Narodne skupštine, i to je, kažem još jednom, dobra vest zato što ćemo uneti jedan duh transparentnosti u ceo proces rada Narodne skupštine i rada vaših tela, vaših regulatornih tela.

Cilj Komisije za zaštitu konkurencije je, da bi građani koji nas prate putem malih ekrana imali lakši uvid šta to danas radi, čime se bavi, da spreči pojavljivanje bilo kakvog oblika monopola u bilo kojoj privrednoj grani. Kada imate monopol, onda imate jednu situaciju koja donosi benefite samo onome za koga se monopol pravi, odnosno privrednom subjektu za koga se monopol pravi, a svi ostali trpe i to razara tkivo određene privredne grane kada postoji bilo gde u našoj državi monopol.

Imali smo priliku da vidimo kako je to izgledalo od 2000. do 2012. godine kada smo i te kako bili u situaciji da znamo da se određeni zakoni prilagođavaju upravo tajkunima i ljudima koji su na taj način koristili jedan takav monopolski položaj na tržištu i sticali enormno bogatstvo. Prisetimo se da smo imali situaciju da je firma bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa „Multikom grupa“ imala apsolutno monopol u pogledu izdavanja sekundi na RTS-u, od prodaje tih reklamnih prostora, panoa u Beogradu. Imali ste apsolutno monopol u toj privrednoj grani, što je gušilo tržište, i to nije bilo dobro.

Doduše, tada predstavnici Komisije nisu baš bili revnosni u tome da reaguju, da ukažu na neke stvari, na probleme. Danas regulatorna tela u našoj državi i te kako imaju pravo i obavezu da kažu kada postoje određeni problemi. Imali smo priliku da razgovaramo članovima Fiskalnog saveta ovde. Jedan otvoren dijalog smo imali. Pavle Petrović je iznosio otvorene kritike na rad rukovodstva Vlade Republike Srbije, na rad vladajuće koalicije danas, i to je bilo potpuno normalno da mi suočimo argumente i odavde mu je upućen odgovor na sve one mere za koje su oni rekli da nisu bile dobre. Mi ovde iz naše vladajuće koalicije izneli odgovore, argumente i imali smo jedan normalan dijalog koji ranije ovde nije bio primenjivan u praksi.

Kada govorimo o radu Komisije za zaštitu konkurencije, svakako treba pohvaliti vaš rad u prethodnoj godinu, u godini koja je prethodila, 2019. godina. Svakako ste te godine imali dosta rada. Šest mišljenja na zakone. Izvršna vlast je izlazila u susret, menjala zakonska rešenja, predloge, određene restriktivne sporazume o kojima ste danas govorili. Sve gde ste vi smatrali da treba reagovati tu je svakako naša izvršna vlast imala dovoljno sluha da se te stvari promene. Imali ste dve sektorske analize, učestvovali ste na dosta foruma. Imali ste jednu živu aktivnost, kada je reč o saradnji sa EU, sa ostalim međunarodnim adresama i svakako da je pohvalno to što predstavnici Komisije aktivno učestvuju u radu pregovaračke platforme naše države u saradnji sa EU, odnosno Poglavlja osam – politike konkurencije, koja svakako brzo treba da bude otvorena, odnosno da završimo taj pregovarački proces.

Evropska unija kroz svoj zadnji Izveštaj i te kako pohvalno govori o našim naporima naše države, kada je reč o harmonizaciji ovih zakona koji se tiču zaštite konkurencije. Svakako da je dobro to što Srbija dosta radi i harmonizuje svoje zakonodavstvo i usklađuje sa zemljama EU. U tom pogledu je vaš rad veoma bitan.

Naravno da je važno to što smo i ranije ovde čuli, a to je da će uskoro da se donese novi zakon o zašiti konkurencije, i to će svako biti novina i sigurno će olakšati rad Komisiji za zaštitu konkurencije. Nadamo se da će to uskoro biti usvojeno ovde u sali Narodne skupštine.

Kada govorimo, dakle, o radu regulatornih tela naravno da moramo pomenuti da nekada u ne tako davnoj prošlosti mi nismo ovde imali priliku da govorimo o pitanjima koja su važna, jer da su tada regulatorna tela mogla da rade, kao što danas mogu slobodno da funkcionišu i da rade, mogli bismo da čujemo da, recimo, Agencija za borbu protiv korupcije nije, pazite, ni jednim slovom se oglasila kada je Dragan Đilas od 70.000 evra prihoda dospeo do stotinu miliona evra na svojim računima preko svojih firmi. Danas kada naš funkcioner ne prijavi imovinu na vreme dobije krivičnu prijavu, i to je novina.

Dakle, mi smo uveli jednu normalnu praksu da bez obzira ko je na vlasti mora da odgovara ako prekrši zakon, pa makar to bilo i tako banalno kao što je neprijavljivanje imovine na vreme. Ranije, dakle, nije bio slučaj, nije bilo prosto normalno da Agencija reaguje, jer su smatrali da su oni iznad zakona, da oni koji donose zakone i koji vrše izvršnu vlast ne treba da podležu tim istim zakonima.

Dakle, zakoni su očigledno bili pisani samo za narod, a za predstavnike vlasti to nije bio slučaj.

Prema tome, Agencija za borbu protiv korupcije se nije oglasila tada i objasnila na koji je to način stekao Dragan Đilas toliko bogatstvo. Fiskalni savet se takođe nije oglasio tada, pa da kaže kako je moguće da se mi 2011. godine zadužujemo po zelenaškoj kamatnoj stopi od 7%.

Pazite, 2011. godine Srbija se zaduživala po zelenaškim kamatnim stopama od 7%, toliko je bila obveznica 2011. godine koju smo uzeli. Danas kad refinansiramo tu istu obveznicu sa kamatom od 1,09% to je zapravo pokazatelj koliko je Srbija na jednim, da kažem, stabilnijim nogama, koliko danas imamo zdraviju ekonomiju i stoji apsolutno činjenica da je, naravno, rezultat SNS i Aleksandra Vučića, pre svega.

Samo, dakle, bila je moja namera da podsetim građane koliko nekada regulatorna tela nisu imali pravo da normalno, argumentovano iznesu svoje stavove, da čujemo mišljenje Fiskalnog saveta, kada smo imali zaista prilike da čujemo da nešto što nije dobro oni kao regulatorno telo i to ovde prezentuju i da kažu. To nije bio slučaj. Danas Pavle Petrović dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije i kaže da se ne slaže sa određenim merama, naši poslanici mu daju odgovore. Nismo, doduše, čuli, bila je zanimljiva rasprava ovde u parlamentu, kako to da se ne slažu sa onom merom da se 100 evra da svakom punoletnom građaninu Srbije, a svi članovi Fiskalnog saveta su, pazite, se prijavili za 100 evra.

Zaista je bilo interesantno čuti, dakle, diskusiju Pavla Petrovića koji nije umeo da objasni kako to da ono što oni smatraju da građani ne treba da dobiju oni sami smatraju da njima pripada.

Zaista je tu bilo dosta situacija, ali, opet kažem, u jednom duhu dijaloga možemo da razgovaramo danas, što ranije svakako nije bio slučaj.

Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije je možda mogla da kaže nešto o tome kako to da smo imali potpuni monopol na RTS-u kada su Đilasove firme „Multikom grupa“ prodavali sekunde. Dakle, nije se nigde oglasila u tim godinama, iako je i te kako trebalo da se o tome otvoreno razgovara.

Danas, kažem još jednom, sve institucije mogu slobodno da rade svoj posao i to je nešto što ćemo mi i u narednom periodu sigurno ovde imati u Narodnoj skupštini i generalno u dijalogu koji zaista želimo da vodimo i da na pravi način pokažemo da danas zaista postoji kultura dijaloga, a ne, kao što nam neki spočitavaju, da ovde postoji diktatura, kad vidimo iz primera da dok su oni bili na vlasti niste mogli da očekujete da bilo ko radi svoj posao na jedan civilizovan, normalan način, a da ne bude sankcionisan za svoje delovanje koje bi eventualno bilo protiv tih tadašnjih vlasti.

Još jednom da kažem, Srbija danas potpuno drugačije izgleda nego pre 2012. godine. Od 2012. godine do danas mnogo toga se promenilo. Neki se danas pitaju, pa se čude – kako je to Srbija prva u Evropi već nedeljama po stopi vakcinisanih, kako to da je Srbija 2020. godine završila godinu sa svega 1% pada BDP-a. Dakle, najbolje rezultate u Evropi smo demonstrirali prethodne godine, kada je reč o ekonomiji.

Naravno da se uvek mi moramo složiti i objasniti građanima da ne bi ničega bilo da nismo 2012. godine doneli jedan ozbiljan paket strukturnih reformi, da nismo ozbiljno stezali kaiš, da nismo se posvetili rešavanju onih nagomilanih problema koji su godinama bili iza nas.

Neki od rezultata na koje smo veoma ponosni svakako su tokom 2020. godine, da podsetimo građane Srbije, pad od svega 1% BDP-a, najmanji u Evropi, 2020. godine industrijska proizvodnja je porasla čak u odnosu na 2019. godinu za 0,4%, 2020. godine porastao je izvoz u odnosu na 2019. godinu. Inflacija je stabilna na 1,6%, iako smo imali godinu krize, godinu kada su mnoge inflacije u Evropi otišle daleko iznad onih parametara koji su bili 2019. godine i sve to u godini najveće krize od 1929. godine do danas.

Dakle, imali ste kriznu godinu u kojoj je Srbija pokazala koliko je bilo značajno da imamo jaku privedu, da imamo ceo onaj paket reformi koje su prethodile tome da mi danas možemo da se pohvalimo dobrim rezultatima.

Naša Vlada i resorni ministar Siniša Mali, nedavno je, to treba pomenuti, predstavio Evropskoj komisiji odnosno EU strateški dokument za naredne tri godine koji će biti temelj svega onoga što će Ministarstvo finansija i generalno Vlada Republike Srbije raditi u narednom periodu, govorimo o, dakle, dokumentu kojim se predviđaju 24 velike reforme, kao što je u naredne tri godine ispred naše države u osam ključnih oblasti. Privredni rast i zapošljavanje je svako ključ svih tih reformi i to će biti realizovano u narednim godinama.

Svakako je u tom dokumentu naglašeno da će Srbija najviše raditi na smanjivanju stope odlaska naših ljudi u inostranstvo. Radićemo na tome da ih vratimo ovde u Srbiju. Pokazali smo da prošle godine kada se 400.000 mladih vratilo u vremenu kada je krenula kriza da je moguće naći im poslove ovde i zadržati ih ovde i ne dozvoliti da oni danas traže sreću negde drugde.

Akcenat će biti stavljen, pre svega, na zdravstveni sektor zato što zdravstveni sektor i te kako moramo da ojačavamo da bi smo plate uskladili sa evropskim platama i na taj način se svakako približili tom kvalitetu života i to će svakako biti mera koja će sprečiti da zdravstveni radnici masovno odlaze iz Srbije i to je zaista urađeno. Da vas ne podsećam da smo i te kako podigli plate zdravstvenim radnicima, da smo davali kroz nekoliko tranši pomoć u prethodnoj godini i to je svakako bilo nešto što je za pohvalu.

U ovom dokumentu se, takođe, navodi da će da se radi na skraćivanju obimnih procedura kada je reč o poslovanju u Republici Srbiji. Mi ćemo se truditi da sve one birokratske prepreke smanjimo na minimum kako bi poslovni ambijent bio u Srbiji na nivou evropskog i da bi smo na taj način uspeli da tu tržišnu utakmicu zadržimo i da ovde konkurentnost naših ljudi, naših firmi, zadržimo na jednom nivou koji treba da bude zadovoljavajuć.

Kod poljoprivrede takođe se navodi da ćemo kroz ukrupnjavanje poseda, komasacije u narednoj godini se truditi da takođe povećamo konkurentnost naših poljoprivrednika. Pedeset tri milijarde dinara je budžet za 2021. godinu. To je zaista tri puta veći budžet nego pre osam godina kada smo preuzeli vođenje države.

Da navedemo, dakle, da se u poljoprivredu planiraju takođe velike subvencije. Trideset i osam miliona dolara će biti stavljeno našim poljoprivrednicima kroz različite grantove na raspolaganje naredne godine. Kažem još jednom, u godini krize pokazujemo da možemo i da moramo mnogo bolje da radimo nego što je to bio slučaj ranije.

Takođe se navodi u ovom strateškom dokumentu da će se nastaviti ulaganje u energetski sektor, da ćemo se truditi da i tu takođe popravimo tu sliku, da povećavamo udeo obnovljivih izvora energije u našoj proizvodnji struje. Naravno da ćemo akcenat staviti na zaštitu reka i tih planinskih područja o kojima je ranije bilo i te kako mnogo polemike. To ova Vlada upravo time što je zaštitila te reke koje su bile predmet polemike, pokazuju da i te kako društveno odgovorno pristupa svim problemima koji su pred nama.

Da pomenemo, takođe, da je predsednik Aleksandar Vučić, skoro, pre neki dan, imao komferenciju za štampu na kojoj je najavio ambiciozne projekte kada je reč o železničkog putnoj infrastrukturi. Ići ćemo od Beograda do Novog Sada za 27 minuta naredne godine. To je svakako nešto što ljudima treba reći i govoriti konkretno o programima o onome za šta se mi zalažemo i zašto hoćemo da i dalje ova politika beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije i politika ubrzanog razvoja bude i dalje ovde vodeća, a da sve one politike koje se trude da to zaustave, dakle da sprečimo.

U parlamentu imamo priliku da govorimo o tome. Moramo da podsećamo građane Srbije koliko smo uradili i šta planiramo da uradimo, a šta smo imali do 2012. godine.

Kada govorimo o tom periodu koji je bio iza nas, mi moramo svakako da, opet kažem, opomenemo, da prosto ljude upozorimo, ko su ljudi koji danas pričaju da Srbija ne ide u pravom smeru, ko su oni koji nama spočitavaju da danas ne radimo dobar posao za Srbiju. To su ljudi okruženi oko tajkuna Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, koji sramno izlaze pred mase i govore kako bi oni uradili nešto bolje i kako bi oni vodili bolje ovu državu, sa sve onim roleksima od 10-15 hiljada evra na rukama, i na taj način pokušavaju da nam sugerišu da je neko vreme pre osam godina bilo bolje za Srbiju, kako je ono što smo nekad imali bolje, nego ovo što imamo danas. Tako sramno nam govore da je bolje biti, imati 400 hiljada ljudi na ulicama nego danas kada imate isto toliko novozaposlenih. Govore nam kako je bolje imati 35 kilometara auto-puteva koji su rađeni za njihovo vreme, nego 350 koje radimo danas. Da je bolje, evo, dolazim sa Zlatibora, 4,5 sata mi je trebalo da dođem u ovaj visoki dom sa Zlatibora, danas za dva 2,5 sata vi ste tu. Do Požege ćete imati auto-put u punom profilu do kraja godine.

Mi govorimo o programima, oni govore konstantno o unazađivanju naše države. Govore nam isti ti ljudi koji su opustošili državu, da oni opet treba da se vrate na vlast, da oni treba da vladaju i to ne nudeći nikakav program, nikakva rešenja, ne govoreći ni o čemu o čemu bi građani imali sluha da prosto čuju nešto za šta se oni zalažu.

Mi smo došli na vlast kada smo 2012. godine izneli program reforme, „Bela knjiga SNS“, za oporavak Srbije, tada sećate se, bila je naš predizborni program, mi smo ljudima ponudili programe, ponudili smo ono što smo hteli da uradimo u Srbiji, i za to su građani dali plebiscitarnu podršku.

Danas nam oni nude, pratio sam ovih dana u medijima, ta neka suvoparna saopštenja, kaže Zelenović, nudimo Srbiji, kaže da izađemo na izbore pre izbora da odaberemo ko će to da bude opozicija. Pošto oni ne mogu da se dogovore ko danas treba da vodi opoziciju, oni će kaže, da građanima, da izađu, da organizujemo izbore, potrošimo stotine miliona dinara na izbore, da bi izabrali njihovog kandidata koji će da se suprotstavi Aleksandru Vučiću i SNS. Možete da zamislite da danas u Srbiji postoje ljudi koji žele da dođu na vlast, ali nisu tolio sposobni da se međusobno dogovore koga će da kandiduju nego i tu odgovornost žele da prebace na građane. Apsolutno imate situaciju da jedna manjina koja nema ni cenzus priča nama kako bi oni voleli da upravljaju državom, kako bi oni bolje neke stvari uradili, nego što SNS danas radi.

Mi im kažemo – iznesite programe, izađite ispred nas sa programima, recite – ne valja, mi bi to uradili bolje. Ali, oni to nemaju, zato što znaju da to nemaju, zato što znaju da apsolutno svaki građanin će da ih podseti da su imali priliku i da ništa nisu uradili sve te godine.

Takođe, najnovija glupost koju sam čuo od strane naše opozicije jeste da treba odložiti ustavne reforme zakonodavstva, koje su da podsetimo, najvažnije sprovesti to brzo da bismo ubrzali put Srbije ka EU. Oni traže, dakle, EU insistira na tim promenama našeg zakonodavnog okvira da bismo omogućili, kako oni kažu još veću nezavisnost pravosuđa, i ako smo o tome imali priliku da pričamo, i da je ovde pravosuđe više nego nezavisno.

Ali, opet kažem, mi hoćemo da sve te norme uskladimo, želimo da stanemo ispred građana Srbije, da kažemo da smo uradili sve što možemo, da se što pre pridružimo evropskoj porodici naroda. Oni kažu – sve to treba stopirati dok oni ne uđu u Skupštinu. Pazite, znači Skupština ne može da funkcioniše dok oni nisu ovde. Kad oni budu tu, onda ćemo moći da razgovaramo o svemu, do tada treba da budemo paralisani, da budemo blokirani zato što eto Dragan Đilas danas ne sedi u Skuštini i to je velika šteta za građane Srbije.

Zaista treba da govorimo o svemu tome da građane podsetimo ko su ti ljudi koji danas pričaju da Srbija ne ide u dobrom smeru. To su ljudi koji su ojadili ovu državu i to ćemo uvek ponavljati. Nećemo da prestanemo da pričamo. Kažu neki – dosadni ste sa tim pričama. Naravno da želimo da ljude upozorimo da vide sa koje strane dolazi opasnost ko želi da preuzme našu državu. Oni koji su je opljačkali, oni koji su je opustošili, koji su ostavili dugove iza sebe, koji su državu zadužili da smo bili 75% javnog duga. Danas kada smo sveli sve ispod nivoa mastrikta, mi možemo da govorimo o ovim reformama, možemo da govorimo da smo prvi u Evropi po broju vakcinisanih, da smo apsolutno država sa najboljim trenutno stanjem u ekonomiji i to ne bi bilo da nije bilo Aleksandra Vučića i SNS.

Na kraju krajeva, ono što posebno želim da naglasim, što je važna tema i ovih dana se mnogo priča. Kada imate jaku Srbiju, kada imamo stabilnu finansijsku situaciju, tada Srbija može da pomaže svojim sunarodnicima u okruženju, tada Srbija može da bude tu, krov za ceo naš narod koji i te kako gleda ka našoj državi kada je reč o srpskom nacionalnom interesu.

Ranije to nije bio slučaj, nismo smeli da pominjemo ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Oluju, ni Bljesak, ni Košare, nigde gde su Srbi stradali, gde su se Srbi borili za slobodu, to niste smeli da pomenete do 2012. godine. To je možda i gora stvar nego ekonomija koju su razorili. Ubili su nacionalni ponos. Govorili su nam da smo mi koljači, da smo mi ti koji treba da se ovde posipaju pepelom i da govorimo da smo mi ti koji treba da se izvinjavaju, a nisu smeli da pomenu nijednu jedinu srpsku žrtvu. Niste mogli da čujete nigde o bilo čemu što je srpski nacionalni interes, na nacionalnim televizija, u medijima od strane predstavnika vlasti.

I danas kada o ovome govorimo, može da spočitava šta ko hoće i predsedniku Vučiću i da nam govore oni koji su prodali Kosovo, oni koji su stavili pečat na kosovsku nezavisnost kao Jeremić sa onim idiotskim pitanjem pred Međunarodnim sudom pravde, oni da nam govore da smo mi izdajnici, a da su oni patriote koji su napunili džepove.

U njihovo vreme nije smelo da se pomene ništa što je danas na dnevnom redu. Gledali smo svi „Daru iz Jasenovca“ pre nekoliko dana, u subotu. Plakala je cela Srbija, cela Republika Srpska, Crna Gora, srpski narod u Crnoj Gori. Svi su u osam sati bili ispred televizora. Videli smo stradanje našeg naroda o kome se ćutalo 76 godina. Nismo smeli da pomenemo naše žrtve, 76 godina su zatirali svaki pomen svega onoga što smo imali priliku da vidimo. Plakala je Srbija, milioni suza su to veče otišle za milionima poklanih Srba. O tome nismo smeli da govorimo.

Hoću da kažem zato što iako ne želim da politizujem ovu priču, da unosim bilo kakvo strančarenje u celu tragediju koja se desila našem narodu, ali moram da kažem, Gaga Antonijević reditelj je rekao – neki nisu smeli, neki nisu mogli, Aleksandar Vučić je smeo i mogao. Nisu smeli da pomenu Jasenovac. Moglo se snimiti i ranije, nije niko smeo da krene o tome, dok danas imamo priliku da govorimo i o Jasenovcu i o Jadovnu i o Jasterbarskom i o svim našim stratištima i da govorimo o tome koliko je danas naš narod u regionu ugrožen, da neki ne bi pomislili da je to nešto što je prošlost. Nije prošlost.

(Predsedavajuća: Kolega Dabiću, privodite kraju. Isteklo je vreme.)

Prethodne godine imali ste 331 napad na Srbe.

Samo da pomenem još jednu stvar. Bitno je reći, iako bi neki da kažu da je to iza nas, da treba da se okrenemo suživotu, pa ljudi, prethodne godine 331 napad na Srbe ste imali u Hrvatskoj, jel Jasenovac nešto što je prošlost ili što je sadašnjost? I dan danas imate ljude koji bi isto to da rade. I dan danas imate ljude koji bi da ratuju protiv srpskog naroda, imate najave da bi da ratuju protiv srpskog naroda, najave da ukinu Republiku Srpsku da završe ono što su započeli Olujom i Jasenovcem.

Zaista do dolaska na vlast SNS o ovim stvarima se nije smelo pričati. Danas imamo priliku da pričamo o tome i želimo da kažemo da jaka Srbija, snažna Srbija je jedini garant da se takve stvari nikada više neće ponoviti našem narodu ni u Hrvatskoj, ni u BiH, na Kosovu, Crnoj Gori, ni bilo gde drugo. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima Milija Miletić.
Izvolite
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurentnosti, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbija koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam izabran na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i kao poslanik predstavljam USS u Skupštini Srbije.

Uvek sam i sada i ranije govorio o konkretnim problemima za one zakone koji se donose i za ono šta bi trebalo da se uradi. Ranije, a i sada vezano konkretno za ovaj izveštaj, reći ću, a o tome se uvek i govori, problem našeg jugoistoka Srbije, problem malih sredina, problem naših ljudi, poljoprivrednika, seljaka koji žive na selu i od sela. Svi smo svedoci da ovde govorimo o rezultatima i našeg ministarstva i Vlade, što se može videti, ali uvek moramo reći i neke stvari, ono što se ovde ne čuje, a treba da se zna.

Što se tiče stočarstva, poljoprivrede, mlekarstva, veliki problem jeste kod svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije, mlekare, odnosno mesta gde naši poljoprivredni proizvođači, naši ljudi koji se bave stočarstvom treba da prodaju mleko da bi od toga mogli sutra da kupe osnovno za svoj život jer od toga žive.

Što se tiče stočarstva i mlekarstva, to je sada veliki problem, zato što smo ranije, konkretno u opštini iz koje ja dolazim, Svrljig, imali mlekaru koju je 1995. godine preuzela „Niška mlekara“, pa je 2013. godine, uz pomoć države Srbije, ta svrljiška mlekara počela ponovo da radi, uposlila 40-ak ljudi, imali smo blizu 30 hiljada litara dnevno predatog mleka. Godine 2016. „Niška mlekara“, koja je bila veoma aktivna, imala je blizu 300 radnika, dnevno je prerađivala preko 120 hiljada litara mleka. Došla je situacija da tu „Nišku mlekaru“, kao i „Subotičku“, kao i „Novosadsku mlekaru“, kao i „Zaječarsku mlekaru“ kupi jedan veliki proizvođač i tada počinje problem.

Posle kupovine „Niške mlekare“ se zatvara svrljiška mlekara, otpuštaju se radnici, u tim našim malim mestima sada nema mogućnosti da ti naši ljudi prodaju mleko, da od toga mogu da žive. Ali, vrlo brzo posle toga se zatvara i „Niška mlekara“, gube se radna mesta i od 300 radnika sada tu ima 20-30 radnika, jer je tu centar za prodaju tih koji su kupili i „Nišku mlekaru“ i „Zaječarsku“ i „Novosadsku“ i zatvorili ih. Sada nema više 300 radnika, sada ima 30-ak radnika i tamo se sada ništa ne radi.

Tu je sada problem konkurentnosti. Oni koji sada otkupljuju mleko kod tih naših proizvođača, pošto nema konkurencije, niko tamo sada ne dolazi, problem je gde da prodamo to naše mleko, a uvek govorimo o zdravoj hrani, o zdravoj sredini, o kvalitetnim proizvodima iz tih područja, jer smo mi kao Svrljig, kao Bela Palanka i taj deo jugoistočne Srbije prepoznatljivi po kvalitetnoj hrani, po svrljiškom siru, svrljiškom mleku, kačkavalju, belmušu.

Sada ima samo nekih priča, ali nema rezultata. Ulažemo u stočarstvo, ulažemo u mlekarstvo, ima mogućnosti, ali gledajte vi sad iz Komisije, kako rešiti problem, jer je neko dao da se otkupe te mlekare i neko je to zatvorio. I šta sad? To je sad zadatak za vas kao Komisiju za zaštitu konkurentnosti. Potrebno je da što veći broj ljudi tamo rade, ali neko ko je nešto otkupio on sad to zatvara, uzeo je tržište i kao što kaže Marijan Rističević, dolazimo do toga da je bolje uvesti nego proizvesti. Dolazimo do toga da je bolje nešto tuđe nego što je naše.

Prema tome, dragi moji kolege poslanici i vi koji ste u toj Komisiji za zaštitu konkurentnosti, na tome treba da radimo. Moramo sačuvati ono što je naše. Moramo pomoći tom našem poljoprivrednom proizvođaču i tom našem seljaku koji se na svaki način bori tamo da ostane. Moramo pomoći našim malim sredinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica, Prijepolje i drugim opštinama. Ali, kako im pomoći? Treba im omogućiti da tamo ljudi mogu od svog rada da žive, da im se otkupe proizvodi, da ti proizvodi, pošto su stvarno kvalitetni, geografsko poreklo, sve ono što treba. Sve je to na mestu, ali, badava, kad neko dođe ko ima veliki novac, otkupi, zatvori i šta sad? Da uzmemo sa strane? Da uvezemo sa strane? Gde će ti naši ljudi da rade?

O tome sam uvek govorio i mislim da je to potrebno da se kaže, i ovde i sa ovog mesta. Govorio sam o tome i ranije i tražio da se neke stvari reše. Konkretno, sada ima objekat koji je obnovljen 2012. godine i gde su upotrebljena sredstva države Srbije. Taj objekat sada nije u funkciji, sve je zatvoreno, a mi želimo napredak naše poljoprivrede. Tu treba vi da radite. Tu treba da zaštitite naše poljoprivredne proizvođače i da se obezbedi što veći broj mlekara, da dođu, da uzmu, da kupe, da se takmiče ko će kupiti kvalitetno mleko, zato što je nama priroda dala sve, mi smo tu u Skupštini da o tome govorimo i da Vlada Srbije, zajedno sa nama, pomogne te naše poljoprivredne proizvođače i ta nerazvijena područja.

Još jednom, uvažene kolege, poštovani predstavnici Komisije, ja vas pozivam da na tome radite, da zaštitimo te naše male proizvođače, naše seljake od nekih moćnih kompanija koje samo žele tržište, a ne žele naše proizvode. Ja bih toliko.

Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke uvek ću na tome insistirati, zato što je to jedini način da spasimo našeg seljaka i naše selo, a to je moguće uz pomoć naše države i našeg ministarstva… (Isključen mikrofon.)
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Narodni poslaniče, uvažavajući značaj teme i odakle ste vi došli i sa koje liste ste ušli u parlament, vreme predviđeno za poslaničku grupu kojoj vi zvanično pripadate je isteklo pre skoro dva minuta, tako da sam bila vrlo korektna.

Vidim da je Marijan Rističević tražio repliku. Izvolite, dva minuta.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, osnov je pominjanje imena i verovatno lapsus. Ja nikada nisam rekao da je bolje uvesti nego proizvesti. Rekao sam obrnuto. Znači, ja sam govorio o poljoprivrednoj proizvodnji da je bolje proizvesti nego uvesti, a da je deviza one bivše vlasti bila sasvim obrnuta.

Ja smatram da je proizvodnja hrane najbitnija za ekonomsku moć jedne zemlje i tvrdim da će se uskoro ekonomska moć zemlje, zahvaljujući pre svega promenama klime, meriti ne toliko količinom zlata i dijamanata već količinom hrane i količinom pijaće vode koju ova zemlja može proizvesti. Otuda uvek govorim da je bolje proizvesti nego uvesti, a da je deviza bivše vlasti, za čije vreme je, recimo, nestalo 200 hiljada krava, bila – bolje uvesti nego proizvesti.

Ovo čisto radi razjašnjenja, poštujući u potpunosti grupu muftije Zukorlića, čisto da znamo šta je bila istina o onome što sam ja govorio. Hvala.