Dobar dan svima.
Drago mi je da danas razgovaramo o amandmanima koji su i usvojeni na sednici Vlade Republike Srbije, ali i na Odboru. Zahvaljujem predsedniku Odbora što je organizovao Odbor i što se o njima konstruktivno raspravljalo.
Želela bih samo da prosto dodam nekoliko stvari, budući da su poslanik Birmančević, ali i Veroljub Arsić govorili ne samo o značaju zakona, nego i o ovim amandmanima koji će zaista pomoći da zakon bude još bolji.
Kada kažemo proizvodnja vodonika želim da vas informišem da smo mi danas u Vladi počeli izradu nacionalnog plana za energetiku i klimu. Možda je to trebalo i ranije da se uradi, ali nije i da ne pričamo zašto nije. U svakom slučaju, danas je počela izrada nacionalnog plana. On mora da bude gotov, prvi predlog tog plana mora da bude gotov mnogo pre decembra, ali u isto vreme mi počinjemo izradu strategije razvoja energetike do 2030. godine i 2050. godine.
Dakle, svi ovi zakoni koji se pred vama, koje se nadam i verujem da ćete izglasati, u stvari jesu budućnost Srbije i jesu budućnost i naše dece i svih onih drugih generacija, novih generacija. Neke su sad već u parlamentu, a neke će tek da dođu.
Dakle, to jeste budućnost Srbije u smislu zelene Srbije, novih investicija, još jednog jačeg privrednog razvoja, ali isto tako to nije samo priča i to nije bajka.
Budući da je Srbija u prethodnom periodu i prethodnih godina pokazala da može i pokazala da je snažna i jaka i pokazala da može da se izbori sa ekonomijom i sa finansijama i pokazala da može da se izbori da bude jedna od najboljih kada govorimo o borbi protiv Kovida, pokazala da je jedna od zemalja koja je u vrhu zemalja u delu koji se zove vakcinacija, zemlja koja je ponudila svojim građanima četiri vakcine, dakle u krizi se poznaju junaci. Upravo ta kriza je takođe pokazala da mi možemo sve ovo što je ispred nas, a u energetici i rudarstvu je mnogo ispred nas, u zaštiti životne sredine je mnogo ispred nas. To su velike odluke, to nisu male odluke i te odluke naravno da će biti postepeno realizovane, ali se moraju doneti, a kad se donose takve odluke onda smo zaista svi zajedno.
Dakle, strategije, akcioni planovi, naše zajedništvo u tome da imamo jednu razvijenu zemlju, ali zdravu i čistu životnu sredinu u stvari jeste vizija budućnosti Srbije u narednim godinama.
Isto tako, kada ste pominjali nove investicije, istina je da je pre šest, sedam, osam godina mnogo toga što se govorilo i planiralo u oblasti energetike nije realizovano, ali mi više prosto ne možemo da čekamo i Srbija nema uopšte ni sekund jedan vremena za gubljenje.
Prema tome, sve što je ispred nas, od onog trenutka kada se zakoni budu usvojili, ide se na brzu izradu podzakonskih akata. Ona se već sada rade. U narednih par meseci sva će biti gotova. U narednih par meseci mi ćemo imati zakone koji mogu da se primene. Reći ću vam da dan danas postoji Zakon o rudarstvu koji još uvek nema podzakonske akte iako je donet pre ne znam koliko godina.
To ovde neće biti slučaj. Ovde će se doneti podzakonska akta, zakoni će se realizovati, a mi ćemo zajednički donositi odluke i na javnim raspravama o tome kuda ide Srbija u energetskom sektoru.
Hvala.

Zahvaljujem se potpredsednici Vlade.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice sa saradnicima, ovo je jako važan zakon i poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke glasaće.

Što se tiče amandmana takođe ćemo ih podržati. Neki su tehničke prirode, a neki za cilj imaju da određene nedorečenosti ispravljaju. Svakako su svi neophodni, sve ih treba podržati.

Želim da iskoristim prisustvo resorne ministrice i da skrenem pažnju na neke stvari koje su se dešavale, a tiču se portfelja kojim vi upravljate. Ove zime imali smo velike probleme kada je u pitanju niskonaponska mreža u sandžačkim opštinama. Veliki broj sela, naselja ostajao je bez struje. Koliko god mi govorili o povratku mladih na selo, o demografskoj politici, ne možemo taj problem rešiti dok ne budemo imali uredno snabdevanje električnom energijom.

Ono što je moje pitanje jeste, kakav je plan kada je u pitanju zamena visokonaposke i niskonaponske mreže, pogotovo kada su u pitanju sandžačke opštine? To je, kao i drugi delovi naravno naše zemlje, to je jedan poljoprivredni kraj. Možete zamisliti kada čovek, koji se bavi malinarstvom, kada ima hladnjaču i kada u toj hladnjači ima nekoliko desetina tona maline, čekajući proleće da napravi bolju cenu, ukoliko mu nestane električne energije, ukoliko nema struje da pokreće rad te hladnjače, sve ono što je on radio godinu dana propašće i tako će biti ugrožen njegov biznis, pa samim tim opstanak njegove porodice i njegove kompanije.

Takođe, ono što je evidentan problem u sandžačkim opštinama, jeste nedostatak trafo stanica, pogotovu ovde kada je u pitanju opštine Prijepolje i opština Tutin. Znači, ne možemo da govorimo o dovođenju velikih stranih investicija ili bilo kakvih investicija ukoliko oni imaju problem kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom. Naravno da će svako otići tamo gde ima uredno snabdevanje, gde ima autoput, gde ima gas, itd.

Manje-više to su sve neki segmenti koji se tiču vašeg ministarstva i kada je u pitanju gasifikacija, kada smo govorili ovde oko usvajanja budžeta, ministar finansija je rekao da su za ovu godinu opredeljena sredstva za izgradnju gasovoda do Tutina. Zanima me kakva je dinamika izgradnje, kakav je plan, kada će sve sandžačke opštine dobiti gasifikaciju?

Takođe, ono što me zanima jeste kakav je stav ministarstva, dokle se stiglo kada je u pitanju izgradnja hidrocentrala „Brodarevo 1 i 2“? Pre desetak godina, za vreme bivše vlasti određene kompanije iz Kanade su pokušale da naprave te hidrocentrale, lokalna zajednica je bila protiv. Dan danas lokalna zajednica nije upoznata. Zanima me dokle se stiglo, kakva su planska dokumenta? I, ono što je neophodno, da ne bi imali neke izazove na terenu, jako je važno da lokalna zajednica bude uključena i da ona iznese svoj stav.

Ono što moram još jednom da podsetim, da je grad Novi Pazar bio više puta treći kada je u pitanju nivo zagađenja vazduha. Znači, imali su to bronzano mesto kada je u pitanju, čak na globalnom nivou, mislim iza Pekinga i Nju Delhija vrlo često se nalazio Novi Pazar zato što imamo i dalje mazut i ugalj koji se dominantno koriste kada su gradske toplane u pitanju.

To su određena pitanja na koja ja od vas očekujem odgovor.

Hvala vam.

Na član 21. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima predlagač amandmana dr Boban Birmančević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, vrlo kratko.

Čisto da bi videli koliko je ovaj zakon precizan i koliko ide u detalje, ovaj amandman daje samo pojašnjenje da svi oni koji imaju energetsku dozvolu za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije, tu dozvolu, ukoliko dođe do nekih promena pre izdavanja same građevinske dozvole, mogu promeniti u jednom delu, kako bi uskladili i rešili određene probleme koje su imali u pripremama za izgradnju, odnosno u pripremama za dobijanje građevinske dozvole.

Znači, zakon je prilagodljiv i prilagođava se potrebama tržišta, odnosno potrebama onih koji treba upravo da naprave te proizvodne objekte i one projekte koji su u primeni, ako dođe do određenih problema u realizaciji, odnosno pripremi građevinske dozvole, sve se može promeniti i prilagoditi tim potrebama.

Ono što je jako bitno to je da znaju građani da ne moraju da brinu da će sve ovo što bude predviđeno i što bude potrebno da se realizuje biti uređeno podzakonskim aktima, ali bitno je da se zna da je za realizaciju svih ovih projekata svakako potrebna saradnja i sa lokalnim samoupravama. Ta saradnja sa lokalnim samoupravama garancija je da ti poslovi mogu da budu urađeni u skladu sa rokovima i da dobiju na brzini. Znam da će upravo potvrdom da smo kroz Ministarstvo građevine uspeli da lokalne samouprave upotrebimo, pod znacima navoda – upotrebimo, za brzu realizaciju na izdavanju građevinskih dozvola i realizaciji projekata. Ta ista metodologija biće promenjena i u ovom slučaju, znači, lokalne samouprave neće sigurno biti kočnica ovim projektima, biće na usluzi i građanima, ali i ljudima koji hoće da se bave proizvodnjom električne energije i koji hoće da rade projekte od interesa za našu državu. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su moje kolege podnele na član 21. tiče se člana 35. osnovnog zakona. Član 35. osnovnog zakona reguliše energetske dozvole, način dobijanja energetskih dozvola i šta se radi sa tom energetskom dozvolom, a amandmanom je samo bliže uređen jedan građevinski deo samog predmeta energetske dozvole.

Međutim, moram da primetim da Srbija već duži vremenski period u velikom delu kasni sa izdavanjem energetskih dozvola, ne sada od kada je ovaj zakon u primeni, postoje određeni drugi razlozi. Zakon o energetici iz 2011. godine je bio otvaranje puta ka zloupotrebama u energetskoj oblasti i trgovinom energetskim dozvolama. Zato danas Srbija nema dovoljan broj objekata, odnosno dovoljno energije iz obnovljivih izvora koji bi davali tu energiju.

Šta se dešavalo? Bivši režim je bukvalno na svakoj reci, potoku, slivu, vetropolju izdavao energetske dozvole, energetske dozvole kojima nije bio cilj izgradnja tih postrojenja, nego trgovina. Prodavale su se energetske dozvole. Znači, Ministarstvo izda energetsku dozvolu određenom licu, to određeno lice je rezervisalo energetski objekat na određenom potezu i trgovalo sa budućim investitorom da mu proda tu energetsku dozvolu. Zato i ne treba da čudi što je u članu 35. osnovnog zakona na koji se odnosi ovaj amandman predviđeno da energetska dozvola nije prenosiva, što nažalost nije bio slučaj u zakonu koji je doneo bivši režim 2011. godine.

Koliko je to bio ozbiljan posao i ozbiljan biznis govori i činjenica da u periodu od 2012. godine do stupanja na snagu osnovnog zakona bukvalno je bilo skoro nemoguće da tadašnji sadašnji ministar energetike pokrene bilo kakvu proceduru oko izgradnje objekata za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Ne bih da sada spominjem imena ljudi koji su imali skoro u svom posedu preko 90% energetskih dozvola koje je izdao bivši režim, zbog nekih drugih stvari, jer je reč o članovima porodice nekih uglednih građana Republike Srbije i ne treba oni zbog toga da trpe, ali mi poslanici znamo o kome se radi. To samo pokazuje dokle je bivši režim bio spreman da ide, da im nije bilo na pameti da se uradi nešto dobro za Srbiju, da se Srbija učini energetski samostalnijom, efikasnijom, da bude pod manjim pritiskom Energetske zajednice.

Njih je interesovao isključivo njihov lični, privatni profit od poslova koje su radili u određenim ministarstvima i državnim organima. Zato ne treba da nas čudi zašto toliko bivši režim, sada na čelu sa Draganom Đilasom, želi da se vrati na vlast u Republici Srbiji. Njih interesuje samo profit, nema tu nikakvog govora ni o zaštiti životne sredine, ni o ekologiji, ni o zdravlju naših građana, ni o energetskoj efikasnosti i sigurnosti, njih interesuje samo profit. Samo pogledajte zakone koje su oni donosili, videćete da su zakone pisali da bi mogli privatno da se bogate, a Srbija da bukvalno propada do poslednjeg dinara koji bi oteli od nje.

Zahvaljujem.

Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li predlagač dr Birmančević želi reč? (Ne)

Pošto je sistem pun, onda ćemo od narodnih poslanika.

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, prošle nedelje smo u raspravi u načelu, a danas i u pojedinostima govorimo o važnom setu zakona iz oblasti energetike i rudarstva i važni su ovi zakoni jer predstavljaju polaznu osnovu da se pređe sa reči na dela, odnosno da se krene u proces energetske tranzicije i da se omogući da u narednom periodu imamo klimatski neutralan razvoj.

Zakon o klimatskim promenama koji smo nedavno usvojili predstavlja povezani krovni zakon u ovoj oblasti i omogućava niskougljenični razvoj, čime će naša privreda i industrija izgledati potpuno drugačije u narednim decenijama.

U predlozima zakona iz ove oblasti upravo je prioritet očuvanje životne sredine i predloženi zakoni omogućavaju da se napravi novi investicioni plan i da našu energetsku bezbednost zasnivamo u narednim godinama i decenijama na velikim i srednjim hidroelektranama solarnim i vetroelektranama i korišćenju biomase. Cilj je da nema zagađivanja, da udišemo čist vazduh, što je, složićemo se svi, ambiciozno kako za Srbiju, tako i za ceo svet, ali od nečega se mora krenuti.

Moramo da povećamo obnovljive izvore energije. Cilj nam je zelena Srbija u kojoj će do 2040. godine najmanje 40% energije dolaziti iz obnovljivih izvora. Srbija je spremna da krene krupnim koracima ka tome. Tako je među ovim zakonima jedan od najmodernijih zakona iz ove oblasti koji će nam omogućiti veće korišćenje obnovljivih izvora energije i koji će jednog dana, nadamo se, zameniti sve zakone jer ćemo imati samo obnovljive izvore energije.

Zaštita životne sredine je suština svih ovih zakona i ja bih se ovim putem osvrnula i naglasila činjenicu da ovaj zakon reguliše izgradnju mini hidroelektrana. Naime, ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana u zaštićenim područjima, bez obzira na tip i snagu, čime se štite posebno zaštićena područja.

Sada su ovim zakonom sagledane i reke koje su bile obuhvaćene neadekvatnim rešenjima.

Ne treba da se koristi pitanje očuvanja životne sredine za dobijanje političkih poena, jer se ni jedan problem ne rešava na ulicama, već upravo na ovaj način, zakonskim rešenjima.

Jedina izgradnja hidroelektrana moguća je ukoliko Vlada utvrdi da je to od nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja, javnog i opšteg interesa, a odnosi se samo na srednje i velike elektrane.

Ja bih se ovim putem takođe osvrnula na deo koji sam videla da i te kako interesuje građane u mojim stalnim razgovorima sa njima. Naime, građani su u ovim zakonima videli veliki boljitak za njih, shvatili su suštinu, imaju želju da po njima postupaju i veoma su zainteresovani za odnos kupac-proizvođač, koji omogućuje građanima da postave solarne panele na svojim krovovima, da imaju jednaku vrednost energije koju ubacuju u mrežu i onu koju kupuju.

Kada građani postave solarne panele, koriste tu energiju za sopstvenu potrošnju, ali kada imaju višak, tu energiju mogu da ubace u sistem, po istoj ceni po kojoj su i kupovali energiju. Time će računi građana biti znatno manji. Ako, pak, višak energije ubace od one koja je potrošena, na primer, prilikom korišćenja godišnjih odmora, kada ljudi nisu kod kuće, stvaraće se energetski kredit za sledeći mesec, kada će na osnovu toga doći do umanjenja računa. Sve će to svakako u pozitivnom smislu osetno uticati na kućne budžete ljudi.

Ovo je investicija koja svakom građaninu može da se isplati za period od osam do deset godina, a sami solarni paneli kojih trenutno ima na tržištu traju negde oko 20 godina, što bi posle otplate donosilo samo dobitak i profit.

Površina svih krovova u Srbiji je negde oko 600 km kvadratnih i da se samo 10% njih nađe pod solarnim panelima, to bi predstavljalo ogroman potencijal.

Srbija uvodi najnovije trendove i energetsku efikasnost usklađuje sa regulativom EU, pa samim tim uvodi i formira se uprava za energetsku efikasnost, koja će preuzeti poslove finansiranja i realizacije mera za unapređenje i sanaciju objekata, ali pored ustanova koje imaju javnu namenu, ovde je sada novina što su obuhvaćeni i objekti u vlasništvu privatnih lica.

Potpuno je novo što će se omogućiti građanima finansiranje 50 prema 50% za zamenu prozora, vrata, zamenu i poboljšanje fasadne izolacije, kao i za intervencije na grejnim sistemima unutar kuća i zgrada. Uprava finansira 25%, lokalna samouprava 25%, dok će građani sami finansirati polovinu, odnosno 50%.

Početak rada pomenute uprave očekuje se u maju mesecu i prijava od strane građana će se vršiti dostavljanjem predračuna od strane preduzeća koja se bave zamenom prozora, vrata, izolacije ili vrši intervencije na grejnom sistemu i konkurs će sprovoditi opštine, a način dodeljivanja sredstava biće u odnosu 50 prema 50, kao što sam već istakla.

Ovaj proces je dug, s obzirom na broj domaćinstava u našoj zemlji, ali ovo je jedan važan početak.

Takođe, 28 gradova državne uprave biće energetski sanirano u narednom periodu.

Zakonski okvir otvara priču ka energetskoj tranziciji, ka obnovljivim izvorima energije i omogućuje privlačenje kako državnih tako i privatnih investicija. Odaziv građana, privrede, investitora je već veliki, jer je zakon u interesu svih nas, odnosno u interesu svih građana.

Ova tema je od izuzetne važnosti jer na ovaj način štite se od uništavanja prirodni resursi koji nisu obnovljivi, ali isto tako sprečavamo i zagađenje životne sredine u kojoj živimo, što će dati doprinos kvalitetu života ali i zdravlju svih nas.

Želimo Srbiju koja će nastaviti da napreduje i razvija se, koja ide krupnim koracima napred u svakom smislu, a da pri tome ne zagađujemo ili u znatno manjoj meri zagađujemo životnu okolinu. To je dugotrajan proces, ali ovo je svakako dobar početak. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržati ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Olji Petrović.
Na član 59. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.