Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem potpredsedniku Zukorliću i pridružujem se čestitkama povodom praznika.
Reč ima ministarka Popović.

Maja Popović

| Ministarka pravde
Prvo želim da vam čestitam praznik vama i svim vašim sunarodnicima.
Ono što bih želela da odgovorim vezano za ova dva slučaja koja ste naveli za razliku u kaznama koje su izrečene. Vi niste rekli šta je tim osobama stavljeno u optužnom aktu, odnosno pretpostavljam u optužnici, imajući u vidu da su smrtni ishodi na kraju. Ukoliko je jedno lice optuženo da je izvršilo ubistvo ono će dobiti zaprećenu kaznu za ubistvo.
Međutim, ukoliko pričamo o policajcu koji je pucao, pretpostavljam imajući u vidu izrečenu sankciju, da je u pitanju bilo prekoračenje granica ovlašćenja ili zloupotreba u radu ili je u pitanju nužna odbrana. Tako da je vrlo delikatno kad se priča o sudskim postupcima, delikatno kada nemamo ispred sebe predmet, kada nemamo optužno akt, kada nemamo dokaze.
Ne želim da na takav paušalan način komentarišem, a posebno ako to ima veze, ako povlačimo crtu Bošnjaci i Srbi. Mislim da smo mi svi građani Srbije i treba da budemo jednaki pred zakonom i sigurna sam da to takvih stari ne dolazi.
Međutim, ukoliko vi imate saznanje, pošto ste rekli da se određeni predmeti mogu namestiti, kupiti, ja vas molim da podnesete krivičnu prijavu u svakom takvom slučaju, imajući u vidu da je obaveza svih nas ukoliko imamo saznanja da je izvršeno određeno krivično delo, obaveza bilo kog čoveka u našoj zemlji da nadležnom MUP-i ili tužilaštvu podnesemo krivično delo.
Što se tiče ovog trećeg slučaja koji ste spominjali - gaženje pešaka vi ste postavljali to pitanje mojoj prethodnici kao poslaničko pitanje, ja takvo pitanje nisam dobila, ali svakako ću se raspitati i izvestiti vas na sledećoj Skupštini šta se događa sa tim predmetom. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Replika.
Narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovana ministrice, hvala vam pre svega na čestici. Hvala vam i na komentaru svakako. Ovo jesu tri važne teme i drago mi je da se o tome izjašnjavate i time pokazujete sopstvenu odgovornost i pažnju na sve ono što se ovde kaže u Narodnoj skupštini.

Dakle, veoma mi je poznato i zato sam oprezan kada iznosim ove kvalifikacije, ali sve ovo se može i dodatno istražiti i stručno i ekspertirati. Ja sam samo ovim hteo da pokažem da postoje određene kvalifikacije, a i dobro znamo, bilo da je to bilo sa pozicije tužioca i bilo sa pozicije istražnog sudije ili sudije, i te kvalifikacije su pitanje procene i volje čoveka i one mogu biti pravine i nepravične.

Dakle, vrlo je jasno i slažem se da tu treba da budemo veoma oprezni. Oprezan sam, ali kada je u pitanju život i smrt i doživljaj onoga ko je oštećen u smislu porodice pre svega, onda nije toliko presudno da li je tamo navedena kvalifikacija prekoračenja ovlašćenja ili nužne odbrane itd. To naravno svakako stoji, ali ja samo želim da još jednom podvučem. Pitanje pravde, pitanje pravičnosti, pitanje naše želje i namere da stvarno zadovoljimo pravičnost su veoma važni i da nikada ne zatvorimo tu temu. Ono što je meni važno je da mi vratimo poverenje građana u pravosuđe, jer mi ako to nemamo u redu, mi možemo formalno pravno zatvoriti predmet, ali se tu prave jazovi, pogotovo, zašto sam pomenuo ovo pitanje etničkih razlika, ne da bi to koristio kao adut ili ne daj Bože napravio neku optužbu već da pokažem koliko je to senzibilno i koliko nam je zapravo bitno u tim delovima zemlje, gde postoji ta etnička, završavam koleginice, različitost tu nam je potrebno da dodatno poradimo da to poverenje vratimo. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SDPS, Sanja Jefić Branković.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, danas u okviru objedinjene rasprave razgovaramo o nekoliko predloga zakona i odluka koje se odnose na sudsku vlast kao posebnu granu vlasti i ja se nadam da ćemo danas imati jedan konstruktivni razgovor, odnosno pretres koji će za posledicu imati jasnu sliku svrhe njihovog donošenja.

Ustavom i zakonima Republike Srbije utvrđeni su standardi u pogledu nezavisnosti sudija kako u postupanju, tako i u pogledu donošenja odluka i posebno ističem to da Ustav Republike Srbije izričito propisuje nezavisnost sudske vlasti. Razrađujući dalje ovo ustavno načelo to bi praktično značilo da državni organi i pojedinačni nosioci funkcija moraju da obezbede i materijalnu, ali i funkcionalnu nezavisnost, tako da sudija nije dužan da bilo kome, pa čak ni drugim kolegama sudijama ili predsedniku suda objašnjava svoja pravna shvatanja ili utvrđeno pravno-činjenično stanje, osim u slučaju kada obrazlaže odluku ili kada to zakon izričito nalaže u situacijama u kojima je to neophodno.

Napred navedene ustavne i zakonske garancije se mogu oceniti kao adekvatne i o tome svedoče brojna istraživanja i naučni radovi na ovu temu. Dakle, možemo reći da standard, ja ću ga nazvati integritet sudija jeste na zadovoljavajućem nivou u našoj zemlji.

Složićete se sa mnom da bi analiza ove teme trebalo da se zasniva na odgovarajućem uzorku mišljenje Etičkog odbora Visokog saveta sudstva, kojim bi se između ostalog utvrdio i tačan broj odluka Etičkog odbora Visokog saveta sudstva u odnosu na ukupan broj zahteva, što nažalost nije slučaj.

Naime, stiče se utisak, iako odbijam da verujem u to da Etički odbor Visokog saveta sudstva jeste osnovan, ali ne sprovodi u potpunosti svoje ingerencije i mislim da je to neki zadatak koji im stoji u narednom periodu. Dokaz za ovakvu tvrdnju može se pronaći u GREKO drugom izveštaju o usklađenosti Republike Srbije u okviru Četvrtog kruga evaluacije koji je usvoje oktobra 2020. godine i njime se ukratko preporučuje Srbiji da sistem ocenjivanja rada sudija u potpunosti revidira.

Naime, u izveštaju se navodi da Etički odbor između ostalog treba da obezbedi pisane smernice o etičkim pitanjima, ali i da ostvari druge rezultate u okviru svoje nadležnosti. Osim toga, utvrđeno je da Etički odbor Visokog saveta sudstva još uvek nije počeo da sprovodi svoj mandat u pogledu sudijske etike, da etički kodeks za tužioce još uvek nije usvojen, te da treba preduzeti dalje mere da se efikasno prenesu etička pitanja i na sudije, ali i na tužioce i na taj način obezbede valjane smernice i poverljivo savetovanje sa njihove strane.

Da krenemo redom. Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca usvojen je aprila ove godine. Izmene postojećeg Kodeksa iz 2013. godine zasnovane su na preporukama koje su pripremili eksperti Saveta Evrope u okviru zajedničkog projekta EU i Saveta Evrope – jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa. Dalje, upravo donošenje izmena i dopuna zakona o kojima danas raspravljamo, mislim na Zakon o sudijama i Zakon o Visokom savetu sudstva, jeste korak napred ka ispunjenju preporuka koje su navedene u izveštaju, a odnose se na revidiranje sistema ocenjivanja rada sudija.

U čitavom ovom postupku mislim da je izuzetno važno skrenuti pažnju na ulogu Visokog saveta sudstva u smislu pružanja snažnije podrške i integritetu sudija, ali i pružanju još jače reakcije povodom svih oblika pritisaka na nezavisnost u radu sudija, uključujući i medijske pritiske i izjave političara i javnih ličnosti. Visoki savet sudstva mora svojim aktima i svojim delovanjem u potpunosti preuzeti, ali i ispuniti svoju zakonsku ulogu nezavisnog i samostalnog organa koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija.

Jednim velikim delom ta uloga od strane Visokog saveta sudstva zaista i jeste realizovana, a drugim delom će se svakako realizovati ukoliko ovaj zakon, odnosno ovi zakoni budu usvojeni u danu kada se o njima budemo izjašnjavali, a posebno mislim na uspostavljanje obaveznosti izveštavanja o radu, ali i primenu Etičkog kodeksa od strane samog Etičkog odbora.

Osim napred navedenog, misli da je veoma važno intenzivirati sam rad Etičkog odbora Visokog saveta sudstva i učiniti ga transparentnim kako bi njegove odluke, ali i praksa obezbedili i veći uticaj pravila, ali i uspešniju primenu samog kodeksa oko koga imamo preporuke.

Ukoliko bi najjednostavnije moralo da se precizira uloga i delovanje Etičkog odbora to bi onda značilo sledeće – da najpre pruži načelna mišljenje o ponašanju nosilaca sudijske funkcije u odnosu na pravila Etičkog kodeksa, da donosi pisana uputstva i praktične smernice i naročito da obavlja poverljiva savetovanja sa podnosiocima inicijative.

Mislim da ovako jasno i precizno definisani zadaci moraju biti bezuslovno, ali i kumulativno ispunjeni kako bi izmene zakona o kojima danas razgovaramo u praksi zaista i imale svoju svrhu.

Uostalom naša je obaveza da u skladu sa revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 23 izmenimo ova dva zakona, tako što ćemo uspostaviti etički odbor kao stalno radno telo Visokog saveta sudstva i odrediti njegove nadležnosti, ali i obaveze.

Sa druge strane, moram da kažem da percepcija korisnika sistema pravosuđa o integritetu sudija jeste povoljna ali još uvek nije na potpuno zadovoljavajućem nivou, ali prema anketama koje su sprovedene od strane organizacije civilnog društva, čak nešto više od polovine anketiranih građana smatra da je integritet sudija na izuzetno visokom nivou.

Osim toga, velika većina njih, čak 85% ocenjuje da se sudija u svakom postupku pred kojima se on našao ponašao veoma profesionalno tokom samog trajanja postupka. Posmatrano regionalno najpovoljnija ocena profesionalnosti sudija je u Vojvodini, dok je relativno najmanja u južnoj i istočnoj Srbiji.

Što se tiče predsednika sudova, kao jedne od tačaka o kojima raspravljamo u okviru objedinjene, odnosno zajedničkog pretresa na nekoj od proteklih sednica jasno je iznet stav Socijaldemokratske partije Srbije po tom pitanju, u smislu da predsednici sudova osim nadležnosti koje su propisane zakonom moraju biti i otvoreniji ali i transparentniji prema javnosti kako bi ona bolje razumela sve ono što oni rade.

Ukoliko su postupci koje preduzimaju nedovoljno transparentni potpuno je prirodno da se usled nedostatka informacija pogrešno i interpretiraju i na predsednicima sudova je zadatak da očuvaju i ugled, ali i integritet suda za čiji su rad odgovorni. Naša poslanička grupa, u tom smislu zaista želi puno, puno uspeha.

Na kraju pravni okvir naše zemlje zaista jeste dobar. Važne korake koje je Srbija preduzela, verifikovala, verifikovala su i stručna tela u EU. Zato će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati predloge izmena, odnosno izmena i dopuna ovih zakona, smatrajući ih neophodnim za potpuno uspostavljanje nezavisnosti sudske vlasti, ali i razvoja pravosuđa u našoj zemlji. Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Života Starčević.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavniče Ministarstva pravde, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Danas razgovaramo o setu zakona i odluka iz oblasti pravosuđa, tačnije o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, o Zakonu o dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, kao i o Odluci o izboru Republičkog javnog tužioca i o izboru predsednika pojedinih sudova.

Naravno, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sva ova zakonska rešenja i ove predloge odluka.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama uvršćuje u naš pravosudni sistem obaveze preuzete iz preporuka GREKA, grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, kao i aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava. Ovom, kao i izmenom i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva propisuje se, između ostalog, i etički odbor kao stalno telo Visokog saveta sudstva.

Naime, u članu 15. Zakona o visokom savetu sudstva pored Komisije za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova i disciplinskog organa, kao novo stalno telo, konstituiše se i etički odbor. Ovim izmenama ovih zakona, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva povećava se, da tako kažem, stepen nezavisnosti

10/2 MJ/CG

sudijske funkcije, a samim tim se utvrđuje i nezavisnost sudske grane vlasti i time pravimo još jedan korak ka usklađivanju našeg pravosudnog sistema sa sistemima pravosuđa u EU.

Ova vladajuća većina se opredelila za evropski put i na tom putu istrajava uprkos problemima koji povremeno proizilaze iz činjenice da isplivavaju dvostruki standardi evropske politike, kada je u pitanju Srbija. Evropski put i evropski standardi su nešto čemu ova vladajuća većina stremi, naravno, uz očuvanje elementarnih državnih i nacionalnih interesa, naravno i uz očuvanje elementarnog dostojanstva države Srbije.

Ova vladajuća većina i njeni predstavnici ne vode dve politike, jednu za unutrašnje biračko telo i onu spoljnu, za međunarodnu zajednicu, kao što su to nekada činili neki prethodnici. Ova vlast ne vodi ni prozapadnu ni prorusku, ni prokinesku, već vodi jednu politiku, vodi prosrpsku politiku.

Imamo jasno postavljene ciljeve kako kada su u pitanju državni i nacionalni interesi, tako i jasne ciljeve u razvoju naše ekonomije i životnog standarda stanovništva. Ova vlast unapred kaže građanima kojim tempom će rasti životni standard i koji ciljevi su kojima stremimo u tom smislu. To ranije nikada nije bilo.

Srbija je danas politički stabilna, ekonomski sigurna, zdravstveno bezbedna i kao takav lider je u regionu po pitanju i stranih investicija i ekonomskom i svakom drugom pitanju. Izvršna vlast se ne meša u rad pravosudnih organa. Po tom pitanju sam siguran da smo dostigli evropske i svetske standarde.

Mi iz Jedinstvene Srbije, svakako poštujemo nezavisnost sudske grane vlasti, ne mešamo se ni na koji način ne vršimo pritisak na pravosudne organe, kao što to čine i pokušavaju medijski da manipulišu našim pravosuđem pojedine opozicione stranke. Imamo tu eklatantne primere manipulacije i zloupotrebe pravosudnih organa od strane pojedinih opozicionih političara iz stranaka.

Možda je najupečatljiviji primer nasilja u porodici koje je izvršio Dragan Đilas, nad svojom suprugom Ivom Đilas 2014. godine, a na koje nadležne institucije nisu reagovale iako postoji službena beleška, sačinjena u PU Vračar.

Ili možda možemo govoriti o medijskim manipulacijama sa pravosudnim organima Marinike Tepić, najplaćenije radnice Dragana Đilasa koja u medijima, umesto u pravosudnim organima i institucijama iznosi najgnusnije laži protiv najodgovornijih lica u državi, iznosi najgnusnije laži protiv predsednika naše stranke Dragana Markovića Palme, a da pri tom recimo, nije podnela nijednu tužbu u vezi tih laži, pa ni tužbu protiv Dragana Markovića Palme i time dala osnov tužilaštvu za postupanje.

Čitam danas u novinama da Mariniki Tepić smeta objavljivanje video materijala o zločinima Veljka Belivuka i njegove kriminalne grupe. Navodno smeta jer se time uništavaju dokazi. Naravno da se time ne uništavaju dokazi, naravno da ništa što nije izašlo u javnost nije izašlo, a da se prethodno sa time nije tužilaštvo složilo.

Vidite, smeta joj objavljivanje u javnosti nečega što je stvarno bilo, nečega što je dokazano, a ne smeta joj da prvo u javnost, a ne u pravosudnim organima i tužilaštvu pusti onu besramnu laž o Draganu Markoviću Palmi. Jer, njoj se jel te može, njoj ne treba tužilaštvo, njoj ne trebaju institucije, ona je sama i policija i tužilac i sudija.

Treba da prestane da naziva svedokom Branislava Radosavljevića, jer on to nije. On je kriminalac, on je lažov, on je stranački aktivista te stranke Dragana Đilasa i Marinike Tepić. To je čovek kome je Marinika obećala da nikada i nikako neće otkriti njegov identitet i tako ga zaštiti za izgovorene laži. Naravno, mi smo ga otkrili za 15 minuta i ustanovili o kome je reč.

Naravno da ona nije ni prijavila Dragana Markovića Palmu za te lažne optužbe. Nije to uradila, jer zna da bi bila tužena za lažno prijavljivanje, ali je ista uredno tražila od tužilaštva da postupa iako to isto tužilaštvo je ignorisala kao instituciju, već je krenula u medije sa svojim lažima.

Dragan Marković Palma je taj koji je otišao u tužilaštvo, poštujući tu instituciju i tražio da postupaju po lažnim navodima Marinike Tepić. Onda je putem medija vršila pritisak na tužilaštvo da se postupak izmesti iz tužilaštva u Jagodini u tužilaštvo u Kraljevo. Kada je medijski pritisak uspeo i sve premešteno u Kraljevo, tražila je da se slučaj premesti u Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beograd, koje nije nadležno za te stvari i pri tome je ispred tužilaštva u Kraljevu dala izjavu kako je u tom tužilaštvu dobila obećanje da će taj slučaj biti izmešten u Tužilaštvo za organizovani kriminal, što je bila takođe laž i nije ništa drugo nego još jedna politička manipulacija tužilaštvom, odnosno tim važnim i bitnim državnim organom.

Takvo ponašanje treba da osude svi, pa i evropske institucije, jer to nije ponašanje nekoga ko se zalaže za evropske vrednosti i ko stalno tim evropskim institucijama blati naše pravosudne organe.

Da podsetim da su ti isti Đilasi, Marinike i drugi mutanti koji su proizašli političkom mutacijom iz Demokratske stranke, dok su oni bili na vlasti, oni su pravosuđe tretirali kao svoj partijski organ i koji su preko advokata, setite se onog nesrećnog Ristića iz Niša, Petrovića iz Šapca itd, vedrili i oblačili srpskim pravosuđem. To danas znaju i tužioci i sudije i oni mogu da uporede njihovu poziciju tada, kada su na vlasti bili ti današnji politički mutanti DS i kakva im je pozicija danas.

Gde ćete bolji primer političke manipulacije pravosudnim organima, tužilaštvom, ili pokušaja političke manipulacije, možda je bolje reći, nego da izmisle navodno obijanje stana aktivistkinje te stranke Dragana Đilasa u Jagodini i Marinika odmah na svoje društvene mreže stavi - Zago, ženo, gde si, javi se, probudi se, reaguj, jer, jelte, Dragan Marković Palma vrši pritisak na svedoke. Klasična politička manipulacija državnim organima. Takve političke manipulacije ne donose ništa dobro ni pravosuđu, ni građanima, ni državi. To je razlika između njih i nas. Oni državne organe doživljavaju kao alat za političke manipulacije, dok mi državne organe poštujemo a državu temeljno i uporno gradimo i jačamo.

Jedinstvena Srbija će sve ove primere klasične političke manipulacije pravosudnim organima od strane ovih opozicionih političara obavestiti sve evropske institucije, jer oni moraju da znaju ko su ti ljudi i koliko su oni iskreni u svojoj evropskoj opredeljenosti a koliko im je stalo do vlasti, kako bi zaštitili svoj biznis i kapital.

Zato ćemo mi iz Jedinstvene Srbije danas podržati izbor Zagorke Dolovac. Naime, Zagorka Dolovac je 2010. godine, kada su ti Đilasi i ostali bili na vlasti, bila im je najbolja. Danas im je najgora. Nama iz Jedinstvene Srbije Zagorka Dolovac i tada i sada je bila dobra, jer mi se ne mešamo u njen rad. Niko iz JS je nikada nije pozvao, za razliku od onih koji bi i te kako da se mešaju u rad Državnog tužioca, kako bi izbegli slovo zakona, kao što je bio slučaj sa već čuvenom službenom beleškom. Tužilaštvo zanima one koji se tužilaštva boje, a mi koji nemamo praksu nelegalnih aktivnosti, nemamo potrebu da se bavimo tužilaštvom i pravosuđem.

Još jednom naglašavam, Jedinstvena Srbija će podržati, kako izmene i dopune Zakona o sudijama i Visokom savetu sudstva, tako i odluku o izboru Zagorke Dolovac za Republičkog javnog tužioca, ali i izbore predsednika sudova u Kragujevcu, Pančevu i Beogradu. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodna poslanica Dubravka Kralj. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dubravka Kralj

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem potpredsednice.

Uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost, posvećenost i dostojanstvenost su osnovne zapovesti za svakog sudiju, u svakom slučaju, bez izuzetka.

Sudija mora biti glas zakona, a ne glas nekih uticajnih pojedinaca. To mora biti glas znanja i glas struke, glas koji će sa integritetom objektivno sagledati činjenično stanje i doneti odluku kojom će štititi pravni sistem naše zemlje, čineći je pravnom državom, državom u kojoj se niko od onih koji krše zakone, koji povređuju tuđa prava i slobode, ne oseća lagodno, već zna da će kad-tad doći upravo pred ovakvog sudiju, nezavisnost, nepristrasnog, stručnog, odgovornog, dostojanstvenog i posvećenog.

Ovo su načela propisana Etičkim kodeksom sudija i zbog njih je ova sednica na kojoj odlučujemo o izmenama Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva značajna. Naime, izmenama se apostrofira značaj načela sudijskog postupanja i jačaju garancije njihovog poštovanja.

U rad Visokog saveta sudstva uvodi se Etički odbor, sa zadatkom da kontinuirano prati poštovanje etičkog kodeksa sudija. Do sada je o tome koji su postupci oprečni dostojanstvu suda, koji štete nezavisnosti i ugledu celokupnog sudstva, odlučivao Visoki savet sudstva a sada će odluku o tome donositi Etički odbor, kao stalno i specijalizovano telo u okviru Visokog saveta.

Smatram da je ova izmena značajna iz dva razloga. Prvo, zato što uvođenje Etičkog odbora može da da doprinos jačanju personalne komponente nezavisnosti, ukazivanjem na značaj i obavezu poštovanja etičkih načela, eto, i na ovaj način.

Drugi benefit ovih izmena svakako jeste ispunjavanje obaveza koje Republika Srbija ima u procesu evrointegracija i u tom kontekstu Srbija je preuzela niz aktivnosti, pa je i pokrenut postupak promene Ustava u oblasti pravosuđa i teži se u potpunosti usklađivanju sa standardima i sa nivoom EU.

Moram da napomenem da je, pored zakonskih jemstava i garancija, neophodno sa evropskim nivoom i standardom uskladiti i plate sudija i javnih tužilaca. Mislim da oni, s obzirom na vredan rad koji obavljaju, to zaslužuju, a i svakako bi to bio deo ravnanja sa evropskim normama.

Što se tiče Etičkog kodeksa, njega je Visoki savet sudstva doneo još 2010. godine, a sada je na dnevnom redu uvođenje Etičkog odbora, koji će biti jači garant poštovanja tog kodeksa i smatram da je ovo značajna novina.

Druga izmena Zakona o sudijama je takođe motivisana razlozima usaglašavanja sa evropskim standardima, a sastoji se u relaksiranju razloga za razrešenje sa sudijske funkcije. Naime, stav je da sudija ne bi trebalo da bude razrešen samo zato što je pri vrednovanju rada dobio ocenu "nezadovoljava". I ova izmena može da se uzme za korisnu ako se posmatra sa aspekta jačanja stalnosti sudijske funkcije i, naravno, sa aspekta sprečavanja zloupotreba mogućnosti razrešenja. Ali, nikako ne sme da znači da sudije ne trebaju dalje da se usavršavaju i da ne treba da teže najvišem nivou stručnosti i ažurnosti u svom radu. Naprotiv, smatram da svaki sudija na početku svog radnog dana najpre treba da donese jedan sud o samom sebi i svom radu, da li je on bolji nego prethodnog dana i sve sudije moraju permanentno da se usavršavaju.

Treća izmena Zakona o sudijama podrazumeva korekciju člana koji reguliše pravo na prirodnog sudiju, odnosno način na koji će se predmeti raspoređivati konkretnim sudijama, u tom smislu što će se voditi računa i o složenosti predmeta. Mislim da ova izmena može da predstavlja benefit za sudije, kako bi sve sudije jednog suda bile ravnomerno opterećene, da se ne desi da jedan sudija dobije pet predmeta koji se mogu okončati u relativno kratkom roku, dok bi drugi dobio pet složenih predmeta u kojima je neophodno saslušati sijaset svedoka, veštaka, kojima je potrebno održavanje više ročišta, itd, tako da i ovu izmenu smatram korisnom.

Svakako, najvažnija od svih novina koje ova sednica donosi, jeste uvođenje Etičkog odbora, a time i pojačavanje nadzora nad primenom etičkih načela sudijskog postupanja. No, uz Etički odbor, a možda i pre Etičkog odbora, o primeni Etičkog kodeksa treba da se staraju predsednici sudova koji su i prema Zakonu o uređenju sudova dužni da se staraju o nezavisnosti sudija i očuvanju ugleda suda.

Predsednici sudova, kao rukovodioci sudske uprave, prvi su koji treba da budu nezavisni od bilo koje druge uprave i treba da predstavljaju čvrstu branu svakoj vrsti nedozvoljenih uticaja na sud, a ni slučajno da budu deo kanala kojim se ti uticaji vrše.

Mi danas biramo predsednike osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova u više gradova, koji zaslužuju da imaju formalno izabrane predsednike sudova sa jasno definisanim mandatom, a ne samo vršioce dužnosti predsednika, što smatram da nije dobra praksa, već da, naprotiv, vodi u nesigurnost.

No, predsednici sudova mogu dati značajan doprinos ostvarenju prava na pravično suđenje. Tu pre svega mislim na pravo na sud koji je nepristrastan i na pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, predsednici sudova odlučuju o zahtevima za izuzeće i u tom smislu su dužni da obezbede suđenje u kome će biti moguće objektivno sagledavanje činjenica i čiji će ishod biti odluka koja će biti zasnovana isključivo na zakonu, a ne motivisana nekim ličnim razlozima ili ubeđenjima. Naime, u sporu mora da pobedi onaj na čijoj je strani zakon, a ne na čijoj je strani sudija.

Takođe, predsednici sudova kao rukovodioci sudske uprave rad u sudu treba da organizuju na način koji će biti efikasan, da prate trajanje sudskih postupaka, da podstiču svoje kolege na ažurno postupanje i naravno na korišćenje ovlašćenja koja su im zakonom data u pogledu održavanja procesne discipline.

Svi predloženi kandidati su dobili pozitivno mišljenje svojih kolega i sudova u kojima rade i po mom mišljenju je to dovoljna preporuka za njihov izbor, jer smatram da njihove kolege najbolje znaju ko među njima ima najviše sklonosti za obavljanje funkcije predsednika suda, odnosno rukovođenje, ko ima najviše sposobnosti u pogledu organizovanja rada u sudu. Zato sam stava da nadležnost za izbor predsednika sudova treba da pređe na same sudije i nadam se da će to biti rezultat ustavnih promena.

Svakako, svim predloženim kandidatima želim da budu izabrani.

Na početku svog izlaganja ja sam istakla da ne smemo da dozvolimo da se bilo ko ko krši zakone Republike Srbije, a naročito oni koji krše Krivični zakonik, osećaju lagodno, već da, naprotiv, treba da znaju da će u najkraćem mogućem roku odgovarati pred sudom. Tu je, naravno, ključna i uloga policije i tužilaštva, budući da preko njih ide put od izvršenja krivičnog dela do odgovornosti pred sudom.

Kao što je važno da ne bude zaštićenih, podjednako je važno da ne bude ni nezaštićenih, već da se u svojoj zemlji svako može osećati bezbedno i sigurno. Tu je možda i ključna uloga samostalnog, nepristrasnog, stručnog i efikasnog tužilaštva.

Tužilaštvo jeste državni organ koji je organizovan na monokratskom uređenju, na principu hijerarhije između tužilaštva različitog ranga i, naravno, u toj organizaciji najvažnija je uloga Republičkog javnog tužioca, a danas je na dnevnom redu upravo izbor za tu funkciju.

Pripremajući se naravno da sam pročitala Program organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva za period od 2022. do 2028. godine. Poslanici SPS su saglasni da prioriteti moraju da budu još odlučnija borba protiv kriminala i korupcije, unapređenje efikasnosti krivičnog gonjenja, kao i dalje unapređivanje međunarodne saradnje u krivičnim stvarima, jer se protiv organizovanog kriminala, koji neretko ima internacionalni karakter, moramo boriti organizovano sa drugim zemljama, jer će ta borba samo tako imati uspeha.

Ono što je naša preporuka za rad Republičkog javnog tužilaštva u narednom periodu jeste unapređenje transparentnosti obavljanja funkcije javnog tužilaštva, što je bitno ne samo zbog građana, ne samo zbog samog tužilaštva, budući da je neretko zbog toga bilo izloženo kritikama, koje možda i nisu bile uopšte potrebne, ali i zbog procesa pridruživanja Evropskoj uniji, budući da i Evropska unija i Savet Evrope mnoge pažnje posvećuju komunikaciji tužilaštva sa medijima.

Citiraću deo mišljenja Konsultativnog veća evropskih tužilaca koje govori upravo o značaju komunikacije sa medijima. Kaže se: „Transparentnost u obavljanju tužilačkih funkcija je ključna komponenta vladavine prava i važna garancija pravičnog suđenja. Pravda mora da se sprovodi i mora se videti da je pravda sprovedena. Kako bi se to obezbedilo, mora se omogućiti medijima da izveštavaju o krivičnim postupcima. Primena načela transparentnosti u radu javnih tužilaca je način da se obezbedi javno poverenje, kao i širenje informacija o njihovim funkcijama i ovlašćenjima. Stoga, slika o javnom tužilaštvu predstavlja važan element poverenja javnosti u pravilno funkcionisanje pravosudnog sistema“.

Verujem da ćemo se svi složiti sa ovim tvrdnjama, jer je važno da građani imaju poverenje u pravosuđe i važno je da budu informisani o njegovom radu. Ova obaveza, naravno, stoji i za predsednike sudova, koji su po sudskom poslovniku dužni da obavljaju komunikaciju sa medijima, odnosno da obaveštavaju javnost.

Socijalistička partija Srbije se bori za izgradnju socijalno pravednog društva, koga neće biti ukoliko dok jedni uče drugi prepisuju, ukoliko dok jedni rade drugi kradu, ukoliko dok jedni čekaju pravdu drugi je kupuju. Zato, časni tužioci i sudije, na posao. Podršku SPS za predan rad imate. Hvala vam.