Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.
Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege, građani Srbije, već smo pričali o ovom, rekla bih, izuzetno važnom zakonu.
Međutim, svesno sam se javila bukvalno po amandmanu koleginice Milanke, zato što i on govori kolika je rešenost ovog saziva parlamenta i ove Vlade da se ozbiljno bavi ovim pitanjem, pa je intervenisala na činjenicu da zakon ne stupa na snagu osmog dana, kako je bilo predviđeno, nego danom donošenja. Praktično će biti primenjiv od sutra.
Govorili smo, ministre, u danu kada smo razgovarali u načelu o zakonu, o svim prednostima ovog zakona, o svemu onome što je dobrobit ovog zakona, ali u jednom razgovoru koji je bio posle plenuma ste rekli jednu veliku istinu - važno je finansijski pomoći porodicu sa decom, važno je razumeti probleme pre svega majki, tu prosto nemam šta novo reći u odnosu na ono što smo čuli tog dana u plenumu, ali je važno prepoznati još jedan momenat na koji ste ukazali i cenim da ste apsolutno u pravu, a to je da finansijski momenat nije jedini. Možda jeste važan, ali ne i presudan da bi se opredelili za roditeljstvo, naročito ne kada je u pitanju drugo rođeno i treće rođeno dete.
Zato mislim da je važno i da će sva buduća zakonska rešenja o unapređenju ovog zakona koji sada imamo spoznati zapravo problematiku koja se događa na terenu. Ne slučajno, sigurna sam, u prvom delu sednice, pre pauze, govorilo se o Zakonu o visokom obrazovanju i nekako kada govorimo o tim zakonima koji se tiču dece, oni su svi apriori usko vezani za porodicu. Šta mislim, na šta treba obratiti pažnju?
Treba posebno obratiti pažnju, osim što smo stavili akcenat i čini mi se da je moja koleginica Nataša o tome govorili, treba staviti akcenat na roditelje dece sa posebnim potrebama, na roditelje dece koji su ovim zakonom, da, omogućeno im je da po oba osnova primaju pomoć i ja mislim da je to jako važno, ali je važno probuditi i svest, pre svega kod nas koji smo narodni poslanici i predstavnici naroda, a onda i u svakoj ruralnoj sredini, šta je to što treba unaprediti da se ne tiče mnogo ovog finansijskog momenta, možda i neke edukacije dodatne hrabrosti, perspektive koja zaista obećava sa ove distance ako je pogledamo.
Napraviću blag otklon od onoga što je ovaj zakon, ali prosto imam moralnu obavezu pod okolnostima da govorimo to u današnjem danu, pa ću se osvrnuti i na našeg sugrađanina. U pitanju je Srbin iz Crne Gore, koji je na Vidovdan brutalno uhapšen na KiM samo zato što je branio monahinju, odnosno molio da ne pretresaju jednog predstavnika crkve, jednu monahinju koja sa sobom zaista nije nosila nikakvu opasnost. Zbog usmene i verbalne intervencije brutalno je priveden i zatvoren.
Zašto se držim ove priče? Zato što sam danas pročitala apel njegove supruge, roditelji su male bebe, koja moli da se prosto postane svesno koliko je taj čovek, koji je nedavno operisan, koliko sam razumela iz tog teksta, pusti na slobodu, jer zaista nije uradio ništa što bi se moglo smatrati bilo kakvim krivičnim delom.
Ja znam da će čak i ovo što na ovaj način vraćamo ovu temu u parlament Srbije neko zloupotrebiti, ali sve ovo kažem zato što je porodica jako važna, a ovo je jedna porodica iz koje je otrgnut muški član samo zato što je imao ambiciju da u skladu sa svojom tradicijom na Vidovdan bude na Gazimestanu.
Shvatam da je kolegama potpuno nevažan ovaj deo o kome ja pričam, jer ja stvarno malo teže sebe čujem, možda me čuju građani u direktnom prenosu koji manje čuju njih, ali je žagor toliko veliki, kao da sam na utakmici.
Pretpostavljam da je manje važno da li je uhapšen Srbin ako taj Srbin nije neko koga poznajemo. Moj apel odavde ide, pre svega, međunarodnoj zajednici. Ovaj čovek je Srbin iz Crne Gore, državljanin Crne Gore koja je, na našu veliku žalost, priznala ovu tvorevine od tzv. Kosova, tim pre bi morali da imaju svest da jako brzo intervenišu i ovog nedužnog čoveka puste na slobodu. Ne možemo mi biti borci za porodicu u sopstvenoj zemlji ako ne budemo imali empatiju za sve ono što je u okruženju, tim pre što se ovde radi o Srbinu koji samo sticajem okolnosti živi u Crnoj Gori.
Da se vratim na ovaj zakon koji je dobar. Neposredno pre nego ću se vratiti u salu, a posle Odbora za prava deteta, ako se ne varam, svratila nam je profesorka Slavica Đukić Dejanović koja je pre vas počela da se bavi ovim poslom i imala zaista beskrajno težak zadatak. Rekla sam to i u plenumu, nije vama lak zadatak i nije pred vama lak zadatak, ali je njoj, čini mi se, za nijansu bilo teže zato što je imala Ministarstvo bez portfelja i nekako tek krenula u tu akciju buđenja svesti kod svih nas koliko je važno da nas bude sve više.
Slažem se, užasno je važan ekonomski prosperitet Srbije, sve ostale grane koje moraju da se razvijaju, ali sve što budemo u životu radili radimo badava ako ne bude imao ko da nas nasledi. Zato je bitno čuti i vas i možda u tom smislu dodatno obratiti pažnju šta je ono što ste videli na terenu, a sigurna sam da ste sve obišli.
Ponovo ću vas vratiti na onu inicijativu i molim vas da o njoj razmislite najozbiljnije što možete, a to je kako se odužiti porodiljama u vreme korone. Stvarno, ja mislim da im kao društvo dugujemo jedno veliko hvala. Da li će to hvala biti kroz produženje porodiljskog odsustva ili ćemo ići korak dalje, pa ćemo im dati par meseci beneficije na radni staž, što bi bilo idealno, ostavljam da se dogovorite u Vladi u skladu sa mogućnostima.
Još jednom, insistiram – biti majka je težak zadatak. Odlučiti se da budete majka u vreme svetske pandemije, u vreme kada je stao ceo svet više je nego hrabro. Tu hrabrost treba nagraditi zato što je ta hrabrost nekako pokazala da se ta tradicija hrabrih srpskih majki genetski nastavlja. Verujem da će sve buduće generacije imati iste takve žene kakve imamo danas i kakve smo imali juče i u nekoj dalekoj istoriji, pošto tradicija Srba ne traje baš tako kratko.
Nema nikakve dileme da će i ovaj amandman koji je prihvaćen, rekoh već, činjenicom da dovodi do toga da zakon stupa na snagu odmah pomoći.
Na raspolaganju smo vam kao poslanici SPS u svemu onome što budete planirali da dalje preduzmete kao korak u cilju unapređenja poboljšanja pre svega našeg nataliteta, ali iz poznavanja onoga što je problem porodice, a dozvolićete da i sa pozicije poslanika ukažemo na iste onog momenta kada ih budemo prepoznali u svojim sredinama odakle dolazimo, među svojim prijateljima ili možda kao Ženska parlamentarna mreža, pošto se sa koleginicom Božić, Natašom Vacić i svim predstavnicama Ženske parlamentarne mreže spremamo da odemo u sve čak ruralne sredine da čujemo šta su tamo problemi iz ženskog ugla. Siguran sam da će za vas biti dodatnog posla kada se odande vratimo.
Hvala vam još jednom.