Zahvaljujem kolega Starčeviću.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, jedno obaveštenje, odnosno informacija o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima predsednik Poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani gospodine Marinoviću, poštovana savetnice Poverenika, poštovani predstavnici VSS, pred nama su danas kadrovska rešenja, može se tako reći, o kojima treba da se izjasni Narodna skupština Republike Srbije, ali bez obzira na to što formalno govorimo o kadrovskim rešenjima uvek je prilika da razmenimo mišljenja o oblastima koja pripadaju zapravo vama, odnosno ono što jeste vaša odgovornost, jer smatramo da to može biti korisno i vama u narednom vremenskom periodu, ali i nama kao nosiocima zakonodavne vlasti ili kao nekome ko ima legitimitet i poverenje građana da obavlja odgovoran i ozbiljan posao, kao i vi.

Jedno od tih pitanja je kolega Starčević je danas pokrenuo i mi u potpunosti podržavamo kada je reč o edukaciji mladih ljudi, pre svega vezano za ponašanje za internet.

Najpre bih govorio o izboru zamenika Poverenika, što spada u ostvarivanje izborne funkcije Narodne skupštine Republike Srbije. Nedavno smo na sednici Narodne skupštine Republike Srbije imali priliku da razmatramo izveštaj o radu nezavisnih institucija i regulatornih tela, tako da smo između ostalog razmatrali izveštaj i o Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Tom prilikom sam posebno istakao da ovaj nezavisni državni organ svojim radom doprinosi demokratizaciji, jačanju odgovornosti javne vlasti prema građanima takođe. On doprinosi transparentnosti rada državnih organa koji imaju zakonsku obavezu dostavljanja informacija od javnog značaja, na zahtev ovog organa ili drugih zainteresovanih lica.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao samostalni državni organ u našem pravnom sistemu postoji više od 15 godina, ja mislim. Ima značajna ovlašćenja u pogledu unapređenja dostupnosti podataka od javnog značaja, kao i u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Poverenik za informacije od javnog značaja je takođe samostalan i nezavistan od uticaja zakonodavne, izvršne vlasti, ne sme tražiti niti primati prednaloge i uputstva za svoj rad od drugih državnih organa i drugih lica. Iz njegove samostalnosti proističe i odgovornost za vršenje ovog izuzetno važnog i značajnog posla. Koliko je Poverenik značajan za Republiku Srbiju govori i činjenica da je to organ sa najdužim mandatom, a mandat mu traje sedam godina.

Poverenik je neko ko posreduje između javnosti pojedinaca i organa javne vlasti. Poverenik je organ kome se veruje da može svojim institucionalnim, pre svega, autoritetom da reši određeni problem koji pojedinci ili pravna lica imaju u ostvarivanju određenih prava. Ovaj organ je takođe zakonom zadužen da štiti pravo na slobodan pristup informacija, ali istovremeno i organ koji štiti pravo na privatnost podataka o licima, kako niko ne bi bio oštećen niti nečiji ugled na bilo koji način narušena.

On odlučuje o žalbama na rešenja organa javne vlasti kojima se odbija pristup informacijama, izrađuje i objavljuje priručnik za praktična uputstva, za ostvarivanje prava predviđenim zakonom, donosi uputstvo za izradu objavljivanja informatora o radu državnih organa i brojna druga ovlašćenja, odnosno brojne druge obaveze i odgovornosti.

O značaju institucije Poverenika govori, između ostalog i veliki broj primljenih predmeta, što ukazuje na sve veći stepen poverenja u instituciju Poverenika i očekivanjima građana i drugih podnosilaca zahteva da će rad Poverenika uticati i na odgovorniji rad nosilaca javne vlasti i samim tim, naravno i javne uprave.

Inače, funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja regulisana je Zakonom o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, koji je donela Skupština Republike Srbije 5.11.2004. godine, a od 2019. godine, zakonom je promenjen naziv organa i proširena njegova nadležnost na primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što je bilo u potpunosti logično i opravdano.

Ovaj zakon određuje kako se bira Poverenik, dakle, njega bira Narodna skupština na predlog skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, bira se lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenje ljudskih prava, lice koje je završilo Pravni fakultet, ima najmanje 10 godina radnog iskustva. Prema istom zakonu predviđeno je da Poverenik ima i zamenika. Poverenika smo izabrali upravo na osnovu kvalifikacija o kojima sam maločas govorio, sada je na redu da izaberemo i zamenika.

Vi ste, gospodine Marinoviću u uvodnom izlaganju rekli da oba zakona koja se primenjuju i koja primenjuje Poverenik, predviđaju da možete imati dva zamenika, da praktično u ovom trenutku funkcionišete bez ijednog zamenika, rekli ste i period od kada je to, od marta meseca 2018. godine, čini mi se.

(Milan Marinović: Od marta 2020. godine.)

Da, 2020. godine, ja sam pogrešno čuo. Izvinite.

Dakle, nema zamenika iako je definisano da kada ih ima, da ih ima dva i služba funkcioniše bez oba zamenika. Dobru ste digresiju napravili, jer sa prekidom vanrednog stanja i sa velikim brojem primljenih zahteva, rad bi praktično u jednom trenutku mogao biti blokiran ukoliko ne bi izabrali bar jednog zamenika u ovom trenutku, što je pre svega vaš odgovoran i ozbiljan odnos prema poslu za koji ste preuzeli odgovornost.

Obim posla nalaže da se u ovom trenutku prema vašoj proceni, a ja zaista verujem u vašu procenu izabere zamenik koji će biti vezan za oblast zaštite podataka o ličnosti. Verujemo da ste izabrali i da ste predložili najboljeg kandidata za ovu funkciju. Ona zahteva usko, stručno i specijalizovano znanje i ono što smo mogli da sagledamo iz biografije i neposredno pred sednicu Odbora za kulturu i informisanje, dakle, svakako reč je o osobi koja raspolaže sa onim sposobnostima koje su neophodne da bi se obavljao ovaj odgovoran posao.

Ono što je važno istaći, što ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, dakle, mi ćemo svakako izabrati zamenika, ali je važno da raspolažete sa kvalitetnim ljudima i da ovaj predlog upravo dolazi iz redova tih ljudi. Dakle, ljudi koji imaju iskustvo, imaju znanje znaju posao i nije potrebno vreme da se upoznaju sa materijom. Onda bi praktično ponovo kako ste rekli u uvodnom izlaganju, moglo doći do određene blokade u radu. Naravno da ćemo ovaj predlog podržati, između ostalog o tome smo govorili i na sednici Odbora za kulturu i informisanje.

Kada je reč o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, u Narodnoj skupštini ovo je sve češća tema. Ne mislimo da je to loše, naprotiv. Čest izbor sudija koji se prvi biraju na sudijsku funkciju samo potvrđuje potrebu osnaživanja pravosudnog sistema kvalitetnim kadrovima, a te nove kadrovske snage treba da doprinesu onome čemu svi težimo, a to je još efikasnije pravosuđe.

O značaju sudske grane vlasti, kao jednog od tri stuba svake države govorio sam više puta, ali nije nikada na odmet potencirati značaj pravosuđa za izgradnju pravne države, vladavine prava, demokratskog društva u kome svaki građanin treba da bude isti pred zakonom. Srbija danas nastoji da u svim segmentima društva napreduje, posebno kada je u pitanju izgradnja pravne države i posebno naglašava kada je u pitanju vladina prava.

Postavili smo razvojne ciljeve koji se mogu ostvariti upravo uređenim pravosudnim sistemom na čemu insistira i EU i zato sam rekao, posebno naglašavam vladavina prava. To je jedan od predpristupnih uslova za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU i sudstvo mora da implementira visoke evropske standarde, ne samo zato što je to zahtev EU, već zbog potrebe unapređenja kvaliteta rada pravosudnih organa kroz jačanje institucije vladavine prava. Moram da pohvalim investicije države u poboljšanju uslova rada pravosudnih organa koje su aktuelne poslednjih nekoliko godina, mislimo da je to jako važno i značajno.

Oblast pravosuđa izaziva definitivno posebnu pažnju EU imajući u vidu polaznu osnovu da je stabilan pravosudni sistem neophodan za ostvarivanje vladavine prava. Imao bih mnogo što šta da kažem kada je reč o odnosu EU i njihovom stavu kakvo je njihovo poimanje i njihovo shvatanje vladavine prava, ali nije tema, o tome ću govoriti drugi put. Duboko sam ubeđen i mislim da to vide i građani Srbije, da je Srbija uređena pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema, a od EU znate, reći ću samo to, navikli smo na dvostruke standarde i dvostruke aršine i tu ću staviti tačku, pa ću povodom neke druge teme govoriti o tome, jer ćemo vrlo brzo da se vidimo sa evropskim parlamentarcima pa će biti prilike da i o tome razgovaramo.

Dakle, ovo je oblast definitivno kojoj treba posvetiti posebnu pažnju, nezavisnost sudstva, nepristrasnost, profesionalnost, stručnost, efikasnost, kao i potreba za dalje reforme pravosuđa. Podsetio bih da je u izveštaju Evropske komisije koji je Narodna skupština razmatrala krajem 2020. godine o kojem sam takođe govorio, upravo konstatovan sektor vladavine prava u Srbiji, a time i pravosuđe treba dalje ojačavati u pravcu implementacije pravnih tekovina EU i zato sam maločas naglasio upravo vladavinu prava. Srbija se upravo kreće u smeru stvaranja efikasnog pravosudnog modela koji će biti usklađen sa pravnim tekovinama EU i pred kojima će građani moći da nesmetano i efikasno ostvaruju svoja ljudska i građanska prava po najvišim standardima.

Da se razumemo, sve ono, ponoviću, to sam danas rekao koristeći pravo kao predsednik poslaničke grupe i postavljajući poslaničko pitanje. Građani Srbije to jako dobro znaju, mi pokazujemo jasnu odlučnost i opredeljenost da postanemo punopravan član EU. Ne postoji ni jedan zadatak koji je postavljen pred Vladu Republike Srbije da on nije sa uspehom realizovan. Ali, i EU mora konačno da shvati i evropski parlamentarci da mnoge stvari na putu evropskih integracija mi činimo i radimo, ne zbog EU, ne zbog evropskih parlamentaraca, nego zbog Srbije, zbog građana Srbije i zbog naše budućnosti.

I na kraju, kada je predloženi nosilac sudijske funkcije u pitanju, a to je kandidat za sudiju Privrednog suda u Zaječaru, treba ponovo podvući značajnu ulogu i veliku odgovornost koja proističe upravo iz nezavisnosti u obavljanju sudijske funkcije i zato je važna, ponavljam, stručnost, dostojnost, iskustvo, ali važna je i hrabrost za donošenje teških sudijskih odluka, odnosno presuda.

Birajući ovog sudiju na prvu sudijsku funkciju Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju i na taj način kao zakonodavno telo mi još jednom želimo da damo svoj doprinos kvalitativnim promenama u oblasti pravosuđa.

Još jednom ponavljam, oba predloga imaće svakako podršku u danu za glasanje poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu narodna poslanica Sandra Božić.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice.

Uvaženi gosti Narodne skupštine, dragi narodni poslanici, dame i gospodo, građani Republike Srbije, pravo je zadovoljstvo kada u Skupštini Republike Srbije imamo priliku da razgovaramo i na kraju krajeva i vršimo izbor prilikom rasprave u dve nezavisne institucije kakva je institucija Poverenika i naravno i druga tema o kojoj ćemo govoriti izbor sudija.

Podsetiću vas samo na moje izlaganje kao predstavnika Odbora što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno i zaštitu podataka o ličnosti, odnosno zamenika za oblast za zaštitu podataka o ličnosti.

Ja ću odmah na početku i reći da je kao vaš predlog, predlog stigao na Odbor za kulturu i informisanje i onaj deo koji sam ostala dužna građanima Republike Srbije prilikom izlaganja u ime Odbora jeste da smo mi ispoštovali celokupnu proceduru koju predviđa izbor Poverenika i procedura Odbora, a to je da smo imali vrlo značajnu i konstruktivnu raspravu na samom sastanku Odbora i meni je zaista bilo zadovoljstvo. Razgovarali smo o različitim temama iz delokruga vašeg rada. Između ostalog, imali smo i razgovor sa vašim kandidatom, odnosno Sanjom Unković diplomiranim pravnikom koji inače potiče iz vaše institucije i opet napominjem, pravo je zadovoljstvo bilo razgovarati sa dva uvažena stručnjaka iz ove oblasti. Poslanici su bili zaista vrlo zainteresovani za odgovore na pitanja koja ste vi davali i to je nešto što bi možda u okviru vaših izveštaja naravno mogla, i jeste svakako praksa bila, vi ste relativno skoro stigli na funkciju.

Ono što je jako važno je što je vaša iskrenost u radu bila zaista presudna u tome da mi zaista takvu raspravu i započnemo u Odboru za kulturu i informisanje.

Koliko god je pandemija donela loših stvari toliko nas je naučila, tako da ste i vi baš u toj situaciji na žalost shvatili da ipak imati zamenika nije stvar slova zakona na papiru, već stvar još jednog para ruku i još jedne osobe koja može da vas zameni upravo u ovakvim situacijama kada mi možda nekad i pomislimo da nam ne treba zamena i da možda bolest neće na nas. Možda je to pouka i poruka koja može otići i sa ove sednice, iz ove rasprave, da je ipak korona ušla u sve pore ovog društva, ne samo našeg naravno, već celokupne zemaljske kugle, čitavog sveta i da zaista utiče na redovan život, na rad, utiče praktično na sve ono što smo do juče smatrali normalnim, danas moramo da se novonastalim situacijama prilagođavamo.

Mene je jako, da kažem, zaintrigiralo koliko je jedna mlada osoba u vašem timu sposobna da preuzme jednu ovako značajnu ulogu u okviru institucije na čijem ste čelu. Njena, ne samo njeno znanje stručno, već i menadžerske sposobnosti za koje smo se uverili da postoje, zaista je kvalifikuju za jednog kvalitetnog zamenika, a sasvim sigurno su vam ovlašćenja u tom slučaju gotovo ista. Toliko o Sanji Unković.

Naravno, mi smo već u ime Odbora i predložili da se ovaj predlog u plenumu danas u danu za glasanje prihvati. Nadam se da će tako biti.

Ono što, kažem, posebno je zadovoljstvo kada dođete kao predstavnik nezavisne institucije u dom Narodne skupštine, to je upravo nama ovde jedan dokaz u ovakvim raspravama o vašim izveštajima, da je demokratija u Srbiji na vrhuncu, odnosno da je u odnosu na sve ono što smo imali priliku u prethodnom periodu da vidimo upravo iz institucije iz koje vi dolazite, nije bio slučaj. Iako je ova funkcija Poverenika, ne mogu čak reći ni mnogo puta, nego gotovo oduvek bila zloupotrebljavana politički, zadovoljstvo je doći danas ovde, razgovarati sa vama, zadovoljstvo je učestvovati u radu i kontrolisati rad Poverenika zato što znamo da razgovaramo sa nezavisnim kandidatima, da razgovaramo sa nezavisnim institucijama, nezavisnim u radu, nezavisnim od političkog uticaja institucijama koje imaju svoj integritet zagarantovan zakonima i Ustavom.

To je ono što ovaj plenum i ovu skupštinsku većinu razlikuje od svih onih koji su u prethodnom periodu imali prilike da biraju, da sarađuju sa različitim institucijama, između ostalog i institucijom Poverenika koju vi predstavljate.

Ja ću vas podsetiti na nekoliko, jer ipak je čini mi se to podsećanje nama potrebno. Skloni smo tome da brzo zaboravimo zato što prosto dobili smo nešto što ovu funkciju Poverenika predstavlja na onaj način na koji zakon predviđa i samim tim kada pogledate i vaš rad koji je zaista neprikosnoveno profesionalan, mi dolazimo do toga da zaboravljamo kako je to nekada izgledalo. Zato ću vas podsetiti, s obzirom da je važno, a vratiću se nakon toga i na vaš predlog da se ovaj zakon u jednom domenu i proširi i da je zastareo. Naravno, da smo mi imali kontinuitet u radu Poverenika u prethodnom periodu, mi bismo verovatno ovaj zakon u nekom doglednom vremenu ranije i imali. Ali, naravno da to nije bilo moguće. Iz kojih razloga?

Iz razloga što ako krenemo od vašeg prethodnika, koji je bio politička institucija, čak ne mogu da kažem ni lično, s obzirom da je sedeo u tako osetljivoj instituciji kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govorim o Rodoljubu Šabiću, koji je otvoreno branio svoje političke ideale, svoje političke stavove, ali i pripadnost određenim političkim partijama dokazujući svakodnevno odanost upravo istima.

To je bilo gotovo svakodnevno i išlo je do te granice i mere, a podsetiću vas da je upravo Rodoljub Šabić i danas politički aktivan i dalje verovatno vraća dug onima u čijoj je vlasti bio, s obzirom da vidimo da je, doduše, sada, s obzirom da više nema javnu funkciju, aktivan na društvenoj mreži „tviter“ i tu bezočno, moram reći, pljuje SNS, jer taj rečnik nije uopšte primeren nekome ko je obavljao ovako odgovornu državnu funkciju.

Tako je napao našeg predsednika poslaničke grupe, dr Martinovića upravo za jednu stvar koja je bila njemu stavljena na teret u prethodnom periodu, koja je ovde, računajući da svaki poslanik ima pravo na svoj stav, na svoje mišljenje, na slobodu govora, što i sam Poverenik mora da zaštiti svakako, on je sa pozicije institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti došao u priliku da ga Republičko javno tužilaštvo, 2016. godine u julu, optuži, odnosno podnese tužbu Upravnom sudu u Beogradu protiv Poverenika, Rodoljuba Šabića zbog prekršenih nekoliko zakona.

S obzirom da su zakoni koji su prekršeni ovim putem zaista vrlo ozbiljni i da vas mogu dovesti ne samo u vezu sa time da ste možda nesmotreno, što sasvim sigurno nije slučaj, prekršili zakon, već vas može dovesti u vezu i sa drugim predstavnicima vlasti van Republike Srbije, da sad ovde ne koristim te izraze koje nam kasnije ovde, zbog slobode govora koju nam često zabranjuju, u Narodnoj skupštini kao poslanicima spočitavaju, neću izgovoriti, ali ćete vi vrlo jasno i građani Republike Srbije, nakon ovoga u šta vas budem uvela u par rečenica, zaključiti o kome, odnosno o kakvoj ličnosti se radi i kakve su, na kraju, mnogo bitnije, namere Poverenika bile.

Dakle, tužbu je potpisala zamenica Zagorke Dolovac, Snežana Marković, a podneta je radi poništenja Šabićevog rešenja iz marta 2016. godine, kojem je Ministarstvo odbrane naložilo da bez odlaganja dostavi Fondu za humanitarno pravu kopije dokumenata iz kojih se može saznati kada je Goran Jeftović imenovan na mesto štabskog oficira prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu 1999. do kada se nalazio na tom mestu i koji je imao čin.

U tužbi se, između ostalog, navodi da bi stavljanje na uvid takvih podataka drugima imalo posledice na odbrambene sposobnosti Vojske Srbije, ugrozila bi se odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, kao i lična bezbednost oficira i podoficira. Davanje takvih podataka, smatra predlagač, u suprotnosti je interesima Republike Srbije, a interes zemlje je pretežniji od interesa drugoga za dobijanje informacija.

Takođe, smatra se da je pobijenim rešenjem izvršena povreda odredbi Zakona o odbrani, Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakona o tajnosti podataka, Zakona o Vojsci Srbije, a posledica toga je nepravilno primenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ovo su navodi iz tužbe protiv Rodoljuba Šabića, gde vam je vrlo jasno, iako vam ja sada ovde ne izgovorim, o kakvom čoveku se radi i da se radi o čoveku u čijem interesu nisu bili interesi Republike Srbije i da mi ovde možemo i danas da razmišljamo, na osnovu stavova koje on i dalje iznosi, kome on odgovara i, zapravo, kome je i tada, dok je vršio ovu odgovornu funkciju u, podsetiću vas, nezavisnoj instituciji, kakva je institucija Poverenika.

Dakle, to nije jedini slučaj kada se ova ili slična institucija, koja apsolutno mora biti nezavisna u svom radu, zloupotrebljava. Tako ću vas podsetiti da smo ovakvih slučajeva imali i na nivou pokrajinske Vlade, odnosno Pokrajine Vojvodine. S obzirom da je Skupština Vojvodine zadužena za izbor pokrajinskog Ombudsmana, Skupština Vojvodine je imenovala, dok je na čelu te skupštine bio Bojan Pajtić, Dejana Janču, predsednika Izvršnog veća Vojvodine, koji je u tom trenutku imao 82 godine, za novog pokrajinskog Ombudsmana u to vreme, 2009. godine, iako mu je radni odnos po sili zakona prestao sa navršenih 65 godina.

Dakle, novina nije ni da se radi ne samo protiv Ustava, kao što smo videli u ovom slučaju, protiv interesa Republike Srbije, protiv njene bezbednosti, nego se flagrantno kršio zakon onda kada je to politički pripadnicima bilo neophodno kako bi svoje političke poslušnike doveli na mesta koja, napominjem još jednom, su obavezna, prvo po svojoj nezavisnosti, integritetu, oslobođena od bilo kakvog političkog uticaja.

Ne znam da li je neophodno spomenuti i onaj slučaj koji je svima nama i te kako poznat, a tiče se jednog predsedničkog kandidata koji je na predsedničku, odnosno na tu funkciju budućeg kandidata za predsednika Republike Srbije upravo agitovao sa mesta Poverenika, Zaštitnika građana. Dakle, mislim da je to slučaj u koji je javnost svakako upoznata. Pored toga što je zloupotrebio svoju funkciju kako bi se kandidovao za predsednika, bilo je tu još nekakvih indicija koje su upućivale da je ovo lice bilo umešano i u najgora krivična dela, kakvo je ubistvo.

Dakle, to su bila lica koja su obeležila rad nezavisnih institucija u prethodnom periodu. Onda možete da razumete, mogu verovatno i građani Republike Srbije da razumeju, kada vi dođete ovde u Narodnu skupštinu, a osvrnuću se i na izbor sudija, dozvolićete mi to, sa kolikom radošću mi ovde razgovaramo sa vama o izmeni zakona, o svemu onome što će unaprediti rad Poverenika, a ne samo rad Poverenika i povećati vaša ovlašćenja, već, naravno, jer svi mi ovde, i vi, a i mi, služimo građanima Republike Srbije, što će njima osigurati veća prava i veće slobode.

Zaista jeste svaki put pravo zadovoljstvo razgovarati o tome. Verujte da, znajući zakon, znajući da ste u pravu kada kažete da u jednom delu jeste zastareo s obzirom i na nove tehnologije i da su vam potrebna veća ovlašćenja kako biste u skladu sa trenutnom, sadašnjom situacijom mogli da primenjujete delove i odredbe koje se tiču institucije Zaštitnika poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti, verujte da ćete u Skupštini Republike Srbije u Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ uvek imati pouzdanog partnera, uvek imati saradnika i, na kraju krajeva, uvek imati podršku.

Upravo vaš rad u prethodnom periodu, kažem i napominjem, vrlo kratkom, ali ste za taj kratak period zaista doneli jedne izvanredne rezultate i moram napomenuti da se vaši rezultati nižu čak i u ovom periodu kada zaista svi trpimo i kada smo u opasnosti po živote građana Republike Srbije nekako sve drugo stavili po strani. Vi niste ostali praktično van tokova, vi ste tu, pogotovo sada radite svoj deo posla, i iz tog razloga zaista podržavamo predlog da gospođa Unković vrši funkciju zamenika Poverenika, smatrajući da iz ovih nadležnosti i ovlašćenja koje imate, zaista imati širok delokrug rada, da vam je u tom slučaju zaista neophodna i pomoć.

Što se tiče druge teme koja je na današnjem dnevnom redu, a tiče se izbora sudija, moram reći da je taj proces ovde, videli ste u nekih prethodnih par meseci, konstantan, da se sudije ovde biraju i da o tome raspravljamo i da govorimo o kandidatima i te kako. Ali, podsetiću vas, isto tako govoreći o nezavisnosti onih koji uđu u ovaj dom, kršeći flagrantno Ustav i zakone Republike Srbije i poverenje koje su u prethodnom periodu dobijali od građana Republike Srbije, moram, a ne mogu da ne spomenem, jer to pitanje zaista građani postavljaju gotovo svakodnevno, jer im u najvećoj meri nije jasno na koji način se zapravo svi oni koji su u prethodnom periodu bili na vlasti, a tu mislim na Dragana Đilasa, tu mislim na Borisa Tadića, tu mislim na Vuka Jeremića, Borka Stefanovića i ostale, na koji način su sve ovo vreme, iako postoje određeni dokazi koji ukazuju na lopovluk i kriminal, ostajali van domašaja zakona. Upravo ću to pokušati sada u par minuta, koliko mi je vremena ostalo, da objasnim.

Dakle, politizacija sudstva, kao i svih institucija koje smo imali priliku i danas da čujemo, praktično je predstavljala mogućnost za njihove produžene ruke kako bi ostali van domašaja zakona, a razmišljali su unapred jer su znali koliko su krali, van domašaja zakonika da se vlast promeni. Tako je njihova neuspela reforma pravosuđa iz 2009. godine, o kojoj se, podsećam ovde i poslanike, nedovoljno govori, a još uvek je, složićete se sa mnom, rak rana našeg pravosuđa.

Da podsetim građane, neuspela reforma pravosuđa je koštala Srbiju 2009. godine 44 miliona evra. Ova suma je isplaćena za plate, a podsetiću vas da je gotovo u jednom danu oko 1000 sudija promenjeno. Zašto? Zato što nisu odgovarali i nisu bili politički poslušnici režima Borisa Tadića i Dragana Đilasa, a računali su da moraju da imaju i tog saveznika, kako bi sve svoje koruptivne radnje pokrili na neki način.

Dakle, ova suma od 44 miliona evra isplaćena je za plate neizabranih 836 sudija, 75 zamenika tužilaca, koje su isplaćivali za gotovo dve godine, iako nisu radili. Posle 12 godina od reizbora sudija i tužilaca, državni organi nisu sabrali kompletnu štetu koju je budžet pretrpeo zbog odšteta isplata plata neizabranima, kao ni gubitke zbog problema i zastoja u radu sudova i tužilaštva. To najbolje vi znate kao predstavnici Saveta Visokog saveta sudstva, znate koliko nas je to koštalo.

Znate koliko je predmeta ostalo koji nisu obrađeni, koliko je zastarelih predmeta ostalo, znate koliko je svega bilo na čekanju, zato što je nekada neko pomislio da može da utiče na nezavisno sudstvo, da može da ga kontroliše i da može od nezavisnog sudstva, od grane vlasti da napravi svoj politički biro u kome će se donositi odluke koje odgovaraju pravdanju kriminala i krađi koju su vršili u vreme dok su bili vlast.

Da ja sada ovde ne ulazim, ovo je tema kojom bi trebalo svakodnevno da se bavimo. Ne kažem da ni danas ovaj deo grane vlasti treba da pretrpi još izvesne promene i izvesne reforme, ali samo one koje će ga dovesti sutra u još veću nezavisnost od političkog činioca. Jer to je suština, to je ono što želimo našim građanima, da im pružimo maksimum demokratije i da budemo odgovorni za vršenje vlasti, da budemo odgovorni za svaki korak u svim ovim godinama u kojima smo pokušavali građanima Republike Srbije da razdvojimo institucije od politike, one koje nisu u nadležnosti političara, tako mora da ostane i ta prava garantuju građanima Republike Srbije da oni žive u demokratskoj državi i to je nešto što ne sme nikada biti dovedeno u pitanje.

Dozvolićete mi još samo u ovih par minuta koja su mi danas ostala, moj kolega Aleksandar Marković je danas napomenuo, ne želim da ulazim zaista u ovu nekrofilsku politiku koja se vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ovim navodima koji su sada preplavili ove đilasovske medije, a kojima pokušavaju da zatrpaju danima, neuspešno, aferu povezanu sa tajnim računima i milionima koje Dragan Đilas ima na Mauricijusu, Hong Kongu, Delaveru i Švajcarskoj i raznim drugim poreskim rajevima.

Još jedna afera je danas osvanula, u novinama, doduše, ali ja se iskreno nadam da tužilaštvo, znajući da radi svoj posao kada je u pitanju ispitivanje spornih računa i miliona koje Dragan Đilas drži u poreskim rajevima, da se pozabave i onim što se trenutno nalazi u papirima koje vode ove Đilasove firme, kakva je firma „Multikom“, koja je u svom završnom računu za 2019. godinu napravila još jedan marifetluk, još jednu finansijsku malverzaciju kojom je omogućila da 3.750.000 evra bukvalno Dragan Đilas pokloni Šolaku. S obzirom da znamo je to jedna velika srećna porodica, ne poklanja to Dragan Đilas Šolaku, već i dalje vrši na isti način kako je navikao utaju poreza i sakrivanje porekla novca kako bi smanjio onih 619 miliona koji mu se spočitavaju u javnosti, a to vrlo neuspešno, očigledno, radi.

S obzirom da se državni organi bave ovom temom, ja ću samo još jednom apelovati da se i ovi navodi novinara provere i samo da pojasnimo građanima Republike Srbije o čemu se radi. Dakle, Dragan Đilas je u izveštaju za 2019. godinu otpisao 440 miliona dinara na ime pripadajućih dividendi „Dajrekt medije“, kada je tada već u vlasništvu Šolokove „Junajted grupe“. Na ovaj način je umanjio kapitalnu vrednost, profit, i uspeo da dovede u zabludu još jednim finansijskim marifetlukom vrednost svoje kompanije i pokloni, kao što sam rekla, Draganu Šolaku još koji milion.

Dakle, danas u današnjoj raspravi ja vas molim narodni poslanici da podržite ovaj predlog za izbor zamenika Poverenika, s obzirom da mislim da će zaista prava osoba biti izabrana na pravo mesto i da nastavimo zajedno da se borimo za nezavisne institucije. Hvala vam.

Zahvaljujem se zamenici predsednika poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.
Pošto u sistemu nemamo više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu.
Poštovani narodni poslanici da vas obavestim da, kao što je to predsednik i naglasio i da možete da planirate svoje obaveze, redovnu pauzu u trajanju od jednog sata danas ćemo imati između 15.00 i 16.00 časova, a ne između 14.00 i 15.00, kao što je uobičajeno.
Prvi po listi prijavljenih je narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Kao što ste imali prilike čuti, predstavnici Stranke pravde i pomirenja, narodni poslanici, će podržati ove predloge.

Smatramo da je institucija poput ove, Poverenika o informacijama od javnog značaja izuzetno važna za naše društvo, da je izuzetno važno da imamo korektiv koji će biti na usluzi svima koji su oštećeni na bilo koji način i koji će imati ove mehanizme neophodne za sprovođenje svih onih postupaka koje druge instance ovoga društva nisu u ovom trenutku moćne da sprovedu.

Zaista je važno i da se unapredi ova institucija, tj. da pored toga što ima mogućnosti da izriče kazne, nađemo mehanizam i da se te kazne implementiraju, da ne bude samo da svaka velika ili važna odluka Poverenika koja se donese bude takva vezano za te kazne da se Poverenik obraća Vladi zato što nemamo drugačiji mehanizam da se jednostavno implementira odluka i ceo onaj proces koji je doveo do toga da se utvrdi velika malverzacija u određenim slučajevima.

Zato ova institucija ili neka druga institucija koja je u korelaciji sa ovom institucijom mora imati taj mehanizam i izvršenje kazne koja se izrekne. Nama je to izuzetno važno, jer se na taj način sprečavaju velike korupcije. Ne bi se moglo desiti kao što se desilo, recimo, po pitanju Fudbalskog saveza Srbije i Fudbalskog kluba „Novi Pazar“ da Poverenik utvrdi da je tu prekršen zakon, da se traži naplata i izvršenje kazne, međutim, da to još uvek tavori zato što nema mehanizama da se to reši.

Zašto je to bitno? Koliko je god bitno to zbog Fudbalskog saveza Srbije još je bitnije zbog grada Novog Pazara, zato što je grad Novi Pazar vlasnik Fudbalskog kluba „Novi Pazar“, a ta kupovina o kojoj mi još uvek ne znamo kolika je bila, koliko se izdvojilo sredstava iz budžeta grada Novi Pazar, je došla u jeku najveće pandemije u ovome gradu. Kada smo sa svih strana vapili, dobijali donacije da spašavamo ljudske živote, kada je Opšta bolnica bila u katastrofi, kada smo bili suočeni sa takvom katastrofom sa kojom se nismo suočavali jako dugo, mi smo iznašli način da grad Novi Pazar, umesto da ta sredstva uloži da spasi živote svojih građana, ulaže u nešto što je dosta sumnjiva transakcija što se tiče opet sporednijih stvari, tj. fudbala, odnosno fudbalskih takmičenja. Prioritet nam je bio da spasimo ljudske živote, umesto što smo kupovali pod sumnjivim okolnostima mesto u Superligi.

Takođe, kada je u pitanju takva vrsta odnosa prema kriminalu, koji je dosta prisutan u sportskim društvima, naročito u ovom našem, nažalost, fudbalskom klubu o kom smo mi puno puta govorili, dakle, jako nam je važno da dođe do implementiranja ovih kazni i svih onih drugih zloupotreba koje su se dešavale u prošlosti, jer to sve plaćaju građani, a posebno građani ovih siromašnih, devastiranih opština koji bi taj novac više voleli da se uloži u izgradnju industrije, u otvaranje novih radnih mesta, u obezbeđivanje egzistencije za sve nas, odnosno kreiranju ambijenta koji će omogućiti da naša deca i buduće generacije imaju bilo kakvu perspektivu i nadu za srećniju budućnost.

Zato je važno zaista da imamo instituciju pored poverenika koji će to sve utvrditi, ali mi moramo obezbediti mehanizme da se to što se utvrdi i implementira, da bi se zaustavila ta sprega organizovanog kriminala koji decenijama vrhlja i naravno koji koristi ovakvu vrstu sportskih udruženja da jednostavno ispumpava novac iz budžeta građana.

Takođe, kada su u pitanju sudije, jako je dobro da na pozicije odgovornih sudija dobijamo časne i poštene osobe, međutim, ja ću ovde izneti jednu načelnu opasku koja se tiče toga da još uvek naše sudstvo i sudije nisu oslobođeni svih različitih uticaja. Još uvek sudije koje polože zakletvu u ovoj Skupštini i po Ustavu Republike Srbije ne poštuju do kraja taj svoj Ustav. Tako smo imali, recimo, ovih dana u Sjenici slučaj da sudije ne poštuju prava građana Republike Srbije da imaju suđenje na svom maternjem jeziku, što je apsurd.

Ako je nešto zagarantovano Ustavom i ako je taj Ustav glavni zakon po kom te sudije moraju suditi i ako su zakletvu ovde položili pred građanstvom i pred institucijama Republike Srbije da štite Ustav i ljudska i manjinska prava, onda moraju ispoštovati pravo svakog pripadnika nacionalne zajednice da ima proces na svom maternjem jeziku.

Taj proces navikavanja sudskih organa je dosta odmakao i u Beogradu i u drugim sudskim jedinicama, međutim opet se iznenadimo da u onim sredinama gde bi to bilo najnormalnije, poput Sjenice, još uvek imamo te sudije koji ne poštuju Ustav, koji ne poštuju pravo građana ove države. Zato bi trebalo preispitati i opet i svakog puta podvlačiti tim sudijama da su dužni da poštuju građane ove države i da im sude isključivo prema Ustavu i prema zakonima, tj. da poštuju njihova individualna i kolektivna manjinska i ljudska prava. Hvala.

Zahvaljujem.
Vreme vaše poslaničke grupe je potrošeno.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, zaštita podataka o ličnosti jeste temelje sigurnosti i privatnosti savremenog čoveka u savremenom svetu. Ta prava na zaštitu podataka su ugrožena, čini mi se, i samom spoznajom o tome da su lični podaci delićem sekunde ili samo jednim klikom udaljeni od nekakvog javnog prostora, gde im svakako nije mesto.

Svedoci smo da podaci iz zdravstvenih kartona, socijalni i materijalni status i niz drugih osetljivih podataka o ličnosti često završe i na društvenim mrežama, ali nažalost i na naslovnim stranama tabloida. Svakako, složićete se kao i svi u sali, da takvim podacima nije mesto ni na društvenim mrežama, ni na naslovnim stranama, ni uopšte u medijima. Zašto? Zato što to utiče na sigurnost građana. Sigurnost je jedna od osnovih ljudskih potreba. Ako su ljudima ugroženi krov nad glavom, hrana, bezbednost, zdravlje, itd., ljudi nisu u stanju da baš dobro i najbolje funkcionišu. Ljudi imaju potrebu da se osećaju sigurno, da osećaju da ih država štiti dobrim zakonima koji se dosledno primenjuju, da je njihova imovina zaštićena, da je njihova privatnost takođe zaštićena, jer to stvara taj osećaj sigurnosti, ali stvara i osećaj poverenja u državu i u institucije sistema koje su tu da ostvare ljudska prava svakog građanina.

Koliko puta se desilo svima nama da nas u subotu ili nedelju posle podne pozovu telefonom razni prodavci proizvoda i usluga, a da im nikada nismo dali broj telefona, niti dozvolu da mogu da nas pozovu i uznemiravaju? Koliko puta se desilo da u prodavnici kada reklamiramo određeni proizvod na obrascu za reklamaciju prodavac insistira da upišemo JMBG?

Svedoci smo, takođe, nažalost da se često, verujem, slučajnom greškom događa da državni organi i institucije države objave često podatke koji bi trebali da budu zaštićeni, dakle lične podatke građana. Mislim da mi kao društvo, a vi svakako ne, po svojoj funkciji koju obavljate, ne smemo da se pomirimo sa tim da neka državne institucija objavi lične podatke, brojeve telefona, podatke iz biračkog spiska, itd. Mi smo razgovarali i o osetljivim, a otvorenim podacima, na primer na internet sajtu Agencije za privredne registre.

Lično podaci su mnogo više nego što je samo to JMBG ili broj telefona. Lični podaci su i imejl adresa i otisak prsta i fotografija i lokacija i broj poseta nekom sajtu itd. Dakle, lični podaci su nešto što je neotuđivo i što nas prati kroz ceo život. To ne možemo da zamenimo, niti da promenimo,

Poslanička grupa SDPS je podržala vaš izbor za Poverenika i vi svojim radom opravdavate to poverenje. Ako je sudite po tome, verujemo da će i zamenica koju ste lično predložili i kojoj ste dali nedvosmislenu podršku marljivo i odgovorno obavljati svoj posao. Važno je da dolazi iz Kancelarije Poverenika, dakle ima veliko iskustvo u radu upravo na zaštiti podataka o ličnosti. Verujem da ćemo izborom Sanje Unković doneti dobru odluku. Hvala.

Zahvaljujem se zamenici predsednika poslaničke grupe SDPS-a.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovana potpredsednice, poštovani gosti, na današnjem dnevnom redu imamo dve jako važne tačke. Jedna se odnosi na izbor zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja, a druga na izbor sudija. Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće predložene tačke. Prvo bih pričala o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja.

Kada spomenemo instituciju Poverenika koji postoji od 2004. godine, možemo reći da su unapređena prava građana na obaveštenost i na brže dolaženje do informacija, a pogotovo kada znamo da je u izradi izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja.

Jedna od jako bitnih izmena koju ste upravo vi predložili gospodine Marinović, jeste da se ovoj instituciji povere veća ovlašćenja kao što su novčane kazne u nominalnom iznosu za razne organe vlasti koji ne pružaju tražene informacije, vršenje inspekcijskog nadzora i slično. Kao što sam rekla to je dobar predlog jer će to doprineti bržem dolasku do informacija, veću proaktivnost samih organa vlasti, a istovremeno da se onemogući zloupotreba informacija.

Postojeći zakon je donet pre nekih 15 godina, ima prostora da se još upotpuni kako bi bio na dobrobit svih nas i mogli smo danas čuti u diskusiji od mojih kolega koliko je za ovih 15 godina došlo i koliko su se promenile situacije kada govorimo o zloupotrebi informacija korišćenjem društvenih mreža. Tako da ne bih detaljisala o tome, jer mislim da svako od nas ima nalog na nekoj od društvenih mreža i da je nekada imao situaciju da informacije koje su na njihovim nalozima budu zloupotrebljene. Nadam se da se u budućnosti i usvajanjem predloženog zakona će se sprečiti i da se zaštiti svaki građanin bez obzira da li je javna ličnost ili je običan građanin ove zemlje.

Želim da kažem i da nažalost uloga Poverenika nije beznačajna ali se ona u praksi svodi na ulogu jednog drugostepenog organa jer niste u situaciji da kao nezavisni državni organ građanima obezbedite informaciju, odnosno da je tražite umesto njih i prema važećim propisima Poverenik nije u mogućnosti ni da omogući prinudni pristup informaciji od javnog značaja kod neke institucije ukoliko je građanin tražio te podatke, a nije dobio. To praktično znači, da ukoliko neki građanin na primer grada Kraljeva traži informaciju od neke institucije, dobije odgovor da ta institucija ne raspolaže tom informacijom a postoji indicija da raspolaže, Poverenik to jest vi nemate čak ni mehanizam da izvršite nadzor i da proverite da li je to tako.

Upravo će novim zakonom to biti omogućeno i to je dobro s obzirom da želimo otvoreno društvo, društvo u kojem će građani moći u svakom trenutku da budu obavešteni o svim informacijama koje smatraju da su od javnog značaja i time biti upoznati sa radom svih institucija u državi.

Jako mi se svidela vaša izjava i danas ste je ponovili da želite neku vrstu teritorijalne decentralizacije institucije Poverenika, da Poverenik malo više uđe u Srbiju, da napusti Beograd, u smislu da imate kao što ste rekli područje jedinice u nekim regionalnim centrima, gde bi građani mogli da podnose žalbe, ja ću se opet dohvatiti Raškog okruga pošto dolazim iz tog okruga, na primer da za Raški okrug centar bude u Kraljevu, a da građani koji dolaze iz Novog Pazar ili Raške mogu da se upravo žale tu jer im je Kraljevo blizu, da ne moraju da idu za Beograd, a da inspekciju ne morate da šaljete iz Beograda nego iz Kraljeva, time biste uštedeli i novac i građana a i države.

Što se tiče EU i našeg usaglašavanja sa propisima EU, Srbija je kroz reformu javne uprave, koja je inače ocenjena kao pozitivna, podržala nezavisnost institucije Poverenika i EU konstantno pruža stručnu pomoć u radu oslanjajući se na iskustva i dobru praksu u svojim zemljama.

Inače, Srbija je 2020. godine ratifikovala Protokol kojim se menja Konvencija o zaštiti lica na automatsku obradu ličnosti i cilj Protokola je da obezbedi da se načela zaštite podataka o ličnosti primenjuju na sve aktivne obrade u jednom uređenom društvu, uključujući nacionalnu bezbednost, kao i poštovanje nezavisnosti organa za zaštitu podataka o ličnosti, jačanja pravne osnove za međunarodnu saradnju.

Inače, Srbija je četvrta država članica Saveta Evrope koja je ratifikovala ovaj Protokol, nakon Bugarske, Litvanije i Hrvatske.

Pre nekih mesec dana upravo smo u Skupštini raspravljali o Izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja kao i Zaštitnika građana i Poverenice za rodnu ravnopravnost, to govori o angažovanosti naše zemlje da ljudska prava budu prioritet, da je pravo svakog građanina važno, bez obzira koje je nacionalne pripadnosti.

Smatram da kao društvo smo dovoljno zreli i odgovorni da gradimo zemlju koja će pružiti jednake šanse za sve. Jedinstvena Srbija će uvek podržavati rešavanje problema koji se tiču običnog čoveka.

Kao što sam rekla, druga važna tačka na današnjem dnevnom redu se odnosi na izbor sudija. Jedinstvena Srbija iskreno podržava ojačavanje nezavisnosti sudstva, jačanje samostalnosti Tužilaštva kao osnovnog načela vladavine prava, a u skladu sa modernom i demokratskom Srbijom za kakvu se borimo, i kakvoj svi težimo. Inače, Ustav Republike Srbije, predviđa da se sudije prvi put biraju na sudijsku funkciju na period od tri godine, upravo ga tada bira ovaj dom na predlog Visokog saveta sudstva. Uloga Visokog saveta sudstva je od krucijalnog i suštinskog značaja u nastojanju da Srbija bude efektivna i funkcionalna pravna država. Zašto je to tako. Upravo, zato što Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, vrši selekciju kandidata i kroz jedan pragmatičan koncept predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, i čitav niz konkretnih nadležnosti uključujući i donošenje odluka vezano za imunitet sudija. Njihova uloga je konstruktivna i nemerljiva. Važni ste za izgradnju jedne pravne države.

Srbija je danas pravna država u kojoj je zakon jednak za sve, bilo da štiti ili da kažnjava. Narodna skupština, s druge strane, je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u državi. Narod je nosilac suverenosti i od njega upravo potiče vlast u državi, i upravo narod je taj koji odlučuje kako će danas izgledati skupštinski saziv i u prethodnim godinama i u godinama koje dolaze. Znači, narod je taj koji je nosilac suverenosti.

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava u svom primarnom vidu predstavlja pravnu jednakost svih i zaštitu ljudskih prava koju pruža nezavisno sudstvo. Narodna skupština Republike Srbije ima jednu složenu i posve odgovornu ulogu u izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Inače, presude se i donose u ime naroda i zato Narodna skupština predstavlja suštinsku sponu sa narodom.

Nezavistan sudija je sudija koji nije potčinjen samovolji, već sudija koji pošteno i časno radi svoj posao i sudi na osnovu Ustava i zakona, i sigurna sam da sudije koje biramo danas su upravo takve sudije.

Na sekundu ću možda izaći iz teme, ali se tiče pravosuđa. Srbija ima jasno definisane ciljeve i akcione planove što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i u prilog tome je i saradnja naše zemlje sa Evrodžastom, i mi smo prethodne godine upravo u Skupštini usvojili ovaj Sporazum, i time dodatno ojačali kapacitete u ovoj borbi. Sada, kada gledamo kroz prizmu pravosuđa, otvoreni su posebni sudovi koji se bave upravo ovom tematikom u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu i njihovi rezultati su dobri, jer u prethodne dve godine je optuženo preko 1500 lica.

Kad sam se već dotakla pravosuđa, želim da iskažem da je kroz Izveštaj Evropske komisije pohvaljena namera Srbije da se smanji broj zaostalih slučajeva i da se poveća ažurnost sudova. Mislim, apsurdno je da se neke sudske presude čekaju i po 20 godina, da prosto, generacijski se vode sudski postupci, da neko ko uz nasledstvo dobije i nasleđen sudski postupak. Tako da, se nadam, što se tiče toga da ćemo povećati ažurnost i da ćemo smanjiti taj neki prosečan iznos koliko traje sudski postupak u Srbiji.

Osnovni ciljevi svih relevantnih političkih faktora jeste nezavisno i efikasno i samostalno pravosuđe. Stvaranjem društvene klime težimo ka evropskim standardima, kada je nezavisnost pravosuđa u pitanju, ali kada je i nezavisnost svih institucija u Srbiji u pitanju. Zbog svega ovoga poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće obe tačke. Zahvaljujem.