Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto više nemamo prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, pre nego što pređemo na listu govornika, ja ću pročitati jedno obaveštenje koje se odnosi na današnji rad.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, na početku želim da svim muslimanima u Republici Srbiji čestitam Kurban-bajram, najveći praznik muslimana, i da se zahvalim rukovodstvu Narodne skupštine Republike Srbije što su imali razumevanja i što juče nismo imali zasedanje. To je dokaz demokratskog društva, društva koje potpuno razume različitosti koje postoje u našoj zemlji i doživljava ih kao prednost i bogatstvo naše zemlje.

Danas govorimo o Zakonu o sudijama, dopuni Zakona o Visokom savetu sudstva, izboru republičkog javnog tužioca i donosimo odluku o izboru predsednika sudova. To su suštinski važne odluke. Mi kao Stranka pravde i pomirenja, najjača bošnjačka stranka, podržaćemo predložene zakone.

Ono što hoću da istaknem jeste da mi potpuno podržavamo borbu protiv kriminala i korupcije, ali nema velikog kriminala, nema velike korupcije dok oni nemaju saradnike i podršku unutar sistema. Ključna naša borba jeste da se sistem, ljudi unutar sistema, koji daju logistiku kriminalcima, očiste.

Mi kada biramo sudiju jednog, mi ga ne biramo za sudiju nebeskog suda i da je on bezgrešan, biramo ga za sudiju zemaljskog suda, svakako je grešan, ali svakako je njegov rad, svakog sudije, kao i svakog poslanika, svakog funkcionera u Republici Srbiji podložan sudu kritike, prvenstveno građana, medija, stručne javnosti, međunarodne javnosti. Zato je jako važno da svi pažljivo slušamo i šta se ovde diskutuje, ali i šta građani i mediji i stručna javnost imaju da nam poruče, jer nema nedodirljivih. Znate kako, nemoj da to na neki način komentarišemo, ali mi u određenoj branši možemo da radimo šta hoćemo. Apsolutno se sa tim ne slažem.

Ono što me posebno zanima, kao predstavnika najjače bošnjačke stranke u Republici Srbiji, jeste ono što se direktno tiče mog naroda. Glasali smo za Vladu Republike Srbije i verujemo da ćemo suštinski sprovesti borbu protiv kriminala i korupcije i reformu pravosuđa i podržavamo vaš rad, ali ono što molimo i ministricu i njen tim i nadležne jeste da obrate pažnju na procentualnu zastupljenost Bošnjaka kada je u pitanju sudstvo, tužilaštvo, pogotovo u sredinama gde žive Bošnjaci. To je nasleđeni problem, ali problem koji moramo u narednom periodu rešavati.

Ono što je jako važno jeste poštovanje službene upotrebe bosanskog jezika. Znači, Ustav Republike Srbije članovi; 14, 18, 21, 46, 75, 76, 78, 79, to garantuju manjinskim zajednicama, a samim tim i mom Bošnjačkom narodu za službenu upotrebu bosanskog jezika.

Moram da istaknem da pojedine sudije se tog ne pridržavaju, i ono što očekujem od Ministarstva, od predstavnika Visokog saveta sudstva, da to ispitaju. Gordana Krstić, Viši sud u Kraljevu, Almir Mašović, i gospodin Mišović, Osnovni sud u Sjenici, ne poštuju ove odredbe Ustava gde Bošnjacima je dozvoljeno da se postupci vode na njihovom maternjem, bosanskom jeziku.

Takođe, hoću da istaknem da smo imali pritužbu direktora jedne škole u Sjenici, da je on kidnapovan, da je otet, da je to saopštio na konferenciji za štampu, a da je postupajući tužilac u Sjenici ništa nije preduzeo. Očekujem reakciju Ministarstva, da ispita ove navode. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem kolega.
Vladan Glišić. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.
...
Srpska napredna stranka

Dejan Kesar

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarka sa saradnicima, predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dva Predloga zakona kojima Vlada Republike Srbije, kao ovlašćeni predlagač s jedne strane, i Ministarstvo pravde kao resorno ministarstvo s druge strane, žele da obezbede zakonske uslove za kvalitetnije obavljanje poslova, a koji se odnose na sistem vrednovanja rada sudija, tokom njihove profesionalne karijere.

Predlaganjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kao i predlaganja zakona o dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, preduzimaju se koraci u cilju ispunjavanja preporuka koje proizilaze iz akata GREKA, kao i preduzimanja svih drugih neophodnih aktivnosti, koje proizilaze iz revidiranog plana, odnosno koji je vezan za Poglavlje 23, a koji se suštinski odnosi na oblast pravosuđa i osnovnih prava.

Mi smo o Poglavlju 23 i svim stvarima koje trebaju da se unaprede kroz razgovore sa evropskim institucijama, kada govorimo o Poglavlju 23, se suštinski odnose i na Ustav Republike Srbije, i mi smo i u parlamentu i u toku javnih slušanja koja su organizovana bila od strane Odbora za ustavna pitanja, u saradnji sa Ministarstvom pravde, razgovarali o svim tim stvarima i nadam se, da ćemo u budućnosti kroz ustavne amandmane upravo definisati one stvari kojima želimo da unapredimo pravosuđe, a to je jačanje kapaciteta nezavisnosti i jačanje pozicije nosilaca sudijskih funkcija.

Preporuke koje su inicirale ove izmene i dopune su suštinske usmerene na revidiranje ocene sudija, odnosno ocene njihovog rada tokom njihove profesionalne karije, i one su usmerene suštinski kroz uvođenje kvalitativnih kriterijuma kao i da nezadovoljavajući kriterijumi ne budu osnov za razrešenje postupajućih sudija, što smatram da su takve izmene i dopune, kada govorimo o Zakonu o sudijama, vrlo dobre, zato što jasno pokazujemo da smo radili od 2012. godine, da ćemo u budućnosti raditi na jačanju kapaciteta nosilaca sudijskih funkcija, i što jasno i nedvosmisleno pokazuje da je nama najbitnije da treća grana vlasti, odnosno sudska vlast, u potpunosti bude nezavisna i da njen jedini osnovni cilj bude zaštita Ustavom i zakonom zagarantovanih prava i puna zaštita pravnog poretka Republike Srbije.

Naime, predlogom zakona se stvaraju uslovi za formiranje etičkog odbora kao stalnog radnog tela pri Visokom savetu sudstva.

Taj novoformirani etički odbor će, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima odlučivati o svemu onome što može biti ocenjeno kao negativno sa stanovišta sudija, odnosno nezavisnosti sudija i sa stanovišta njihovog ugleda, kao i o svemu onome što se može negativno oceniti kada govorimo o štetnom uticaju na sudove kao institucije koje ostvaruju puni integritet na teritoriji Republike Srbije.

Svakako etički odbor ima svoju zakonsku obavezu da taj izvešta jedanput godišnje dostavlja Visokom savetu sudstva, a da će Visoki savet sudstva u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, a nakon što izvrši uvid u taj izveštaj etičkog odbora moći da preduzima zakonom utvrđene postupke.

Ovom prilikom bih želeo da pohvalim i ažurnost Vlade Republike Srbije, kao ovlašćenog predlagača, i vas ministarka i vašeg Ministarstva, što ste ove preporuke koje su date, od strane GREKA prihvatili u najboljoj veri, što na ovaj način isto pokazujemo da nam je bitna u potpunosti nezavisna sudska vlast i da nam je bitno da mi kao zakonodavna i izvršna vlast, ni na jedan način nećemo niti želimo da utičemo na njihovu nezavisnost kao što je to bilo 2009. i 2010. godine.

Kada govorimo o samim izmenama i dopunama Zakona o sudijama, tu bih želeo da se osvrnem i na član 24. Zakona o sudijama i to u stavu 2. u kome se kaže da se – postupajućim sudijama predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, vodeći računa o složenosti predmeta, i isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.

Zašto je ovo važno? Kada govorimo o sentenci, vodeći računa o složenosti predmeta, smatram da ova sentenca može u mnogome da doprinese da postupajuće sudije u sudovima redovne i sudovima posebne nadležnosti, mada više sudovi redovne nadležnosti, mogu da budu ravnomerno opterećene, što će svakako doprineti većem stepenu efikasnosti i većem stepenu produktivnosti, samih sudija i u njihovom radu, da bi se presude donosile u zakonu definisanim rokovima i da bi se te presude donosile isključivo na osnovu činjenica i dokaza.

Kada govorimo o samim sudovima a da kao primer uzmemo teritoriju grada Beograda, kao glavnog grada, na njemu, na teritoriji glavnog grada, mi imamo tri osnovna suda, jedan viši sud, tri apelaciona, odnosno jedan apelacioni sud, jedan privredni sud, jedan privredni apelacioni sud i ne uzimajući u obzir sudove posebne nadležnosti, mi u određenim trenucima možemo da vidimo da su postupajuće sudije u određenom stepenu opterećene.

Ta opterećenost je rezultat ubrzanih poslovno društvenih procesa, i to je rezultat većeg broja na žalost izvršenja određenih krivičnih dela, odnosno protiv pravnih dela u gradu u kome vi imate i preko dva miliona stanovnika.

Smatram da ćemo ovakvom izmenom i dopunom doprineti da pojedine sudije, naročito u osnovnim sudovima, a naročito u sudovima u kojima se postupa u parničnim predmetima da doprinesemo da sudije budu ravnomernije opterećene.

Tu možemo uzeti i primer trećeg osnovnog suda u Beogradu, koji je u ovom trenutku izuzetno opterećen, s obzirom na tužbe građana protiv banaka i zaista mislim da će ovo doprineti nekom vidu relaksacije.

Takođe, kada bi građani Srbija i da bi stanovnici Beograda, to lakše shvatili na jedan način, vi kada kao tužilac podnosite tužbu, na pisarnici suda, odnosno kada podnosite tužbu kod stvarnom i mesnog nadležnog suda, vi je zavodite na pisarnici i tada tužba dobija svoj broj i kroz libra sistem suda, ona se raspodeljuje određenom sudiji, nasumično na osnovu broja.

Vi, kada pogledate referat određenih predmeta, videćete da postoji blaga nejednakost.

Zašto kažem nejednakost? Zato što imate određene parnične sudije, koji će npr. kroz libra sistem dobiti veći broj predmeta u kojima na strani tužioca, na strani tuženog postoji veći broj lica, i koji mora da zakaže veći broj ročišta, kako bi saslušao veći broj stranaka itd. a onda sa druge strane imate određeni broj sudija, koji odlučuje po tužbama o verodostojnoj ispravi ili odlučuje po tužbi o naknadi štete, npr. koja je proistekla iz krivičnog dela, a gde vi već imate presudu iz krivičnog postupka, koje predstavlja pravni osnov i mnogo je lakše, nadam se, složićete se sa mnom, da kao sudija u parničnom postupku donesete presudu na osnovu verodostojne isprave ili da konstatujete da imate krivičnu presudu, kao pravni osnov a da utvrđujete samo koliko je visina naknade štete.

Smatram da će ove izmene i dopune u potpunosti doprineti relaksaciju u pogledu ravnomerne opterećenosti, koja će doprineti da sudije ne moraju svaki mesec da jure da ispune određenu kvotu, nego da ta presuda bude isključivo bazirana na dokazima i činjenicama.

Kada govorimo o ocenjivanju sudija tokom njihove profesionalne karijere, podržavam sistem ocenjivanja i sistem vrednovanja rada sudija tokom njihove profesionalne karijere, jer upravo na jedan transparentan način možemo da vidimo kako određeni sudija radi svoj posao, ali da ne idemo ka tome da utičemo na njihovu nezavisnost i samostalnost koja su načela koja proizilaze iz Ustava Republike Srbije.

Taj problem ocenjivanja je jednim delom problem koji je proizašao iz nakaradne reforme pravosuđa iz 2009. godine. U toku sprovođenja reforme 2009. i 2010. godine kada je ta reforma sprovedena i znamo kako je sprovedena, i znamo da je preko hiljadu nosilaca sudijskih funkcija u jednom danu ostalo na ulici, vi ste željom ljudi koji su tada sedeli u Ministarstvu pravde i Visokom savetu sudstva, naročito ljudi koji su sedeli u prvom sazivu Visokog saveta sudstva, uveli tzv. probni period za nove nosioce sudijskih funkcija, odnosno sudije koji se prvi put biraju na tu sudijsku funkciju.

Mi to vreme i dan danas nosimo. Na jednoj od prethodnih sednica sam rekao da i članovi Visokog saveta sudstva imaju veliko breme na sebi i 10 godina kasnije, zato što oni moraju da opravdaju poverenje celokupne javnosti da se ne bi desile sve one stvari koje su se desile 2009. godine, kada je hiljadu nosilaca sudijskih funkcija ostalo na ulici.

Šta sad imate i dan danas? Vi imate da se sudije koji se prvi put biraju imaju obavezu da budu ocenjivane tri godine uzastopno. I kada ocenite te sudije tri puta uzastopno nakon toga se donosi odluka, da li će sudija nastaviti da postupa u određenoj materiji ili neće više postupati kao sudija. Vi u tom probnom period direktno možete da učinite na nezavisnost i samostalnost sudija, zato što su 2012. godine i 2013. godine sudije bile suočene sa tim da su ih potcenjivali ljudi koji su posredno i neposredno učestvovali u reformi pravosuđa i sada zamislite da vas neko ocenjuje ko je blizak sada sa tadašnjim vrhom Demokratske stranke i vi ne možete po slobodnom sudijskom uverenju da postupate u određenom predmetu, zato što možete da očekujete da će vam neko dati lošiju ocenu zato što ste postupili protivno interesu tadašnje Demokratske stranke. To je u tom trenutku stvarao izuzetan psihički pritisak za mlade nosioce sudijske funkcije.

Smatram da ove odredbe treba takođe da izmenimo, odnosno da bude predlog da izmenimo kada budemo govorili o samom Ustavu zato što ćemo i time direktno doprineti da jačamo kapacitet nosilaca sudijskih funkcija i da oni isključivo svoje presude donose u skladu sa slobodnim sudijskim uverenjem.

Kada govorimo o reformi pravosuđa, a o toj reformi pravosuđa smo dosta puta govorili u ovom parlamentu, ja bi zaista želeo da podsetim građane Srbije da nas je ta reforma koštala 44 miliona evra. Koštala je sve nas ovde, narodne poslanike, koštala je sve poreske obveznike Republike Srbije i umesto da je taj novac iskorišćen, da se unapređuje pravosudna infrastruktura, kao što danas imamo sud u Katanićevoj, kao što imamo rekonstruisanu Palatu pravde, zgradu suda u Kragujevcu, itd, mi smo taj novac morali da iskoristimo da bi isplatili naknadu štete po osnovu materijalne ili nematerijalne štete nosiocima sudijskih funkcija.

Ali, ono što je suštinska razlika u odnosu na tadašnji period jeste što je po prvi put, i tu bih želeo, ministarka, vas da pohvalim od 2014. godine, donesem kadrovski plan koji će omogućiti da se radno-pravno angažuju lica na neodređeno radno vreme koji su do sada u sudovima bili angažovani po ugovoru, odnosno koji su bili angažovani na određeno vreme.

To je zaista velika i pozitivna promena koji su očekivali svi zaposleni u pravosuđu. Kada govorim o tome, tu mislim i na pomoćno tehničko osoblje, tu mislim i na zapisničare i na ljude koji rade u pisarnicama i to su zaista sjajni ljudi koji svaki dan rade na tome da pomognu da sudovi postupajući sudiju u potpunosti budu ekspeditivnije kako bi se sudske odluke na kraju donosile u zakonom definisanim rokovima.

Kada govorimo o pritiscima, ti pritisci su postojali 2009. i 2010. godine kada se sprovodila reforma pravosuđa, ti pritisci su najviše dolazili iz tadašnjeg sedišta Demokratske stranke i tadašnjeg Ministarstva pravde da se izaberu isključivo sudije koje su u tom trenutku bile bliske Demokratskoj stranci, odnosno čiji su tada rođaci, prijatelji sedeli u Demokratskoj stranci koji su odlučivali da pravosuđe unificiraju po svojoj nekoj potrebi.

Ta potreba nije bila iskazana time da se taj pravosudni sistem u potpunosti unapredi, nego da imate određenu većinu tadašnjeg Visokog saveta sudstva i da postavite sudije kako bi sebi stvorili mogućnost da abolirate određena dela za koje će tadašnji funkcioneri Demokratske stranke tada, a i u narednom periodu odgovarati pred sudovima redovne i posebne nadležnosti.

Kada govorimo u oblasti pravosuđa ne suočavamo se mi danas samo sa pritiscima kad govorimo o medijima koji većinom pripadaju jednom tajkunskom opozicionom delu i ne govorimo o pritiscima koji dolaze od strane opozicionih stranaka, nego govorim i o određenom vidu pritisaka koje mi kao narodni poslanici i vi kao Ministarstvo trpite od strane i određenih ljudi koji sede u istim tim sudovima.

Znate, ja kada sam završavao Pravni fakultet i kad sam polagao pravosudni ispit, jedna od osnovnih stvari jeste da naučite da je sudija nezavisan, samostalan, ali da sudija može da nastupa u medijima isključivo uz dozvolu predsednika suda, drugog nadležnog organa i da mora da poštuje Poslovnik o radu suda.

Vi dan danas imate određene nosioce sudijskih funkcija koji sede u najvišim instancama, koji ne poštuju Poslovnik, koji ne poštuju Zakon o sudijama, koji izlaze konstantno i svakodnevno u medije i komentarišu nas ovde narodne poslanike.

Kada neko izađe sa Pravnog fakulteta, on je stekao diplomu Pravnog fakulteta, ali mu to ne daje pravo da komentariše i da utiče na donošenje sudskih odluka.

Kada ste videli bilo kog predstavnika Srpske napredne stranke da odlazi ispred Višeg suda u Katanićevoj ulici i da direktno utiče na tužioce i da se postupa po određenoj prijavi? To Dragan Đilas radi, Marinika Tepić i rade svi funkcioneri Stranke slobode i pravde, odlaze u Katanićevu ulicu i direktno traže u tužilaštvu da se postupi po njihovoj prijavi. Ljudi, pustite tužioce da rade svoj posao. Nije to vreme 2009. i 2010. godine, pa da vi možete da uzimate spiskove, sedite u Ministarstvu pravde, vi, Snežana Malović i ostala ekipa, Dušan Petrović i da precrtavate sudije koji vam odgovaraju, nije to više isto vreme. Niste više u poziciji, niti ćete biti da reformišete srpsko pravosuđe. Nemojte to da radite.

Znate šta je još gore? Gore je da ti određeni ljudi koji su bliski njima, koji to više ne kriju sede u Nemanjinoj ulici u sudu i komentarišu odluke i komentarišu o tome da predsednik ne poštuje Ustav itd. Kako se taj stručnjak iz tog suda nije setio da prokomentariše kako je to kada neko glasa u parlamentu iz Bodruma? Kako je to kada Dragan Đilas stekne 619 miliona evra? Kako je to kada Dragan Đilas sedi sa sudijom osnovnog suda u Valjevu? Kako je to kada 44 miliona evra treba da se isplati zato što ste oterali sudije i tužioce na ulicu zato što nisu bili vama po volji? Kako to taj stručnjak dan danas ne komentariše?

On komentariše sve one stvari koje su njima bliske, i komentariše sve one stvari koje on može da zameri Srpskoj naprednoj stranci, Aleksandru Vučiću.

Pravosuđe mora da bude i mora da ostane treća i nezavisna grana vlasti, ali mi ne smemo da dopuštamo da određeni ljudi iz sudova komentarišu odluke.

Želeo bi da poručim tom gospodinu, a on će se jasno prepoznati - dajte ostavku, odnosno razrešite se. Osnujte svoj pokret, osnujte svoju političku partiju, izađite na izbore ukoliko imate podršku građana, zauzmite neku političku poziciju i tada možete da dajete bilo koje komentare, a onda kada moje kolege, narodni poslanici iznesu određene argumente protiv njih, onda se oni obraćaju svim domaćim evropskim institucijama kako se vrši pritisak na pravosuđe. Nikada ovde u parlamentu niste videli da smo vršili bilo kakav oblik pritiska na pravosuđe.

Zato na kraju želim da kažem da i u prethodnim sednicama i na današnjoj sednici razmatramo Predloge odluka i Predloge zakona koji će, ja se nadam, doprineti da mi u budućnosti imamo još bolje i još efikasnije pravosuđe, a danas ga svakako imamo u odnosu na period pre 2012. godine.

Smatram da ćemo ovakvim odlukama doprineti da naša Srbija u budućnosti zasigurno bude još sigurnija i bezbednija.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Kesaru.
Sledeća je potpredsednica Narodne skupštine Marija Jevđić.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima, za Jedinstvenu Srbiju je posebno važno i iskreno podržavamo ojačavanje nezavisnosti sudstva, jačanje samostalnosti tužilaštva kao osnovnog načela vladavine prava, a u skladu sa modernom i demokratskom Srbijom za kakvu se borimo.

On što je važno ne samo za Srbiju, nego i za svaku državu koja pretenduje da bude demokratska, bitno je da ima najpre dobar i efikasan pravosudni sistem, iz koga proizilaze ili bi barem trebali da proizađu dobri pokazatelji i za ostale stubove vladavine prava.

Mi tome težimo i u Skupštini smo u proteklom periodu usvojili nekoliko zakona kojima se ojačava ravnopravnost i smanjuje diskriminacija, a sve u cilju da Srbija bude društvo jednakih šansi za sve.

Jedinstvena Srbija smatra da principi sudske nezavisnosti i nepristrasnosti predstavljaju temelj za jedno demokratsko društvo koje je zasnovano na vladavini prava i da je upravo sudska nezavisnost institucionalno sredstva za zaštitu ljuskih prava i sloboda i tu ne sme doći do zloupotrebe ni po kojem osnovu, jer jedini interes ove države treba i mora da bude jednakost i ravnopravnost za sve građane i ja moram da se nadovežem na ovu jednakost i ravnopravnost za sve građane i da spomenem situaciju da, eto, pre nekoliko meseci javnost Srbije, građani Srbije su bili zgroženi sa podatkom da je jedna žena pre nekoliko godina prijavila nasilje u porodici, prijavila maltretiranje, prijavila pretnje, da je došla policija i da se tu stalo, da tužilaštvo nije odradilo svoj posao, da policija nije odradila svoj posao. Zbog čega? Zato što je nasilnik tada bio politički aktivan, a i sada je možda, Dragan Đilas.

To nije dobra poruka. To nije bila dobra poruka ni za jednu ženu koja je trpela nasilje u porodici ili koja trpi nasilje u porodici, jer kakvu poruku joj šaljemo? Muž može slobodno da vas bije. Ako ima para, ako je politički uticajan može slobodno da vas bije, da vas maltretira, jer, naravno, tužilaštvo i policija ništa neće uraditi.

Ja znam da vi, prvenstveno, kao žena, a i kao ministarka pravde i da ministar policije i da Ministarstvo unutrašnjih poslova nikada neće dozvoliti da ovakav slučaj ostane negde da visi i da mi to, prosto, provučemo kroz medije i da se to sazna iz medija. Ne sme tako.

Ako se ovde u Skupštini borimo za ravnopravnost, ako svi pričamo da treba da budemo mi kao žene jednake sa muškarcima, onda hajde da postupimo tako, da jednako osudimo i ove muškarce koji maltretiraju žene, ali i ako postoje žene koje maltretiraju muškarce, ja za sada nisam čula za taj slučaj, pa i njih. Da budemo jednaki svuda. Za takvo društvo trebamo da se borimo.

Ja smatram da smo mi kao društvo dovoljno i odgovorni i zreli da upravo gradimo i da podižemo i vaspitavamo decu upravo u takvom društvu.

Ja ću se vratiti na temu. Izvinite ako sam izašla, ali, prosto, mislim da je ovo sve današnja tema. Mi danas na predlog Visokog saveta sudstva biramo i nekoliko predsednika sudova. Ne sumnjam da su oni dobri kandidati.

Kao što znamo, Visoki savet sudstva predlaže i izbor sudija i za Jedinstvenu Srbiju dobar sudija je onaj sudija koji kada položi zakletvu sudi po pravdi i zakonu, da nije potčinjen samovolji, već da odgovorno i časno radi svoj posao.

Kada sam već spomenula Visoki savet sudstva, tu je i gospodin Pavlović, koji je predstavnik Viskog saveta sudstva, mi smo u Skupštini pre nekoliko meseci izabrali predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i tim izborom smo dobili i predsednika Viskog saveta sudstva, što je bitno upravo zbog izbora sudija, jer smo 5. aprila ove godine dobili novi sastav iz reda sudija.

Izborom predsednika Kasacionog suda dobili smo i predsednika Visokog saveta sudstva, čime je nastavljeno da se nesmetano biraju sudije.

Jedan od važnih izbora o kojem danas raspravljamo je izbor Republičkog javnog tužioca, a kandidat je, mogli smo to i čuti, gospođa Zagorka Dolovac i njoj je Komisija za ocenu stručnosti i osposobljenosti dala ocenu da se naročito ističe i vi ste u svom izlaganju, gospođo ministarka, istakli, a možemo i reći da je gospođa Dolovac maksimalno stručno, kompetentno i odgovorno vršila funkciju Republičkog javnog tužioca, a sve u svrhu ostvarivanja vladavine prava.

Republički javni tužilac je bitna pravosudna institucija i na tom mestu mora da bude osoba koja svojim autoritetom postavlja jasne ciljeve i u pravosuđu i sudstvu uopšte, da je borba protiv svakog vida kriminala i korupcije prioritet i da tu mora da postoji nulta tolerancija.

Načelo monokratskog uređenja karakteriše to da su sva tužilaštva podređena Republičkom javnom tužilaštvu, a svi tužioci Repbuličkom javnom tužiocu i stoga je mesto Republičkog javnog tužioca od krucijalnog značaja za funkcionisanje tužilaštva kao najosetljivijeg i najvažnijeg dela državnog aparata.

Možda najvažniji deo mog izlaganja predstavlja činjenica da je mesto Republičkog javnog tužioca od suštinskog značaja za društvo, s obzirom da Republički tužioc može da veoma bitne procese zaustavi ili unapredi, što sve ukazuje da je potrebno da tužilački mehanizam bude izolovan od svake vrste političkog uticaja.

Nesporno je da, za razliku od prethodnih vremena, danas tako jeste. Sudska vlast je nezavisna i samostalna, ograničena Ustavom i zakonom ove zemlje.

Kao što znate, mi smo u procesu promene Ustava upravo u oblasti pravosuđa, gde će se ustavnim amandmanima garantovati i ojačati nezavisnost svih organa.

Dobili smo i pohvale Venecijanske komisije, da smo promeni Ustava pristupili javno i da su uključeni svi relevantni društveni faktor. Upravo na onlajn sastanku, na kojem su učestvovali i predsednik Skupštine Ivica Dačić i vi, ministarka, kao i članovi Radne grupe za pisanje ustavnih amandmana, dobili ste pohvalu i to je dobro.

Ja bih samo spomenula, a i vi ste u vašem izlaganju, gospođo ministarka, naveli da je predloženi kandidat, odnosno gospođa Dolovac, učestvovala u ostvarivanju saradnje sa Evrodžastom i mi smo prošle godine upravo u Skupštini usvojili taj sporazum i time smo dodatno ojačali kapacitete u bori protiv organizovanog kriminala.

Navela bih da su u prethodna dva mandata predloženog kandidata otvoreni mnogi sudovi. Ja bih pohvalila otvaranje Suda za organizovani kriminal u Kraljevu i to je još jedan dokaz da je Srbija spremna da se uhvati u borbu sa organizovanim kriminalom, koji je globalni problem.

Naravno da će Jedinstvena Srbija, kao i do sada, podržati predloge kojima se ojačava pravosuđe u našoj zemlji kao garant slobode i jednakih prava za sve naše građane.

Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku iskoristiću priliku u i ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije svim predstavnicima islamske zajednice da čestitam praznik Kurban-bajram, uz iskrene želje za mnogo zdravlja, sreće i uspeha. Ovaj sveti praznik doprinosi upravo zbližavanju ljudi i jačanju trajnih vrednosti, ljubavi, dobrote, milosrđa i brige jedni za druge i želimo zaista da ovaj praznik provedu sa svojim najbližima, u slozi, razumevanju i ljubavi.

Kada je reč o današnjem dnevnom redu, ne treba govoriti o važnosti i znčaju zakona, naročito zakona koji dolaze iz vašeg ministarstva, iz vašeg resora, imajući na umu pre svega poglavlja, imajući na umu ono što se od nas očekuje na evropskom putu, a mi pokazujemo tu odlučnost i opredeljenost kada je reč o putu evropskih integracija i to pokazujemo praktičnim delovanjem. Dakle, vrlo konkretno, kroz izmene i dopune zakona, kroz usvajanje novih zakonskih predloga, kroz pokretanje izmene Ustava.

Dakle, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da pravosudni sistem i vladavina prava su osnovne i temeljne pretpostavke svakog demokratskog i pravno uređenog društva, države kakva Srbija danas zapravo svakako i jeste.

Vladavina prava je ključni preduslov i za mir i za bezbednost i za prosperitet. Ona, takođe, ojačava i socijalni, ali i ekonomski kapacitet jedne zemlje i ekonomski kapacitet jedne države.

Vladavina prava je jedna od osnovnih vrednosti na kojima počiva Evropska unija, to sam rekao na samom početku i danas zajednica 27 evropskih zemalja. Strateški interes opredeljenosti, jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije, jeste punopravno članstvo u Evropskoj uniji, što dokazuje politika koju vodi Vlada Republike Srbije, naravno, uz podršku Narodne skupštine Republike Srbije.

Pregovaračko poglavlje 23, koje sam maločas pomenuo, je jedno od ključnih i ne podrazumeva samo ustavne reforme u vezi sa pravosuđem, već se odnosi i na borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, procesuiranja ratnih zločina, medijske slobode, ljudska i manjinska prava. To je sve u celini vezano za Poglavlje 23, koje je od velike važnosti i značaja na evropskom putu Srbije.

Srbija danas ozbiljno radi na vladavini prava i to, kao što sam rekao na samom početku, praktičnim delovanjem, a ne samo rečima, dakle, delima, a ne rečima. I rezultati najbolje govore u prilog ovakvoj konstataciji, rezultati koje smo svi zajedno postigli u prethodnom vremenskom periodu.

Ostvarili smo zapažene rezultate u brojnim oblastima, doneli nove zakone, usvojili izmene i dopune već nekih postojećih zakonskih predloga. Istakao bih, recimo, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije, sprečavanju korupcije. Izuzetno je važno što je u ovom mandatu Vlade formirano i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Sve ovo treba da doprinese tome da se građani osećaju sigurnije, da se građani osećaju zaštićenije, da svi budu jednaki pred zakonom, jer suština vladavine prava su isti standardi i jednaki kriterijumi upravo za sve.

Promena Ustava je neophodna radi upravo unapređenja vladavine prava. Ustav je najviši pravni i politički akt svake države, najkraće rečeno. Ustavom se definiše državno uređenje, politički sistem, društveno-ekonomski odnosi, a ujedno se propisuju prava, dužnosti i slobode građana.

Srbija je danas uređena pravna država u kojoj se dosledno poštuje načelo podele vlasti, a to su zakonodavna, izvršna i sudska. Srbija je danas uređena pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema. Možda to smeta pojedinim opozicionim političkim strankama o kojima je maločas govorila koleginica, sada predsedavajuća, ali to nije naš problem. Na nama je da poštujemo Ustav, na nama je da poštujemo zakone i da te zakone unapređujemo iz dana u dan, što i činimo.

Nezavisnost sudstva predstavlja okosnicu vladavine prava. Rad pravosudnih organa ogledalo je države i garant postojanja uređenog pravnog poretka. Pravosuđe i uopšteno sudska grana vlasti treba i mora da bude nezavisno u svom radu, izuzeta od svih spoljnih i političkih uticaja, a nosioci pravosudnih funkcija moraju biti stručni, odgovorni, moraju biti moralni i moraju biti dostojni, pre svega, posla koji će obavljati u narednom vremenskom periodu.

Pored toga što sudstvo mora biti nezavisno i nepristrasno, potrebno je da bude i efikasno. O tome smo mnogo puta govorili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Danas se često mogu čuti kritike od onih koji su 2009. godine sproveli čuvenu reformu pravosudnog sistema, kada je više od tri hiljade sudija i tužilaca ostajalo bez posla u samo dva dana, bez apsolutno ikakvog obrazloženja.

Ta reforma pravosuđa koštala je građane Srbije 44 miliona evra. Oni su ti koji su narušili ugled našeg pravosuđa na međunarodnom planu, a danas sebi daju za pravo da negativno govore upravo o vladavini prava.

Podsetio bih da je upravo zahvaljujući velikom trudu, zalaganju i, pre svega, inicijativi predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića, predsednika resornih odbora koji su vezani konkretno za rad Ministarstva pravosuđa i, naravno, ministarke pravde, započet proces ustavnih promena o kojima sam govorio na samom početku. Pred nama je zadatak da izmenimo one odredbe Ustava koje se tiču pravosuđa, odnosno načina izbora pravosudnih funkcija. Na taj način doprineće se većoj i nezavisnosti i samostalnosti u radu našeg sudstva, što i jeste krajnji cilj, što i jeste cilj koji se želi postići ustavnim promenama.

Još jednom, pre svega zarad javnosti, da ne bi prošle floskule pojedinih opozicionih nazovi lidera, mi ustavne promene ne činimo da bi menjali preambulu Ustava, već da bi ojačali nezavisnost i efikasnost pravosudnog sistema u Srbiji. To je jedini cilj koji želimo da postignemo i to je nešto što je neophodno da bi nastavili uspešan put evropskih integracija. To upravo čini Narodna skupština Republike Srbije, zajedno sa Vladom Republike Srbije.

Srbija kontinuirano ostvaruje dobre i zapažene rezultate u oblasti vladavine prava, na šta ukazuje i sve više stranih direktnih investicija u našoj zemlji, jer ko bi ulagao u državu Srbiju i da li bi mi tokom, recimo, protekle godine, kada je bio period pandemije, imali tri milijarde stranih direktnih investicija, pri tome ni jedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju, ako ne postoji pravna sigurnost? Sigurno ne bi.

U poslovnom svetu od ključnog je značaja da poslovno okruženje bude stabilno, da bude sigurno, kao i postojanje dobrog zakonodavnog okvira. Da svega ovoga nema, ne bi bilo stranih investitora i njihovih ulaganja, kojih je sve više. Samo za prva četiri meseca ove godine beležimo čak milijardu evra stranih direktnih investicija, što je nezamisliva cifra bila na početku ove godine, imajući na umu period pandemije koji je, nažalost, počeo marta prošle godine, što je zaista ogroman rezultat, imajući u vidu prisutnu kovid krizu u celom svetu.

U svom godišnjem izveštaju za 2020. godinu, u delu koji se odnosi na vladavinu prava, Evropska komisija je dala svoju preporuku da se formira etički odbor. Danas su pred nama dva, ne volim da kažem izuzetno važna, ali veoma važna zakona. Svaki zakonski predlog ima svoju važnost i značaj, bez obzira iz koje oblasti dolazio, ali govorimo danas o zaista važnim zakonskim predlozima iz oblasti pravosuđa – Zakon o sudijama i VSS, čijim je izmenama i dopunama predviđeno da ovaj etički odbor bude stalno radno telo koje će utvrđivati da li poštuju odredbe etičkog kodeksa sudija i koja su postupanja i radnje u suprotnosti sa dostojanstvom i nezavisnošću sudije i štetna po ugled suda.

Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama predviđa da se poveravanje predmeta sudiji zasniva na složenosti predmeta koji obuhvata objektivne kriterijume, kao što su broj stranaka i ostalih učesnika u postupku i poštovanje rokova za sprovođenje sudskih radnji, što smatramo kao poslanička grupa SPS izuzetno važno i značajno.

Kada govorimo o izboru Republičkog javnog tužioca, to je jedna od nadležnosti Narodne skupštine, prema Ustavu Republike Srbije Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni počinioce krivičnih i drugih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Danas imamo predlog Vlade da se za Republičkog javnog tužioca izabere gospođa Zagorka Dolovac. U njenoj biografiji se navodi da je kao Republički javni tužilac uložila maksimalan napor da obezbedi efikasno i uspešno postupanje Javnog tužilaštva, jačanje kapaciteta tog organa, unapređenje postupanja i saradnju u drugim organima i organizacijama civilnog društva i međunarodnim partnerima u borbi protiv kriminala i suzbijanju krivičnih dela.

Ono što bih posebno želeo da naglasim, da je upravo Zagorka Dolovac krajem decembra 2020. godine donela opšte obavezujuće uputstvo za sva tužilaštva, u kome se nalaže hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve novinari. Mi smatramo da je to od velike važnosti i značaja.

Novinari u Srbiji su često ugroženi prilikom obavljanja svog posla, uprkos zakonskim garancijama njihove bezbednosti. Nažalost, izloženi su brojnim pritiscima, verbalnom, neverbalnom nasilju, pogotovo pretnjama i napadima. Uglavnom, imali smo prilike to da vidimo, na pitanje kada novinar postavi na konferenciji za novinare nekoj od opozicionih političkih partija ili nazovite političkih lidera, umesto odgovora dobija pretnje. To u Srbiji ne sme da se dešava i to ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Svaki vid nasilja je nedopustiv i neprihvatljiv. Pred zakonom svi moraju biti jednaki, ista pravila moraju da važe za sve i ne sme biti zaštićeni i zato smo tu da jačanjem institucije i vladavine prava stavimo interes građana, pre svega, na prvo mesto, da se svako oseti bezbedno, zaštićeno i sigurno, ali i da bude odgovoran pred pravom i zakonom.

Uveren sam da će u svom trećem mandatu gospođa Dolovac dati još veći i još značajniji i lični doprinos unapređenju javnog tužilaštva i položaja javnotužilačke organizacije u celokupnom sistemu vlasti Republike Srbije.

Još nekoliko rečenica kada je reč o deliocima pravde i kada je reč o onome o čemu sam već govorio, a to je etički kodeks i upravo ono što se očekuje, rekao bih, kada je reč o osnovnim principima koje propisuje sam etički kodeks. Dakle, da podsetimo to su nezavisnost sudija u vršenju sudijske funkcije bez ikakvih, kao što sam rekao, spoljnih uticaja, bez ikakvog pritisaka ili ograničenja. Sudija je nezavistan u odnosu na druge grane vlasti, na druge institucije društva, ali i na medije. Zato sudija mora da poseduje visoke moralne vrednosti, visoke standarde ponašanja, kao nosioca pravosudne funkcije koja čuva pravnu državu da brani nezavisnost sudstva, ali da brani i prava građana.

Zatim, nepristrasnost. Nepristrasnost je obaveza sudija u vođenju postupaka i podrazumeva njegovu vlastitu procenu činjenica, ali i obavezu suđenja u razumnom roku i obavezu na pravično suđenje i bez bilo kakve diskriminacije stranaka u postupku po bilo kojem svojstvu i po bilo kojem osnovu.

Zatim, stručnost i odgovornost. To se svakako podrazumeva. Sudiji su neophodni etički principi nosilaca pravosudnih funkcija.

Dostojanstvenost sudije u obavljanju sudijske funkcije podrazumeva stalnu brigu o ličnim postupcima, ponašanju, ne samo kada je reč o suđenju, nego i van suda, odnosno ne samo kada je reč o sudnici nego i van suda, jer se tako čuva ugled suda i tako se čuva ugled sudijske funkcije.

Naravno, podrazumeva se posvećenost sudije, i to je jedan od etičkih principa koji treba da garantuje kvalitet, koji treba da garantuje zakonitost svake donete odluke. On mora sa punom pažnjom i svim svojim znanjem da se posveti svakom sudijskom sporu polazeći od toga da svaka sudska odluka izaziva posledice po učesnike u postupku, nekima se život sudskom odlukom menja u trenutku, i to nepovratno, i to uvek treba imati na umu.

Naravno, još jednom ću ponoviti ono što je koleginica Dubravka, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, rekla u uvodnom izlaganju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predloge. Zahvaljujem još jednom.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Milićeviću.
Reč ima Milija Miletić.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice Skupštine, uvaženi predstavnici VSS, poštovani poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, sam izabran na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam u Skupštini USS, čiji sam predsednik.

Kao prvo, ja ću iskoristiti priliku da svim građanima Srbije islamske vere čestitam Kurban-bajram sa željom da je zdravlje, sreće i da se poštujemo i da se uvažavamo u našoj zemlji Srbiji.

Jedna od bitnih stvari jeste pravosuđe, jedna od bitnih stvari jesu ljudi koji će voditi tu instancu, jedna od bitnih stvari je da ti ljudi budu baš onako kako treba, da rade u interesu našeg naroda i po zakonu i ja ću normalno podržati, kao predsednik USS, predloge kandidata, državne tužiteljke gospođe Zagorke Dolovac. Mislim da je radila svoj posao, a isto ću podržati i ostale kandidate.

Hteo bih sada kad smo tu da kažem nekoliko stvari konkretno vezano, što se tiče pravosuđa, za potrebe malih sredina u kojima nema sudova, osim sudova gde nema sudskih jedinica, a nemaju ni sudećih dana. Bilo bi dobro da u okviru, evo, sada dolazi ministarka pravde, bilo bi dobro da se u periodu koji dolazi obezbedi mogućnost opštinama koje nemaju svoje sudove, osnovne sudove, gde nema sudskih jedinica, da se obezbede makar sudeći dana, da se tim našim ljudima koji tamo žive, da li je to Svrljig, da li je to Bela Palanka, da li je to Gadžin Han, da li je to Babušnica, neka druga opština u jugoistočnoj Srbiji, bilo kom delu Srbije, obezbede makar sudeći dani, da ljudi iz tih krajeva ne moraju da idu iz takvih mesta, da prave troškove, da odu do velikih centara, recimo do Niša, da odu na neko ročište i kad odu tamo, odloži se. Oni plaćaju i za njih su to velike cifre, nemaju organizovan prevoz, tako bi bilo dobro, uvažena ministarka, da se u okviru vaše nadležnosti pomogne tim našim opštinama i da se makar obezbede sudeći dani da bismo obezbedili ista prava svim našim građanima, bilo da oni žive u Svrljigu, Beloj Palanci ili nekoj drugoj opštini, da mogu da imaju ista prava i uslove, da štite svoje interese.

Još jednom, ja ću podržati predloge svih ovih kandidata zato što je to potrebno i zato što je to neophodno. Hvala još jednom.