Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, jasno je da kvalitet pravde zavisi od kvaliteta zakona i zato svake izmene i dopune postojećih pravila doprinose unapređenju pravosudnog sistema i, naravno, treba da ima našu podršku. Uglavnom su to izmene i dopune koje su neophodne za napredak u ispunjavanju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, kao i naša obaveza prema Savetu Evrope za borbu protiv korupcije.

Danas je pred nama vrlo važan zakon o izboru Republičkog javnog tužioca. U Srbiji je to jedna veoma jaka figura koja je u mogućnosti da određene procese zaustavi, unapredi i zato je jako bitno da Republički javni tužilac bude nezavistan od bilo kakvog političkog uticaja.

Bez nezavisnog i samostalnog Javnog tužilaštva nema ni slobodnog demokratskog društva, nema zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda i nema ozbiljne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

U društvu u kojem ni jedan dan, ni jedna nedelja, ne prođe bez pozivanja na odgovornost Javnog tužilaštva i republičkog Javnog tužioca zbog postupanja ili zbog nepostupanja u nekim slučajevima, smatram da je funkcija republičkog Javnog tužioca sigurno jedna od najtežih funkcija u našoj državi, ko god se na njoj nalazio.

Zagorka Dolovac je jedini kandidat za ovu funkciju. Njena biografija je zaista impresivna i nije bez razloga već dva puta birana za ovu odgovornu poziciju. Najbolji pokazatelj toga je da je prilikom njenog izbora 2015. godine i opozicija glasala za njen reizbor, a sada ti isti koji su je podržali tada svakodnevno koriste medijski prostor da kritikuju njen rad.

Po radu i ponašanju gospođe Dolovac vidimo da ona nije promenila svoj način i stil rada. Nekima se to sviđa, nekima ne, ali nas i naše građane interesuju samo rezultati toga rada.

Biti republički Javni tužilac je veoma odgovoran posao koji zahteva iskustvo u krivičnom gonjenju i rukovođenju, potpunu koordinaciju sa drugim državnim organima i ogroman i ozbiljan rad.

Građani sa pravom očekuju odlučnost i snagu institucija u borbi protiv svakog oblika kriminala, a tu republički Javni tužilac ima najveća ovlašćenja i najveću odgovornost.

Kada pogledamo godišnji izveštaj o radu javno-tužilačke organizacije, vidimo na hiljade i hiljade predmeta i vidimo da iza toga stoji jedan ozbiljan i veliki rad. Međutim, percepcija javnosti o radu tužilaštva se pravi na osnovu par predmeta dospelih u žižu javnosti i na naslovne strane tabloida, kao i na osnovu slabog i nedovoljnog pojavljivanja u javnosti predstavnika Tužilaštva.

Primer toga je prljava kampanja protiv lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, gde se bez ijednog dokaza i bez ijedne potencijalne žrtve, znači čistim lažima, pokušavao optužiti jedan čovek i pokušavao izvršiti pritisak na Tužilaštvo. Mali deo javnosti, odnosno neodgovorni pojedinci koji se bave politikom sebi daju za pravo da lažu, da budu i sudije i tužioci i da unapred presude nekome za neku stvar, bez ijednog ikakvog materijalnog ili bilo kakvog drugog dokaza. I baš na tom primeru, reagovanjem odnosno demantovanjem navoda Marinike Tepić da joj je Tužilaštvo u Kraljevu obećalo da će predmet protiv Palme biti prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Tužilaštvo je na pravi način pokazalo profesionalnost i nezavisnost. Ovo je primer koliko je bitno da nam Tužilaštvo bude otporno na sve vrste pritisaka na bilo koje strane.

Izbor republičkog Javnog tužioca prate brojne polemike i kritike. Osnovna primedba je netransparentnost postupka izbora i procedure vezano za to, što bi se možda moglo uzeti u razmatranje u nekom narednom periodu.

Primedbe su i to što konkurs za izbor tužioca sprovodi organ kojim predsedava taj isti tužilac, odnosno tužilac sprovodi konkurs po sopstvenom izboru. Ovo izaziva veliku polemiku u javnosti i siguran sam da možemo napraviti mehanizme koji mogu unaprediti ove procese.

Za razliku od Saveta Evrope, gde je standard da ista osoba može da bude birana samo jednom za vrhovnog javnog tužioca, kod nas zakon ne ograničava broj mandata i ovo bi se moglo u narednom periodu razmatrati.

Podsetiću da ista osoba može biti samo jednom birana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik Vrhovnog suda može biti biran najviše dva mandata, pa čak i predsednik države može biti biran najviše dva mandata. Sve su ovo teme za neki naredni period i nadamo se da ćemo naći načina da naš pravosudni sistem bude sve bolji.

Nama ostaje da verujemo da časnog nosioca pravosudne funkcije ni jedna politika, niti bilo ko, može naterati da bude korumpiran.

Poslanička grupa će zbog svega ovoga u danu za glasanje podržati sve današnje predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Ivan Ribać.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, poznavaoci pravnih nauka poznaju razliku između legaliteta i legitimiteta. To uglavnom znači da zakoni i propisi treba da budu pravični, odnosno da zakonitost sama po sebi još ne garantuje pravdu.

U kontekstu filozofije prava, možemo da zaključimo da legalitet sam po sebi još ne garantuje moralitet, iako je ideal prava upravo da podstiče i omogućava delovanje ljudi prema etičkim principima.

U zakonima o kojima danas raspravljamo na efikasan način se prevladava razlika između legaliteta i legitimiteta, odnosno omogućuje se da se jedna osetljiva oblast zakonski uredi, na način da se time garantuje ono što je najbitnije, a to je pravda.

Postavlja se pitanje - šta je suština predloženih izmena i dopuna zakona?

Naime, stalnost sudijske funkcije, kao značajna antikorupcijska regula, zahteva određenu dopunu koja će garantovati da sudije zaista rade u interesu vladavine prava. Dosadašnja zakonska rešenja u članu 63. Zakona o sudijama, čije se brisanje predlaže ovim zakonom, oslanjala su se na ocenu rada sudija prema efikasnosti, međutim, efikasnost sama po sebi ne garantuje da se sudijska funkcija obavlja časno i odgovorno, iako to svakako čini najveći broj sudija.

Prema tome, bilo je potrebno pronaći rešenje koje će uz garantovanje stalnosti sudijske funkcije i oslobađanje sudija imperativa efikasnosti po svaku cenu ipak uspostaviti određeni objektivni kriterijum koji bi omogućio stručnu kontrolu kvaliteta rada sudija. Zato uspostavljanje etičkog odbora kao stalnog radnog tela pri Visokom savetu sudstva, a to je suština oba zakona o kojima danas govorim, prema tome ispunjava ovaj zadatak, odnosno objektivno zasnovanu kontrolu, koja sa jedne strane čuva dostojanstvo i autoritet sudija, a sa druge strane učvršćuje legitimitet njihovih odluka.

Etički odbor odlučivaće o postupcima sudija, odnosno on će na osnovu kodeksa procenjivati koje su to konkretne delatnosti sudija nespojive sa obavljanjem značajne funkcije koja im je dodeljena, a to nadalje podrazumeva ne samo istrajavanje na strogoj i striktnoj primeni zakona, nego garantuje nepristrasnost, kako kada je reč o okolnostima pravne stvari, tako i kada je reč o ličnosti stranaka.

Zahvaljujući obrazovanju etičkog odbora, ne samo da će domaće zakonodavstvo biti usklađeno sa Akcionom planom za revidirano Poglavlje 23 u kontekstu evrointegracija, nego će sudstvo imati snažan etički legitimitet, što će doprineti njegovom ugledu u društvu, a to već samo po sebi ima pravno-preventivnu funkciju u odvraćanju od kršenja zakona.

Imajući sve ovo šta sam rekao u vidu, ne čudi što je ovakva zakonska rešenja mogla da predloži samo ona Vlada koja, uživajući nezabeleženu podršku građana u svom delovanju, ne odstupa od etičkih standarda. Obezbeđivanje finansijske pomoći građanima tokom pandemije, podsticanje stranih investicija radi smanjenja nezaposlenosti, uspostavljanje jasnih ekoloških standarda govore da ovu državu vode samo moralni političari. Ovde podsećam na razliku između moralnih političara i političkih moralista iz poznatog spisa Emanuela Kanta o večnom miru, da bih ukazao na razliku između predstavnika sadašnje vlasti i sadašnje opozicije, koja opet pretenduje da dođe na vlast.

Naime, kada pogledamo te ljude koji su pre nešto manje od decenije vedrili i oblačili u Srbiji, tu ne razaznajemo moralne političare, već samo političke moraliste za koje je politika stvar samo puke veštine radi dolaska na vlast, i to po svaku cenu, a to podrazumeva gaženje svakog moralnog principa, otvoreno laganje, populističko protivljenje svakoj meri Vlade, uz navođenje često međusobno protivrečnih razloga, tipa onih histerija zašto smo ograničavali kretanje naših građana prilikom pojave pandemije korona virusom, uvodeći vanredno stanje, odmah nakon mesec-dva dana isti ljudi su nas optuživali zašto ne uvodimo vanredno stanje da bi spasili živote naših građana.

Da podsetimo, to su ljudi koji su osuđivali nabavku respiratora, koji su unapred sudili i sumnjali u opravdanost vakcinisanja, a onda hitom potrčali da stanu prvi u red za vakcinisanje, oni koji kritikuju dodelu novčane pomoći građanima, iako znaju da su to odgovorno i dobro osmišljene mere, samo da bi otežali rad ovoj vlasti i Vladi uopšte. To je delovanje bez principa, to je jedna bezobalna politika koja baš iz tog razloga nema nikakav program i jasan politički smer.

Politički moralisti znaju samo da populistički pametuju, da budu kritizeri svega, da javno prozivaju, difamiraju i lepe etikete. Samim tim, da su nekom nesrećom i dalje na vlasti njima ništa ne bi značio zakon čiji je cilj etički imperativ u pravosuđu. Njihovo političko delovanje, kako u vreme dok su bili na vlasti, tako i kada su voljom naroda otišli u zapećak iste, uvek je bilo bazirano na jeftinom pragmatizmu, a odsustvo moralne odgovornosti dovelo je do posledica sa kojima se danas suočavamo, od politike vođene na Kosovu, do loše privatizacije, gubitka radnih mesta, devastiranja institucija i korupcije na svakom nivou.

Na sreću, odgovorna vlast je u prilici da iznova uspostavlja ili osnažuje institucije sistema i da radi u interesu kulturne, ekonomske i socijalne obnove naše zemlje. Zato ćemo u danu za glasanje svi glasati za ove zakone.

U tom smislu, mi ostajemo pri poruci one latinske sentence „fiat iustitia, pereat mundus“, koju je Kant u pomenutom spisu duhovito preveo – neka vlada pravda, pa makar zbog toga propali svi lupeži na ovome svetu.

Hteo bih još samo par reči da kažem. Svedoci smo da Srbija raste, da se Srbija razvija. Iz dana u dan svedoci smo kako se otvaraju fabrike, zapošljavaju ljudi. Da ne bih pričao o svim rezultatima koje je ova vlast postigla, uskoro će izaći jedna brošura na 500 strana gde će detaljno biti opisano šta smo to uradili za dobrobit naše zemlje i našeg naroda.

Kada se uporede rezultati prethodnih vlasti i onih koji ponovo žele da zauzmu državno sedlo, jasno će se videti ko je radio i ko je mislio za interes građana Srbije, a ko je radio isključivo u svom sopstvenom interesu. I na kraju, to će nas bez sumnje dovesti do pobede na izborima na svim nivoima, jer naši građani glasaju za jasan program, za vidljivu politiku rezultata, a za pretnje raznim revanšizmima, motornim testerama, prolivanjem krvlju, za to nikada nisu, niti će glasati.

Zbog svega toga apelujem na pripadnike opozicije da ne koriste bezočne, lako proverljive neistine i uvrede na račun ove vlasti, već da daju neku konstruktivnu kritiku ili neki predlog kako oni to misle da urade nešto bolje od nas i neka osmisle neku zdravu ideju kako bi dobili možda poverenje građana, umesto što se ne libe da radi borbe u političkoj areni koriste najveće nesreće koje mogu da ljude zadese, pritom nikako se ne služeći istinom.

Navešću samo par primera. Setite se likovanja u toku epidemije korona virusom kada je neko izgubio život, kako se optužuje odmah da je ova vlast kriva za to, iako rezultati govore potpuno drugačije. Rezultati govore da smo među zemljama koje su imale najmanji broj stradalih u regionu, da smo imali najveći broj respiratora, da smo imali najveći broj vakcina, da smo izgradili najviše bolnica. Setite se onih suludih optužbi da je vlast kriva za pad helikoptera koji je poleteo da spasi život jednoj bebi, za napade na ovu vlast da sama sebi podmeće požare u sopstvenim fabrikama, ne bi li ih tako lakše prodali, valjda vodeći se onom svojom logikom i idejama kada su oni bili na vlasti, u toku one pljačkaške privatizacije, kako su uništavali sopstvena preduzeća, ne bi li ih prodali u bescenje.

Pored tih neistina kojima se trude da diskredituju svakog od pripadnika ove vlasti, izmišljaju notorne neistine da je izvesni Mario Maletić, koji je pre neki dan napisao neki tvit sa sadržajem koji je za tvitove koje pišu pripadnici opozicione avangarde Andersonova bajka za decu koja se čita pred spavanje, i kako je on, taj izvesni Maletić, na nekoj visokoj funkciji u Ministarstvu pravde, iako to nema veze sa istinom. A ne libe se i ne srame se ni da napadnu jednog od najčasnijih i najmudrijih pripadnika srpskog naroda patrijarha Porfirija, koga osuđuju zato što je služio liturgiju svome narodu povodom krsne slave u mestu Končarevo pored Jagodine, optužujući ga za gnusobe koje ne želim ni da pominjem u ovom visokom domu.

Takođe, sa oduševljenjem čekaju ne bi li se ponovo desile poplave, za koje bi odmah optužili da je kriv Aleksandar Vučić i, naravno, verovatno bi i obećali da će ukoliko njega eliminišu sa političke scene u Srbiji oni srediti da nikad više ne pada kiša i da se nikad više ne dese poplave na teritoriji Republike Srbije.

Sada su napali, ovih dana, da je vlast kriva zato što se jedan sprat građevine na Vračaru srušio i kako je za to kriv predsednik, gradonačelnik ili menadžer grada. Ali, ja bih želeo samo, što se toga tiče, da podsetim da se za vreme mandata gospodina bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa 2011. godine desio jedan nesrećan slučaj kada se slično obrušila zemlja prilikom iskopavanja temelja za jedan vrtić u zemunskom naselju Kalvarija, kojom prilikom su stradala četiri nedužna čoveka.

To je razlika između vas i nas, poštovani gospodine Đilas. Mi nismo tada vas optuživali da ste krivi dok se armada vaših vojnika, po vašem nalogu, na vašem internet portalu poput lešinara obrušava na SNS, šta god da se desi. Moralni i etički kodeksi koji su za nas zid preko koga zastajemo i nikada ga nećemo preći za vas i vaše istomišljenike su samo niska prepona koju preskačete svaki dan ne bi li se što pre dočepali vlasti.

Slično onoj sentenci Borka Stefanovića, objavljenoj u depeši Vikiliksa 2008. godine, čini mi se, kada je rekao parafraziram, sačekajte, ja mislim Amerikancima - sačekajte samo da pobedimo u drugom krugu izbora pa ćemo lako rešiti problem Kosova, u čemu se jasno vidi na čemu se bazira vaša politička platforma.

Naposletku i ako iznosite ovakve neistine svakog dana nemojte bar koristiti tako retrogradnu retoriku i tako primitivan rečnik zbog kog bi se postideli najveći primitivci koje poznajemo.

To što govorite za predsednicu Vlade, da je glupača u javnim emisijama, za predsednika države da je bolestan, za narodne poslanike da su rulja secikesa, prostaka i potparola mafije, to govori više o vama, nego o nama.

Pri tom, ovo su neki samo od najblažih epiteta koje sam naveo i iznosite onakve odvratnosti prema mom uvaženom kolegi Marijanu Rističeviću, koji je za sve vas skupa, oličenje čestitosti, inteligencije i obrazovanja, ali, ne onog formalnog koji se za vas oličava u skupim odelima i u skupim automobilima, poput onog poršea kojim idete na mitinge, već onog suštinskog koji je utemeljen na moralu, na časti, na obrazu i istinskoj brizi za svoj narod.

To što gospodin Rističević, umesto poršea sa svojim seljacima svakog dana vozi traktor, ni na koji način ne znači da je lošiji od gospodina vaše perjanice Aleksića, koji je pred pravosuđem osuđen za klevetu, vi bi ga nazvali lažov i bitanga, ali ja to neću, jer ne želim da koristim vokabular koji vi koristite.

Sve ove klevete koje iznosite razume se, deo su vaše političke platforme, vašeg političkog folklora, koji koristite umesto programa i ideja, ali one vas sigurno neće vratiti u državno sedlo.

Na izborima, ukoliko skupite hrabrosti da na njih izađete, moraćete da ponudite narodu program, ali, vi ste poštovana gospodo, dugi niz godina bili na vlasti, šta ste uradili.

Da podsetimo, imali smo razorenu privredu, bez šanse i vizije za uspeh. Razorenu vojsku, najvišu stopu nezaposlenosti, najmanje plate u regionu.

Imali smo KiM gotovo priznato veštim, odnosno neveštim, verovatno i veštim i dobro osmišljenim pitanjem Međunarodnom sudu pravde, ali ostavićemo to da istorija presudi.

Danas je Srbija uvažena zemlja, danas je Srbija poštovana zemlja, zemlja koja se vodi pomirljivom, racionalnom i pomirljivom politikom progresa.

Zemlja koja pruža ruku prijateljstva svima koji je žele, ali zemlja čija vlast prevashodno misli i radi isključivo u interesu svog naroda.

To je politika SNS koju je definisao i sprovodi Aleksandar Vučić, i politika koja nas vodi u zdraviju i srećniju i bolju budućnost na svim poljima. Hvala.

Zahvaljujem.
Poslovnik, Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Pozivam se na član 27. i odmah da kažem na samom početku ne tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Prosto, nisam našao drugi način, jer događaji nas nažalost, prestižu, nažalost neki događaji nas prestižu i tokom svog izlaganja nisam imao tu informaciju, a u ovom trenutku nisam imao drugi način, a mislim da u ovom trenutku mogu da se obratim na pravu adresu, to je Ministarstvo pravde, to je Vlada Republike Srbije i reakcija prema međunarodnoj zajednici.

Naime, pre nekoliko trenutaka, najradije bi tražio povredu dostojansva, jer je povređeno dostojanstvo, ne samo Narodne skupštine, povređeno je dostojanstvo Srbije, ali to nije niko učinio ovde u sali, pa ne mogu da učinim.

Dakle, pre nekoliko trenutaka se u medijima pojavila informacija da je momak koji se zove Risto Jovanović, koji je uhapšen na Gazimestanu, osuđen na šest meseci zatvora, zamena kazne za 6.700 evra, jer je, kako je definisano u presudi, a vi proverite ukoliko ja grešim, imao nameru da izazove razdor i netrpeljivost između etničkih zajednica tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu. Jovanoviću, je između ostalog, zabranjen ulazak na prostor KiM u narednih pet meseci.

Ja sam upravo iz tog razloga iskoristio priliku da se javim, jer najbolja adresa ste vi, da naravno , putem Vlade Republike Srbije, zatražite pre svega, reakciju Međunarodne zajednice, jer kako je maločas kolega govorio, dok se Srbija zalaže za mir i za stabilnost, dok postupa mudro i racionalno, dok vodi jednu mudru i racionalnu politiku, ne želeći da produbljuje sukobe, ne padajući na provokacije koje dolaze sa druge strane, ne reagujući na ratno huškačku retoriku, mi definitivno kakav odgovor imamo sa druge strane.

Da li ćemo ponovo imati dvostruke standarde i dvostruke aršine?

Ja vas molim u ime poslaničke grupe SPS, a nadam se da će se i ostale kolege pridružiti, da apelujete putem Ministarstva pravde, na Vladu Republike Srbije, da Vlada apeluje na Međunarodne organizacije, da reaguju na ovako sramnu i ekstremno brzo izrečenu presudu. Zahvaljujem se i izvinjavam se predsedavajuća.

Zahvaljujem kolegi i pridružujem se osudi ovakve sramne presude.
Reč dajem ministarki pravde Maji Popović.

Vlada Republike Srbije će sigurno reagovati, ovo je neverovatna osuda i u neverovatno kratkom periodu izrečena. Ono što mogu da kažem, a što smo mi videli, svi snimak i hapšenje gospodina, da je jedna u nizu provokaciju. Definitivno će u najkraćem roku uslediti reakcija Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujem, reč ima narodna poslanica Vesna Nedović.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u Poglavlju 23. koje se odnosi na pravosuđe, predviđena je izmena Zakona o sudijama u Visokom sudstvu, u cilju uvođenja etničkog odbora kao stalnog radnog tela, nadležnosti Poslovnika o radu, kao i obaveze izrađivanja izveštaja o njegovom radu. U cilju stvaranja pravosuđa, koje će biti nezavistan i samostalan bez uticaja politike, i aktuelne vlasti, u njegovom radu i odlučivanju. To je obaveza Srbije prema EU, definisana akcionim planom za poglavlje 23.

Četiri osnovna problema u sudstvu Srbije bili su nedovoljna nezavisnost, neodgovarajući i neusklađeni zakoni, neravnomerna opterećenost sudova i sudija i neodgovarajuća obuka sudija, što je uzrok nezadovoljstva građana sudstva.

Sećamo se 2009. godine i katastrofalne reforme sudstva koja je 500 sudija ostavila bez posla, takoreći na ulici. Tadašnja vlast priznala je grešku tako da ne mogu da se brane amnezijom i upravo iz tog razloga moramo podsetiti građane Srbije da je nezavisno sudstvo bilo tada samo mašta i na dnu lestvice institucija. Manje od 10% građana imalo je poverenje u sudske organe.

Neuspela reforma 2009. godine koštalo je Srbiju od pet do šest milijardi dinara isplaćeno na ime naknade materijalne štete, tj. neisplaćenih plata, kao i troškova postupka koje su vodili.

Što se tiče naknade nematerijalne štete, povrede časti, ugleda itd. nemamo tačnih podataka. Pojedinačni zahtevi i oštećeni su bili od nekoliko stotina hiljada dinara do nekoliko miliona dinara.

Zatečeno stanje dugova Ministarstva pravde prema sudskim veštacima, sudijama, porotnicima, braniocima bilo je više desetina miliona evra. Ti dugovi su u potpunosti isplaćeni. Reforma je sprovođena za vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, a ministarka pravde Snežana Malović.

Problem Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića je borba protiv kriminala i korupcije. Ovoj borbi niko ne sme biti zaštićen, položen funkcijom, ni jedna članska karta neće biti zaštita za one koji ne poštuju zakon.

Odlučna borba protiv kriminala u svakom obliku daće pun doprinos podrške ekonomskom razvoju i dobar domaćin svim svetskim investitorima. Prvi put u našoj istoriji država je odlučna u želji da kriminal svede na najmanju moguću meru.

Ovoj borbi najvažniji saborci ste nam upravo vi, sudije, tužioci, jer bez vas mi ne možemo pobediti. Zato vratite veru u sudstvo, pokažite običnom čoveku da je Srbija zemlja kojom vlada zakon, pravo i pravda.

Najveći zagovor iz proglašenja Srbije i srpskog naroda genocidnim narodom i krivca za sve ratove je Nataša Kandić, neko ko koristi svaki momenat da podrži pritisak protiv srpskog naroda. Sada u želji da proglasi Srbe genocidnim narodom ima podršku i društvo od strane Aljbina Kurtija i Marinike Tepić.

Svoju koleginicu iz saboraca okarakterisala je, citiram – Marinika Tepić je jedina koja ima političku budućnost, hrabra, bistra, ne odustaje da počne da govori i o prošlosti.

Nataša Kandić govori o gospođi i Preletačević koja daje nalog svojim pulenima da nasilno iseljavaju novinare iz svojih domova. Da li je to primer demokratije koju oni podržavaju?

Ja vas sada pitam – kako je moguće tamo gde želite Srbe da optužite za genocid zašto tamo Srba nema? Gde je taj srpski narod nestao iz Hrvatske, gde je nestao sa Kosova i Metohije, ako su Srbi ti koji su vršili zločine i genocid na tim prostorima kako tamo Srba nema ili su Srbi manjina? Zašto jednu ženu povratnicu u Đakovicu maltretirate, organizujete proteste protiv jedne žene ispred njenih vrata, pretite ubistvom, zašto Dragici Gašić ne dozvoljavate da živi tamo gde je rođena?

U danu za glasanje podržaću Predlog zakona, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu.

Zahvaljujem.