Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, uvažena ministarko gospođo Čomić sa saradnicima, građani i građanke Republike Srbije, kolege poslanici, tema rodne ravnopravnosti, zapravo, više nije tabu tema, što se pre svega vidi na primeru sastava naše Vlade u kojoj je više od 50% čine žene, kao i nosioci javnih funkcija u Republici Srbiji na lokalnom i centralnom nivou vlasti, kao i sve zapaženije i zastupljenije učešće žena u svim sferama društvenog života na kome dajemo, zapravo, dobar primer, uzor, u regionu i mnogim zemljama širom Evrope i time politička elita na vlasti u Srbiji daje primer borbe za rodnu ravnopravnost.
Potrebno je naglasiti da smo prva država van EU koja je izradila indeks rodne ravnopravnosti, da smo primer dobre prakse u UN po uvođenju rodno odgovornog b budžetiranja, da smo doneli nove zakone u oblasti sprečavanja nasilja nad ženama, da smo obučili institucije koje su danas senzitivnije za ovu temu, kao i da aktivno radimo na ekonomskom osnaživanju žena.
Ženska parlamentarna mreža u Skupštini Srbije čiji rad pohvaljujem i ponosno ističe da je pokazala kako se vodi međupartijski dijalog i sarađuje na istom cilju, bez obzira na to sa kog političkog spektra učesnici dolaze.
Novi predlog zakona o rodnog ravnopravnosti na kome se radi zapravo od 2016. godine, kao i zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Predlog strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine koja je izrađena u skladu sa svim međunarodnim standardima i preporukama u oblasti rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, omogućavaju da se zahtevi i iskustva žena i muškaraca ugrade u procese stvaranja, delovanja, praćenja i procene politike i programa u svim oblastima politike, ekonomije, informisanja i uopšte u svim društvenim sferama, tako da od toga jednako profitiraju i žene i muškarci.
Srbija je u svetskom vrhu po broju ne samo žena u Vladi, nego što se takav trend događa i u opštinama i gradovima. Imamo sve veći broj predsednica opština i gradonačelnica. Čak 20 lokalnih samouprava u Republici Srbiji vode žene, a u 13 opština to čine prvi put, ali ćemo se i dalje boriti za to da sačuvamo lidersku poziciju u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti po broju žena koje učestvuju u političkom životu.
Na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje društvena očekivanja vezana za rodne uloge zavisi od niza faktora, kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predrasude raširene u datom društvu.
Vratila bih se na zakon i temu zabrane diskriminacije koja zapravo jeste temelj demokratskog društva. Koliko je ovo ljudsko pravo i savremena demokratska tekovina važna, pokazuju brojni međunarodni dokumenti koji garantuju zabranu diskriminacije. Donošenje Zakona o zabrani diskriminacije je svakako jedan od značajnijih koraka u tom pravcu. Najpre, zato što obaveza zabrane svih oblika i vidova diskriminacije proizilazi iz brojnih međunarodnih dokumenata koje Republika Srbija kao pravni sukcesor nekadašnje SFRJ i državne zajednice SCG već posredno prethodno ratifikovala. Nakon usvajanja zakona o zabrani diskriminacije, neophodan je i naredni i ništa manje značajan korak, a to je njegova realna primena, odnosno implementacija.
U postojećem zakonu, osim načela jednakosti takođe postoje i oblici diskriminacije i ja bih u ovom slučaju izdvojila i skrenula pažnju na jedan od oblika diskriminacije, a to je oblast javnog informisanja pored niza drugih kojih se izdvajaju.
Temeljna pretpostavka slobode izražavanja u demokratskom društvu jeste sloboda medija koja obezbeđuje da u medijskom prostoru javnosti budu zastupljene razne društvene, kulturne i političke vrednosti, mišljenja, informacije, interesi. Imajući u vidu ključnu ulogu koju sloboda izražavanja ima u demokratskom društvu ona na žalost pored prava na iznošenje informacija, ideja koje se povoljno primaju smatraju ne uvredljivim i ne izazivaju reakciju, obuhvata i one koje vređaju, šokiraju i uznemiruju.
Svedoci smo višegodišnjeg organizovanog medijskog linča na predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, koji prevazilazi nekulturu govora, lično i profesionalno degradiranje i ulazi u ozbiljne i preteće okvire govora mržnje, do ugrožavanja lične bezbednosti, bezbednosti njegove porodice. I prethodnih dana, nezapamćen i kroz direktno, medijski linč na Danila Vučića.
Ovde nije reč samo o obezvređivanju svih standarda pristojnosti u javnoj komunikaciji, već i o mnogo ozbiljnije i opasnijem planu, stvaranju nepoverenja u institucije države, čime se otvorio prostor za vaninstitucionalno i prevratničko delovanje onih koji smatraju da su iznad države i svakog zakona.
U savremenom svetu više nego ikada ranije mediji su u stanju da oblikuju i preoblikuju društvenu i političku stvarnost. Mas mediji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja i političku propagandu. Jedna od definicija masovnih medija je da operišu u skladu sa određenim zakonima, pravilima i shvatanjima profesionalni kodeksi i praksa, publika, društveno očekivanje, navike, te samim tim funkcionišu unutar određenih stega, pravila, prava i politike koje upošljavaju karakterističnu mešavinu kvalifikovanog osoblja koji se drže određenih procedura, što znači da svako nepoštovanje i zloupotrebu etičkog kodeksa mas medija treba institucionalno sankcionisati.
Postavlja se pitanje šta onda da očekuje običan građanin ako nema institucionalne reakcije i sankcije? Da bi se to sprečilo postoji mogućnost da sloboda izražavanja pod određenim uslovima bude ograničena. Suština zabrane govora mržnje nije u tome da se uskrati sloboda izražavanja, već da se spreči zloupotreba te slobode. Primer toga kako to rade dokazani lažovi kojima direktno poručujem da lažu, što je i dokazano u slučaju kolege Bakareca, gde je Komisija žalbe Saveta za štampu donela odluku o kršenju kodeksa novinara Srbije kroz istinitost izveštavanja kao i smernica u okviru istog, gde je njegova izjava pogrešno protumačena i loše prenesena i netačno prenesena bolje rečeno.
Jedno od takvih ograničenja postavljaju pravila o zabrani govora mržnje kojim se u literaturi kvalifikuju izjave koje zastrašuju, vređaju ili uznemiravaju pojedince i grupe. Evidentno je naročito imajući u vidu iskustva u uporednim pravnim sistemima gde je za uspešno suzbijanje govora mržnje u medijima od veoma velikog značaja rad samo regulatornih i regulatornih tela u oblasti javnog informisanja, kao i rad nezavisnih tela koja deluju u domenu zaštite ljudskih prava.
Ovde se postavlja pitanje reakcije Đilasovih udruženja novinara i drugih institucija u ovoj zemlji, koje će ovako ponašanje sankcionisati ili će odlučivati kao i do sada selektivno. Ako se u ovom slučaju spomene dete i porodica nekog iz opozicije, mi smo u tom slučaju tirani i diktatori, a kada se spomenu deca, naročito maloletni Vukan, pa onda Milica i Danilo, onda za njih nema ni prava ni pravde. U stvari to je jedan od dokaza najdirektnije, najbrutalnije i najprimitivnije štete i klasičan primer diskriminacije i kršenja postojećeg člana 22. Zakona o diskriminaciji.
Ja moram to da pročitam, u stavu 2. kaže – zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, pripadnosti, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležijima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Porodica predsednika je upravo izložena stalnom kršenju upravo i ovog člana, odnosno njegova deca, a naročito maloletni Vukan.
Naravno, završavam, mi smo svedoci da, sa prostora, ja moram da naglasim, gde je zapravo kada govorimo o prostoru KiM, najfraglantnije kršenje svih prava, ljudskih prava i gde je izdržana najveća diskriminacija na tlu Evrope jeste prema srpskom narodu na KiM i po pitanju slobode govora, po pitanju jezika, kao ličnih dokumenata.
Želim samo ovom prilikom da izrazim zadovoljstvo da živim zaista u zemlji jednakih prava i sloboda, koja zapravo, na šta sam i ponosna, za sve građane i građanke bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, gde su ta prava upravo pretočena u zakonske okvire koji su pred nama i koje ću zapravo u danu za glasanje i podržati. Hvala vam.