Hvala predsedavajući, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, danas su pred nama dva izuzetno dva važna zakona, odnosno jedan je predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika.
Drugi je zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i govoriću o oba, prosto moja ličnost ne može a da ne reaguje na korupciju.
Što se tiče predloga odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mi smo taj kodeks doneli krajem decembra 2020. godine, i urodilo je plodom to što smo ga izglasali i to je po prvi put da SNS sa svojim koalicionim partnerima, donese takvu odluku, odnosno zakona, sad već odluku, iz prostog razloga, urodilo je plodom, jer smo mi u ovoj Skupštini bili napadani, maltretirani, izubijani, pljuvani i ne znam šta nam se sve nije događalo.
Pre svega, u prošlom sazivu gospođa Maja Gojković, koja je bila predsednica Narodne skupštine Republike Srbije je bila napadnuta, završila je u bolnici sa podlivima od čuvenog gospodina Boška Obradovića, koji non-stop traži da se vrati u ovu Skupštinu, ali narod ga neće, ne voli narod siledžije.
Takođe, gospodin Martinović, predsednik poslaničke grupe, takođe, gađan mišem, samo što mu oči nisu isterali. Sram ih bilo! Takođe, Boško Obradović, ko bi drugi, nasilnik, da vam ne pričam o silnim novinarkama koje su bile povređivane, maltretirane, zlostavljane.
Gospodinu Marijanu Rističeviću, pocepali su mu sako, napalo ga je njih čopor. Da nismo skočili ubili bi ga. Sram ih bilo. Zašto? Samo zato što drugačije misli, samo zato što priča građanima Republike Srbije šta se dešava u ovoj Skupštini oko nje. Koliko su ljudi zlonamerni? Šta su sve radili, ne mogu svega da se setim? Sećam se samo kako su jurišali na RTS, kako su razbijali stakla, kako su motornim testerama tamo ulazili? Da li je to Kodeks?
Mi smo ovde doživeli sve i svašta, od pljuvanja, štipanja, zlostavljanja, donosili su kamenje, verovatno da nam glave razbiju i ko zna čega još. Od kako smo doneli Zakon o Kodeksu narodnih poslanika mnogo je bolje u ovoj Narodnoj skupštini. Što se mene tiče ja bih uvela i zakon o verbalnom deliktu, pa da prestanemo više da vređamo decu, pogotovo našeg predsednika, gospodina Vučića, ničim izazvano. Ja ni ne znam kako se zovu deca ostalih poslanika ili, pak naša opozicija, niti me zanima, deca su naša svetinja, o njima se ne treba baviti, njima se treba baviti samo u smislu prokreacije, rađanja i davanja stimulansa za to rađanje.
Da se vratim ja na ovaj Kodeks. S obzirom da smo mi zemlja koja želi da pristupi EU, sve što dođe iz EU želimo da popravimo ove naše zakone, pa implementiramo u sopstveno zakonodavstvo, a jedna od tih preporuka je bila i od GREKO-a, to je grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, čiji smo i mi član i te preporuke smo sada implementirali u sopstveno zakonodavstvo.
Uglavnom su to tri neke kapitalne stvari, a to da javnosti bude lak pristup, da se zna šta se i kako se radi, zatim, da se uspostavi Komisija za etiku i da se nikada ne desi da dođe do sukoba interesa.
Šta to znači? Pa, to znači da poslanik koji ima puno radno vreme ne može da obavlja drugu delatnost, ima sasvim zadovoljavajuću platu ovde, ako mu se ne dopada ta vrsta rada može sebi da otvori privatnu firmu, pa neka radi.
Dešavalo se da unazad 10, 15 godina, ne samo da ljudi imaju poslaničko mesto ili funkciju, nego imali su i direktori javnih preduzeća, imaju odbore i sve ostalo, pa se skupi po 5.000 evra do 2012. godine. To je sramota i to treba radikalno iskoreniti.
Neću mnogo da dužim o ovom Kodeksu u smislu da pričam sad šta i kako, jer mi se mnogo više dopada da pričamo o korupciji.
Do 2012. godine, svi znamo kakvu smo zemlju zatekli. To je bilo jedno opšte rasulo, jedna devastirana zemlja sa preko 600 unakaženih, devastiranih preduzeća sa ljudima koji su dobili otkaz njih 2008. godine, 400.000, sa dugom grada Beograda od 1.200.000.000 evra, naravno, ko bi drugi nego gospodin Đilas, čuveni, o njemu ću onako da se pozabavim, nadovezaću se na izlaganje gospodina Kesar, jer o njemu mnogo toga ima da se kaže, ali ne ja kao LJiljana Malušić, eto, sad ja paušalno govorim o njemu, eto on je mučenik, sirotan, ne, nego šta je rekao čuveni Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine.
Moram da dodam da ne samo da je država bila devastirana, nego su otpuštali i svoje u smislu tužilaštva, sudija, pa je tako bilo otpušteno preko 1.000 sudija, pa smo mi morali, kada smo došli na vlast da platimo tim ljudima koji su izgubili posao samo zato što se nisu slagali sa tom koruptivnom politikom, 40 miliona evra.
I tako država Srbija radi, plaća te nedužne ljude koji su izgubili posao, vraća na posao ljude koji su nezasluženo izgubili posao, otvara fabrike, otvorili smo preko 350 fabrika, zaposlili smo preko 300.000 ljudi. Zato je nekada nezaposlenost iznosila 26%, a danas sa sve koronom, nažalost iznosi 9,5%, da nije bilo korone verovatno bi prosek sada bio negde oko 7%, fali nam još 2%, pa da budemo na evropskom proseku. Tako radi SNS.
Sada o korupciji. Korupcija je meni nezamisliva i svako ko se bavi korupcijom treba da bude iza rešetaka i ne samo da bude iza rešetaka, nego da vrati državi ono što je oteo i da se bavi društveno korisnim radom jedno 20, 25 godina, dok ne ukapira šta je oteo od svoje države. On otima direktno od građana Republike Srbije, od naše dece, od naših penzionera i to je nezamislivo. Korupcija je kancer, podmitljivost, to može da uradi neki čovek koji je jako loš. Zamislite, ušla sam u politiku da bi se okoristio. Pa to je strašno, skaredno, gadno. Takvi ljudi, prosto ne treba da budu na licu ove zemlje.
Moj kolega je načeo ovu temu, šta je to klika oko gospodina Dragana Đilasa, pošto kaže da ga stalno napadamo. Ne bih ja da njega napadam, nego samo da vidim šta se to desilo.
Pa, kaže – prikrivanje vlasništva i tokova novca, Đilas glavna zvezda, Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. Znači, ovo je Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Čuveni Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, kojeg je potpisala tadašnja predsednica gospođa Verica Barać bio je posvećen istraživanju korupcije u medijima, a može se reći da je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas bio zvezda tog Izveštaja, piše Kurir.
Najbliži saradnici lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa traže da Savet za borbu protiv korupcije ispita poslovanje „Telekom“ Srbije. Pazite, oni traže, a zaboravljaju šta je sve nekada taj isti Savet dok je na njegovom čelu bila pokojna Verica Barać našao nezakonito u poslovanju upravo Đilasovih kompanija u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda.
Istovremeno, današnji sastav Saveta nikada nije ispitivao poslovanje Junajted grupe u čijem je vlasništvu završila jedna od Đilasovih kompanija i to na veoma kontroverzan način. U Izveštaju su, između ostalog, analizirani tokovi novca u medijima i mehanizmi, trgovine medijskim uticajem na osnovu čega je zaključeno da postoji korupcija i klijentelizam u medijima, kao i da se kriju pravi vlasnici medija.
U Izveštaju se navodi koje su sve tada preduzeća poslova u okviru Đilasove Multikom grupe, a konstatuje se i da je tada najskuplje televizijske programe, poput „Velikog brata“, on je kreator rijaliti programa „48 sati svadba“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“, „Operacija trijumf“, „Uzmi ili ostavi“, realizovala produkcijska kuća „Emoušn“, takođe u Đilasovom vlasništvu.
Da li beše to taj koji je prijavio na početku svoje karijere da ima 40.000 evra, starog „Saba“ i šta beše još, stan? E, pa sad, dragi moji prijatelji, građani Republike Srbije ovo ne govorim ja nego Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije.
Đilas je vlasnik četvrtine udela u Multikom grupi koja se bavi poslovima oglašavanja u medijima, zakupom medijskog prostora, finansiranjem produkcija, kupovinom i prodajom televizijskih prava, poseduje udele u drugim agencijama i to 93% u Dajrekt mediji, koja se takođe bavi prodajom reklamnog prostora. Multikom i Dajrekt medija godinama beleže rast neto dobitka, pa je tako Dajrekt medija u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558.628.000, dok je u prethodnoj, 2007. godini on bio manji za gotovo 200.000.000, zamislite, tuga živa, malo manje. U 2009. godini neto dobitak je bio 619.679.000 dinara. U 2010. godini 758.994.000, itd.
Slično i sa Multikom grupom koja je zajedno sa povezanim preduzećima u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 498.000.000 dinara, u 2009. godini 563.000.000 i tako, milioni, milioni. Znači, ovo je Izveštaj, nije moja paušalna priča.
Idemo dalje, KRIK, što reče moj uvaženi kolega, je objavio da gospodin Đilas ima 35 stanova. Pa, mi svi da se skupimo ovde, ceo ovaj red nema 35 stanova. Pa, onda, na 35 računa širom zemaljske kugle ko zna koliko stotina miliona, a onih 619.000.000 što je prijavio, to mu je valjda sitnica.
Most na Adi, koji je koštao 400.000.000 evra, a realna vrednost 200.000.000 evra, duplo veći, duplo viši košta u Francuskoj 200.000.000 evra, naš 400.000.000 evra. Gde je onih 200.000.000 evra?
Zatim dug grada Beograda, 1.200.000.000, pa podzemni kontejneri, pa seča ovoga, pa nema onoga, nestalo ono, pa nije isplatio porodiljama dug, pa nije dao socijali pare.
Pričam o njemu zato što sam dobila izveštaj, ali šta je sa drugima? Sećate se oranica plodnih po Vojvodini i Petrovića? Deset puta jeftinije je kupovao nego što je tržišna vrednost. To su stotine miliona evra i ne samo on, sva ta klika se obogatila. Korupcija je kancer.
Da finiširam. Kancer treba radikalno iskoreniti. Svi ljudi koji su se ogrešili o državu treba da idu zatvor, da vrate novac i da se tako nešto u Republici Srbiji ne ponovi, pa bili SNS ili bilo ko drugi na ovoj planeti.
Zahvaljujem.