Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/187-21

3. dan rada

20.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

  • TAGOVI

  • Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja (2021)
  • Traženje obaveštenja i objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (20.05.2021.)
  • Jedinstveni pretres o tački 11. dnevnog reda Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja (20.05.2021.)
  • Potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Dunji Simonović Bratić i mr Dejanu Radenkoviću (20.05.2021.)
  • Pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja (20.05.2021.)
  • Pretres u pojedinostima o 3. tački dnevnog reda Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja (20.05.2021.)
  • Pretres u pojedinostima o 4. tački dnevnog reda Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja (20.05.2021.)
  • Pretres u pojedinostima o 5. tački dnevnog reda Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja (20.05.2021.)
  • Dan za glasanje o tačkama 1. do 11. dnevnog reda Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja (20.05.2021.)

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Subvencije za pčelare
  • Smena direktora Doma zdravlja u Preševu; Skandal na svečanosti obeležavanja Dana pobede nad fašizmom
  • Slučaj Dragana Đilasa
  • Rekonstrukcija puta Crna Bara - Banatsko Aranđelovo
  • Rezolucija o Srebrenici; Zaštita prava Srbije pred evropskim i drugim međunarodnim institucijama kada je u pitanju KiM
  • Vraćanje obaveze služenja vojnog roka

  • ZAKONI

  • Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije
  • Zakon o rodnoj ravnopravnosti
  • Odluka o izboru člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju
  • Zakon o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti
  • Zakon o metrou i gradskoj železnici
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (Interbus sporazum) i Odluke br. 1/2011 Zajedničkog odbora osnovanog Interbus sporazumom o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Miodrag Linta

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je dobro da danas se vodi jedna konstruktivna rasprava o dva veoma važna zakona, Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije.

    Slažem se sa prethodnim govornicima da je naše društvo društvo koje neguje vrednosti tolerancije, međusobnog poštovanja i uvažavanja, poštovanja različitosti. Takođe, svi se slažemo i najoštrije osuđujemo svaki oblik diskriminacije, svaki oblik neravnopravnosti bilo prema pojedincima, bilo prema određenim ciljnim grupama.

    Ja ću kratko pomenuti nekoliko grupa u našoj državi prema kojim postoji diskriminacija. Jedna od tih grupa jesu pripadnici vojske i policije Republike Srpske Krajine, koji su se časno, hrabro i pošteno borili za svoj narod i državu, koji su se hrabro borili za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije.

    U Zakonu o pravima boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica ne priznaje se njihova časna borba, odnosno u zakonu se jasno kaže da su krajiški borci priznati samo do 27. aprila 1992. godine, dakle na dan kada je stvorena Savezna Republika Jugoslavija, a posle 27. aprila 1992. godine, oni su, u suštini, ljudi koji su vodili nekakav privatan rat.

    To je apsolutno neprihvatljivo, nedopustivo. Mislim da je važno da se ispravi ta nepravda i da se pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajne prizna učešće u ratu u dvostrukom trajanju, dakle od 1990. godine, pa sve do 1997. godine, kada je završena mirna reintegracija Istočne Slavonije, Baranje, Zapadnog Srema u okvir Hrvatske.

    Takođe, važno je da se ukine diskriminacija vezano za razvrstavanje boraca u kategorije. Sadašnje stanje je nepravedno, jer se kaže da je borac prve kategorije, borac sa vojnim učešćem u ratu preko 200 dana, borac druge kategorije je borac sa učešćem u ratu od 45 do 200 dana. Trenutno u zakonu stoji da borci koji su ratovali na Kosovu i Metohiji ako imaju 60 dana su borci prve kategorije, a borci koji su ratovali na području Republike Srpske Krajne su borci prve kategorije ako imaju učešće u ratu preko 200 dana.

    Mislim da je važno da se ispravi ta nepravda i da imamo dve kategorije boraca - borac prve kategorije, borac koji je ratovao preko 45 dana, a borac druge kategorije je borac koji je ratovao do 45 dana.

    Imamo takođe još jednu kategoriju građana koji su diskriminisani. Radi se o penzionerima sa područja bivših jugoslovenskih republika koji žive u Srbiji.

    U Srbiji žive, prema podacima Zavoda za socijalno osiguranje, 124.000 penzionera sa područja bivše Jugoslavije, a od toga 100.000 penzionera sa područja Hrvatske i BiH i oko 24.000 penzionera sa područja Slovenije, Crne Gore i Makedonije.

    U čemu su penzioneri sa prostora bivše Jugoslavije diskriminisani? Pa, evo, daću nekoliko primera.

    Naime, Vlada Republike Srbije je tokom prošle godine dva puta davala novčanu pomoć u visini od 4.000 i 5.000 dinara za penzionere korisnike Fonda PIO Srbije da bi lakše prebrodili posledice korona virusa.

    Nažalost, penzioneri sa područja Hrvatske, BiH i drugih država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije nisu dobili tu novčanu pomoć.

    Ove godine, takođe, je Vlada odlučila da će dati posebno novčanu pomoć u visini od 60 evra za sve penzionere korisnike Fonda PIO Srbije, ali nažalost i ovaj put će biti izuzeti iz te novčane pomoći penzioneri sa područja Hrvatske i BiH.

    Smatram da je to diskriminacija i da bi Vlada Republike Srbije trebala da isplati 9.000 novčane pomoći od prošle godine i ove godine, kada dođe na red isplata 60 evra, da se to takođe isplati penzionerima sa područja Hrvatske, BiH, Slovenije, Makedonije, Crne Gore.

    Takođe, mislim da je važno da se prema penzionerima sa područja država koje su nastale na području bivše Jugoslavije omogući pravo da imaju penzionerske kartice, da imaju pravo na popust u trgovinskim lancima, da imaju pravo na popust kada kupuju u drugim ustanovama.

    Takođe je važno da se tim ljudima omogući pravo na vaučere, da mogu da imaju popust prilikom odlaska u banje, na lečenje i bilo koje druge vidove odmora ili bilo koje druge smeštajne kapacitete.

    Ti ljudi se osećaju ogorčeno, osećaju se nezadovoljno, osećaju se diskriminisano i mislim da je važno da se ova nepravda ispravi prema ove dve kategorije građana.

    Kratko ću samo pomenuti treću kategoriju. Naravno, radi se o proteranim Srbima, građanima koji su proterani sa područja današnje Hrvatske, Federacije BiH, da im se konačno reši ključno pitanje integracije, pitanje stanovanja i da se omogući 26.000 građana Srbije koji imaju izbegličke karte da dobiju kao svi punoletni građani novčanu pomoć. Prošle godine je to bilo 100 evra. Nažalost, nisu ih dobili. Ove godine je to 60 evra, dva puta po 30 evra. Mislim da je vreme da i tih 26.000 građana koji imaju izbegličke karte takođe dobiju onih 100 evra od prošle godine i da dobiju ove godine 60 evra.

    Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala vama.
    Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
    Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O OBNOVI KULTURNO – ISTORIJSKOG NASLEĐA I PODSTICANjU RAZVOJA SREMSKIH KARLOVACA.
    Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo Odbor za kulturu i informisanje.
    Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade i predstavnika predlagača o podnetim amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 10. amandman je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
    Predstavnik predlagača i Vlada prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
    Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 15. amandman je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
    Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za kulturu i informisanje.
    Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Reč ima Jadranka Jovanović, po amandmanu.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jadranka Jovanović

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Gospodine Orliću, hvala vam što ste mi dali reč.

    Podržaću ove predloge amandmana na Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa kada su u pitanju Sremski Karlovci, a koje je podneo naš Odbor za kulturu i informisanje i na kome smo imali prilike pre dva dana da čujemo i zaista jednu izuzetno široko i bogato i sadržajno izlaganje gospodina Igora Mirovića. Žao mi je što mi nismo stigli, mnogobrojni prijavljeni koji su želeli po ovoj tački dnevnog reda da diskutuju. Pokušaću bar ukratko da nešto ponovim i obnovim sećanje na sve ono što je važno kada govorimo o Sremskim Karlovcima.

    Meni je posebno drago i mislim da je veoma važno da podvučem ovaj drugi deo Predloga zakona, a koji se odnosi i na podsticaj razvoju Sremskih Karlovaca, jer mi se čini da na taj jedinstven način danas, u našem vremenu, na savremen način, mi pristupamo svemu onome što je naša obaveza koja se odnosi na zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa. Dakle, zaštita, briga, revitalizacija onoga što je naša obaveza, ali s druge strane i sve ono što možemo danas da učinimo, što smo čuli ovde u diskusiji, a što je već recimo i pokrenuto, kao što je pristan na Dunavu, kao što je u planu izgradnja brzih železnica od Beograda do Novog Sada.

    Vidim da ekipa ljudi koja je radila na ovom Predlogu zakona zaista ništa nije prepuštala slučaju i da je to u jednom širokom luku osmišljeno, iskreno, istinski sa dubokom svešću, ne politikanski, nego sa dubokom svešću koliko je ovaj istorijski grad - Sremski Karlovci važan za našu istoriju.

    Pokušavam da sažmem sve ono što sam htela da kažem i da dam prostora i drugima da se obrate, ali kada se kaže Sremski Karlovci, ta bogata riznica našeg kulturno-istorijskog nasleđa, možemo minimum deset rečenica početi sa prvi.

    U Sremskim Karlovcima prva, prvi. Dakle, ne samo gimnazija, ne samo štamparija, ne samo prva slikarska škola, ne samo ako hoćete instaliranje prvog rendgena na Balkanu, zahvaljujući doktoru Lazi Popoviću, već ono što bih volela da kažem i što je važno za nas umetnike i za naše pozorište i za našu pozorišnu istoriju i prva pozorišna predstava koja je bila 1734. godine. Godinu dana ranije je Emanuel Kozačinski došao u Sremske Karlovce da bude profesor i rektor tadašnjih tzv. Slavjansko-latinskih škola i on je inicirao sa đacima i profesorima tu prvu predstavu, dakle školsku priredbu praktično, sa veoma zanimljivim nazivom „Traedokomedija“. Kažu da u svakoj komediji ima i tragedije, a da i u svakoj tragediji ima i zrnce komedije.

    Ovo je nešto što je važno za nas umetnike i dozvolite mi, preskočiću niz stvari, ali ovde sam dužna i kao muzičar i kao umetnik da obavestim javnost da i ono što se odnosi na nematerijalno kulturno nasleđe, kada su u pitanju Sremski Karlovci, i te kako ima značaj u delovanju našeg prvog obrazovanog muzičara Kornelija Stankovića, koji se školovao u Beču i koji je za kratak život svoj, dakle 33 godine života, dve godine života posvetio radu u Sremskim Karlovcima, od 1855. do 1857. godine. Dakle, dve godine rada na kapitalnom delu kada je muzička umetnost u pitanju i koje se odnosi na srpsko narodno crkveno pojenje koje se do tada prenosilo usmenim putem, a upravo je Kornelije Stanković, radeći dve godine na tome, prvi put savremenim notnim zapisom zabeležio ovo jednoglasno pojenje i otišao korak dalje. Dakle, harmonizovao ovo jednoglasno pevanje u 17 rukopisa zbirki horskog pevanja i ostavio nam nemerljivo nematerijalno nasleđe koje se dogodilo u Sremskim Karlovcima, koje je baza za sve ono što je bio razvitak naše muzičke kulture.

    Naravno, to su kasnije nastavili i Stevan Mokranjac, i Nenad Barački, i Branko Cvejić, ali ja sam u neformalnom razgovoru gospodina Mirovića zamolila da možda i neko kulturno-istorijsko obeležje koje se tiče Kornelija Stankovića zaslužuje danas u savremenom našem svetu prostor u okviru ovog zakona i da se odužimo i Korneliju Stankoviću na ovaj način u Sremskim Karlovcima.

    Dozvolite mi samo da odam i počast akademiku Dejanu Medakoviću koji je pre 30 godina inicirao upravo donošenje ovog zakona, tako važnog, a u okviru obeležavanja stogodišnjice njegovog rođenja, gospodin Medaković je zdušno podržavao mlade umetnike. Skoro da ne pamtim nastup na kome nisam i njega videla, kada sam bila početnica. Možda i zato što je i njegov sin naš eminentni dirigent, Pavle Medaković, moj dragi kolega, takođe počinjao kada i ja. Dužna sam da iz Doma Narodne skupštine odam veliku počast ovom našem akademiku.

    Sremski Karlovci svetle i blistaju kao grad za koji bih volela da dobije epitet grad muzej, podsećajući nas na to ko smo, odakle smo i od kada smo i čini nam mogućnost da budemo ponosni na sve to, ali isto tako nas obavezuje da krenemo putem naših predaka i da održimo sve ono što su nam oni ostavili u amanet. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima Milija Miletić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milija Miletić

    Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
    Zahvaljujem se.

    Uvažene kolege, posle koleginice, nema šta drugo da se kaže. Ja sam se javljao više puta pre ovog amandmana, ali u krajnjem slučaju ja ću podržati sve ovo što je rekla sam koleginica Jadranka, da je to nešto veoma bitno. Mislim da moramo dati podršku za sve ono što je bilo, za sve naše ljude i o tome je govorio gospodin Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

    Sve u svemu, ispravna stvar i očekujem, normalno, da ćemo mi ovaj Predlog zakona ovde u Skupštini usvojiti.

    Još jednom, ja sam hteo da se javim unazad nekoliko amandmana, kada je tu bila ministarka Čomić. Hteo sam da kažem određene stvari. Sada kada je to prošlo, nastavićemo da radimo nešto drugo.

    Hvala još jednom. Ja ću podržati Predlog zakona o kome je govorila gospođa Jadranka.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala, gospodine Miletiću, i na diskusiji i na razumevanju.
    Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u celini.
    Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI
    Primili ste amandman koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Katarina Rakić, Goran Pekarski, Goran Spasojević, Adrijana Pupovac, Nikola Vojinović i Milosav Milojević.
    Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 3. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Katarina Rakić, Goran Pekarski, Goran Spasojević, Adrijana Pupovac, Nikola Vojinović i Milosav Milojević.
    Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman sa ispravkom.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
    Reč ima, u ime predlagača, Katarina Rakić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Katarina Rakić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Zahvaljujem se, gospodine Orliću.

    Pre svega bih želela da se zahvalim i Vladi što je jedan ovakav naš amandman prihvatila. Želim samo da kažem da je amandman podržan od više članova Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

    Želela bih samo još jednom da naglasim ono o čemu smo ovde juče u više navrata govorili. Zakon o planiranju i izgradnji, kao ovakav, odnosno po ovom nazivu, prvi put je donet 2003. godine i ja ću još jednom odgovorno potvrditi ono što sam rekla juče, smatram da je ovo, u stvari da je to tada bio, najgore napisan zakon ikada.

    Meni je interesantno da gospođa Čomić danas ovde sedi, verujem da kada budem sada obrazložila zašto tako nešto tvrdim da će i ona moći da potvrdi iako se nikad nije bavila planiranjem i izgradnjom.

    Naime, ovaj zakon je tada u svojim odredbama imao stvari koje su se međusobno kosile. U prvom svom delu, u prvim svojim odredbama, Zakon o planiranju i izgradnji 2003. godine dozvolio je da oni građani koji su gradili svoje objekte bez građevinske dozvole mogu svoje objekte da legalizuju, čak je i propisao proceduru po kojoj se oni mogu legalizovati. U kasnijim odredbama tog istog zakona iz 2003. godine kažu da je gradnja, odnosno izgradnja objekata bez građevinske dozvole krivično delo koje se sankcioniše čak kaznom zatvora.

    I ja sam to tada mogla da tumačim na dva načina. Znači da to možda neko nije video, nije primetio tako nešto i šta su građani mogli? Građani su mogli da požure odmah kada je taj zakon postao pravosnažan, da požure do šaltera opštine da svoje objekte nelegalizuju ili u slučaju ako ne stignu da legalizuju, onda će ih valjda, po istom tom, odnosno po istim odredbama tog zakona uhapsiti. Ili je možda, mogu da razmišljam i na drugačiji način, taj zakon tada pisan za određene investitore koji su možda trebali da iskoriste priliku dok je taj zakon bio na snazi da uspeju da neke svoje nelegalne objekte možda legalizuju.

    Ali kako je to bilo, mi i danas možemo da vidimo. Ono što je ključno jeste da je Zakon iz 2003. godine 2009. Ustavni sud oborio. Još jednom želim da ponovim, zakon koji je danas na snazi donet je 2014. godine, a ovaj zakon je, inače, doneo dosta dobrih efekata. Neki od efekata jesu to da se Srbija danas nalazi na devetom mestu Duing biznis liste Svetske banke. Inače, 2015. godine smo bili 188. Znači, za samo nekoliko godina preskočili smo čak 170 pozicija. Takođe, dobar efekat ovog zakona vidi se i po broju građevinskih dozvola.

    Ono o čemu sam ja, ono što sam u stvari htela da postignem ovim amandmanom, u čemu su me i kolege iz Odbora podržale, tiču se kažnjavanja. Sam zakon, odnosno same izmene ovog zakona koje smo mi predložili, koje ćemo danas usvojiti, nisu obimne, a takođe pokušavaju da isprave neke posledice koje se nalaze ovde, čak 30 godina u prvom delu pokušavamo da produžimo rok za upotrebne dozvole.

    Ja bih pozvala građane Srbije, sve one koji su zidali svoje objekte do 11. septembra 2009. godine da provere, a to najlakše mogu tako što će ukucati broj svoje parcele na sajtu RGZ-a, da provere da li za svoj objekat imaju upotrebnu dozvolu.

    Mnogi verovatno iz neznanja nisu to uradili, nisu to uradili, nisu pribavili svoje upotrebne dozvole, pa ovim putem to radimo, znači produžavamo rok na još četiri dodatne godine, iako smatram da to možda i ne trebamo da radimo, ali ponovo izlazimo građanima u susret za nešto što se možda u prošlosti nije uradilo kako je trebalo.

    Druga stvar koju želimo da uradimo ovim zakonom jeste da produžimo rok na 24 meseca za donošenje planova za one opštine koje to nisu uradile od 1993. godine. Amandman smo podneli da možda po prvi put uvedemo i kaznu za nešto što se nije poštovalo, evo mogu da kažem, 30 godina i mi smo predložili da to bude veoma simbolična kazna i to prekršajna kazna od 50 do 150 hiljada dinara za odgovorno lice opštine koja u predviđenom roku ne donese te planove.

    Predlogom amandmana m smo predvideli da imena tih osoba budu objavljena na sajtu Ministarstva. Međutim, tako nešto nije dozvoljeno, tako da evo kažem kaznom od 50 do 150 hiljada dinara ovaj amandman je usvojen i još jednom vam se zahvaljujem na tome. Biće kažnjeni oni predsednici opština koje u narednih 24 meseca ne usvoje planove, pa evo, ako ništa drugo nije bio motiv, evo ja vas molim da vam bar ovo bude motiv da u narednih 24 meseca donesete planove za svoje opštine. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala.
    Po amandmanu, reč ima Samira Ćosović.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Samira Ćosović

    S obzirom da je koleginica Rakić objasnila na koji se član odnosi amandman o kom raspravljamo, ja ću samo reći da iako kazne obično ne nailaze na odobravanje javnosti i nisu preporučljive, jedan ovako važan zakon, odnosno materija koju reguliše član 3. Predloga zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji nameće potrebu za ovim amandmanom.

    Ovde se kaže da jedinica lokalne samouprave, odnosno organi jedinice lokalne samouprave dužni su da planskim dokumentima regulišu pitanja planiranja i izgradnje. To su životna pitanja za one koji se time bave. Nedavno smo govorili o neophodnosti rasterećenja lokalnih samouprava prekomerne dokumentacije. Upravo, planskim dokumentima i represivnim merama koje predviđa ovaj amandman i sam Predlog zakona dobija na ozbiljnosti i težini. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala.
    Gospodine Miletiću, imate reč.