Zahvaljujem.

Nastavljamo načelni pretres o 3. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Nastavljamo sa listom govornika. Sledeći na listi je narodni poslanik Lav-Grigorije Pajkić.

Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine ministre Popoviću, pred nama danas stoji predlog od krucijalnog značaja, ne samo za duhovnu i nacionalnu svest Srba, već i za kulturno nasleđe Srbije čak u sekularnom i opšte kulturnom smislu. Ne odnositi prema ovome na adekvatan i visoko profesionalan način ne šteti samo Srbima, ne šteti samo državi Srbiji, već ukupnoj civilizaciji, imajući u vidu da je planina Atos ponos čitavog čovečanstva.

Pored obilaska Kosmeta, Hilandar je najveće srpsko hodočašće. Svaka stopa, svaki pedalj, posed ovog manastira ispunjen je istorijom, te je obilazak Hilandara veliki deo mozaika koji jeste srpska nacionalna svest. Ponovo, pored srpskog nacionalnog dela, biblioteka, arhitektura, likovna umetnost, kao hilandarsko pojenje, svrstavaju se u sam vrh svetske kulture i od kada je kralj Aleksandar Obrenović odlučno sačuvao Hilandar, zasadio famozni čempres na Svetoj gori, svaka naredna generacija Srba, osim što je tamo išla, kao što sam pomenuo, na hodočašće, trudila se da narednoj generaciji prenese srpski zavet i to je svaka generacija poštovala bez izuzetka.

Mi ovde danas ne glasamo za predlog nekog običnog zakona. Danas se obavezujemo da dokle god postoji država Srbija ona će sve vreme braniti našu svetu SPC, baš onako kako je ona branila Srbe, našu svest, naše predanje nekoliko vekova pod brutalnom okupatorskom represijom.

Hilandar je zadužbina rodonačelnika naše najslavnije svete loze Nemanjića i Hilandar je svojevrsna metafora i na njega, kao i na KiM, može da se odnosi ona narodna – kakvi budemo sutra na Kosovu bićemo doveka. Kakav nam je odnos prema Hilandaru, takav nam je odnos prema svesrpskoj nacionalnoj svesti, a čuvanjem Hilandara čuvamo i srpsku svest, čuvamo i Gračanicu i Dečane, Tvrdoš i Krku i Markov manastir i Kovilj i Ostrog i Savinu i Cetinjski manastir i sve naše svetinje.

Kada znamo kolika je vrednost svega onoga o čemu sam pričao, shvatićete koliko je dalekosežno i nacionalno mudro, državničko ophođenje našeg velikog srpskog predsednika Aleksandra Vučića koji pronalazi način da pored ove pandemije, pritisaka na srpski korpus od strane komšija i destabilizacije koju hoće da proizvedu antisrpski političari bivšeg režima, on ipak uspeva da se brine, da se bavi ovim ključnim, krucijalnim temama za srpsku svest i za naše nacionalno pitanje. Kada je Srbija jaka sve je moguće.

Dame i gospodo, ovo je istorijski momenat. Hvala vam i živela Srbija.

Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Popoviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jednom važnom zakonu. Naime, o Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Sveti manastir Hilandar koji je inače osnovan 1198. godine predstavlja centralnu monašku ustanovu uobličenu u srži srpstva, u srži srpskog jedinstva, duhovnosti, kulture, istorije i tradicije, a sa baštinom Svete Gore Atonske on je upisan u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Zarad očuvanja ovog celokupnog materijalnog i nematerijalnog dobra manastira Hilandar, Republika Srbija pruža pomoć i podršku preko svojih nadležnih organa i institucija kako bi sačuvali sva ta kulturna, verska i istorijska nasleđa, rekonstruisali postojeće objekte ili izgradili čak nove objekte u okviru Svetog manastira Hilandar ili vršili konzervaciju ili restauraciju fresaka i ikonopisa druge arhivske građe.

Takođe, preko svojih organa Srbija će pomoći i organizaciju, učestvovaće da kažem i u toj organizaciji raznih proslava i značajnih datuma koji se vezuju za Sveti manastir Hilandar.

Radiće se naravno i na podizanju svesti, naravno preko našeg sistema školstva o srpskoj kulturnoj i istorijskoj tradiciji o nasleđu na Svetoj gori Atonskoj, jer mi u Hilandaru štitimo isključivo srpstvo.

Vlada će obrazovati i komisiju za manastir Hilandar kako bi lakše obavljali te zadatke i naravno iz budžetskih sredstava će se izdvajati novac za očuvanje Svetog manastira Hilandar, kao i iz budžeta AP Vojvodine i naravno iz budžeta lokalnih samouprava, ali i iz raznih donacija.

Značaj Hilandara ogleda se pre svega u srpskoj kulturi, ne samo hrišćanskoj, već isključivo srpskoj koja podrazumeva više autohtonih, arhitektonskih stilova, kao što su Raški, Moravski, Vardarski, o čemu je i uvaženi profesor Atlagić govorio juče.

Svakako, taj Srpsko-vizantijski stil odiše celokupnom arhitekturom Svetog manastira Hilandar. Svi oni u manjoj ili većoj meri inkorporiraju i te latinske i vizantijske elemente, a osnivači manastira Stefan Nemanja i Sveti Sava bili su pre svega svetovni vladari. Naravno, oni i njihov opus, sakralni opus je veoma značajan, ali su oni izgradili pre svega srpsku državu i srpstvo je ono što je za nas najbitnije.

Srpska srednjovekovna država je napredovala upravo zato što je postojala ta sinergija ili kako brojni istoričari kažu – simfonija sa crkvom, dobar odnos sa crkvom, ali pre svega je prevagu odnela tadašnja nauka koja se ogledala u našoj arhitekturi, građevini, vojnoj nauci, strategiji, poljoprivredi, trgovini i naravno rudarstvu zbog kojeg je srpska srednjovekovna država toliko i napredovala. Zahvaljujući toj sinergiji svetovnog i sakralnog, mi smo uvećali svoje granice i proširili srpsku srednjovekovnu državu.

Danas, zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću, Srbija napreduje. Upravo napreduje, jer se služi tim istim principima. Imamo odličnu saradnju, odlične odnose sa crkvom, ali se ulaže u sve sfere društva, u celokupno naše društvo, a pre svega u nauku. To mora u budućnosti biti prioritet.

Setimo se šta je bilo 2000. do 2012. godine. Znate, često istoričari znaju da opisuju srednji vek kao nekakvo mračno doba, kažu – to je mračno, srednji vek je mračno doba. Smatram da je u Srbiji mračno doba nastupilo 2000. godine i da je to mračno doba završeno 2012. godine dolaskom SNS na vlast. Tadašnji žuti vladari, ti tadašnji žuti, nazovi velikani, oni radili sve suprotno od naših srednjovekovnih vladara. Recimo, srednjovekovni vladari su bili ktitori, gradili brojne manastire, a žuta tajkunska kamarila isključivo jedna, slobodno ću se tako izraziti, banda lopova. Iza srednjovekovne vlastele ostale su crkve, ostali su brojni zamkovi, utvrđenja, a iza žutih tajkuna isključivo lanci i katanci na fabrikama.

Mi veru moramo posmatrati kroz prizmu srpstva. Srpstvo mora biti naša zvezda vodilja. Plan „Srbija 2025“ mora biti naša ideologija, ideologija bogatstva, napretka, uspeha i ugleda na međunarodnom planu, ideologija bolnica, škola, vrtića, fabrika, novih radnih mesta, kvalitetnog zdravstva, puteva i autoputeva.

Stoga, svi moramo ovde pružiti snažnu podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS kako bi naša voljena Srbija još više napredovala.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, danas je pred nama Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Usvajanjem ovog zakona urediće se način pružanja podrške i pomoći Republike Srbije, očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Sveta carska srpska lavra Hilandar nalazi se na Svetoj gori, monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj na istočnom kraju kraka poluostrva Halkidiki. Četvrti je po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda.

Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine monasi izuzetnog ugleda, veliki župan Stefan Nemanja i njegov mlađi sin Rastko, koji su stvorili samostalnu srednjovekovnu državu i autokefalnu svetu crkvu.

Stefan Nemanja kršten je u Petrovoj crkvi, u Novom Pazaru i postao je veliki župan i nastanio se u selu Deževa, tadašnji Ras gde je zidao manastir Đurđeve stupove. Iz Deževe sin Savo odlazi na Svetu goru, a za njim ubrzo i otac veliki župan Nemanja, koji pre toga predaje vlast sinu Stefanu Prvovenčanom u Petrovoj crkvi u Novom Pazaru i sutradan u istoj toj crkvi biva monašen i dobija monaško ime Simeon. Sa Savom podiže Hilandar, a izgradnju Hilandara finansira Nemanjin sin, srpski kralj Stefan Prvovenčani iz Rasa, današnjeg Novog Pazara.

Hilandarci su imali veliki udeo u razvoju srpske književnosti i umetnosti. Sveta carska srpska lavra Hilandar je i danas važno mesto hodočašća i predstavlja najbogatiju riznicu i arhiv nasleđa srpskog naroda.

Požar velikih razmera koji je izbio 2004. godine uništio je i oštetio skoro polovinu manastirskog zdanja, a odmah nakon toga pokrenut je veliki broj aktivnosti za obnovu Hilandara, koji ima za cilj obezbeđivanje održivog razvoja manastira, njegove ekonomije, uslove neophodne za život bratstva, čuvajući jedinstven karakter i svetost samog mesta.

Vlada Republike Srbije je najveći ključni donator obnove. Za projekte obnove Hilandara izdvojila je 13 miliona 94 hiljade 710 evra i danas je obnovljeno oko 80% izgorelih objekata, a u budžetu za 2021. godinu opredeljeno je 360 miliona dinara za obnovu.

Manastir Hilandar ima neprocenjivu vrednost za srpsko istorijsko nasleđe i predstavlja jednu od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. U njemu je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte.

Od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi se na UNESKO listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka, objedinjenih pod zaštićenom celinom Svete gore.

Cilj ovog zakona je da obezbedi podršku i pomoć Republike Srbije u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku Vlade Republike Srbije.

Takođe, za realizaciju se mogu obezbediti sredstva iz budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave putem donacija, kao i iz drugih izvora.

Pozivam sve svoje kolege poslanike da u Danu za glasanje podrže predloženi zakon, jer donošenjem ovog zakona se obezbeđuje i osigurava dugotrajna i organizovana briga Republike Srbije za veliko kulturno nasleđe koje manastir Hilandar zaista i predstavlja. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik profesor doktor Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, velika mi je čast što mogu da učestvujem u ovoj raspravi i da podržim zakon vezan za manastir Hilandar. Posle prihvatanja Zakona o očuvanju ćirilice i pisma i jezika našeg, ovo je jedan veoma značajan zakon.

Normalno je bilo već ranije u prošlosti da imamo sličan zakon kojim bi čuvali i Hilandar i sva naša druga kulturna dobra, ali bolje ikad nego nikad. Na kraju krajeva, jednom mora i da se počne i sa tim, da se vodi računa i o pismu i o jeziku i o kulturnim dobrima koje imamo širom sveta, a i širom naše zemlje.

Posle svega onoga što je juče ovlašćeni predstavnik naš, Bata Jugović, rekao o ovoj temi, ja zbilja ne bih mogao ništa posebno i novo da kažem, a da se ne bih ponavljao.

Zato još jednom, biće mi drago da se ovaj zakon usvoji i da Srbija kao prava zemlja nastavi ovim putem. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Dragoljub Acković.

Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, sa saradnikom, juče, a i danas slušamo prelepe reči o prelepom manastiru svetoj srpskoj lavri koja Srbiju drži godinama na okupu, stotinama godina i druge vernike, a posebno bih želeo da naglasim svetosavske vernike, jer ja nisam Srbin, a niko mi za to nije ni kriv, ali sam sledbenik ideja koje je Sveti Sava zacrtao, još u onim vremenima kada se Srbija stvarala i kada je Srbija postojala nešto što je danas.

Njegova želja da svaki vernik svetosavske provenijencije, makar jednom poseti Hilandar je, za mene jedan veliki izazov i zato ću predložiti nešto ovom cenjenom Domu. Juče je jedan poslanik, iz PUPS-a, započeo priču, ali je nije završio. Nije konkretizovao, kako ja mislim da treba da je konkretizujemo, a to je da mi, narodni poslanici, iz ovoga doma, odlučimo da, kao veliku podršku i, kao ljudsku podršku i pre svega državnu podršku odemo grupno do Hilandara i ispunimo taj osnovni i prvi zavet, koji nam je Sveti Sava ostavio.

Usvajanjem ovog zakona, stvaraju se mogućnosti da srpska država pomogne koliko god je to moguće, a moguće je dosta, ovu svetu carsku lavru. Pomagana je lavra i bez zakona i bez drugih dokumenata od momenta njenog postojanja i svi su se trudili da je održe i pomognu, koliko god je to neophodno. Setimo se samo poteza, koji je učinio kralj Aleksandar. Sećamo se sada poteza koji je učinio još jedan drugi Aleksandar, kome treba sigurno zahvaliti, kao i ministru Popoviću, koji su dali obećanje o kome mi danas raspravljamo i koje ćemo danas sigurno usvojiti.

Pošto je mnogo toga rečeno, ne bih želeo da oduzimam vremena, zahvaljujem svima vama i želim da čujem još koju lepu reč o ovoj svetoj srpskoj larvi. Hvala.