Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.
Poštovani ministre Popoviću, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa kolegom Tomićem da su prethodni govornici sasvim dovoljno rekli o značaju Hilandara i o značaju svega onoga što Vlada Republike Srbije i predsednik države rade u proteklih nekoliko godina vezano za zaštitu kulturne istorijske i religijske baštine našeg naroda i, naravno, koliko je to značajno, ne samo za naš opstanak, ne samo za to da se podsetimo prošlosti, da je uvažavamo, da je poštujemo, nego i za budućnost našeg naroda i za sve one mlade ljude koji će ostati, koji će raditi i koji će podizati ovu zemlju u budućnosti, u narednom periodu.
Čini se da na Balkanu nema ništa novo od dobijanja nezavisnosti naše zemlje Srbije, dakle, od Berlinskog kongresa 1878. godine. I tada su tadašnji naprednjaci predvođeni Stojanom Novakovićem, imajući u vidu da su i tada strateški promišljali, imajući u vidu brojne spoljnopolitičke i regionalne izazove, koje ima i dan danas Aleksandar Vučić i naša zemlja, kao glavni fokus svoje politike stavili zaštitu svog naroda kroz ulaganje i investiranje u obrazovanje, zaštitu crkve, držanja dobrih odnosa u tadašnjoj, naravno, sadašnjoj Severnoj Makedoniji, braneći tada crkvu od Grka, na KiM od Arnauta, od Turaka, gledajući ne samo da se država politički i ekonomski razvije, nego i da obrazovanje, znanje i kultura budu nešto što će opredeliti žilavost i čvrstinu našeg naroda, naše crkve koja će odrediti našu budućnost, koju naravno danas mi živimo, a gledamo kao odgovorna vlast, kao odgovorni ljudi da obezbedimo isto tako jednu stabilnu, mirnu budućnost za naša pokolenja.
Mi nemamo problema sa tim takozvanim „brend rejnom“ više, s obzirom da je naša zemlja predvođena Aleksandrom Vučićem napravila jedna od najboljih poslovnih ambijenata u celoj Evropi, da naša zemlja će ove godine zabeležiti možda i najveći privredni rast u Evropi, negde oko 7%, da mi više nemamo problema sa nezaposlenošću, da više u Srbiju ne dolaze kompanije koje otvaraju pogone koji traže tu tzv. intenzivnu radnu snagu, a to vi, ministre Popoviću, jako dobro znate. Mislim da ste i vi jako dobro napravili tu kombinaciju kao izraziti konzervativac i poštovalac naših tradicionalnih vrednosti sa značajem promovisanja i osnaživanja inovativne politike, politike inovacija novih tehnologija, informacionih tehnologija, imajući u vidu i zaslugu za to da naša zemlja danas jedan dobar deo BDP-a i pravi upravo od te delatnosti inovacija, novih tehnologija, čiji su kreatori upravo mladi ljudi.
Ono što jeste možda najveći problem, ono što jeste problem o kojem predsednik Vučić gotovo svakodnevno misli i pokušava da ga rešava, to je pitanje demografije, to je ono pitanje koje je on postavio pre nekoliko godina, a to je kako će da nas bude više? To je i tema ovog samita danas u Budimpešti, na kojem on učestvuje rame uz rame sa premijerom Orbanom, sa premijerom Češke Babišem, sa Janezom Janšom, sa bivšim potpredsednikom SAD Majk Pensom, promovišući upravo jačanje demografskih karakteristika zemlje, značaj demografije kao nešto na šta moramo da obratimo pažnju i čime ova država ne samo u budućnosti, nego odmah i sada mora da se bavi, da ne bi došli u probleme u narednih nekoliko decenija.
Koliko je važno strateško promišljanje i koliko je ta borba Aleksandra Vučića za zaštitu kulturne, istorijske i religijske baštine važna, govore i sami izazovi pred kojima je naša država, posebno po pitanju KiM. Protiv naše države, s obzirom da živimo u 21. veku, vodi se jedna specijalna vrsta novog specijalnog rata. Albanci na KiM više ne ruše crkve, ne napadaju naše monahe i manastire, ali imaju novu doktrinu, pokušavaju da ih prisvoje. Pokušavaju da promovišu nešto i da kroz veoma agresivnu propagandu pokažu jednom delu sveta koji možda nije zainteresovan, koji nema vremena da bude informisan, koji možda nema vremena ni mnogo da gleda i analizira istoriju, da je sve ono što se nalazi na KiM, počevši od manastira, od Visokih Dečana, od svega onoga što postoji na KiM, a predstavlja srce u stvari naše zemlje, našeg duha, našeg duhovnog i svakog drugog razvoja, u šta naravno spada i Hilandar, pokušavaju da to prikažu kao svoje.
Nama predstoji jedna velika borba na tom spoljno-političkom planu, da jednostavno budemo proaktivni i da uveravamo međunarodnu zajednicu na bilateralnom nivou države u stvari koliko je ta specijalna vrsta rata opasna i da ih uveravamo i da kažemo, da nemamo više problem da kažemo da sve to što se nalazi na KiM jeste hrišćanska pravoslavna baština koja pripada Srbima, srpskom narodu i srpskoj državi.
Zašto smo mi imali rezultat, recimo, pomenuću jedan vrlo svetao primer, ali primer koji pokazuje koliko moramo da vodimo borbu, koliko moramo da budemo odgovorni, koliko ništa ne pada sa neba. Naša borba u UNESKU se uspešno završila kada je tzv. Kosovo apliciralo za članstvo u UNESKO, što smo mesecima pre toga vršili kampanju, slali materijale, posebno onim državama koje su priznale to tzv. nezavisno Kosovo, da je sve ono što se nalazi na KiM u stvari vlasništvo države Srbije, da je baština države Srbije, našeg naroda i, naravno, Srpske pravoslavne crkve.
Zato imate primere da je jedna južna Koreja, koja je na žalost priznala tzv. Kosovo, nije glasala za prijem tzv. Kosova u UNESKO, zato što smo toj državi u kojoj živi preko 50% hrišćana, a koja je daleko od nas pokazali da smo u pravu i da to tzv. Kosovo niti ima kapacitet niti zaslužuje na bilo koji način da bude deo UNESKA.
Mislim da danas prvi put u proteklih nekoliko godina od kada je Vučić premijer, u stvari od 2014. godine, vodimo jednu jasnu, stratešku politiku koja zna koliko znači zaštita kulturne, istorijske i religijske baštine koja nam je u mnogome u prethodnom periodu i pomogla da zaštitimo svoje nacionalne i vitalne interese.
Ja ću podsetiti moje kolege i naše građane da nam je mnogo pomogla u saradnji sa američkom administracijom, posebno dok je vodio predsednik Trampa, koja je imala senzibiliteta za to šta se dešava jednom hrišćanskom narodu u 21. u srcu Evrope. Šta se dešavalo 2004. godine i šta se to dešava dan danas.
Naravno, Evropljane to niti je bilo briga. Smatram da su oni odavno tu neku vrstu vere i saosećanja, senzibiliteta, pa na kraju, krajeva poštovanje i odgajanja onoga na čemu je Evropa i sazdana, to jesu hrišćanske vrednosti, da je u odnosu na to preimućstvo odnela gola politika, goli interesi i gola birokratija EU.
Pokazuje se da polako, ako imate jednu proaktivnu politiku, ako se borite i ako ste u pravu, da ljudi i ako ne znaju mnogo ni o KiM, naravno, ni o našoj zemlji, ni o ovom regionu mogu da shvate o čemu se radi i mogu da shvate da mi vodimo jednu vrlo legitimnu i odlučnu borbu i to isključivo za pravedne ciljeve zaštite naših nacionalnih i vitalnih interesa, zaštite našeg naroda i zaštite naše religije.
Naravno, pozdravljam, i time ću završiti. Pogledajte samo među narodnim poslanicima, posebno SNS, imate puno, puno, i to je ono što je najvažnije, mladih ljudi koji ne sede samo ovde u parlamentu, ne pričaju o zaštiti kulturne baštine ovde u Beogradu iz nekog toplog kabineta, nego idu po Republici Hrvatskoj, BiH, Severnoj Makedoniji, posećuju naše crkve, posećuju naše manastire.
Evo tu je koleginica Sanja Lakić, ja onako nekada imam utisak da je ona svaki dan na nekom drugom mestu u Hrvatskoj u BiH, u RS, u Federaciji. Tako se brane interesi države, interesi Srbije, zaštita kulturne, istorijske, religijske baštine. Ne radi se samo u centralnoj Srbiji, već je upravo ta brana i zaštita mora da se radi u Trebinju, u Podgorici, u Benkovcu, u Pakracu, svuda gde srpski narod živi.
Mislim da smo mi napravili, zahvaljujući predsedniku Vučiću jedan jako dobar temelj i nešto što će odrediti budućnost našeg naroda u narednom periodu, a to je da smo uspeli da sažmemo i da uspostavimo jedinstvo srpskog korpusa i srpskog naroda, posebno na teritoriji zapadnog Balkana.
Mislim da niko, dok je ova žuta tajkunska kamarila vodila ovu zemlju do 2012. godine. Ko je zna ko je jedan Ivan Stoiljković? Ko je znao da li ima Srba u Severnoj Makedoniji? Koga je bilo briga da li su Srbi diskriminisani u Crnoj Gori, iako ih ima preko 30%?
Koga je bilo briga što tamo tuku monaštvo, popove i što ona sekta Miraša Dedejića i Lava Lajovića otima crkve po Cetinju i širom Crne Gore? Da nije bilo Aleksandra Vučića, da nije bilo jedne jasne podrške odavde iz Republike Srbije, mislim tu na podršku koja se tiče toga da smo imali snage da kažemo da je naš narod u pravu, kada kaže da je potlačen i da je diskriminisan, da je u pravu kada kaže da SPC i Mitropolija Crnogorsko-primorska ima prava, sva prava, već 800 godina u Crnoj Gori.
To je bilo nešto najbolje i najlepše, što je naravno i rezultiralo time da smo mi danas u stvari, da su stvoreni uslovi u toj istoj Crnoj Gori, nadam se u narednom periodu da srpski narod živi kao sav normalan svet, kao bilo koji narod u bilo kojoj državi u regionu i u Evropi.
Mogu samo da podržim kao i članovi i moje kolege iz SNS ovaj zakon i sve ono što ide u prilog zaštiti kulturno-istorijske, religijske baštine našeg naroda, jer to pored ekonomskog razvoja, pored stvaranja jednog dobrog poslovnog ambijenta, stvaranja uslova za bolji životni standard naših građana, predstavlja osnovu za naš opstanak i za našu bolju i stabilniju budućnost. I za tu viziju mislim da svi treba da budemo zahvalni predsedniku Aleksandru Vučiću i da sledimo u tom domenu njegovu politiku. Hvala.