Zahvaljujem.

Krajem 17 i u 18 veku nastala su dva, možda i najznačajnija dela posvećena političkoj teoriji filozofiji. Prvo delo je delo engleskog filozofa i teoretičara Džona Loka „Dve rasprave o vladi“. U tom delu je izložena dualistička teorija o državnoj vlasti, odnosno zastupa se stanovište da je sudska vlast segment i deo zakonodavne vlasti i da je vlast ograničena prirodnim zakonima, odnosno prirodnim pravima svakog pojedinca, kao što su pravo na život, pravo na svojinu i pozitivnim pravima, odnosno Ustavom i zakonima.

Drugo delo nastalo 50-ak godina kasnije je delo francuskog filozofa i teoretičara Šarla Monteskijea „O duhu zakona“ i ono je poznato po jednom načelu koje često pominjemo ovde, a to je načelo o podeli vlasti, odnosno podeli vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Prva država koja je u svoj pravni sistem i u svoj ustav ugradila ovaj princip je SAD kroz sistem check and balance odnosno taj sistem podrazumeva ravnotežu tri grane vlasti. Ustavom određene nadležnosti za svaku od njih i da svaka vrši kontrolu i proverava druge što obezbeđuje njihovo međusobno ograničavanje.

Danas raspravljamo o predlogu za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odnosno o izboru gospođe Jasmine Vasović. Iz dostavljene biografije vidimo njen profesionalni put i razvoj od diplomiranja na Pravnom fakultetu u Beogradu i polaganja pravosudnog ispita, pa do izbora za sudiju Vrhovnog suda. Tu nema ništa sporno.

Ono što je mene zainteresovalo jeste intervju koji je gospođa Vasović imala pred komisijom Visokog saveta sudstva, gde je govorila o razlozima zbog kojih se kandidovala, ciljevima i onome što će biti njen posao ukoliko bude izabrana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.

Zanimljiv mi je bio detalj vezan za etički kodeks i kako je sama gospođa Vasović tada rekla, to joj je omiljena tema i dodaje da su kao mlade sudije imali kod sebe kodekse uramljene po kabinetima. Zanemaruje se ponekad da je kodeks odličan instrument za odbranu sudija. Principi kao što su dostojanstvenost, stručnost i odgovornost, kada postanete sudija, to ne znači kraj nego početak. Stalno mora da vam je zakon u rukama, treba da budete primer drugima i morate imati kredibilitet za sve što radite. Znači, morate imati kredibilitet za sve što radite, podvlačim.

Prošle nedelje je moj cenjeni kolega Milenko Jovanov govorio o sprezi određenih medija, određenih političara i stranaka i određenih sudija. I kako je on to tada lepo rekao, negde 8. ili 9. marta je to sve izašlo na videlo, a nakon konferencije Aleksandra Vučića, na kojoj je izneo sve one monstruozne detalje o ubistvima uhapšenog klana Veljka Belivuka. Tog dana na jednoj opozicionoj televiziji imali smo priliku da ceo dan gledamo naslove i vesti sadržaja koji su imali samo jedan cilj, a to je da skrenu temu sa onoga što je glavno i da nama, građanima Srbije, ukažu da sve ono što je Aleksandar Vučić izneo toga dana, da nije sadržaj koji je primeren medijima sa nacionalnom frekvencijom.

Celog tog dana su se pojedini samoproklamovani lideri opozicije trudili i zgražavali se nad onim što je Vučić izneo i trudili se da nam na što originalniji način pokažu šta je to što je on tog dana prekršio. Nedostajalo im je samo jedno – kredibilitet. Taj kredibilitet su dobili isto veče u emisiji, na toj istoj televiziji, od sudije kog smo često puta imali priliku da pomenemo i danas, a i ovih dana, koji je rekao da je Vučićeva konferencija za štampu degradacija pravosuđa.

Naravno, kredibilitet koji sam ja sada pomenuo i kredibilitet koji je pominjala gospođa Vasović u svom intervjuu za posao nemaju nikakvih dodirnih tačaka i nikakve veze, to je apsolutno tačno. Ali, ja se pitam sada, sam se pitam i pitam sve vas – da li na tom primeru imamo i da li uočavamo tu spregu između određenih stranaka i političara, određenih medija i određenih sudija? Mislim da zaključak možete doneti svi pojedinačno. Ono što gospođa Vasović svakako ne treba da radi ukoliko bude izabrana na mesto predsednice sudije Vrhovnog kasacionog suda jeste da se ne ponaša tako kako se ponašaju te sudije, jer je to odličan primer, ali negativan, kako jedan sudija ne treba da se ponaša. Jer, ko je uopšte tom gospodinu dao za pravo da on bude neko ko će predstavljati pravosuđe Republike Srbije? Pa, nije on pravosuđe Republike Srbije i nije sud u kome je on zaposlen pravosuđe Republike Srbije. To vam je tipičan primer zloupotrebe sudijske funkcije i nešto što ne treba da radite.

I ono što im zaista mnogo smeta i zbog čega su veoma nervozni jeste glas koji se čuje iz ovog parlamenta, iz ove Skupštine, od nas, predstavnika građana Republike Srbije. Pa, ako smo mi nezavisna grana vlasti i ako je sudstvo nezavisna grana vlasti i ako svaki dan slušamo kritike i slušamo o tome šta su ovde teme, o čemu mi govorimo, o čemu pričamo i zašto pričamo tako i koga smemo a koga ne smemo da

pominjemo, pa valjda onda i mi kao zakonodavna vlast, kao Narodna skupština, kao

predstavnici građana Republike Srbije, imamo pravo da komentarišemo i drugu nezavisnu granu vlasti, a to je u ovoj situaciji sudstvo?

Ja mislim da moramo to da radimo i da imamo pravo to da radimo, iako oni smatraju da postoje u ovoj zemlji neki ljudi koji su zaštićeni kao beli medvedi i koji mogu da pričaju o svakome šta žele i da pljuju svakoga i da rade ono što hoće, a da niko o njima ne sme da kaže ni jednu jedinu ružnu reč. Upravo zbog toga ćemo nastaviti da pričamo o svemu onome što je loše u pravosuđu, jer želimo da nam sudovi rade brže i efikasnije, da nam kriminalci ne bi šetali ulicama i ne bi šetali po gradovima po Srbiji, već da bi bili na onom mestu na kom treba da budu, a to su zatvori i iza rešetaka.

Uvek postoje oni koji su nezavisni i hrabri da nam kažu kako je moguće da neko za tako kratko vreme stekne imovinu od nekoliko desetina miliona evra, kako da taj novac iznese u nekoliko desetina zemalja, inostranih zemalja, na različite kontinente i da taj novac smesti na različite račune. I to je pitanje na koje svi mi želimo da čujemo odgovor.

Razumljivo je da kada ste na konferenciji za štampu i kada vam novinar postavi pitanje o poreklu tog novca i poreklu te imovine, da se branite ćutanjem. Jer, šta biste rekli u svoju odbranu kad je sve jasno kao dan?

Ono što je jako bitno, da ukoliko novinarima ne morate da date odgovor na pitanje, da ćete svakako to morati da uradite pred nadležnim državnim organima ove države. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući. Evo šta dodati na samom početku u odnosu na ovo što su sve uvažene kolege danas govorile i o važnosti ove teme, a i pre svega, još jednom da istaknem, pošto često to u svojim govorima na ovu temu pravosuđa govorim, važnost parlamenta, Republike Srbije, što imamo priliku i da debatujemo oko ove teme i da biramo, pogotovo ovako važne funkcije kao što je predsednik Kasacionog suda. Iz tog razloga, smatram da u Republici Srbiji nema potrebe, s obzirom da mnogi zagovaraju određene promene u pravosuđu da se uspostavljaju određene institucije, koje bi bile paralelne pravosudne institucije, neke visoke, sudske, tužilačke savete, svuda gde su ti primeri, postojali u regionu.

Evo ja ću još jednom navesti taj primer da BiH ima takav sistem pravosuđa koji je sigurno najgori u Evropi, iako je to bio projekat međunarodne zajednice i određenih stranih ambasada, ništa nije dobro doneo građanima u smislu borbe protiv kriminala i borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala i borbe protiv kriminala u regionu.Takva rešenja koje određene grupacije, koje su nama suprotstavljene, politički, politici SNS, politici Aleksandru Vučića, ništa dobro neće doneti Srbiji i ta kopiranja, fotokopiranja takvih praksa, neće doneti ništa dobro i upravo iz tog razloga ja svaki put kažem, da sam jako zadovoljan što ovde debatujem. Naravno, kolega Srbljanović je malopre govorio o tome, naravno da imamo pravo da debatujemo, naravno da parlament vrši ulogu i parlamentarnog nadzora nad radom pravosuđa, ne u smislu pojedinačnih odluka, presuda i svega ostalog.

Zašto? Iz prostog razloga, zato što građani, naši birači od nas traže, ne ono što smo mi već uradili, da stvorimo ambijent i političku borbu, volju za obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Mi smo to i manifestovali i pokazali.

Ali naša odgovornost, kao i zakonodavne i izvršne vlasti, nije za ono što se dešava u pravosuđu. Ali anomalije koje postoje, pojedinci koji se petljaju u svašta pa se bave kroz različite nevladine organizacije, i političkom aktivnostima je praksa koja ne postoji nigde.

Iz tog razloga mi ovde govorimo u parlamentu, ukazujemo na te anomalije. Nikada niko od nas nije ovde govorio i prozivao određenog sudiju zašto je nešto presudio i komentarisao te presude, ali građani očekuju efikasnu borbu.

Gospodo draga, svi koji su u pravosuđu od njih se očekuje da ono što se kaže, procesuiranje, da se upravo tu završi i da imamo takve odluke, da imamo takve presude.

Kada govorimo o odlukama, govorimo o tužilačkim odlukama. Kada govorimo o presudama, govorimo o sudovima i ono što nam je mnogo još više od toga potrebno, da konačno imamo praksu koja će podrazumevati da imamo efikasna i brza suđenja, gde će tužilaštva pripremiti sve ono što je neophodno.

U tom pravcu mi se u svakom slučaju zalažemo za veće nadležnosti tužioca policijskih agencija, bezbedonosnih agencija da bi efikasnije i brže došli u poziciju da bi sudovi mogli brže i efikasnije da presude. To je ono što je ključno i što je važno.

Ali, vidim da ovih dana naši politički protivnici koji se nazivaju opozicijom, koji bi trebali biti alternativa da su pojačano nervozni. Nervozni, upravo zbog procesa koji se tiču i stupanja na snagu i primenu različitih zakona koji upravo njihove lidere, poput Dragana Đilasa ne samo da stavljaju na tapet, stavljaju svakog građanina, nervoza se pojačava, medijska bitka, da kažem sa te strane, artiljerija, sve više i više se ispaljuje prema SNS, prema našim funkcionerima, prema predsedniku SNS, Aleksandru Vučiću i logično je da mi u političkoj borbi, u političkoj platformi imamo pravo da odgovorimo.

Prema tome gospodo draga, mi vidimo da ste vi jako nervozni, vidimo da je Dragan Đilas jako nervozan zato što je mislio da će brzo da se vrati na vlast. Pa, malo su se prevarili.

Mi smo tek u prvoj deceniji vlasti, a za ono što ste vi uradili u 12 godina vaše režimske vlasti, u načinu kako ste politički, ekonomski, diplomatski uništili Republiku Srbiju, pa minimalno je potrebno 30 godina da ispravimo, ne vaše greške, već ono što ste štetočinski uradili.

Vaša politika koja je bila poznata po tome - zaduži, prodaj, potroši, je prošlo. Danas Srbija ima drugu politiku - politiku investiranja, politiku stvaranja, dobrog imidža Srbije i na ekonomskom planu i na svakom drugom.

To što ste vi uradili na regionalnom planu je katastrofalno bilo u proteklom vremenskom periodu i imamo pravo ovde u parlamentu Republike Srbije da podsećamo građane na ono što vi mislite da su oni zaboravili.

Dokle god smo ovde mi ćemo podsećati građane, jer mi se ne obraćamo vama, mi se obraćamo građanima koji su dali nama podršku i onima koji nisu da bi napravili paralelu između nazovi politike koju ste vi vodili i politike i rezultata koje postižemo mi danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Šta je Dragan Đilas znao u svom mandatu i satelitske političke partije koja je danas okružena oko njega, s obzirom da je on kako shvatamo tu određen lider. Očigledno da ima najviše resursa finansijskih koje je pokrao na pozicijama javnim, koje je obnašao paralelno radeći i kroz svoje privatne firme, što on čak danas čovek i ne krije. On kaže – ja sam obavljao javne funkcije, a moje firme su radile na tržištu.

Portfolija od tog tržišnog učešća u smislu priče koliko je radio na tržištu slobodnom, a koliko je radio sa državom i sa gradskim preduzećima, sa državnim preduzećima, o tome ne govori. A, sigurno, evo, paušalan je odnos 90% prema 10%. Pa, svi znaju takvi biznismeni da budu. Napravim sebi kombinaciju, posao, raspišem tender, zakupim reklami prostor i ja sam velika ekonomska faca, veliki sam privrednik, ja znam da napravim pare. Majstore, svako zna da napravi tako pare, ali to nije pravljenje para to je kriminal, to je pljačka.

Nije Dragana Đilas pljačkao samo u Republici Srbiji, pljačkao je u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori preko javnih preduzeća, odnosno ćerki firmi, naših javnih preduzeća, pre svega mislim na „Telekom Srbiju“.

Malo se zna ovde u Srbiji da je Dragan Đilas preko svojih firmi, a ima ih različitih i ne možete ih pohvatati, i on se nigde, kao ne pojavljuje, a njegove firme kao krpelji koji se podvuku pod kožu sisaju krvotok i javne finansije i javne budžete javnih preduzeća. E, to je Dragan Đilas radio i njegove firme. Opustošio je dok je tamo bio u mogućnosti preko svojih kadrova da dobija razne poslove koje je dobijao ovde u Srbiji u „Mtel“ Republike Srpske, „Telekomu“ Republike Srpske koji je privatizovala Srbija.

O tome, naravno se ne govori uopšte, kao zaboravili smo svi tu priču. Pa, nismo zaboravili Dragane Đilasu, obraćam vam se upravo iz tog razloga zato što nikada više građani Republike Srbije neće birati takve političare koji su toliko unazadili Srbiju i sve ono što predstavlja srpski narod da je nama potrebno.

Još jednom, ponavljam, mi smo u prvoj deceniji. Džaba se trudite da srušite Aleksandra Vučića, on je tek u prvoj deceniji vlasti. Kao što smo rekli nama je potrebno barem 30 godina da ispravimo samo sve ono što ste vi uradili štetočinski, a posle toga, kad sve to uradimo, kad podignemo kao što svaki dan dižemo Srbiju, njena javna preduzeća, grad Beograd, časno i pošteno ako se sutra pojave bolji, a oni sigurno nisu alternativa, da im predamo vlast i da oni sigurnim korakom koračaju i urade, ako Bog da, i bolje nego što mi radimo danas.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Milojeviću, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu Visokog saveta sudstva za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a to je gospođa Jasmina Vasović.

Treba naglasiti, to je moja uvažena koleginica, gospođa Bilja Pilja, rekla, a ja ću još jednom. Znači, mi samo glasamo po predlogu Visokog saveta sudstva, da se zna.

Gospođa Jasmina Vasović je žena koja je bila na svim instancama što se sudstva tiče, tako da ću ja rado glasati za ovu damu, jer ima izvanredne reference, znači od najniže instance sudstva, pa do najviše, a drugo, imala je silne obuke, tako da mislim da će časno i pošteno raditi svoj posao.

Uvek govorim da u sudstvu postoji 98% časnih sudija, i ne samo sudija nego i onih koji se bave tužilaštvom, ali postoje 2% koji ne rade svoj posao kako treba, tačnije, rade za svoje partijske knjižice. To nije dobro. Tako se ne treba raditi. Srbija danas traži od nezavisne grane, a to je sudstvo, da bude maksimalno profesionalno, da bude časna, da donosi presude po delima koji su uradili oni koji treba da idu tamo gde im je mesto, a ne po partijskoj pripadnosti. Bilo, ne ponovilo se.

Pre nego što krenem na svoje izlaganje, a tiče se 2009. godine, izvor mi je Evropa, samo da čestitam sa radošću međunarodni praznik Roma i zaista se radujem, jer su to divni ljudi koji žive u Republici Srbiji i predstavljaju jednu od 22 nacionalne manjine.

Izvor Radio Evropa kaže - Društvo sudija Srbije optužilo je Visoki savet sudstva da je listu od 1.500 sudija, koji na dužnost stupaju 1. januara 2009. godine, sačinio je pod političkim pritiskom. Istovremeno, čelnica tog saveta, Nata Mesarović u Narodnoj skupštini Srbije branila se od optužbi za nepotizam, zasnovanih na tome zato što je među imenima budućih sudija, zamislite, i ime njenog sina.

Predsednica Visokog saveta sudstva, do nedavno sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine, takođe i predsednica Sudskog veća koji je izreklo presudu Miloradu Ulemeku Legiji i ostalim učesnicima ubistva Zorana Đinđića, prisustvovala je skupštinskoj sednici tokom rasprave o izboru sudija i tužioca. Suočila se sa oštrom i vrlo ličnim kritikama poslanika partije Vojislava Koštunice, gospodina Miloša Aligrudića.

Gospodin Miloš Aligrudić se pita kako je moguće da se dotična gospođa, znači Nata Mesarović, poziva na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira njenog rođenog sina na mesto sudije Četvrtog suda na Viši sud u Beogradu, sa mesta? Pa, gde je tu sukob interesa, gospođo Mesarović, pita se ovaj gospodin, a gospođa Nata Mesarović odgovara da njen sin ima izvanredne reference, da je on najbolji i da je izabran u vreme kada je DSS imao svoju Vladu i kada je imao većinu u ovoj Skupštini.

Međutim, postoje i časne sudije, sudije koje kažu, tiho, ali istina. Prema glasinama, dakle onome što u strahu i tiho govore kolege iz Krivičnog odeljenja Četvrtog opštinskog suda iz kog je kolega napredovao, on je bio pri dnu lestvice po statističkim rezultatima, kazala je i gospođa Branislava Goravica, sudija koja je ponovo izabrana, ali se solidarisala sa kolegama koji to nisu. Znači, tako se radi. Radimo po pravdi, a ne radimo po naklonosti, po rodbinskim vezama, po tome ko šta želi od koga.

Ono što je meni nezamislivo je da tajkuni imaju svog sudiju i svog tužioca. Bilo ne ponovilo se.

Idemo dalje. Šta kaže izvor „Tabloid“ i gospodin Milan Glamočanin? Oni kažu sledeće - u Beogradu je 2015. godine uhapšen sudija Višeg suda u Beogradu, gospodin Branislav Blažić, pod optužbom da je izvršio krivično delo trgovinom uticaja. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala saopštilo je da je sudija praćen više od osam meseci i da je pokušao da kod sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu izdejstvuje da povoljno reše predmet nekog preduzetnika koji je pravosudno osuđen u Novom Sadu, što nije tačno, ali blaćenje sudije Blažića izvršeno je po nalogu a koga drugog nego Snežane Malović, zvane Maca, bivše ministarke pravde i Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca i Nate Mesarović, bivše predsednice Visokog saveta sudstva. Sve je u stvari počelo kada je predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije, Dragomir Milojević, sa grupom kolega podneo krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde Snežana Malović i predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara.

Osim bivše ministarke Malović, na krivičnoj prijavi kojom se terete za zloupotrebu službenog položaja našli su se i svi članovi pravog sastava Visokog saveta sudstva, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, naravno, Nata Mesarović, zatim, Jelena Borovac, istražni sudija Vučko Mirčić, Biljana Tošković, Nadica Jovanović, Đurđina Bjelobaba, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, Dejan Ćirić i Predrag Dimitrijević.

Krivičnu prijavu su potpisali, pored predsednika Visokog kasacionog suda gospodin Milojević, prisutni i Novica Pejković, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, zatim sudija Vrhovnog kasacionog suda Janko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević.

Zašto ovo čitam taksativno? Pa, zato što se ljudi ne boje, zato što su tu, zato što jesu da rade po pravdi božjoj, da sude kako treba da sude, da ne štite kriminalce, da ne rade po nalogu tajkuna, nego da rade po pravdi. Ti ljudi znaju kako se radi i nemaju straha. E takvu Srbiju mi očekujemo i za takvu Srbiju se borimo 2012. godine i tako će i biti. Od 2012. godine se borimo.

Podnosioci krivične prijave naveli su da su prijavljeni kao službena lica članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja i teže su povredili prava 837 sudija, jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. godine nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije, iako su bili dužni da i na njih primene postupak izbora, već su samo odlukom od 25. decembra 2009. godine, konstatovali da ovim sudijama sa 31. decembrom 2009. godine prestaje sudijska funkcija.

To je, dragi moji, bila čistka neviđena i, hvala bogu, 2012. godine, kada smo došli na vlast, mi smo sve te ljude koji su, prosto, skinuti na jedan surov način, vratili na svoje funkcije. I ne samo to, setimo se samo te 2008. godine, kada su ne samo sudije, njih 1.000, nego kada je 400.000 ljudi dobilo otkaze. Nije bilo briga tu vlast kako će ti ljudi da žive i to nije bilo 400.000, nego puta tri, četiri, pet članova.

Kažu da danas ljudi masovno napuštaju Srbiju. Pa, ne napuštaju sada, u Srbiju se vratilo kada je počela panedmija 400.000, a oni su prinudili ove ljude da odu iz ove zemlje i, hvala bogu, vratilo se u Srbiju i 90.000 mladih zbog programa koji je Vlada Republike Srbije napravila zbog silnih benefita koja će dobiti mladi ljudi, a samo za mlade ljude je odvojeno pet stotina miliona evra za nove investicije, odnosno za ulaganje u fabrike, i ne samo fabrike nego svuda gde će ti mladi ljudi raditi. Prema tome, tih laži i gluposti je zaista svima već preko glave.

I još nešto, bivša ministarka Malović i tužilac Miljko Radisavljević uspešno su trgovali sa onima koji danas odgovaraju pred specijalnim sudom. Darko Šarić je bio primoran da ministarki i tužiocu kupi stan ni manje ni više nego u Vašingtonu i snabde ih velikom količinom novca, četiri miliona dolara. Magazin „Tabloid“ je godinama opisivao kriminalna dela gospođe Malović i tužioca Radosavljevića.

Da više ne pričam o njima, jer odmah mi nije dobro. Mi danas biramo jednu časnu i poštenu ženu i ja sam sigurna da će potpuno biti druga slika što se pravosuđa u Srbiji tiče.

Sada nešto izvanredno, a to je da je juče otvorena petlja kod Batajnice pre roka. Trebalo je da se završi za mesec dana tek. Završena je na sreću svih ljudi koji žive u tom delu, i dve Pazove i Batajnica i Zemun Polje. Umesto 9,6 miliona evra, ta petlja je koštala samo 8,8 miliona evra.

Druga divna vest od juče je da se od kako je vakcinacija bez zakazivanja, juče se vakcinisalo 54.000 ljudi. Uglavnom sam viđala mlade ljude, što je dobro, jer će zaštiti zdravlje svojih roditelja, svoje bake, svog deke.

Ima još dobrih vesti. Jedna od njih je da je danas počela isplata prve polovine minimalne zarade za mart iz trećeg paketa državne pomoći. Takođe, ovih dana kreću da se dele paketi pomoći penzionerima, a ja ću u danu za glasanje, uz ove dobre vesti, i glasati za ovu gospođu koja je predložena, a to je gospođa Jasmina Vasović.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda na osnovu, pre svega, Ustava, a zatim i zakona koji bliže uređuje način izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Jedan moj mladi kolega je čak i spomenuo istorijat vrhovnih sudova u Srbiji, uz jednu konstataciju, koliko sam ja razumemo, da do sada integritet tog najvišeg pravosudnog organa nije bio narušen od njegovog osnivanja. Nažalost, ja ne mogu da se složim sa kolegom. Narušili su ga i te kako. Narušili su ga za vreme čuvene reforme pravosuđa. Narušili su ga kada su birali ko će od sudija da ostane sudija, a koga će oni zbog nekog svog stava da pošalju van pravosudnih organa. Slično je bilo i u tužilaštvu, ali vrhunac bezobrazluka koji su imali jeste izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda iz 2009. godine.

Kad pogledate sada predlog koji imamo za novog kandidata, pa pogledate i obrazloženje, u jednom delu obrazloženja pronaći ćete komisije za kandidata za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda Jasminu Vasović, utvrdila završnu ocenu pet, sve u skladu sa članom 17. navedenog pravilnika i sastavila prethodnu listu kandidata na obrascu koji je sastavni deo pravilnika. Komisija je pribavila mišljenje opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda o kandidatu za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je Narodna skupština birala Natu Mesarović za predsednika Vrhovnog kasacionog suda pribavljeno mišljenje Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda nije postojalo.

Može neko da očekuje da je to samo formalnost. Međutim, član 144. Ustava Republike Srbije predviđa obavezu da predsednika Vrhovnog kasacionog suda na Predlog VSS po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog Odbora Narodne skupštine bira Narodna skupština.

Sad možete da zamislite kad izaberete predsednika Vrhovnog kasacionog suda 30. novembra 2009. godine, a naš Vrhovni kasacioni sud počne sa radom 1. januara 2010. godine i to ga je predložio VSS koji nije bio ni u kompletnom sastavu. Sad vidite kako su se igrali sa nosiocima pravosudnih funkcija.

Sve to govorim zato što bivši režim uporno pokušava da prikaže sadašnju vlast i predsednika Republike Srbije kao diktatora i da pravosuđe u našoj Srbiji ne funkcioniše, a ovo je samo jedna mala epizoda oko toga kako je sistem pravosuđa u Srbiji funkcionisao za vreme njihove vlasti i sada doživljavamo takve kritike od tih ljudi koji su to radili za vreme vlasti.

Da je samo nedostajalo mišljenje sednice Vrhovnog kasacionog suda, Opšte sednice, nego su, dame i gospodo narodni poslanici, nama ovde u Narodnu skupštinu u proceduru uputili falsifikovani dokument. Da li verujete da se u Narodnoj skupštini nalazi dokument koji ne odgovara ni zakonu, niti je potpisan, niti je predat od nekoga ko na to ima pravo.

Jeste VSS predložio Natu Mesarović. Samo mi nađite gde je taj izvornik ovde u Narodnoj skupštini. Nađite mi papir u Narodnoj skupštini potpisan od VSS kojim se Nata Mesarović predlaže za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Nema ga. Sakrili ga. Arhiva je dostupna, kolege, možete da proverite, a onda su se setili da u proceduru upute predlog, a ne mišljenje Odbora za pravosuđe na osnovu koga je Nata Mesarović bila birana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Takav su odnos imali prema pravosuđu Đilas i kompanija da bih ih slušali. Što se čudite? Tri advokata su odlučivala o sudbini srpskog pravosuđa. Nemam ništa protiv advokata odmah da se razumemo. Tri advokata. Homen koji je bio tada u Ministarstvu pravde, Boško Ristić koji je bio predsednik Odbora za pravosuđe i Nenad Konstantinović i Dušan Petrović koji je tad bio ministar u Vladi. Tako je odlučivano ko će biti sudija, ko će biti tužilac i ni jednom od tih advokata nije palo na pamet da su možda u sukobu interesa, jer zašto da ne? Zašto ne uništiti, recimo, malu advokatsku praksu. Jednostavno, promenite Zakon o parničnom postupku, odredite da advokat može da bude samo onaj koji je usko specijalizovan za jednu oblast, oni svi vlasnici velikih advokatskih kancelarija, imaju advokata sami koliko oni hoće, mala advokatska praksa bi nestala u Srbiji. I sve su zakone donosili da bi sebi ugodili. I sve su sudije i tužioce držali u strahu da ne prođu kao njihove kolege prilikom reizbora 2009. i 2010. godine.

Čuli smo ovde da je Nata Mesarović postavljala i svog sina za sudiju. Sećam se kada je bila jednom ovde u Narodnoj skupštini. Znate kako se ponašala prema narodnim poslanicima koji su tada bili opozicija? Kao da predsedava sudijskim većem. Ponižavani su narodni poslanici ovde od te iste Nate Mesarović. Bio sam na toj sednici.

Sada jedna ekipa, predvođena jednim rijaliti sudijom, nemam ništa protiv rijalitija, ali mislim da nosiocima pravosudnih funkcija tamo nije mesto, pokušavaju da ubede građane Srbije kako pravosuđe u Srbiji ne funkcioniše.

Evo, moj kolega Milenko Jovanov danas je u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, govorio o sudiji Majiću. Govorilo je nas dosta kolega, čak se i spominje i to kako sam ja tražio da on dođe ovde da ga priupitamo o nekim stvarima. Jesam. Imao bih mnogo štošta da ga priupitam kao narodni poslanik. Ja se u njegov posao ne mešam, samo bih postavio određena pitanja više po pravilima kodeksa ponašanja nosilaca pravosudnih funkcija, nego o presudama koje piše, a naravno da ću uvek braniti stav Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda Republike Srbije, čak i kada su oni u suprotnosti sa presudama sudije Majića, jer ja time nisam narušio samostalnost i nezavisnost pravosudne funkcije, već sam podržao one sudske instance koje odlučuju o tome da li je neka presuda doneta u skladu sa zakonom i Ustavom ili nije.

Čini mi se da tabloidi, kao što je NIN i još neki, pokušavaju da mi stave reči u usta koje nisam rekao i očigledno je da ono što mi govorimo ovde na sednicama Narodne skupštine nekima daje za povod da pokušaju da naruše dostojanstvo i Narodne skupštine i svakog narodnog poslanika pojedinačno.

Podsetiću samo kolege o jednom članku koji je hvalio sudiju Majića i po kome se oglasilo čak i Udruženje sudija Srbije. Između ostalog se kaže da nas to Udruženje poziva kao poslanike da se uzdržimo od podsticanja nepoverenja građana u sudstvo, a nosioce javne vlasti da znanje i energiju usmere na kvalitetno obavljanje svojih nadležnosti umesto na međusobne optužbe i prozivanje pojedinaca. U saopštenju se podseća da su sudove i sudije dužni da nakon zakonito sprovedenog postupka donesu zakonitu i obrazloženu odluku zasnovanu na pravedno utvrđenom činjeničnom stanju na koju je pravilno primenjeno materijalno pravo. Ja to podržavam. Apsolutno podržavam taj stav, ne baš njih, ali nemam ništa protiv tog stava.

Današnji NIN, zamislite, sudija Apelacionog suda u Beogradu, pripadnik srpskog pravosuđa u jednom tabloidu. Doći ćemo i na naslovnu stranu.

Samo da pokažem kakva je dvoličnost sudije Majića i postavljam pitanje - zašto se udruženje sudija nije oglasilo na prethodne izjave i pitanje - da li će da se oglasi na ovo što je u tom intervjuu rekao sudija Majić? Setite se, da podsetim udruženje sudija je tražilo od narodnih poslanika da ne daju izjave po kojima će narušiti poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije.

U današnjem broju, evo jedno pitanje - može li se u ovakvoj atmosferi uopšte reći da je pravosuđe treća grana vlasti? Sudija Majić odgovara - odavno govorim da se ne samo zbog toga ne može ozbiljno tvrditi da naše pravosuđe ispunjava svoju Ustavom garantovanu svrhu, jednačina je nažalost jednostavna, izraženost ovakvog stanja obrnuto je proporcionalna broju ljudi koji su spremni da se založe za to da se ovakvo stanje promeni. Upravo je uvredio sve kolege sudije, bez obzira na nivo sudova, da li su to sudovi osnovne, više ili bilo koje druge nadležnosti.

Ili vezano za današnju temu pitanje - kako tumačite to što ni nije javnost nije zainteresovana ko će biti na mestu vrhovnog mesta sudije? Zar nam je svima svejedno i da li to znači da kao narod verujemo da se presude više ne donose u sudovima? Dame i gospodo narodni poslanici, da je neko jedva prošao za sudiju, da jedva završio pravni fakultet, da je tek postao sudija zna da odgovor na ovakvo ponižavajuće pitanje se ne daje. Vidite sad šta sudija Majić odgovara - bojim se da je upravo to jedan od osnovnih razloga. Građani velikim delom veruju da je nevažno ko će biti pravi sudija. Sad znači vređamo i građane. To je ona priča njihova o krezuboj Srbiji koja vlada, da je većina građana Srbije nepismena, glupa. Nisu oni, građani Srbije, dostojni vlasti koju oni treba da vode Đilas i Šolak i Majić. Prema uvreženom mišljenju to će i onako biti prolazna politička marioneta. Gospodine predsedniče, i vas je uvredio. Dok će se suštinske odluke i u ovoj kao i u svim drugim oblastima donositi na Andrićevom vencu. Ovo je izuzetno opasno uverenje. No, možda je još opasnije to što iz razgovora sa kolegama shvatam da ni oni ne veruju da je to značajno i da je jasno da se na takvu poziciju ne dolazi bez predsednikovog zelenog svetla.

To je rekao sudija Majić bez ikakvog dokaza. Bez ikakvog. I još je ljut na svoje kolege zašto ne reaguju i to potvrđuje nastavkom - zato mnogim i iskusnijim kolegama nije palo na pamet da konkurišu niti da se suprotstave. Jasno im je da sudije nemaju vlast, da su mahom izgubile dostojanstvo i da ne mogu da utiču na stanje čak i u sopstvenoj branši, a to je onda pravi poraz ovog i ovakvog pravosuđa.

Da li Udruženje sudija Srbije u svom saopštenju misli samo na narodne poslanike koji prema njima podstiču nepoverenje građana u sudstvo ili se to odnosi i na nosioce pravosudnih funkcija pa čak i kada je u pitanju rijaliti sudija Majić? Naravno da su se dotakli i onog dela o kome sam govorio na prethodnoj sednici.

Šta kaže Majić - nedavno je Veroljub Arsić u Skupštini izjavio da štitite silovatelje i pitao kada ćete kako kao sudija doći u Skupštinu da vas on priupitaju šta radite? Da li su vas zvali da dođete? Iskren da budem, ja bih voleo da dođe. Ali sudija Majić odgovara - nisu me zvali, a i da jesu doživeo bih to samo kao jedan, još jedan vid šegačenja sa ustavnim poretkom. Sudija svoje stavove objašnjava u odlukama koje donosi. Pa, gospodine Majiću, čitali smo i vaše odluke. Čitali smo odluku koju ste potpisali kao sudija Apelacionog suda i kojom ste poništili prvostepenu osuđujuću presudu za obljubu nad trinaestogodišnjom devojčicom i to potkrepili u svom obrazloženju da je to običaj kod naših Roma, da deca romske nacionalnosti, devojčice od trinaest godina nemaju pravo da uživaju zaštitu naših zakona i da nad njima može da se izvrši obljuba.

To je napisao i potpisao sudija Majić i sva sreća što ta presuda nije ostala u pravnom poretku. Govorio sam o tome na prethodnoj sednici. Ta presuda da je ostala u pravnom poretku Srbije bila bi početak uvođenja Srbije u fašističku ideologiju jer kada izopštavate jednu etničku, versku ili nacionalnu grupu zbog njihove boje kože ili različitosti koju imate iz ustavnog i zakonskog sistema jedne zemlje, a to je Hitler radio sa Romima i Jevrejima od 1936. godine, počinjete to isto da radite što se dešavalo u nacističkoj Nemačkoj.

Ne znam koliko je sudija Majić ozbiljan u svemu ovome što tvrdi. Još nešto, kako uopšte neko dođe na ideju da bi sudija trebalo pred parlamentom da objašnjava presude, možemo li da zamislimo situaciju u kojoj on sedi u sali dok ga poslanici vređaju ili gađaju paradajzom? Odgovor je sledeći - bojim se da je malo stvari koje ovde možemo da zamislimo jednako kao što se ne plašim da se imajući na umu do sada viđeni nivo debate poslanici ne bi zadržali samo na paradajzu.

Dame i gospodo narodni poslanici, on je nas proglasio za nasilnike. Pokušava da prikaže kako je on nešto viša klasa od nas koje su birali građani, a njega je za sudiju Apelacionog suda postavio VSS, na kome je predsedavala Nata Mesarević koja je na neustavan način izabrana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Zašto bih voleo da dođe u Narodnu skupštinu sudija Majić? Između ostalog i zbog današnje naslovne strane u tom istom NIN-u i kaže Miodrag Majić - opasne su veze političara i sudija. Slažem se, ali bih da ga pitam - a kakve su veze između sudija i ambasadora u Srbiji? Koliko su one opasne? Da li su te veze između sudija i ambasadora u Srbiji 2013. godine oslobodile krivične odgovornosti za počinjen ratni zločin Gnjilansku grupu? Što ne kaže sudija Majić koji stalno priča da je samostalnost i nezavisnost pravosuđa ugrožena, kako je on to mogao u jednom takvom diktatorskom režimu, jer tada je SNS bila na vlasti, pričamo o presudi iz 2013. godine, ako je takav diktatorski režim, kako je mogao da donese jednu takvu presudu?

Nije bio režim ni tada, ni sada diktatorski, nego sve ono što je on radio pokušava, iz njemu znanih razloga, to će morati isto, voleo bih da nam objasni ovde, pokušava da prevali na odgovornost aktuelnoj vlasti.

Stanje u pravosuđu jest važno za funkcionisanje jedne države, za osnovna prava građana, ali, ljudi, kakva su prava građana bila kada vam sudije biraju četiri advokata?

Opet kažem, nemam ništa protiv advokata, ali imam protiv ovih koji su akumulirali toliku političku moć da su se za sve u oblasti pravosuđa pitali. Birali su sudije, birali su tužioce, Skupština je donosila zakona kako su oni tražili, pa kakva su onda pravila građana? Kakva su onda ljudska prava u takvoj državi?

Sada nama ta ista ekipa koja je obrukala srpsko pravosuđe, jer oni preki sudovi posle Drugog svetskog rata ne mogu nikako da se nazovu srpskim pravosuđem, ali ovi jesu, obrukali srpsko pravosuđe od njegovog nastanka, prvi i jedini put do danas. Narušili su prava i sudija koji nisu izabrani i tužilaca koji nisu izabrani. Ustavni sud je to potvrdio.

Isto tako, jedno možda najvažnije pitanje koje bih mu postavio, pošto je reč o toj skandaloznoj presudi koja je iznad svake sudske prakse koju naše pravosuđe poznaje - kako ga nije kao sudiju, kao čoveka, verovatno i kao oca, sramota da ostane na toj funkciji kada je takvu jednu njegovu presudu poništio Vrhovni kasacioni sud i utvrdio da nije doneta u skladu sa zakonom? I on ima pravo da priča o paradajzu? I on ima pravo da priča o dostojanstvu drugih sudija? I on ima pravo da priča o nama, narodnim poslanicima? Kakav on to legitimitet ima i koga on predstavlja?

Postoji li rijaliti sud? Čuo sam da u Americi postoje. Vode javne debate, prenose, snimaju se serije i emisije. Očigledno da on više voli anglosaksonsko pravo od našeg kontinentalnog na osnovu koga je i doneo oslobađajuću presudu za Gnjilansku grupu. Neka vidi da li bi ga oni birali za sudiju tamo, ja sam siguran da ne bi, jer samo Boško Ristić, Homen, Petrović mogu da ga izaberu za sudiju, niko drugi. Sad će on da posipa pepelom sve.

Šta je tu sporno što javnost nema neko veliko interesovanje za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda? Da smo bespravna država, da sudovi ne funkcionišu, da su ugrožena ljudska i građanska prava i te kako bi javnost bila zainteresovana, a kada je u nekoj oblasti stanje dovedeno u red interesovanje javnosti prestaje tog trenutka.

Jeste tačno da još puno moramo toga da radimo da postignemo one pune kapacitete koje bi želeli da srpsko pravosuđe ima, ali to odsustvo dela javnosti koje nije zainteresovano za ovako nešto potvrđuje nam baš upravo to da smo na dobrom putu i da će Narodna skupština po drugi put izabrati predsednika Vrhovnog kasacionog suda u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije, za razliku od bitangi iz Đilasovog režima koji su to radili na neustavan i nezakonit način.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Milan Jugović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Milojeviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, pred nama je danas jedna jako važna tema, a to je Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Na početku bih najpre želeo da izrazim zadovoljstvo dosadašnjim tokom diskusije koja je bila veoma iscrpna, veoma sadržajna, onakva kako dolikuje jednoj ovako važnoj temi za čitavo naše društvo, za čitavu našu zemlju, za građane.

Mogu da kažem da sam pročitao biografiju kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospođe Vasović, i mogu reći odmah na osnovu onoga što sam video, dakle na osnovu besprekorne biografije, da ću podržati ovaj predlog i nadam se i verujem iskreno da će gospođa Jasmina Vasović svoj posao obavljati uspešno, u skladu sa svim zakonskim i moralnim normama i načelima.

Svako demokratsko društvo, a tako i naše, počiva na zdravim temeljima, na tri noseća stuba. Dakle, na zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj grani vlasti. Ove tri grane vlasti treba da budu partner u službi građanima, treba da budu partner u izgradnji bezbednog demokratskog društva za sve građane Srbije.

Dosta toga smo čuli danas, ali upravo zbog javnosti, upravo zbog građana Srbije ja ću neke činjenice ponoviti, koje su jako važne i koje su koren, uzrok nekih pojava, nekih dešavanja u sudstvu koje imamo danas.

Nažalost, naše sudstvo se, iako je prošlo 12 godina, još uvek nije oporavilo do te, hajde tako da kažemo, tzv. katastrofalne reforme pravosuđa iz 2009. godine kada je oko 2.400 sudija, koliko ih je tada bilo, negde oko 1.000 sudija i tužilaca nije prošlo reizbor. Pri čemu su kriterijumi bili isključivo politička podobnost, gde u obzir nisu uzimani profesionalnost, rezultati, kvalifikacije, rad, gde je preporuka za nečiji reizbor ili izbor bilo mišljenje lokalnog odbora tada vladajuće DS. Demokratske stranke koja je taj reizbor sprovela, ili tu reformu kako su je nazivali, u skladu sa svojim interesima, interesima tadašnjeg vladajućeg režima, interesima tajkuna koji su tih godina harali i pljačkali Srbiju.

Dakle, oko 1.000 sudija i tužilaca ostalo je bez posla. Da situacija bude još gora, odnosno kolika je bila bahatost tadašnjeg režima potvrđuje da su oni na njihova mesta izabrali u prvi mandat od tri godine novih 870 sudija i tužilaca, odnosno sudija, te su na taj način dobili ili pridobili značajan broj sudija koji će na ovaj ili onaj način biti potčinjeni njima, i pre ili kasnije na neki način odužiti se za reizbor iliti napredovanje u službi.

Nakon pada režima 2012. godine u državnim fiokama pronađeni su spiskovi sudija i tužilaca za reizbor 2009. godine sa naznakama pored njihovih imena ko je intervenisao za njihov reizbor, gde je bilo vrlo zanimljivih imena, uključujući i brojne tajkune, ali i visoke državne funkcionere koje je pominjao cenjeni kolega Arsić.

Veoma je zanimljiva činjenica da je jedan broj od tih reizabranih sudija kasnije napustio svoj posao, otišao u advokaturu i počeo da se bavi veoma intenzivno politikom. Takav je slučaj npr. Vladimira Vučinića, bivšeg sudije Specijalnog suda, poznatog po tome što je vodio slučaj Mišković, što je vratio pasoš Miroslavu Miškoviću. Dakle, Vladimira Vučinića koji je napustio sudijski poziv, otišao u advokaturu, vrlo intenzivno počeo da se bavi politikom i, gle čuda, naravno, priključio se Narodnoj stranci Vuka Jeremića, gde je postao član predsedništva. Građanima Srbije ostavljam da prosude sami da li je njegova politička naklonost ka strankama bivšeg režima možda uticala i na njegovo deljenje pravde.

Sa druge strane, postoje aktivne sudije koje, umesto da obavljaju svoj posao onako kako zakon nalaže, više borave po stranim ambasadama, više se bave politikom, dnevnopolitičkim pitanjima. Pretpostavljam da građani Srbije već dobro znaju i danas smo nekoliko puta čuli da je reč o sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću. Miodragu Majiću koji daje sebi za pravo da kritikuje sve, i odnos prema pravosuđu, i zakonodavnu vlast, i izvršnu vlast itd, ali zato kada iz ovog visokog doma od strane mojih kolega dođu argumentovane kritike na račun njegovih političkih stavova, na račun njegovog bavljenja politikom, pa i na račun njegovih katastrofalnih presuda, što ne kažem ja, već više instance su u nekim slučajevima oborile presude sudije Majića, e onda sudija Majić kaže – to je pritisak na sudstvo. Mislim da bi bilo korektno, ako već želi da se bavi politikom, a koliko gostuje na televizijama, u medijima, više od mnogih lidera političkih stranaka, korektno bi bilo da ili osnuje političku stranku ili priključi se nekoj postojećoj i nastavi da se bavi politikom, ne zloupotrebljavajući svoj sudijski položaj.

Niko ovde ne želi ni da utiče na sudstvo, ni da vrši pritisak, ali i te kako imamo pravo da komentarišemo presude pojedinih sudija. Zar je svetogrđe komentarisati presude Miodraga Majića? Zar je svetogrđe komentarisati njegove političke stavove? Kada smo već kod presuda, ja sam uveren da ne postoji građanin Srbije koji bi podržao oslobađajuću presudu Miodraga Majića Gnjilanskoj grupi, tzv. OVK, koja je bila optužena i osuđena od strane Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu na najmonstruoznije zločine nad srpskim civilima u okolini Gnjilana od juna do decembra 1999. godine za ubistvo 80 srpskih civila. Dakle, 11 pripadnika te grupe osuđeno je od strane Odeljenja za ratne zločine Višeg suda na 116 godina zatvora, a onda na scenu stupa sudija Majić koji oslobađa ove ljude koji su na najmonstruoznije načine, ponavljam, mučili i ubijali Srbe i druge nealbance u okolini Gnjilana. Čuli smo već da su više instance oborile kao nezakonitu ovu presudu, ali mislim da je to slaba uteha porodicama žrtava, jer je njima naneta nepopravljiva šteta, jer teško je verovati da će ovi zločinci ponovo biti privedeni pravdi i procesuirani jer fizički nisu dostupni našim pravosudnim organima.

Takođe, danas je Svetski dan Roma i naša država, Vlada Republike Srbije poslednjih godina uložila je zaista mnogo napora da Rome integriše u sve sfere društvenog života. Takođe sam uveren da ne postoji građanin Srbije koji bi podržao oslobađajuću presudu Miodraga Majića za obljubu trinaestogodišnje romske devojčice, uz obrazloženje koje smo čuli, ali ću ponoviti još jednom, da je to opšteprihvaćena norma u romskoj populaciji. Dakle, na ovaj način, uporedo dok se država i društvo trude da integrišu Rome, sudija Majić ovom presudom šalje poruku da za Rome ne važi zakon,

da se na Rome može primenjivati običajno pravo. Dakle, otvoreno vrši diskriminaciju. Očigledno za sudiju Majića u Srbiji postoje građani višeg i nižeg reda, a ja ne bih upotrebio termin kojim bih adekvatno nazvao kako se zove sistem takve države.

Duboko sam uveren da ovakve presude, da odlasci sudija poput sudije Majića, ali ne zaboravimo, i sudije Aleksandra Stepanovića u strane ambasade po mišljenje ne doprinose povećavanju poverenja građana Srbije u naše sudstvo. Zato pozivam sve časne i poštene sudije, kojih i te kako ima u našem pravosudnom sistemu, da radeći svoj posao u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima naše zemlje, doprinesu izgradnji nezavisnog sudstva, izgradnji tog čvrstog trećeg stuba naše države na kojem će počivati moderna Srbija u budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.