Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo u danu za glasanje kao poslanička grupa Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve ono što je danas predloženo i ono što se nalazi pred nama.
Svakako da će ovi zakoni, kao i kadrovska rešenja, doprineti još većem poverenju građana u pravosudne organe, generalno u pravosuđe, ali, ono što je za nas najbitnije, uveren sam da ćemo kroz ovu diskusiju proći kroz sve ono što se tiče običnog građanina, jer ti ljudi za nas glasaju, ti ljudi imaju pravo da nas pitaju sve ono što ih zanima i isto tako da iznesu kritike, kao i pohvale. Nažalost, u poslednje vreme nekako se građani više interesuju za kritike, jer na pohvale je lako navići se, ali kritike su svakako nešto što sve nas ispravlja, gura napred i pomaže nam da uslove građanima učinimo još boljim za život.
Čuli smo od prethodnih kolega narodnih poslanika njihovo mišljenje o predloženim zakonima, ali isto tako smo čuli i šta konkretno misle određenim kadrovskim rešenjima.
Moje izlaganje danas neće biti u skladu sa svim onim što su prethodne kolege narodni poslanici govorili iz prostog razloga što ovde ipak predstavljam određeni broj građana koje je glasao za Srpsku naprednu stranku, ali isto tako predstavljam i građane koji politiku posmatraju malo šire, jednako kao i ove zakone, ali isto tako kao i priliku dok ste vi, poštovana ministarka ovde pred nama, da u diskusiji sa vama dobijemo možda odgovore na neka pitanja koja nismo dobili do sada ili na neke aktivnosti ili na neka dešavanja koja su aktuelna u poslednjem vremenskom periodu.
Ovde smo čuli iz vašeg izlaganja nešto o biografiji gospođe Dolovac. Čuli smo i reference, čuli smo mnogo kvalitetnih podataka, ali, nažalost, u poslednje vreme, proteklih nekoliko godina gospođa Dolovac je izložena jednoj svojevrsnoj kampanji, mučnoj kampanji, koja je izazvana samo time što valjda ta žena ne želi da se bavi politikom, ne želi da učestvuje u dnevno-političkom obračunu jednog dela opozicije sa predstavnicima najčešće Srpske napredne stranke i zato što ne želi da bude marioneta Dragana Đilasa, Vuka Jeremića ili Borisa Tadića.
Ne tako davno, čini mi se prošle godine, desio se nezapamćeni skandal, kada je baš u avgustu mesecu Marinika Tepić gospođu Dolovac bukvalno jurila u njeno privatno vreme. Čini mi se da je bio neki privatni restoran i da je tamo napravila čitavu medijsku akciju, performans, gde je zloupotrebljavala svoju poziciju nekakvog političkog predstavnika i gde je pokušavala ne znam ni ja šta da napravi, sve vreme izazivajući gospođu Dolova, na nekakvu reakciju.
Nažalost, i tada, a evo i danas, nekako je postalo normalno da ljudi koji pošto-poto žele da se vrate na vlast, smeju baš sve to da rade svakome u našoj zemlji. Da li je to gospođa Dolovac, da li je to narodni poslanik, da li je to novinar, da li je to neko bilo ko drugi ko radi posao na način na koji misli da treba da radi ili, jednostavno, ne radi onako kako Dragan Đilas to očekuje, legitimna je meta za njih.
Dodajte na sve ovo činjenicu da je do pre samo nekoliko godina gospođa Dolovac za njih bila izvanredan kadar. U istom ovom plenumu pre nekoliko godina Borko Stefanović je izneo silne pohvale na njen račun, a danas je najoštriji kritičar i onda se tu postavlja pitanje šta je to toliko moglo da se desi, pa da odu u tako ekstremnu mržnju? Pa, desilo se samo to, kao i u mnogobrojnim primerima oko nas, da ljudi, jednostavno, ne žele da podlegnu bilo kakvom uticaju tih prebogatih političara. Dakle, danas svako ko savesno i odgovorno obavlja svoju funkciju, legitimna je meta.
Radi građana Srbije pročitaću samo šta je tada u svom govoru, koji se desio u ovom plenumu, za pomenutu gospođu Dolovac izgovorio Borko Stefanović. „Gospodine ministre, uvažene kolege, gospođa Zagorka Dolovac je sjajan tužilac. Njena biografija je impresivna. Ona je prošla sve instance u okviru tužilačkog posla. Gospođa Dolovac je neko čijem profesionalizmu i znanju zaista nema ko šta da zameri. Ona je žena koja je došla u jednom teškom trenutku na tu odgovornu funkciju, unela neke jako pozitivne stvari, uvela neke principe, pravila, uvela je ocenjivanje, uvela je kriterijume koji do tada, apsolutno nisu postojali“.
Samo par godina kasnije sve ovo što je izrečeno više ne postoji, najgore stvari se o toj gospođi izgovaraju i opet sa jednim jedinim razlogom, a to je što ne želi da bude deo politike bilo kakve, a pogotovo ne da igra onako kako bi to želeo Dragan Đilas.
Tužilaštvo, kao i pravosuđe, sto puta, poštovana ministarka, sa ovog mesta sam poručio, mora biti nezavisno i u interesu građana Srbije. To je nešto što je najbitnije.
Isto tako, ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da uvek nekako ljudi koji danas predstavljaju SNS ili čine vlast su nekako uvek u podređenom položaju iz prostog razloga što teror jednog dela opozicije ne poznaje granice i da li su to otvorene pretnje, pozivi na linč, najgore nipodaštavanje, vređanje ili pokušavanje ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti svakog od nas, nekako uvek ostane bez adekvatnog odgovora pravosuđa.
Nebrojano puta smo ovde pričali koliko puta je do sada bila ugrožena porodica predsednika Aleksandra Vučića na ovaj ili onaj način, da li je to kroz društvene mreže, određene medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ili u raznoraznim nastupima, ali nikada nismo želeli da se isto tako postupa kada je u pitanju neka suprotna strana.
Kad god je neko od njih dobio bilo kakvu pretnju, a to je bilo zaista retko, uvek smo to najstrože osuđivali i pozivali da se počinioci izvedu pravdi.
Ovo govorim iz prostog razloga što u poslednjih sedam dana svedoci smo strahovitog pritiska kojem je izložena i Vlada Srbije, ali i predsednik Aleksandar Vučić. Nebrojeno puta smo bili u prilici da svedočimo da fabrikovanjem nekakvih afera, naravno, lažnih afera, podizanjem tenzija u društvu, taj deo opozicije okupljen oko Dragana Đilasa pravi atmosferu za nešto što će uslediti u narednom periodu.
Podsetiću vas da je prošle godine bila slična atmosfera i u martu i aprilu mesecu, pogotovo u junu, pa da smo u julu mesecu imali proteste ispred ove institucije kada je više od 100 policajaca povređeno, desetine teško, kada ste imali situaciju da je jedan policajac skoro postao invalid jer su mu u istom trenutku polomljene obe noge, kada su gađani kamenicama koje su težile preko pet kilograma. Mi i danas ne znamo da li su i na koje kazne osuđeni počinioci tih dela.
Ako nekoga gađate kamenom koji teži preko pet kilograma, to nije onda samo sprečavanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti ili kako se to već definiše, već je to, složićete se, pokušaj ubistva.
Zašto vam sve ovo govorim? Iz prostog razloga što poslednjih dana retorika Dragana Đilasa se pooštrava i sve više liči na retoriku koja je negde bila sličnoj onoj od prošle godine.
Vi danas imate izjave gde on jasno poziva da će, ukoliko mu se ne ispuni nešto iz fontane želja, kako on zamišlja stranački dijalog, ne samo bojkotovati, već i izvesti narod na ulice i da to više neće biti bojkot, već će to biti protesti i da će na tim protestima se izboriti za sve ono što oni žele.
Običnom građaninu se nameće pitanje na koji način? Šta će to oni činiti na ulici kako bi ispunili sve te svoje zahteve?
Ja se sada sa pravom pitam ne iz ugla narodnog poslanika, već nekog ko živi u Beogradu i Srbiji šta ja to mogu da očekujem da će se desiti ukoliko Dragan Đilas ne ispuni sve svoje fantazije i sve ono što je zamislio u svojoj fontani želja.
Da li ćemo opet imati one krvave scenarije kao što smo imali u julu prošle godine i da li već sada možemo kao društvo da odreagujemo na ovakve pretnje i na ovakve najave?
Ono što posebno zabrinjava jeste doza licemerstva koju on u svojim izjavama pokazuje, pa je tako rekao da ni jedan protest opozicije do sada nije bio nasilan. Ja ne znam šta se to onda dešavalo i kako oni posmatraju sve to što se desilo prošle godine?
Ako nećemo na to da se osvrnemo, kako se zove sve ono što su činili tokom nedelja, rušeći tada Trg Republike koji se renovirao i u tuči sa saobraćajnim znacima da li je to nasilje ili je to miran protest?
Ako i to nije nasilje, evo, pitam sada sve ovde ljude prisutne šta je i kako se definiše nasilni upad u RTS, lomljenje vrata, maltretiranje zaposlenih, mlataranje motornom testerom iznad glava ljudi koji samo rade svoj posao? Kako se to zove? Kako se to definiše? Kako se definiše bilo koji protest u kome imate na desetine i stotine povređenih policajaca?
Takođe, ono što zabrinjava jeste da sve ovo dolazi od ljudi koji su skloni nekoj vrsti nasilja, ucena, a isto tako koji su povezani sa ljudima iz kriminogenog okruženja?
Malopre sam pomenuo Mariniku Tepić. Evo, poslednjih dana dobijamo informacije da je izvesni Filipović, fitnes trener iz Pančeva, koji je poslovni i bliski saradnik Marinike Tepić, deceniju, dakle, više od 10 godina, od nje dobijao zadatke. Dakle, porukom da joj obeća da će određenog novinara Miću Milakova, pazite sad, iseliti iz Pančeva. Dakle, ona je njemu tražila da Miću Milakova iseli iz Pančeva. Vama je to poznato. Ovo liči na neku mafijašku retoriku. Ovo možete videti u filmovima ili se pojavljuje negde u nekakvim sudskim postupcima. Ali, to nije kraj. Taj čovek je bio hapšen i zbog sumnje da je dilovao nekakvu drogu, čini mi se da je 1,4 kilograma marihuane bilo u pitanju. Kada joj je preneo da ima saznanja, tj. da mu se čini da će biti uhapšen, ona mu je tada rekla, opet po mafijaškom scenariju – skloni se negde malo dok se sva stvar ne stiša. Dakle, kao da živimo, kao da gledamo Kuma.
Nakon toga, kada se pojavila ova povezanost, izjavila je da ga nikada u životu nije videla i da nije čula za njega. Ovo su vam slike, gde su oni zajedno na tim slikama, i u privatnom druženju i na protestima „Jedan od pet miliona“, iza kojih su se krili tada. Dakle, on joj je sakupljao ljude i dovodio. Ako je to malo, ako kažu slučajno su se našli, mogu se naći u tom društvu, neka nam objasni sliku gde se tada nalazi u jednoj od mnogobrojnih stranaka koje je promenila, to je tada bila Nova stranka, gde zajedno sede i predsedavaju na nekakvom sastanku.
Zašto sve ovo govorim? Zato što je opasna sprega ljudi koji pretenduju na vlast i ljudi koji očigledno imaju nekakvu sumnjivu prošlost ili sadašnjost. I sada se ja pitam kao običan građanin, ukoliko oni izvedu ljude na ulice, organizuju nekakve proteste, nezadovoljni zato što im se ne znam kakva želja nije ispunila, koliko ćemo još ovakvih ljudi imati koji će po nalogu Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, počiniti nekakvo nasilje, napasti neku zgradu institucije ili povrediti još nekog policajca, obračunati se sa nekim od narodnih poslanika ili sa nekim od građana koji samo podržavaju politiku SNS ili se raduju uspehu koji postiže naša zemlja?
Opasno je to što oni rade, jer nas dovode u situaciju da samo li kažete da je Aleksandar Vučić odličan predsednik i da puno toga i da mnogo toga radi dobro za našu zemlju, vi ste legitimna meta. I zato na ovakve pojave u našem društvu moramo da reagujemo pod hitno, da ne bi došli u situaciju da se neke stvari dese, pa da tek onda reagujemo.
Za sam kraj, nažalost, nijedno od novinarskih udruženja nije reagovalo na izjavu Vuka Jeremića, koji je samo jedan od dvojice ili trojice ljudi koji ovih dana pooštrava svoju retoriku do maksimuma. Pričali smo ovde i o revanšizmu, o ne znam ni kakvoj lustraciji, pričali smo o tome kako prete ljudima - i ti ćeš platiti, i tebi ću suditi, ali me zanima sa kog stanovišta taj čovek može da kaže da će srušiti jednu televiziju i da na taj način pošalje poruku ljudima i koji su tamo zaposleni da su oni legitimna meta?
Postavlja se samo pitanje, hipotetički, šta bi se desilo da je neko od narodnih poslanika ili običnih aktivista SNS deset puta manje opasnu stvar izgovorio za bilo koji medij koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa? Da li bi neko tada odreagovao? Ja bih sigurno. I tražio bih, kao što danas tražim, da se taj neko sankcioniše, jer su takve stvari nedopustive u 21. veku. Nedopustivo je da nekom pretite samo zato što se ne slažete sa njim.
Kada smo kod Vuka Jeremića, taj čovek će ostati upamćen, zajedno sa Draganom Đilasom, u istoriji, ne samo po onim štetočinskim stvarima koje su činili dok su bili na vlasti, već i po tome što su u julu mesecu pozivali svoje pristalice da se okupe ispred ovog doma, izazovu nekakav puč, što su pozivali ljude na nekakvo nasilje, ali ostaće upamćeni i po tome što su i ti ljudi koji su pozivali, njih oterali sa tih protesta, pa je tako sada hrabri Vuk Jeremić, koji svoju hrabrost ispoljava najviše na tviteru, dok je bežao niz one stepenice, dobio bezbroj ćuški po glavi, povukao se odatle sa tog skupa i onda i za te ćuške optuživao Dragana Đilasa.
Sada u tom međusobnom prepucavanju za bolju startnu poziciju u delu opozicije, vidite da im je jedina i glavna meta kako i na koji način uniziti, uvrediti i zapretiti svakome ko danas želi da podrži politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.
Zato vas, poštovana ministarka, molim da svojim autoritetom, ali u granicama svojih ovlašćenja, utičete, pa da i kroz neke naredne zakone zaštitimo, pre svega, građane Srbije, jer znate, grupa političara koji politiku i bavljenje javnim poslom vide kao samo lični interes i borbu za lično bogaćenje, neće ništa sprečiti do zakona da u toj želji se ostvare.
Ako i zakon tu zakaže, plašim se kakve ćemo posledice imati. A očigledno je da oni u svojim namerama niti nameravaju da stanu, a bogami, niti da retoriku ili potencijalna dela ublaže.
Zato vam želim mnogo uspeha. Želim vam da primena ovih zakona samo donese dobro građanima, a svim kadrovskim rešenjima, tako ću ih nazvati jednim imenom, želim da slede zakon, da rade po zakonu i da na taj način čuvaju bezbednost, stabilnost i sigurnost naših građana, naše Srbije. A mi ćemo, uveren sam, kao poslanička grupa SNS, Aleksandar Vučić – Za našu decu, ove predloge podržati i sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića nastaviti da činimo sve što je u našoj mogućnosti za bolji život građana naše zemlje, sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!