Poštovana ministarka, u osnovi svih ovih problema je po mom mišljenju problem vlasništva. Imamo Zakon o javnoj svojini i u okviru tog zakona regulisana je državna svojina. Mislim da nama kao društvu, državi nedostaje Zakon o privatnoj svojini. Kada bi mi taj zakon imali mnoge stvari u vašoj oblasti bi bile regulisane ili stvoreni bi bili uslovi da budu regulisani i da budu raščišćeni.

Ono što je energetika, rudarstvo danas zauzima u BDP ne dovoljno, ni tih 5%, jer ova oblast u kojoj ste vi ona može biti prisutan u sva četiri sabirka koji utiču na BDP. Pet posto, to je malo, ali s obzirom na uslove i šta ste vi tu zatekli i šta ja sve čitam i šta sve piše i šta je sve u stvarnosti, da ne pričam sad o gasu, jer ako počnem da pričam o gasu odmah zaboli glava.

Samo ovi problemi koji su nabrojani da bi bili rešeni, mislim da je taj zakon neophodan. Znači, zakon o privatnoj svojini koji tu privatnu svojinu prepoznaje i priznaje Ustav. Nemamo društvenu svojinu, državna svojina je regulisana i da to uradimo da bi se stvorili uslovi da to rešimo.

Koji je drugi problem? Oni koji su vlasnici ili korisnici prirodnih dobara i resursa, koje su njihove obaveze prema državi? Ta obaveza iskazna je u nadoknadi. To nije vaš problem, to je problem Ministarstva finansija. Kako se formira ta nadoknada onih koji koriste to bogatstvo, koje je ogromno, enormno? Tako što oni kroz knjigovodstvo, kroz knjige to konstatuju i onda ono što oni konstatuju knjigovodstveno prema tome oni plaćaju tu obavezu. Vi znate to ide Republici, pa Republika vraća lokalnim samoupravama i tako dalje. Ko to proverava? Da li je to ta količina? Niko. Znači, mora se formirati jedan tim u kome će biti, pre svega stručnjak iz vaše oblasti, finansijski stručnjak koji će moći, ima sad tehnike da se tačno izračuna koja je količina, koja je zapremina, tog rudnog bogatstva, kamenoloma i tako dalje, iskorišćena, izvađena i na koju količinu treba on da plati nadoknadu državi.

Država malo dobija, skoro da ne dobija ništa. Znači, to je ta nadoknada. Onda oni neki plaćaju ekološku taksu i ona je simbolična. Onda plaćaju porez na imovinu. Ministarka, oni plaćaju porez na imovinu tako što to knjiže u svojim knjigama i prema tom knjiženju kako oni to proknjiže oni to plate. Znači, sve rade oni i onda daju državi koliko oni misle da treba. Uopšte, da vam kažem, pošto sam stariji čovek, poznajem starija vremena, ne mogu uopšte da prihvatim tu činjenicu da niko to ne proverava, da onaj ko je obveznik sam formira svoju obavezu i plaća i da se nikad niko ne pojavljuje. Pa, kaže, alo dajte knjige, dajte da vidimo o čemu se tu radi.

Na kraju, to se mora rešiti zajedno sa Ministarstvom finansija. Na kraju, ono što potenciram, pošto sam video ovde da će biti privatizacije ovog rudnika Resavica, pošto će biti privatizacija i Petrohemije, što je dobro, znači, tu morate da istrajete do kraja. Pred vama su veliki problemi. Vi velike probleme imate i velike prepreke i tako dalje, ali ako vi to ne rešite, ja nemam razloga i tako dalje, da se udvaram ali niko neće to rešiti u dogledno vreme ako vi sada, pošto ste startovali, pošto ste tačno identifikovali probleme, a problemi su ogromni, svi dobijaju, svi su u dobrim relacijama, samo država gubi. Vi ste dužni, gospođo ministarka da zaštite državu, a time i građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 108. amandman je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i molim predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu, potpredsednik.

Hvala.

Prihvatam, naravno, odnosno prihvatamo.

Samo jedna mala dopuna vezano za nešto što je poslanik Jokić rekao, a tiče se privatizacije Resavice, ne razgovara se ni o kakvoj privatizaciji Resavice.

Ono o čemu se razgovara u podzemnoj eksploataciji uglja, jeste činjenica da mi moramo da nađemo način kako da pored subvencija, koje jesu godišnje gotovo 40 miliona evra, kako da u tom kraju obezbedimo da u godinama ispred kako budemo smanjivali proizvodnju iz uglja, kako da obezbedimo da ti ljudi imaju zaposlenje.

Dakle, nijednog jedinog trenutka nije bilo priče o privatizaciji Resavice, Petrohemija da, radi se na tome s Ministarstvom privrede, ali Resavica, ne.

Zahvaljujem.
Dakle, predstavnik predlagača je prihvatio amandman na član 108.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević, kao i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević pisanim putem povukli su amandman na član 2. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o svim podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni i ovom amandmanu.

Prihvatamo amandman, hvala.

Na član 2. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Mirela Radenković.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, unapređenje energetske efikasnosti predstavlja važan element energetske politike Republike Srbije, koji će doprineti povećanju standarda, smanjenju uvozne zavisnosti i smanjenju negativnih efekata na životnu sredinu.

U Srbiji se danas troši od tri do pet puta više električne energije po jedinici društvenog proizvoda, u odnosu na zemlje EU, a dva do tri puta više u odnosu na zemlje regiona.

Takođe, zbog loše izolacije gubimo oko 50% energije koju trošimo, a na godišnjem nivou imamo oko pola milijardi evra gubitaka zbog energetske neefikasnosti.

Potencijal koji ima energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije je ogroman, jer se ušteda energije ostvaruje, kako na strani proizvođača, tako i na strani potrošača.

Usvajanjem ova četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva, omogućiće se nove investicije, ali i okretanje Srbije ka zelenoj ekonomiji i zelenoj energetici.

Takođe, ovi zakoni otvoriće vrata velikim investitorima da rade u Srbiji, a građanima da pored toga što su potrošači, postanu i proizvođači električne energije, odnosno građani će imati mogućnost da na krovove svojih kuća i stambenih zajednica postavljaju solarne panele, da rade zamenu dotrajale stolarije, a da rezultat svega toga bude ušteda energije, kako toplotne, tako i električne energije.

Ono što je posebno važno kod ovih zakona jeste i njihova primena na nivou građana i na nivou domaćinstava. Srbija je danas jaka i stabilna, ekonomski i politički spremna da ulaže u energetsku efikasnost, da pomogne svojim građanima, kako bi realizovali svoje projekte, polovinu novca opredeliće država i jedinice lokalne samouprave, a drugu polovinu građani.

Takođe, država će pomoći u nabavci solarnih panela, kako bi građani postavljali na krovove svojih kuća i stambenih zajednica.

Korišćenjem obnovljivih izvora energije, unaprediće se životna sredina i kvalitet vazduha, jer svesni smo da životna sredina, vrednost čitavog društva i budućih generacija.

Uprava za energetsku efikasnost biće formirana do juna ove godine, tako da će građani stambene zajednice moći da konkurišu za novčana sredstva.

Sigurna sam da će ovaj vid podrške biti od nemerljivog značaja za naše građane. U razgovorima sa njima primetila sam veliku zainteresovanost za ovaj vid podrške.

Da su SNS i predsednik Aleksandar Vučić, prepoznali važnost energetske efikasnosti, govore i brojni projekti koji se realizuju širom Srbije na javnim objektima uz pomoć države.

Primera radi, navešću i par projekata koji su realizovani u opštini Lapovo, iz koje ja dolazim, a to je zamena stolarije i urađena je termoizolacija na zgradi opštine. Takođe, zamenjena je stolarija i na osnovnoj školi, a u toku su radovi termoizolacije na školi i sportskoj hali.

Takođe, uradili smo i led rasvetu na čitavoj teritoriji naše opštine. Živine sijalice, zamenili smo led rasvetom, tako da mi danas na godišnjem nivou imamo uštedu od pet miliona dinara.

Pored uštede električne energije, od velikog značaja je i kvalitet tih sijalica i kvalitet usluga koje pružamo našim građanima.

Takođe je dobar primer i grad Kragujevac, koji je realizovao niz projekata iz oblasti energetske efikasnosti, od edukacije, do energetske sanacije velikog broja škola, obdaništa, do uvođenja softvera za praćenje potrošnje električne energije u javnim objektima.

Da su ova dva zakona, zakoni iz oblasti energetske efikasnosti i zakon o obnovljivim izvorima važni, pokazatelji su saradnje da je država partner svojim građanima, Vlada Republike Srbije uz podršku predsednika Aleksandra Vučića, koji je svojim radom, hrabrim i mudrim odlukama, od države koju je bivši režim potpuno devastirao, stvorio državu lidera u regionu, državu koja vodi svoju politiku, državu koja prati interese svojih građana i zahvaljujući toj odgovornoj politici, Srbija danas grabi krupnim koracima napred, kako u oblasti energetike, rudarstva, tako i u oblasti zdravstva, infrastrukture, poljoprivrede, privrede, jer naša snaga i snaga našeg predsednika su naši građani i naša deca. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu.

Prihvatamo amandman, hvala lepo.

Na član 8. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 37. amandman je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu.