Zahvaljujem, potpredsedniče.

U članu 10. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: „Prilikom određivanja posebnih mera moraju se uvažavati različiti interesi, potrebe i prioriteti žena i muškaraca, a posebnim merama mora se obezbediti: pod jedan, pravo žena, devojčica i muškaraca na informisanost i jednaku dostupnost politikama, programima i uslugama, primena urodnjavanja i rodno odgovornog budžetiranja u postupku planiranja, upravljanja i sprovođenja planova, projekata i politika, promovisanje jednakih mogućnosti u upravljanju ljudskim resursima na tržištu rada, uravnotežena zastupljenost polova u upravnim i nadzornim telima i na položajima, uravnotežena zastupljenost polova u svakoj fazi formulisanja i sprovođenja politika rodne ravnopravnosti, upotrebna rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca i prikupljanje relevantnih podataka razvrstanih po polu i njihovo dostavljanje nadležnim institucijama. U ovom slučaju stav 3. postaje stav 4.

Sasvim kratko. Smatrala sam da je dobro da se član 10. Predloga zakona dopuni tako što će se precizirati, pre svega, ciljevi koje posebnim merama za postizanje rodne ravnopravnosti treba da ostvaruju svi zakonom utvrđeni subjekti. Ovi ciljevi su istovremeno i svojevrsna prevencija diskriminacije. Zato je važno naglasiti ih u ovom zakonu koji prati Zakon o zabrani diskriminacije. Hvala.

Hvala.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na naziv glave III iznad člana 13. i član 13. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospođo Paunović, izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Značajna novina ovog zakona u odnosu na sada važeći jeste zakonska obaveza pre svega izrade strateškog dokumenta, a to su nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost i akcioni plan za sprovođenje strategije. Zatim, tu su i planovi lokalnih samouprava. O njima smo razgovarali, čini mi se, na nekom okruglom stolu u pripremi ovog zakona, ministarka, ako se ne varam, ali je u predlogu izostala strategija autonomne pokrajine, pa sam ovu dopunu predložila amandmanom kako bi se ispratila ova obaveza prosto i na tom nivou vlasti za koji mislim da je podjednako važan. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka.

Zahvaljujem.
Prihvatili smo, naravno, amandman. Još jednom zahvaljujem na trudu. A, ovo je prosto važna dopuna koja se vrlo često ljudima koji su u nekoj fazi učestovali u stvaranju zakona podrazumevala. Kao sad, ako praviš nacionalnu strategiju, onda ćeš praviti i akcioni plan. Ako praviš akcioni plan, onda će to raditi i lokalne samouprave i Vojvodina. Ništa se ne podrazumeva. Zato je vaša intervencija dragocena, jer ako i napravimo strategiju rodne ravnopravnosti, ona je u izradi, mislim da sutra imamo prvi sastanak, Zorana Mihajlović predsedava radnom grupom, dakle, čak i ako napravimo tekst strategije, bez toga da razradite po godinama, po novcu, po onima ko su zaduženi, ceo plan kako ćete do cilja strategije doći, to će ostati lep tekst, verovatno, ali mrtvo slovo na papiru.
Zato smatramo da je ovo važno i da je upućujuća odredba i za sve druge zakone, da se uvek dopiše jasno i glasno, koliko god da se podrazumeva, da nam uz nacionalne strategije, bez obzira kog nivoa, pisane na osnovu zakona o planskom sistemu, da su nam važni akcioni planovi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Hvala.
Po amandmanu, reč ima Snežana Paunović.

Uvažena ministarka, ja sam gotovo sigurna da niste imali nameru da izostavite autonomnu pokrajinu, međutim, isuviše se dugo bavimo politikom da ne bismo znale da se sve ono što se podrazumeva uglavnom ne primenjuje. Jedino što je apsolutna pretpostavka je da bi to tako bilo.

Podrazumeva se da se podrazumevano ne bi primenilo. To je bio razlog zbog kog sam intervenisala, zato što sam zaista ovo shvatila kao jedan propust koji je tehničke prirode, pre svega. Čak ne ni zbog toga što se podrazumeva, zato što poznavajući vas znam da u podrazumevano ne verujete često. Hvala.

Hvala svima.
Na naziv iznad člana 14. i član 14. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv člana 19. i član 19. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Gospodine Komlenski, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što sam i obećao, svi ovi amandmani koji su protekli bez dodatnog objašnjenja odnose se na to da se u glavi iznad određenog člana, u nazivu određenog člana, u samom članu, pored reči, odnosno ispred reči: „rodno“, dodaje reč: „polna“, „polno“ ili ostalo u odgovarajućem gramatičkom obliku, koliko da vas podsetim.

Što se tiče člana 25. i još jednog od narednih članova, ako budemo dozvolili da se ovim zakonom utvrdi obaveznost uvođenja rodno osetljivog jezika, pustićemo da se neki drugi pitaju o srpskom jeziku, a ne Odbor za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauke i umetnosti. Treba da se zapitamo i ko smo i šta smo, a onda i kuda sve ovo vodi?

Ovo je u direktnoj suprotnosti i sa Ustavom Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, jer će se ovim praktično stvoriti ogroman prostor i siguran sam da ćemo biti svedoci ponovnog uvođenja verbalnog delikta i cenzure.

Niko nema pravo i ne može da zabrani da se iz srpskog jezika bira ona mogućnost izražavanja koja mu najviše odgovara, pa makar to bili, kako to stručnjaci znaju da kažu, oblici gramatički neutralnog muškog roda.

Upravo buduća zabrana korišćenja pravilnog srpskog jezika, barem ono što pravilnim srpskim jezikom smatra Odbor za standardizaciju Srpske akademije nauke i umetnosti, će biti nešto što će biti izopšteno. Ili ćemo imati jednu potpunu koliziju, da će nam školski programi srpskog jezika ići u skladu sa ovim, a da će u stvarnosti oni koji izađu iz škola, sada koji idu u školu, nalaze se ili će krenuti u školu nakon uvođenja ovog zakona, doći u situaciju da zaborave sve ono što su morali da nauče. Hvala.

Zahvaljujem.
Ministarka Čomić ima reč.