Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 82 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika. Postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje ili obaveštenje u skladu sa Poslovnikom? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Postaviću nekoliko pitanja, pošto evidentno zadnjih nekoliko meseci veliki broj naših poljoprivrednih gazdinstava, naših ljudi koji žive u rubnim područjima, koji žive u višim predelima, kao što je Pešter, kao što je Suva planina, kao Stara planina, veliki problem tih naših domaćinstava jeste problem sa vodom. Klimatske promene su evidentne.

Moje pitanje je da li postoji mogućnost da se u okviru Vlade obezbede sredstva kojim će se obezbediti cisterne sa pijaćom vodom? Normalno, tu bi bilo dobro da se uključi i vojska, da se obezbedi veći broj cisterni, ali po mojim nekim informacijama, postoji nedostatak tih cisterni za pijaću vodu. Bilo bi dobro da nadležno ministarstvo, da li za selo, da li za poljoprivredu, da li Ministarstvo za nerazvijena područja da u okviru tih njihovih budžeta obezbede sredstva, ako ne može za ovu, onda za narednu budžetsku godinu, da se tim lokalnim samoupravama, u tim područjima obezbede cisterne za, ne daj Bože kada treba da se obezbedi pijaća voda?

Pijaća voda jeste potrebna za same ljude, ali normalno bilo bi dobro da se obezbedi i voda za domaće životinje zato što na tim područjima veoma uspešno se odgajaju i ovce, krave, koze i sve ono što je potrebno za razvoj naše poljoprivrede.

Kao što smo rekli ranije da je bez razvoja stočarstva nema ni razvoj poljoprivrede, a znamo gde je stočarstvo najlakše da se obavlja, to su ta viša područja o kojima sam malopre govorio, to su područja gde su Bogom data i za ovčarstvo, za govedarstvo, za kozarstvo i za te ostale vidove stočarstva, normalno i za pčelarstvo, ali zbog ovakve situacije.

Na Suvoj plani se dešavalo da je bilo nedostatka sa vodom, gde je naš ministar poljoprivrede izašao na lice mesta, obezbeđene su određene količine, ali bilo bi dobro da zbog ovakve evidentne promene klimatske promene da se reši to na jedan drugačiji način, da se obezbede veće mogućnosti, da se kopaju bunari, a to možemo da radimo lakše preko ministarstva koja imamo, konkretno vezano Ministarstvo za selo, Ministarstvo za poljoprivredu i Ministarstvo za nedovoljna razvijena područja. To je bitno.

Ja bih potencirao na tome da se u budžetu za 2022. godinu obezbede sredstva. Već imamo program Vlade koji je najavio i predsednik Srbije 2020 - 2025. godina, gde će se rešavati problemi i vodosnabdevanja i otpadnih voda i kanalizacije. To je velika stvar.

Jedno od mojih pitanja jeste i pitanje Vladi. Unazad desetak dana čuje se u medijima, a to je najavio i ministar bez portfelja Novica Tončev da će Ministarstvo za nerazvijena područja koje on vodi biti dislocirano, odnosno biće izmešeno i biće na teritoriji grada Niša.

Inače, ja bih to pohvalio. To je veoma dobar potez naše Vlade da to Ministarstvo bude u okviru teritorije grada Niša zato što tamo ima najveći broj nerazvijenih opština. Na teritoriji grada Niša i na teritoriji jugoistočne Srbije ima stvarno veliki broj nerazvijenih područja, odnosno opština koje su četvrta i peta grupa nerazvijenosti, pa zbog toga bi bilo to dobra stvar i dobar znak da će se u narednom periodu raditi na decentralizaciji.

Konkretno, jugoistok Srbije, gde je Niš centar je veoma bitno mesto jer je veliko čvorište, gde imamo puno puteva, prolazi veliki broj ljudi. Sad tamo rade i puteve prema Prištini gde se proširuje aerodrom, gde se povećavaju odlasci avionom od Niša prema svim zemljama sveta. Tako da je Niš stvarno centar jugoistočne Srbije.

Zbog ovoga, ja bih pohvalio Vladu Republike Srbije koja je prihvatila, i ministar Novica Tončev je najavio da će sedište Ministarstva biti u Nišu.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem, gospodine Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Karanac.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, a tiče se kovid propusnica.

Naime, državni sekretar Mirsad Đerlek najavio je da je sve spremno za uvođenje kovid propusnica, ali da se čeka finalna odluka. Moje pitanje je od čega ta odluka zavisi i ko treba da da zeleno svetlo?

Oni koji su protiv kovid propusnica kažu da se njihovim uvođenjem krše ljudska prava, ali smo svedoci da se u mnogim zemljama EU i zapadnim demokratijama te propusnice primenjuju već mesecima unazad, tako da ta mišljenja ne treba da obeshrabruju i osporavaju konačnu odluku o uvođenju ove mere. Mene više obeshrabruje činjenica da svakim danom imamo po šest, sedam hiljada zaraženih i po nekoliko desetina umrlih od korone, a da je imunizovano nešto manje od 41% građana.

Juče sam od jednog reportera iz Novog Sada čula rečenicu nad kojom treba svi da se zapitamo, a to je da su redovi za testiranje veći od redova za vakcinaciju. Ta rečenica nam sve govori.

Kovid propusnice, to javnost treba da zna, pre svega, služe da se zaustavi širenje infekcije i sasvim je zdrava i ispravna odluka da na mestima gde se stvaraju najveće gužve mogu da borave samo oni koji su vakcinisani, odnosno sa kovid propusnicom.

Želim da postavim još jedno pitanje, a to je kako sprečiti zloupotrebe sa kovid propusnicama, jer već svakodnevno čujemo od nevakcinisanih da nije nikakav problem da falsifikuju, odnosno kopiraju nečiju propusnicu i prikažu je kao svoju, jer ne postoji mogućnost da vas, recimo u kafiću ili u noćnom klubu legitimiše neko ko za to nije ovlašćen.

Ja se uzdam u svest onih građana koji su se vakcinisali i na taj način već pokazali odgovornost i prema sebi i prema drugima da neće svoje sertifikate ustupati drugima, jer bi u tom slučaju ugrozili i svoje i zdravlje drugih ljudi.

Moje poslednje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja smatra da bi uvođenje kovid propusnica bilo neka vrsta podsticaja ako smo već iscrpeli sve druge vidove da se poveća broj vakcinisanih, naročito među mladima koji najviše posećuju noćne klubove i kafiće i da li se razmišlja da bez kovid propusnica ne možete ući u javni prevoz, tržni centar, na koncert, utakmicu, na neko privatno slavlje koji okuplja veći broj ljudi i na koji način je to moguće iskontrolisati?

Postoji još jedna nedoumica kod građana koji su primili dve doze vakcine, a prošlo je šest meseci od prijema druge doze. Da li se oni smatraju imunizovanima i da li mogu da dobiju kovid propusnicu ukoliko ne prime treću dozu i da li im dalje važi kovid sertifikat za ulazak u druge zemlje?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jasmini Karanac.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja svoje današnje pitanje upućujem ministru šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede.

Pitanje promene sedišta šumskog gazdinstva iz Raške u Tutin forsirano je već nekoliko puta. Međutim, do današnjeg dana stanje je isto, odnosno nepromenjeno.

Iako pretpostavljam da resorni ministar dobro poznaje prilike o kojima ću govoriti, ja ga moram podsetiti na to da je i sam bio lično prisutan prilikom posete predsednika Srbije opštini Tutin 2018. godine, kada je i predsednik lično obećao, između ostalog, građanima ove opštine i pomoć pri promeni sedišta šumskog gazdinstva, ali, kao što rekoh, sve je do danas ostalo samo na rečima i na obećanjima.

Ukupna površina Gornjeibarskog šumskog područja iznosi 49.440 ha, od čega Tutinu pripada 26.229 ha. Ukupna zapremina iznosi 6.305 m3, od čega Tutinu pripada 3.671 m3. Ukupni zapreminski priprast iznosi 161.750 m3, od čega Tutinu 93.252 m3 pripada. Dakle, polovina od ukupne površine ovog šumskog privrednog područja pripada opštini Tutin, kako po šumskoj pokrivenosti, takođe i po zapremini, zapreminskom prirastu, odnosno kvalitetu šuma.

Ono što je važno istaći jeste da za 30 godina, od kako postoji ovo šumsko privredno područja, nikada do sada njime nije rukovodio niti jedan građanin opštine Tutin, s tim da postoje adekvatni uslovi, odnosno kvalitetna kadrovska rešenja.

Šumska uprava opštine Tutin je procentualno i finansijski najviše učestvovala u izgradnji objekata na Goliji i na Kopaoniku, ali nijedan takav objekat, niti projekat nije iniciran nikada na teritoriji ove opštine. Postavlja se pitanje zašto, ako uzmemo u obzir da se takođe radi o brdsko-planinskom području sa izuzetnim prirodnim lepotama?

Obzirom na sve iznete argumente i podatke, gde je šumska pokrivenost 53%, ukupna zapremina 58%, zapreminski prirast 57,7%, što znači da više od polovine ovih državnih šuma u ovom gazdinstvu ima opština Tutin i da ista zaslužuje da sedište ovog gazdinstva bude upravo u Tutinu, što se svakako ne kosi ni sa Zakonom o šumama, kojim su definisana ova šumsko-privredna područja, a nije definisano kojoj od ovih opština pripada pravo na sedište ovog gazdinstva, s tim da ukoliko bi bilo definisano, onda bi i najrealnije bilo da bude upravo u opštini Tutin. Stoga postavljam pitanje resornom ministru zašto se još uvek čeka na ovu promenu sedišta šumskog gazdinstva kada su uslovi odavno ispunjeni i da li su obećanja predsednika Srbije i ministara stvarna ili se ipak radi samo o medijskom peformansu za građane?

Takođe, još jedan od problema sa kojima se građani ove opštine susreću svakako jesu zabrinjavajući prizori masovne i ne selektivne seče šuma, koje se već godinama unazad odvijaju na ovom području. Seča šuma se odvija čak i noću, pa su meštani određenih područja bili primorani da i sami zaustavljaju, iako su potpisivali razne peticije, molbe, upućivali se apele. Od nadležnih institucija do danas nikada nisu dobili adekvatan odgovor, pa stoga pitam zašto, po čijem nalogu, po čijem naređenju se otimaju naše šume i ko dozvoljava da se uništavaju pluća ovog grada?

Želim da se nadovežem na trenutku situaciju koju imamo u opštini Tutin, a tiče se spora koji vodi „Srbijašume“, odnosno Šumska uprava u Tutinu, protiv izgradnje ekoparka u ovoj opštini. Taj spor se vodi pod izgovorom ni manje ni više nego zaštita šuma i šumskog područja.

Dakle, nekoliko puta upućivani su apeli, molbe, peticije i nikakav od odgovor od nadležnih institucija nismo dobili, ali kada se krene sa nekim projektom koji je od opštedruštvenog značaja, onda rapidno dobijamo sudske zabrane.

Veoma je važno istaći da ovaj projekat ne sadrži apsolutno nikakve nepravilnosti, da je projekat odobren od strane Ministarstva turizma, da ne predviđa apsolutno nikakve seče šuma, već isključivo adaptiranje terena. Ovaj projekat se realizuje radi zaštite lokaliteta, i eko karaktera je.

Kao što znate, opština Tutin je opština sa najvećim natalitetom u ovoj državi i sa najvećim brojem rođenih beba. Stoga ovoj opštini su preko potrebni i parkovi i igrališta i stoga apelujem na ministra da što pre reaguje i da zaustavi ove zlonamerne tendencije pojedinaca, odnosno političkih kadrova iz šumske uprave, te da se nesmetano realizuje ovaj projekat, a te jeftine političke poene svakako mogu da prikupljaju na neki drugi način i drugim putem, a ne sveteći se deci i ugrožavajući njihova osnovna prava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Selmi Kučević.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za obnovu saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok. Konkretno, kada se može očekivati radova na obnovi ove saobraćajnice?

Iako se čini da saobraćajnica koja povezuje dva mala grada Bajmok i Bačku Topolu, a dužina putnog pravca je 29 kilometara, nije pitanje od velikog značaja. Moram vas upoznati sa činjenicama koje govore upravo suprotno.

Naime, rehabilitacija saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok je važna jer predstavlja vezu između državnog puta II A reda, 105, auto-puta A1. Praktično, ova deonica povezuje auto-put A1 sa graničnim prelazom Bajmok-Bačalmaš.

Svesni važnosti državnog puta II A reda, 105, koji povezuje državnu granicu Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, od graničnog prelaza Bajmok do graničnog prelaza Vrbica i naselja Bajmok, Pačir, Stara Moravica, Bačka Topola, Novo Orahovo, Senta, Čoka, Mokrin, SVM je i u koalicioni sporazum sa SNS uneo kao posebnu tačku obnovu putnog pravca Bačka Topola – Bajmok.

Apelujemo na Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da što hitnije pristupi obnovi ove saobraćajnice, a procenjeno je da su potrebna ulaganja od 275 miliona dinara iz nekoliko razloga. S obzirom da naročito preko leta imamo ogromni pritisak radnika sa zapada koji putuju u širem regionu preko naše zemlje, uskoro možemo očekivati otvaranje još graničnih prelaza ka Mađarskoj, koja će raditi od 00 -24, a među njima i granični prelaz Bajmok.

Granični prelaz Bajmok – Bačalmaš je otvoren početkom 2019. godine i procene su da preko tog prelaza godišnje prođe oko 100 hiljada automobila. U kojoj meri se intenzifikuje prelaz državne granice između Srbije i Mađarske govori i činjenica da je do 2012. godine između Srbije i Mađarske postojali pet graničnih prelaza, a danas je devet graničnih prelaza.

Obnovljeni put bi značio bolje regionalno povezivanje naselja u opštini Bačka Topola sa naseljima susednih opština, Subotica, Sombor, Kula, Mali Iđoš, Bečej, Ada, Senta i bolje povezivanje privrednih potencijala, posebno imajući u vidu planirani regionalni put Sombor – Kikinda.

Prema podacima dostupnim u Nacrtu prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, u AP Vojvodini je najniža pokrivenost putnom mrežom, kao i što je najniža pokrivenost stanovništva putnom mrežom.

Svesni problema, SVM godinama ulaže napore da, shodno mogućnostima Vlade Republike Srbije, učinimo što je više moguće da se gradi i obnavlja vojvođanska putna mreža od nivoa auto-puta do regionalnih, opštinskih, seoskih i atarskih puteva.

Pitanje bezbednosti svakako zauzima važno mesto. Zbog lošeg kolovoza dešavaju se saobraćajne nesreće često sa tragičnim ishodom.

Inače, to je put koji prolazi kroz Pačir i Staru Moravicu, mesta koja razvijaju banjski turizam, izvorišta termalnih lekovitih voda i važno je da pristup sve većem broju posetilaca bude bezbedan i siguran i da mogu dolaziti najkraćim putem.

SVM je stava da regionalno premrežavanje Vojvodine putnom infrastrukturom i povezivanje sa panevropskim koridorima predstavlja jedini način da se uklone uska grla, unapredi infrastruktura i pojednostavi prekogranični promet putnika i roba sa regionom i EU. Zato se nadamo da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture što skorije inicirati radove na obnovi deonice Bačka Topola – Bajmok.

Hvala.

Reč ima potpredsednik Narodne skupštine narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem se potpredsednice Kovač.

Uvaženi narodni poslanici, u ponedeljak se, kako je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao, dogodio šesti po redu upad prištinskih policijskih snaga i specijalaca ROSU, sve uz korišćenje oklopnih transportera i dugih cevi na sever KiM, a da tzv. međunarodna zajednica, odnosno snage NATO u okviru KFOR-a ništu nisu preduzeli da to spreče.

Podsećam vas da su sa stanovišta ustavno-pravnog poretka Republike Srbije, ali i iz ugla međunarodnog prava, prištinske sile represije nelegitimne i nelegalne. One su za Srbiju i OUN prosto paravojne i parapolicijske snage.

Zašto mi iz poslaničke grupe PUPS "Tri P" to tvrdimo? U preambuli Rezolucije 1244 iz 1999. godine, koju je usvojio Savet bezbednosti UN, piše da "Savet bezbednosti ponovo potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona i ponovo potvrđuje apel iz prethodnih rezolucija za široku autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo". Dakle, Savet bezbednosti UN ne poznaje i ne prepoznaje nikakvu državu Kosovo.

Takođe, u istoj preambuli Saveta bezbednosti traži od tadašnje SRJ da započne i okonča povlačenje u fazama sa Kosova, na način koji se može verifikovati, svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga u skladu sa hitnim rasporedom, sa čim će biti sinhronizovano raspoređivanje međunarodnog bezbedonosnog prisustva na Kosovu, što je SRJ, odnosno Srbija kao država koja je nasledila njen međunarodno-pravni kontinuitet i ispunila.

U sledećoj stavci preambule Savet bezbednosti dalje potvrđuje da će posle povlačenja dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa Aneksom 2. Međutim, Savet bezbednosti predlaže i sledeće: "demilitarizaciju oslobodilačke vojske Kosova i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca", što ne samo da nije ispunjeno, nego je NATO kao dominantni deo KFOR-a, protivno Rezoluciji 1244, čak i direktno potpomogao formiranje posebne albanske vojske na KiM.

Sada da se vratimo na ključni Aneks 2 ove Rezolucije. Savet bezbednosti u tački 5. nalaže uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SRJ. Dakle, ni o kakvoj novoj nezavisnoj državi ovde nema ni slova.

Onda sledi tačka 6) Aneksa 2 iz koje se, pogotovo ovih dana, logično nameće moje poslaničko pitanje. Naime, Savet bezbednosti naročito naglašava da će nakon povlačenja dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati na Kosovo i obavlja sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbedonosnim prisustvom, obeležavanje i čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine, održavanje prisustva na glavnim pograničnim i graničnim prelazima. Ovo poslednje je ključni dokaz da je Srbija sa stanovišta međunarodnog prava država od Horgoša do Dragaša, a ne kao što pokušavaju da nas ubede oni koji su izvršili agresiju na Srbiju 1999. godine, da je Srbija samo do Merdara, Brnjaka i Jarinja.

Dakle, moje pitanje za Vladu Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova glasi - kada će Srbija, shodno tački 6) Aneksa 2 Rezolucije 1244, zahtevati od Saveta bezbednosti UN da odobri povratak do hiljadu uniformisanih lica Republike Srbije na teritoriju KiM, kako je to predviđeno ovom Rezolucijom? Zahvaljujem predsedavajuća.