Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka Mihajlović sa saradnicima, mi smo danas razgovarali o mnogim amandmanima koji će na pravi način unaprediti pravnu sigurnost kada je reč o ovom setu zakona i ono što smo imali priliku da čujemo u prethodnoj nedelji kada je reč upravo o svim ovim zakonima je činjenica da mi danas imamo svakako prekretnicu u dosadašnjoj energetskoj politici naše države. Ovaj set zakona će napraviti jedan veliki korak napred zato što će ta zakonska rešenja uskladiti, upravo i harmonizovati sve ono što mi danas u Srbiji želim da unapredimo kada je reč o samoj energetici i da se primaknemo najvišim evropskim standardima.

Takođe je važno istaći da ovaj set zakona predviđa veće ulaganje u energetiku, rast zaposlenih. Najavili ste takođe da će se raditi na tome da će poveća učešće energetike u BDP naše države sa 5% na predviđenih 9%. Ovim rešenjima se težište stavlja upravo, o čemu smo danas razgovarali, na obnovljive izvore energije i trajno opredeljuje Srbiju kao državu koja poštuje evropski nivo standarda kada je reč o zaštiti životne sredine.

Drago mi je da ste i vi pomenuli malopre upravu tu temu kada je reč o ekologiji. Mnogo slušamo prethodnih dana i nedelja jedan apsolutno čudan napad na našu državu kada je reč upravo o ekologiji, kada danas i te kako imate priliku da vidite kako se čuva ekologija naše države, kako danas država izdvaja ogromna sredstva i pomaže sve one projekte koji se tiču upravo i obnovljivih izvora energije. Mi danas ovde razgovaramo i o ulaganju u zelenu agendu koja će biti, siguran sam, u narednim decenijama ovde u Srbiji sprovedena, ali neverovatno je da vam danas pridike drže ljudi koji ništa nisu govorili o ekologiji, za čijeg mandata se ništa nije ni gradilo, ni radilo i mi moramo da napomenemo danas kada imamo najveći nivo investicija. Kada gradimo toliko novih fabrika, toliko novih putnih pravaca naravno da će da se jave ponegde i problemi kada je reč o zaštiti životne sredine, što je inače praksa u svim evropskim državama koje imaju veliki nivo investicija, velika ulaganja, veliki rast BDP onda se normalno negde i javi problem životne sredine, što je problem 21. veka. Sada kada možemo da kažemo da država i te kako poklanja veliku pažnju svim tim problemima razgovaramo sa svima koji žele da unapredimo životnu sredinu i to je ono što je novost u odnosu na sva prethodna vremena. Malopre smo upravo i pomenuli razne dušebrižnike, kao što je upravo taj izvesni Aleksandar Ćuta, kako ga već zovu, neuspešni propali investitor u mini hidroelektrani, u taj biznis, koji je danas našao za shodno da se on predstavlja kao veliki borac protiv gradnje hidroelektrana, a ne pominje da je upravo taj čovek bio glavni investitor, neuspešni doduše, koji je želeo da gradi hidroelektrane u našoj državi i to mu nije pošlo za rukom, pa se nekako setio da bude glavni borac upravo protiv hidroelektrane.

Mi kad govorimo o ovom problemu moramo da napomenemo danas ovim setom zakona, kao što ste i rekli, zabranjujemo gradnju svih mini-hidroelektrana. To je velika možda možemo reći i svih onih građana koji su se bunili, zaista iz čistog srca, za zdravu životnu sredinu, ali mi vidimo da njima nije bio cilj, odnosno tim kolovođama protesta, da izdejstvuju nešto što će zaista da unapredi životnu sredinu, da kažu – hvala Vladi Srbije, saslušali ste nas, uvažili ste određene kritike, možemo da kažemo da imamo partnera u našoj Vladi, u našim organima naše vlasti. Ne, oni će da kažu, opet će da izlaze na ulice, opet će da prave probleme, i kažem još jednom, cilj im je bio politička promocija, svih ovih protesta.

Dakle, cilj protesta je bio politička promocija i da se svi oni pojedinci iz bivšeg režima sakriju iza tih protesta i da opet, kao što su uvek i radili koriste sve ove probleme za tekuću problematiku, da oni mogu da se pokažu kao neki zaštitnici životne sredine, i da na taj način pokušavaju da rušeći vlast, da se oni vrate na punu državnu kasu. Dakle, koja je danas za razliku od njihovog vremena, kažem još jednom, na stabilnim nogama, i danas imamo priliku da vidimo koliko danas Srbija izdvaja za sve ove stvari o kojima imamo priliku da razgovaramo.

Ono što je po meni paradoksalna situacija u Srbiji, jeste činjenica da vi danas imate ljude koji žele i zalažu se za svež vazduh, a istovremeno se zalažu da se ne grade mini-hidroelektrane, koje su upravo ta zelena energija o kojoj mi govorimo. Dakle, ne zagađuju životnu sredinu. Imate situaciju želimo jeftinu struju, a ne želimo s druge strane ugalj, ne želimo kopove, i ako, kao što svi znamo Srbija ima najjeftiniju struju upravo u celoj Evropi. Jeste posledica činjenice da mi danas imamo nezavistan energetski sektor, da imamo vlastitu proizvodnju električne energije i da zato upravo možemo da držimo tu cenu struje na prihvatljivom nivou, koji svi naši građani mogu da priušte. Da smo, kao što neke države rade, opredelili se za drugačiji pristup, pa da smo mi uvozili struju, sigurno da bi struja bila skuplja nego što je to danas slučaj.

Pre neki dan, slušao sam predsednika, izjavio je decidno smo pri tom stanovištu da mi nećemo gasiti ni Kostolac, ni Kolubaru, ali naravno, da želimo da razgovaramo o svim mogućim rešenjima koji će smanjiti udeo upravo loženja uglja, kada je reč o našim termoelektranama. Upravo, činjenica jeste da se 65% električne energije danas, nažalost, dobija iz termoelektrana. Mi želimo, subvencijama koje dajemo upravo spustimo taj udeo, da prebacimo određene termoelektrane, kao što je već reč o Kragujevcu, na biogas, odnosno na sam gas, i da na taj način i dalje štitimo životnu sredinu.

Moram da napomenem, da smatram, kada generalno pogledamo situaciju za zaštitom vazduha, činjenica jeste da termoelektrane nisu glavni zagađivač, s obzirom da jesu, problem bi bio tokom cele godine evidentan. Da su bili taj zagađivač, takođe bismo tokom cele godine imali zagađenje. Činjenica da je zagađenje najviše u onim zimskim mesecima, i to dolazi iz privatnih ložišta. Mi možemo prosto da primetimo, činjenicu, da danas mnogi koji eksploatišu ugalj, prodaju nam sirovi lignit, i činjenica da danas imamo velikih problema sa tim nakupcima, preprodavcima, koji zarad ličnog bogaćenja prodaju sirovi lignit u kome ima 30 – 40% gline. Dakle, Ministarstvo po meni, tu mora da reaguje da pošalje tržišnu inspekciju da vidimo šta se nalazi u tom uglju koji oni prodaju kao ugalj, a što u stvari nije ugalj. Onda imate činjenicu da se zagađuje životna sredina. Naravno da će građane da optuže, nas iz SNS, na nas će, da kažem, da isporuče tu fakturu za zagađenu životnu sredinu, a u stvari se desetak pojedinaca bogati u celoj Srbiji. Mi svi to znamo, i nema potrebe više da se u rukavicama o tome govori.

Mislim da ministarstvo mora da poradi na tome i da uputi inspekcije da vidimo kakav ugalj oni prodaju i na kakvim sve načinima zarađuju novac. U Srbiji nema nedodirljivih, to smo pokazali kada smo udarili na najjaču kriminalnu grupu na Balkanu, kada smo ih za jedan dan, praktično, sve stavili iza brave. Dakle, mislim da i na ovom pitanju država mora da pokaže snagu, i da se pokaže, zapravo gde je problem kada je reč o životnoj sredini. Svesni smo problema o kojima danas govorimo.

Takođe, gasifikacija Srbije je nešto što danas sprovodimo. Radi se Severni tok 2, radi se proširenje Banatskih dvora, radi se Balkanski tok i to će siguran sam, biti nešto što će u narednom periodu takođe da olakša pitanje zaštite životne sredine, jer kada pređete na gas imaćemo mnogo manje tih izduvnih gasova i sve će biti na mnogo boljem nivou.

Dolazim sa Zlatibora, tamo imamo dobru praksu, primer da smo završili tu prvu fazu gasifikacije celog Zlatibora. Već su se veći hoteli priključili na gas, to je činjenica posledice da danas mnogo imate manje troškove svih tih pojedinaca koji su prešli na gas. Prva faza je završena, druga je u toku i nadamo se da će to biti realizovano naredne godine.

Takođe, čujemo najave da će se Beograd kompletno gasifikovati do 2022. godine. Kompletnu Vojvodinu smo gasifikovali i to su svakako rezultati iza kojih stoji jedna odgovorna Vlada. Danas možemo da govorimo o dobrim rezultatima kada je reč o gasifikaciji.

Kada govorimo o vetroparkovima, takođe, obzirom da dolazim sa Zlatibora, možemo da kažemo da je to veliki potencijal. Naša planina predstavlja kada je reč o gradnji vetroparkova, imali smo određene investitore koji su dolazili i želeli da grade, svim ovim zakonskim rešenjima mi ćemo olakšati dolazak svih investitora i nadamo se da ćemo dovesti investitore ne samo na Zlatiboru, već na sve one predele gde možemo da pravimo vetroparkove i da na taj način proizvodimo električnu energiju.

To nije mogao biti slučaj ranije. Imali smo, kao što ste sami rekli, jedna troma zakonska rešenja, određene probleme u tim ministarstvima koji nisu prepoznali taj sav potencijal zelene energije. Danas sa ovim zakonskim rešenjima siguran sam da ćemo uspeti da dovedemo veći broj investitora i u vetroparkove i u sve ove obnovljive izvore energije.

Naravno, kada govorim o svemu tome imate opet dušebrižnike koji će reći da nam ne trebaju ovi vetroparkovi, nama ne trebaju hidroelektrane, nama ne treba apsolutno ništa što je u celoj Evropi potpuno normalno. Upravo smo videli da, gle čuda iz Austrije baš stižu velika finansijska sredstva za sve ove proteste koji se viđaju na našim ulicama, kada je reč o zaštiti životne sredine, a ne možemo da ne primetimo da danas Austrija ima 4.500 mini hidroelektrana, a Srbija ih nema ni deset puta manje. A, opet neko kaže danas da mi narušavamo životnu sredinu. Kažu – vetroparkovi nam ne trebaju zato što ubijaju ptice. To smo isto čuli, neverovatna stvar. Izgleda da evropske ptice nekako bolje izbegavaju sve te prepreke, u odnosu na srpske ptice.

Dakle, govorim o jednom apsolutnom licemerju kada je reč o svim ovim temama. Ono što je neverovatna stvar, ponoviću, da danas vam konstantno plasiraju neistine oni ljudi koji su dovodili ovde razne investitore. Evo primer Rio Tinte, ko ga je doveo u Srbiju? Nismo mi, nije SNS, njima su dali sva prava da iskopavaju, odnosno da istražuju ispitivanja litijuma u Srbiji. Dala je 2004. godine bivša vlast i 2017. godine smo imali Đilasa koji je pohvalio tu investiciju, koji je govorio da će oni da se bave time da pronalaze litijum, da će Srbija da bude po tom pitanju najjača na Balkanu, a danas vidimo da čim su videli da je možda politički korisno napasti određenu investiciju, onda se obrušavaju na tu investiciju i govore da je to sve nešto najgore i da mi apsolutno ne treba da istražujemo, ni litijum, ni uopšte da ulažemo u rudarstvo u našoj državi.

Još jednom kažemo, naravno da nećemo gasiti ni Kolubaru, ni Kostolac, ni RTB Bor, trudićemo se da zadržimo sve ove naše kapacitete zato što tu radi neki narod. Pozivamo sve te prvake u opoziciji, neka idu tamo pa neka kažu radniku Kolubare da će da izgubi posao zato što oni smatraju eto da to ne treba da funkcioniše na takav način, nek odu u Smederevo pa nek kažu za Železaru da ne treba da radi i da ne treba da primaju plate, da Srbija treba i dalje da budu u situaciji kao što je bila pre 10 godina, kad smo za Smederevsku Železaru izdvajali 300 miliona evra iz budžeta, svake godine i krpili tu ogromnu rupu u budžetu. Smatram da danas moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, predsednik Vučić je apsolutno na tom stanovištu da se ništa neće gasiti i da ćemo mi i dalje ulagati i u naše rudarske basene i da je to nešto što podiže BDP naše države. Ali da ćemo ulagati u obnovljive izvore energije, to je činjenica.

Ovim zakonima to potvrđujemo i kažem još jednom, čuvaćemo Srbiju, sačuvaćemo sve njene prirodne lepote za buduće naraštaje. Mi ovu državu volimo iskreno i od srca i želimo da ulažemo u ovu državu, ne želimo da je posmatramo kao određenu punu državnu kasu, kao što su je podrazumevali svi oni koji su upravljali ovom državom pa danas vidimo da imamo stotine miliona evra na raznim računima u preko 50 država, koliko čujemo ovde da su uspeli da izvuku novca. Kažem još jednom, ulagaćemo u zelenu agendu. Svi ovi zakoni su u tom smislu dobri za našu državu i naša poslanička grupa će svakako glasati za ceo set zakona i za predložene amandmane. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Druga tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KORIŠĆENjU OBNOVIVIH IZVORA ENERGIJE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević, kao i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević pisanim putem su povukli amandman na član 4. Predloga zakona.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu, potpredsednica Vlade.

Da, prihvatamo amandman, naravno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Mihajlović, pred nama su se ovih dana našli vrlo bitni konstruktivni predlozi zakona iz oblasti energetike, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije važno je napomenuti da oni predstavljaju vrstu neiscrpnih izvora energije iz prirode koji se obnavljaju u određenom vremenskom intervalu, nekada u celosti, a nekada delimično.

Obnovljivi izvori energije se eksploatišu sa ciljem proizvodnje električne, toplotne i mehaničke energije, a njihova značajna održiva karakteristika jeste svakako neškodljivost za okolinu i smanjena ili redukovana emisija ugljen-dioksida u samom procesu proizvodnje energije.

Energija dobijena iz obnovljivih izvora, dakle, vode, vetra, sunca i biomase olakšava pristup čistoj i bezbednoj energiji velikom broju ljudi, samim tim ona može dati podsticaj za društveni i ekonomski razvoj, doprinoseći tome da se društvo uhvati u koštac sa izazovima životne sredine, ali i klimatskim promenama.

Dakle, tehnologija korišćenja obnovljivih izvora energije pruža priliku za ograničavanje emisija ugljenika u atmosferu, a da se pri tome ne ugrožava pristup energiji, što ima značajne implikacije na osporavanje klimatskih promena.

Značaj razvijanja obnovljivih izvora energije je ogroman i ogleda se pre svega u stvaranju pristupa energiji koja je neiscrpna, čime se smanjuje oslanjanje države na strane resurse, odnosno na uvoz energetskih sirovina, kao i električne energije a povećava se njena energetska sigurnost i energetska održivost.

Pored toga, bilo da se koriste u velikom obimu radi snabdevanja nekog rada energijom ili u manjem obimu za napajanja na primer neke male seoske elektromreže obnovljivi izvori energije donose velike zdravstvene koristi jer stvaraju čistu, bezbednu energiju, dakle energiju bez negativnih efekata.

Srbija kao odgovorna država, odnosno Vlada Republike Srbije je svesna važnosti obnovljivih izvora energije predlaže upravo ovaj predlog zakona, odnosno prvi zakon u Srbiji o obnovljivim izvorima energije.

Ovaj zakon, kao i unapređena zakonska rešenja u oblasti energetske efikasnosti, podstaći će investicije i omogućiti da privreda i građani više koriste, proizvode, ali i prodaju energiju iz obnovljivih izvora, kao i da racionalnije trošimo toplotnu i električnu energiju.

Ono što je jako bitno i što treba istaći građanima Srbije jeste da se ovim zakonom uvode tzv. prozjumeri, odnosno kupci-proizvođači. To su u suštini najčešće građani ili firme koji proizvode zelenu energiju za svoje potrebe i za potrebe prodaje, dakle, na tržištu.

Da budemo precizniji kupac-proizvođač ima prava da proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe, da je skladišti i da višak proizvedene električne energije isporuči u elektroenergetski sistem, naravno, radi prodaje. Takođe, kupac-proizvođač ima pravo na umanjenje računa u narednom obračunskom periodu, odnosno na naknadu od strane snabdevača za višak električne energije koju isporuči u elektroenergetski sistem.

Istim ovim zakonom uvode se tzv. energetske zajednice ili zadruge, odnosno kako tačno i precizno u Predlogu zakona piše zajednice obnovljivih izvora energije. Primarni cilj osnivanja ovih zajednica jeste korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje energetskih potreba članova zajednice na održiv način koji obuhvata ekološke, ekonomske ili socijalne koristi za članove, za lokalnu zajednicu ali i za društvo u celini.

Zajednica razvija, investira i realizuje projekte obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Još jedna, po meni, jako bitna stavka ovog predloga zakona koji svakako trebamo istaći građanima Srbije jeste korišćenje obnovljivih izvora energije u oblasti toplotne energije. Dakle, toplane, energetski subjekti kao i domaćinstva i zajednice koje energetski na efikasan način obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja kupaca toplotnom energijom mogu da steknu podsticajne mere ako koriste toplotne pumpe, solarnu energiju, geotermalnu energiju, energiju biorazgradivog otpada, biomasu i druge obnovljive izvore a jedinica lokalne samouprave je ta koja vodi registar ovih energetskih subjekata, propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje prava na podsticajne mere, dakle, za te navedene subjekte.

Ogromni koraci su napravljeni od kad je formirana ova Vlada i ovaj saziv parlamenta, pogotovo u oblasti stanja životne sredine. Pre svega smo usvojili Zakon o klimatskim promenama čime se Srbija svrstava među prve zemlje Zapadnog Balkana koje pitanje ekologije i zaštite životne sredine postavlja kao svoje prioritete.

Radi se na nacionalnom planu za klimu i energetiku. Radi se na novoj strategiji razvoja energetike. Četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva prošla su javnu raspravu i danas mi o njima raspravljamo u Skupštini.

Dakle, ozbiljno se radi, pokreću se i donose fundamentalne odluke kojima se menja naš energetski sektor, a istovremeno brinemo i borimo se za zdraviju životnu sredinu.

Što se tiče samog Predloga zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i amandmana koji su podneti, reč je o važnim predlozima za Srbiju, jer se njima na sistematski način uređuje oblast korišćenja energije iz obnovljivih izvora, stoga ću ja lično, a nadam se i moje kolege u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predloge u nadi da će one biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman sa ispravkom su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Poštovani narodni poslanici, s obzirom da predlagač amandmana ima prioritet, reč ima dr Boban Birmančević.
To znači da brišem listu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, hvala najlepše.

Poštovana potpredsednice Vlade, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, možda opet jedan najvažniji, svi su najvažniji, ali zaista zakon koji treba da da odgovore na mnoga pitanja i koji treba da upravo kompletnu energetsku efikasnost i sve zakone vezane za energetiku jednostavno podigne na jedan viši nivo i da upravo usmerimo, i sutra zatvaranje termoelektrana. Možda pričamo o 2030, 2040, 2050. godini, a to upravo zavisi od ovog zakona. Ili pričamo o stvaranju kupca proizvođača, o stvaranju neke nove vrednosti za ljude koji se bave bilo kojim poslom u Srbiji, a smatraju da mogu na svom krovu, u svom dvorištu ili od ostataka proizvodnje kojom se bave, ili bilo koji drugi način doći do proizvodnje električne energije, jednostavno stavljeno je i nalazi u ovom Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora.

Voda, solarna energija, vetroparkovi, odnosno vetar, to jednostavno nema cenu, to nam daje priroda i ne moramo nikom da plaćamo fakturu za sunce koje sija i vetar koji duva i vodu koju nam je dala priroda. Ono gde možemo i šta možemo da uznapredimo to je upravo proizvodnja električne energije na biomasu, odnosno na gas koji se dobija iz obnovljivih izvora, odnosno iz proizvodnje koja je u Srbiji najzastupljenija, a to je poljoprivredna proizvodnja.

Mi imamo jasan izbor i prosto imamo sa jedne strane izbor zelena i zdrava Srbija, sa druge strane imamo spaljivanje biljnih ostataka i spaljivanje svega onoga što mislimo da nam ne treba, a upravo može biti korišćeno za proizvodnju biogasa, odnosno proizvodnju električne energije.

Znamo svi i prosto je neverovatno da u 2021. godini pričamo o spaljivanju biljnih ostataka, pa smo čak i svedoci da saobraćaj bude zaustavljen na autoputu ili na određenim magistralnim, lokalnim putevima i da ne pričamo, a to je sve izazvano spaljivanjem biljnih ostataka. Prosto, za verovali ili ne. Upravo taj biljni ostatak je najbolja sirovina i sirovina koja je potrebna za proizvodnju električne energije.

Zakonom, pazite, zakonom je zabranjeno. Nije to neko tumačenje, nije to uredba, nego je zakonom zabranjeno u ovom trenutku proizvodnja i izgradnja malih hidroelektrana. Znači, stavljamo na tačku na to u ovom trenutku, zakonom je zabranjeno.

Prosto, da svi znaju, nema, da, pod određenim uslovima. Ne, u ovom trenutku je zakonom zabranjeno i niko neće graditi hidroelektrane, pogotovo ne u zaštićenom području.

Ono što je takođe bitno, to je da ovim zakonom niko neće usporavati i osporavati izgradnju bilo čega što je u skladu sa zakonom i što je u skladu sa prirodom i u skladu sa interesima građana Srbije. Sa druge strane, niko neće se drznuti, niti će moći, neće mu biti dozvoljeno, da izda neku građevinsku dozvolu za izgradnju nekog potencijala za proizvodnju električne energije, a da posle određenog vremena neko kaže – e, vi sada nemate pravo na to.

Znači, država će biti odgovorna, ministarstvo će biti odgovorno, da dozvole koje budu izdate budu dozvole koje su u interesu države, u interesu životne sredine i u interesu građana Srbije. To je pravilo koje će, siguran sam, biti vodeće pravilo u ovom ministarstvu. Svi ovi zakoni idu u tom smeru da, između ostalog, kao što smo definisali jasno i glasno da nema hidroelektrana na zaštićenom području i nema, ne postoji uslov da ga neko izgradi, tako jasno i glasno moramo odgovoriti na pitanje onih koji u isto vreme štite zaposlene, pod znacima navoda, u termoelektranama a ti isti u isto vreme traže da se zatvore termoelektrane i da se proizvodi zelena energija. Oni moraju da se odluče na koji način će da lažu građane. Jer, jedino što oni rade je upravo laž.

Politika laži i Dragana Đilasa i Vuka Jeremića i Borisa Tadića i celog tog žutog preduzeća, da se neko ne uvredi, da nekoga ne preskočim, je jednostavno politika koja nema budućnost i neka vide oni šta će sa tim. Građani znaju kome veruju. Između ostalog, veruju, naravno, Aleksandru Vučiću i on je upravo pokazao da nema neosvojivih tvrđava i nema nerešivih problema, sve se može rešiti. Ali, ima ljudi koji to ne mogu da urade, ima onih koji to mogu. U ovom trenutku su u Srbiji na vlasti ljudi koji to mogu da urade, a tu su zahvaljujući, između ostalog, i samo zahvaljujući, ne između ostalog, glasovima građana Srbije.

Korišćenje obnovljivih izvora će ovim zakonom biti dostupno svima. To su obnovljivi izvori za sve. Svako ko ima ravan krov, koji ima određene resurse, ima svoju proizvodnju, može da stvori uslove da bude kupac ili proizvođač električne energije za svoje potrebe, a sve ono što ne može da upotrebi sam a proizvede, otkupiće mu država. Ima li šta idealnije?

Koliko imamo krovova na području države Srbije mi bi samo od solarne energije mogli da proizvedemo električne energije u duplo većem iznosu nego što je to u ovom trenutku proizvode termoelektrane, naravno, u idealnom slučaju, kada bi svi krovovi mogli biti pretvoreni i pokriveni solarnim panelima – 16 milijardi evra. Da, dobro ste čuli, ponoviću još jednom – 16 milijardi evra, novi planovi, novi dogovor, nova budućnost za energetski sistem Srbije, 16 milijardi evra za obnovljive izvore. Između ostalog, 4,4 milijarde evra za solarnu energiju. Za sve ono što drugima izgleda kao nemoguća misija, za ovo ministarstvo, za ovu Vladu je jednostavno i realno.

Ono što je pokazao Aleksandar Vučić za sve ove godine je upravo to da planovi i projekti iza kojih stane Vlada, iza kojih stane država, su projekti koji se zasnivaju na realnim osnovama. Ako je neko rekao da će da se uloži 16 milijardi evra u energetski sektor, uložiće se 16 milijardi evra. I da li će neko da pohvali ili neće od ovih koji se bave politikom, šta ću danas da slažem ove građane i šta ću da slažem i svoje kolege u tom nazovi opozicionom bloku, jer oni više nisu ni opozicija, oni ne znaju šta su, ja nisam siguran. Pojedini članovi tog Đilasovog udruženja, nije grubo ni reći – lopovskog udruženja, ujutru kad ustanu oni nisu sigurni u kojoj se ko stranci nalazi. Verovatno imaju neki sistem da pitaju ujutru – u kojoj se ja stranci nalazim i u ime čije stranke pričam? Jer, oni ljudi nemaju kontinuitet, nemaju podršku i nemaju poštenu politiku prema građanima Srbije.

Nova metodologija koja je predviđena upravo ovim zakonom će jasno definisati šta je ono što bilo koji pojedinac, bilo koje preduzeće, STR, malo, veliko, bilo ko ko želi da bude učesnik u proizvodnji električne energije, ima pravo. Osam amandmana koji su podneti, ja se neću više javljati po ovim amandmanima, prihvaćeni su, a imali su samo zadatak da još preciznije definišu neke nedoumice koje su postojale. I siguran sam, prosto, to je prirodno, ukoliko za šest meseci ili godinu dana, i pored uredbi i svega onoga što radi Ministarstvo, bude potrebe, pokaže tržište, pokaže jednostavno na delu, kad dođemo do realizacije, pokaže se da je nešto potrebno menjati, menjaćemo.

Da li je ovaj zakon savršen? On je najsavršeniji moguć u ovom trenutku. U proizvodnji električne energije, u izgradnji tih objekata, pokazaće se da li će biti potrebne određene promene, ali suština je u tome da država garantuje upravo budućim, naravno i sadašnjim, proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, da im garantuje sigurnost, da garantuje i sigurnost građanima da niko više neće zloupotrebljavati ni ministarstvo, ni određene dozvole, ni određene tarife, da će jednostavno sve biti transparentno i sve u interesu zelene obnovljive i zdrave životne sredine.

Ono što ću reći za kraj to je, ponovo, 16 milijardi evra za zdravu, lepšu i zelenu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 24. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodna poslanica Violeta Ocokoljić.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, drage i uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, svakako ću podržati i ovaj amandman i amandmane koje su podnele kolege Birmančević i Matić i moram se kratko osvrnuti na ovaj set zakona iz oblasti rudarstva i energetike kao strateški izuzetno važne za našu zemlju.

Kada su ovako kompleksni zakoni na dnevnom redu, važno je da građani znaju da su prošli sve neophodne procedure, da su prošle javne rasprave, da su uvažena mišljenja stručnjaka, a i da je pre dolaska ovde na dnevni red prošlo javno slušanje kod narodnih poslanika, a to je jako važno zbog jednog šireg uključivanja javnosti u proces donošenja propisa, kako bi se otklonile neke eventualne nedoumice ili razjasnile nejasnoće, na kraju krajeva, uvažili neki konkretni predlozi, ukoliko postoje, jer na kraju krajeva, sve ove propise donosimo baš zbog naših građana.

Ono što je takođe dobro je da su ovi zakoni rađeni u saradnji i u saglasnosti sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da nisu u međusobnoj koliziji, naprotiv, da se međusobno dopunjuju, što je izuzetno važno na taj način pristupiti izradi ovog seta zakona.

Ovom prilikom ću istaći samo one pozitivne efekte, a koji se tiču građana Republike Srbije, koji se tiču svakog pojedinca, svakog Kovinca, svakog Bavaništanca, svakog Deliblaćanina, svakog građana praktično ove zemlje.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije podrazumeva mogućnost domaćinstvima da proizvode električnu energiju, da sav onaj višak distribuiraju Elektromreži, da ostvare dodatni prihod, da eventualno umanje račun za električnu energiju ili da eventualno uskladište proizvedenu električnu energiju za neko kasnije korišćenje.

Kada sam čula frapantan podatak da se čak 40% toplotne i električne energije praktično baci zbog neadekvatne izolacije, zbog dotrajalih fasada, prozora i vrata, smatram da nijedna zemlja na svetu, pa ni Srbija, ne može sebi da dozvoli taj luksuz da se razbacuje energijom, i to u vreme kada je trgovina energentima izuzetno, s razlogom izuzetno, visoko pozicionirana u svetu.

Zato mi je drago što je ovim zakonom predviđeno osnivanje fonda za energetsku efikasnost, koji će zajedno sa lokalnim samoupravama finansirati fizička lica, ali i ustanove, naravno, za zamenu dotrajale fasade, za zamenu prozora i vrata i za postavljanje izolacije. Mislim da je to jako važno kako bi poboljšali i energetsku efikasnost i uštedeli energiju, na kraju krajeva, koju možemo u nekoj budućnosti da izvezemo.

Dopunama Zakona o energetici uvodi se status energetski ugroženog kupca, što je jako važno, naročito za građane nižih i srednjih primanja. Do sada smo imali ovaj statut praktično za građane, a vezano je za električnu energiju.

Ovog puta će oni koji koriste status energetski ugroženog kupca za električnu energiju moći da koriste i status energetski ugroženog kupca i za toplotnu energiju. Imajući u vidu da se u mnogim lokalnim samoupravama i mnogim stambenim zajednicama toplotan energija i dalje obračunava po kvadraturi umesto po utrošku toplotne energije, jako je važno, građanima će biti izuzetno značajan ovaj doprinos i umanjenje imajući u vidu da su računi od četiri, šest, osam ili 10 hiljada izuzetno, izuzetno veliki izdatak za građane niže i srednje kupovne moći.

Kada govorimo o novom zakonu, o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, mislim da smo proteklih godina shvatili koliki je značaj, koliki potencijal imamo da iskoristimo obnovljive izvore energije. Baš jedan takav primer nalazi se na teritoriji opštine iz koje ja dolazim, na teritoriji opštine Kovin u ataru sela Mramorak, gde je izgrađen najveći vetropark na zapadnom Balkanu, najveći naravno, i u Srbiji i sa 57 vetroturbina. Kolega je pomenuo, ali ono što možda nije pomenuo to je da kapacitet sa ovih 57 vetroturbina može da snabde jedan grad veličine Novog Sada u potpunosti električnom energijom.

Činjenica je da je na teritoriji južnog Banata izgrađen i najveće solarno polje u jugoistočnoj Evropi, „Banat san for“. Činjenica je takođe da je južni Banat izuzetan energetski potencijal, sedam od 10 vetroparkova se nalazi baš na teritoriji južnog Banata, gde su najjači udari vetra. Stoga, verujem da će ih biti i u budućnosti, uz naravno sve one studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine kakva treba i da prođe.

Nažalost, danas se svaka tema, a naročito tema ekologije zloupotrebljava u političke svrhe. Ono što sam ja pročitala pre par dana u jednom dnevnom listu koga neću da reklamiram je da je ovo ekološki ustanak, praktično podržala ni manje, ni više nego Demokratska stranka. To je ista ona Demokratska stranka koja je iznedrila ni manje, ni više nego onog čuvenog po zloupotrebama ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića, a taj isti Oliver Dulić je hirurški do te mere precizno očisti Fond za zaštitu životne kroz onaj projekat – Očistimo Srbiju i razne projekte zajedno sa svojom porodicom da nama praktično ne preostaje ništa drugo do da uživamo u toj čistoj i ekološki zdravoj životnoj sredini. Zato mi nije jasno ni otkud ova podrška, ni otkud ekološki ustanak kada smo mi praktično sve probleme, ekološke rešili već odavno. Kamo lepe sreće da se Demokratska stranka u potpunosti više ne oglašava, kamo sreće da nemamo ove nagomilane, višedecenijske ekološke probleme i da ne moramo da uklanjamo smeće koje nam je ostavljeno u amanet. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 58. Amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 87. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 88. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Mihailo Jokić.