Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik profesor doktor Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, velika mi je čast što mogu da učestvujem u ovoj raspravi i da podržim zakon vezan za manastir Hilandar. Posle prihvatanja Zakona o očuvanju ćirilice i pisma i jezika našeg, ovo je jedan veoma značajan zakon.

Normalno je bilo već ranije u prošlosti da imamo sličan zakon kojim bi čuvali i Hilandar i sva naša druga kulturna dobra, ali bolje ikad nego nikad. Na kraju krajeva, jednom mora i da se počne i sa tim, da se vodi računa i o pismu i o jeziku i o kulturnim dobrima koje imamo širom sveta, a i širom naše zemlje.

Posle svega onoga što je juče ovlašćeni predstavnik naš, Bata Jugović, rekao o ovoj temi, ja zbilja ne bih mogao ništa posebno i novo da kažem, a da se ne bih ponavljao.

Zato još jednom, biće mi drago da se ovaj zakon usvoji i da Srbija kao prava zemlja nastavi ovim putem. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Dragoljub Acković.

Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, sa saradnikom, juče, a i danas slušamo prelepe reči o prelepom manastiru svetoj srpskoj lavri koja Srbiju drži godinama na okupu, stotinama godina i druge vernike, a posebno bih želeo da naglasim svetosavske vernike, jer ja nisam Srbin, a niko mi za to nije ni kriv, ali sam sledbenik ideja koje je Sveti Sava zacrtao, još u onim vremenima kada se Srbija stvarala i kada je Srbija postojala nešto što je danas.

Njegova želja da svaki vernik svetosavske provenijencije, makar jednom poseti Hilandar je, za mene jedan veliki izazov i zato ću predložiti nešto ovom cenjenom Domu. Juče je jedan poslanik, iz PUPS-a, započeo priču, ali je nije završio. Nije konkretizovao, kako ja mislim da treba da je konkretizujemo, a to je da mi, narodni poslanici, iz ovoga doma, odlučimo da, kao veliku podršku i, kao ljudsku podršku i pre svega državnu podršku odemo grupno do Hilandara i ispunimo taj osnovni i prvi zavet, koji nam je Sveti Sava ostavio.

Usvajanjem ovog zakona, stvaraju se mogućnosti da srpska država pomogne koliko god je to moguće, a moguće je dosta, ovu svetu carsku lavru. Pomagana je lavra i bez zakona i bez drugih dokumenata od momenta njenog postojanja i svi su se trudili da je održe i pomognu, koliko god je to neophodno. Setimo se samo poteza, koji je učinio kralj Aleksandar. Sećamo se sada poteza koji je učinio još jedan drugi Aleksandar, kome treba sigurno zahvaliti, kao i ministru Popoviću, koji su dali obećanje o kome mi danas raspravljamo i koje ćemo danas sigurno usvojiti.

Pošto je mnogo toga rečeno, ne bih želeo da oduzimam vremena, zahvaljujem svima vama i želim da čujem još koju lepu reč o ovoj svetoj srpskoj larvi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre, sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je zaista jako važan Predlog zakona kojim ćemo se baviti još intenzivnije i jače očuvanjem značajnog kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

Ne bih da se ponavljam, jer moje koleginice i kolege poslanici, su već i juče, a i danas dosta toga rekli, kada je u pitanju i značaj samog manastira Hilandar, a i vi gospodine ministre više puta ste ga obilazili. Imali smo mi prilike da propratimo koliko je toga urađeno, kada je u pitanju i obnova samog tog zdanja i koliko država Srbija, posebno u poslednje vreme izdvaja sredstava, ne samo za očuvanje manastira Hilandar, već i svakog drugog kulturno-istorijskog spomenika.

Mi smo danas zaista u periodu kada je Srbija postala jaka država, kada ima jakog lidera na svom čelu, predsednika Aleksandra Vučića, koji vodi odlučnu politiku koja daje i te kako dobre rezultate i u poboljšanju života građana Republike Srbije, životnog standarda, jačanju naše ekonomije, a i takođe o čemu i ovaj zakon govori, a to je očuvanje našeg kulturnog nasleđa. Mi zaista imamo bogatu kulturu, bogatu istoriju, kojom treba da se ponosimo i da se hvalimo. To je jedan jako bitan i važan brend kojim možemo da se pohvalimo u svetu.

Ponosan sam i na to, što za razliku od perioda pre 2012. godine, tog žutog tajkunskog režima, koji nažalost nije znao da ceni ono što su naši preci gradili, kada je u pitanju Srbija, već su se trudili da to raskomadaju, da prodaju, da napune sopstvene džepove. U toj igrici su došli do nivoa od 619 miliona evra, pa bi sada igricu da nastave

ponovo, jer očigledno su u periodu kada su masovno zloupotrebljavali svoje javne pozicije, kako bi te džepove punili i hvalili se kako su oni, tobože uspešni menadžeri, privrednici ili biznismeni, koji god termin da koriste, onda dođe period kada ih je narod, svojom voljom, na izborima 2012. godine, po uslovima koji su oni postavili, a koji su znatno gori i lošiji uslovi po kojima su građani na izbore izlazili i 2014, 2016, 2017. i 2020. godine i po kojima će u budućnosti izlaziti, narod ih prosto nije želeo, sprečio ih je više da tu igricu igraju.

Sada bi ponovo da je igraju. Zašto? Pa, ipak se ispostavilo da nisu baš tako uspešni i dobri menadžeri. Ipak se ispostavilo da njihove firme baš i ne posluju tako dobro kada nisu na državnim jaslama, kada ne mogu sami sebi poslove da obezbede, a mnogo imaju zaposlenih. Hvale se nekakvim svojim kombi strankama, koje nisu na kraju ni stranke, nego su mahom registrovani kao neki pokreti, neke grupe građana, jer nemaju ni onaj zakonski minimum koji je potreban da bi stranke registrovali, da bi mogli zaista da izađu na političku scenu da se bore.

Oni ne izlaze na političku scenu da se bore, da nude, jer nemaju politički program, nemaju ideju, nemaju viziju kako da unaprede Srbiju, jer njihovu viziju i njihovu ideju smo već videli. I to što oni sada nama pokušavaju da prodaju iz svoje magla industrije je u stvari repriza onoga što je već viđeno, a jedina rečenica koju stalno ponavljaju to je – mrzimo Vučića, moramo da skinemo Vučića. Ja bih ih pitao – šta kada to odradite, šta posle? Kažu – nije bitno, dogovorićemo se. U suštini je bitno da dođu do plena koji se zove Srbija, za neke do plena koji se zove Grad Beograd, a za lokalne šerife pojedine opštine. E pa neće nikada uspeti u tome, jer prvo građani Srbije neće dozvoliti da se takvi lopovi vrate na scenu i da nastave svoju pljačku koju radili do 2012. godine, jer građani Srbije prepoznaju radnike, prepoznaju prave lidere, prave borce, a pravi borac je Aleksandar Vučić.

Prava i jedina ispravna politika koja je donela rezultate da Srbija napreduje jeste upravo njegova politika i program Srbija 20-25. U njihovo vreme, ma kakve bolnice da izgrade, nisu uspeli ni da okreče ono što je izgrađeno do tada, a mi smo danas izgradili tri nove bolnice za četiri meseca, izgradili smo veliki broj fabrika, otvorena su nova radna mesta i kao što predsednik Vučić voli da kaže – nikada u modernoj srpskoj istoriji niko od lidera nije toliki broj ni gradova obišao, nije se toliko posvetio građanima, kao što je to on odradio.

Kažem vam, oni nisu u stanju i kada bi došli na vlast nekim čudom, ne bi bili u stanju ni ovo sve što je izgrađeno do sada, da okreče, da održe, već bi zapravo doveli da budu ponovo u rujni. Kada im takvu istinu saspete u oči, kao što je to uradila moja uvažena koleginica Nevena Đurić, pred milionskim auditorijumom, na jedan pristojan način, na jedan način koji dolikuje pravom borcu, kao što je presednik Vučić rekao - osoba koja je pokazala da među mladim ljudima ima onih koji su iskrene patriote, koji su borci, koji ga potsećaju na njega iz mlađih dana, onda dobijete odmah nalog botovima koji po tviteru se zgražavaju takvom nastupu, iznose koje kakve komentare.

Zapravo, uhvatila ih je panika, uhvatio ih je strah, jer su svesni da ne mogu ni mlade ljude više da pređu. I mladi ljudi su svesni šta je dobro za ovu zemlju, šta je dobro za budućnost ove zemlje, a to su deca, a nikada više u modernoj istoriji Srbije se nije ni rađalo dece. Jer smo, zahvaljujući predsedniku Vučiću i njegovom radu i požrtvovanošću stvorili uslove da ta deca mogu da se rađaju u Srbiji, da žive i da u Srbiji ostaju.

Oni se smeju kada ime se iznese konkretno istraživanje, na papiru napisan rad, ali ne plagijati radovi, kao što pišu njegovi takozvani doktori nauka, nego instituti od reputacije u svetu koji kažu da se mladi akademici vraćaju u Srbiju, da svoj rad i život ovde nastave i da formiraju porodice. Oni se smeju tome i kažu - ne, ne, Srbija je zapravo zemlja čiji je najveći izvozni kapacitet mladi ljudi. Pa, u njihovo vreme i jeste to bilo. U njihovo vreme su mladi odlazili glavom bez obzira. Kada saberete svu njihovu statistiku koji tvrde da mladi ljudi odlaze, lekari odlaze, pa za dve godine niko više ne bi ni živeo u Republici Srbiji.

E, to je ona Đilasovska matematika, statistika po kojoj je on poznat, po onih njegovih 110% ispitanika koji se pitaju da li podržavaju Vučića ili ne, onda njegova sveukupna opozicija, plus ona neka neprava opozicija i po njegovoj logici, matematici, u stvari on je taj koji bi trebao dođe na vlast. Onda kada se završe pregovori sa strancima koje je on pozvao, jer se žalio kako ovde nema sa kim da priča, i kada mu oni saspu istinu u lice, da one njegove naučnofantastične želje ne mogu da se sprovedu, on se naljuti onda i, naravno, okrene se i protiv njih.

Da li takvu Srbiju želimo, koja bi u stvari, ako ono što se nama ne svidi i niko ne ispuni, da se odmah ljutimo, da se svađamo sa drugima? Nikada više. To će građane Republike Srbije potvrditi i na izborima koji će se održati naredne godine u Beogradu, na nacionalnom nivou i predsednički izbori, koji god izbori da budu bili uvek će građani Srbije biti ti koji će odlučiti kakvu politiku žele da bude na čelu Srbije, koja osoba da bude na čelu Srbije.

Verujte, nema druge osobe osim Aleksandra Vučića i nema druge politike osim one koju on vodi, koja nas vodi u prosperitet i koja se toliko bori i trudi da zaštiti to kulturno-istorijsko nasleđe i da se tim nasleđem ponosimo i da mlade ljude ponovo učimo šta znači biti patriota i šta to znači iskreno voleti Srbiju. Upravo ovaj zakon koji je danas pred nama je dokaz koliko mi volim i našu Srbiju i koliko mi poštujemo i cenimo ono što su naši preci uradili, a i da ćemo to sačuvati za buduće generacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani ministre Popoviću, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa kolegom Tomićem da su prethodni govornici sasvim dovoljno rekli o značaju Hilandara i o značaju svega onoga što Vlada Republike Srbije i predsednik države rade u proteklih nekoliko godina vezano za zaštitu kulturne istorijske i religijske baštine našeg naroda i, naravno, koliko je to značajno, ne samo za naš opstanak, ne samo za to da se podsetimo prošlosti, da je uvažavamo, da je poštujemo, nego i za budućnost našeg naroda i za sve one mlade ljude koji će ostati, koji će raditi i koji će podizati ovu zemlju u budućnosti, u narednom periodu.

Čini se da na Balkanu nema ništa novo od dobijanja nezavisnosti naše zemlje Srbije, dakle, od Berlinskog kongresa 1878. godine. I tada su tadašnji naprednjaci predvođeni Stojanom Novakovićem, imajući u vidu da su i tada strateški promišljali, imajući u vidu brojne spoljnopolitičke i regionalne izazove, koje ima i dan danas Aleksandar Vučić i naša zemlja, kao glavni fokus svoje politike stavili zaštitu svog naroda kroz ulaganje i investiranje u obrazovanje, zaštitu crkve, držanja dobrih odnosa u tadašnjoj, naravno, sadašnjoj Severnoj Makedoniji, braneći tada crkvu od Grka, na KiM od Arnauta, od Turaka, gledajući ne samo da se država politički i ekonomski razvije, nego i da obrazovanje, znanje i kultura budu nešto što će opredeliti žilavost i čvrstinu našeg naroda, naše crkve koja će odrediti našu budućnost, koju naravno danas mi živimo, a gledamo kao odgovorna vlast, kao odgovorni ljudi da obezbedimo isto tako jednu stabilnu, mirnu budućnost za naša pokolenja.

Mi nemamo problema sa tim takozvanim „brend rejnom“ više, s obzirom da je naša zemlja predvođena Aleksandrom Vučićem napravila jedna od najboljih poslovnih ambijenata u celoj Evropi, da naša zemlja će ove godine zabeležiti možda i najveći privredni rast u Evropi, negde oko 7%, da mi više nemamo problema sa nezaposlenošću, da više u Srbiju ne dolaze kompanije koje otvaraju pogone koji traže tu tzv. intenzivnu radnu snagu, a to vi, ministre Popoviću, jako dobro znate. Mislim da ste i vi jako dobro napravili tu kombinaciju kao izraziti konzervativac i poštovalac naših tradicionalnih vrednosti sa značajem promovisanja i osnaživanja inovativne politike, politike inovacija novih tehnologija, informacionih tehnologija, imajući u vidu i zaslugu za to da naša zemlja danas jedan dobar deo BDP-a i pravi upravo od te delatnosti inovacija, novih tehnologija, čiji su kreatori upravo mladi ljudi.

Ono što jeste možda najveći problem, ono što jeste problem o kojem predsednik Vučić gotovo svakodnevno misli i pokušava da ga rešava, to je pitanje demografije, to je ono pitanje koje je on postavio pre nekoliko godina, a to je kako će da nas bude više? To je i tema ovog samita danas u Budimpešti, na kojem on učestvuje rame uz rame sa premijerom Orbanom, sa premijerom Češke Babišem, sa Janezom Janšom, sa bivšim potpredsednikom SAD Majk Pensom, promovišući upravo jačanje demografskih karakteristika zemlje, značaj demografije kao nešto na šta moramo da obratimo pažnju i čime ova država ne samo u budućnosti, nego odmah i sada mora da se bavi, da ne bi došli u probleme u narednih nekoliko decenija.

Koliko je važno strateško promišljanje i koliko je ta borba Aleksandra Vučića za zaštitu kulturne, istorijske i religijske baštine važna, govore i sami izazovi pred kojima je naša država, posebno po pitanju KiM. Protiv naše države, s obzirom da živimo u 21. veku, vodi se jedna specijalna vrsta novog specijalnog rata. Albanci na KiM više ne ruše crkve, ne napadaju naše monahe i manastire, ali imaju novu doktrinu, pokušavaju da ih prisvoje. Pokušavaju da promovišu nešto i da kroz veoma agresivnu propagandu pokažu jednom delu sveta koji možda nije zainteresovan, koji nema vremena da bude informisan, koji možda nema vremena ni mnogo da gleda i analizira istoriju, da je sve ono što se nalazi na KiM, počevši od manastira, od Visokih Dečana, od svega onoga što postoji na KiM, a predstavlja srce u stvari naše zemlje, našeg duha, našeg duhovnog i svakog drugog razvoja, u šta naravno spada i Hilandar, pokušavaju da to prikažu kao svoje.

Nama predstoji jedna velika borba na tom spoljno-političkom planu, da jednostavno budemo proaktivni i da uveravamo međunarodnu zajednicu na bilateralnom nivou države u stvari koliko je ta specijalna vrsta rata opasna i da ih uveravamo i da kažemo, da nemamo više problem da kažemo da sve to što se nalazi na KiM jeste hrišćanska pravoslavna baština koja pripada Srbima, srpskom narodu i srpskoj državi.

Zašto smo mi imali rezultat, recimo, pomenuću jedan vrlo svetao primer, ali primer koji pokazuje koliko moramo da vodimo borbu, koliko moramo da budemo odgovorni, koliko ništa ne pada sa neba. Naša borba u UNESKU se uspešno završila kada je tzv. Kosovo apliciralo za članstvo u UNESKO, što smo mesecima pre toga vršili kampanju, slali materijale, posebno onim državama koje su priznale to tzv. nezavisno Kosovo, da je sve ono što se nalazi na KiM u stvari vlasništvo države Srbije, da je baština države Srbije, našeg naroda i, naravno, Srpske pravoslavne crkve.

Zato imate primere da je jedna južna Koreja, koja je na žalost priznala tzv. Kosovo, nije glasala za prijem tzv. Kosova u UNESKO, zato što smo toj državi u kojoj živi preko 50% hrišćana, a koja je daleko od nas pokazali da smo u pravu i da to tzv. Kosovo niti ima kapacitet niti zaslužuje na bilo koji način da bude deo UNESKA.

Mislim da danas prvi put u proteklih nekoliko godina od kada je Vučić premijer, u stvari od 2014. godine, vodimo jednu jasnu, stratešku politiku koja zna koliko znači zaštita kulturne, istorijske i religijske baštine koja nam je u mnogome u prethodnom periodu i pomogla da zaštitimo svoje nacionalne i vitalne interese.

Ja ću podsetiti moje kolege i naše građane da nam je mnogo pomogla u saradnji sa američkom administracijom, posebno dok je vodio predsednik Trampa, koja je imala senzibiliteta za to šta se dešava jednom hrišćanskom narodu u 21. u srcu Evrope. Šta se dešavalo 2004. godine i šta se to dešava dan danas.

Naravno, Evropljane to niti je bilo briga. Smatram da su oni odavno tu neku vrstu vere i saosećanja, senzibiliteta, pa na kraju, krajeva poštovanje i odgajanja onoga na čemu je Evropa i sazdana, to jesu hrišćanske vrednosti, da je u odnosu na to preimućstvo odnela gola politika, goli interesi i gola birokratija EU.

Pokazuje se da polako, ako imate jednu proaktivnu politiku, ako se borite i ako ste u pravu, da ljudi i ako ne znaju mnogo ni o KiM, naravno, ni o našoj zemlji, ni o ovom regionu mogu da shvate o čemu se radi i mogu da shvate da mi vodimo jednu vrlo legitimnu i odlučnu borbu i to isključivo za pravedne ciljeve zaštite naših nacionalnih i vitalnih interesa, zaštite našeg naroda i zaštite naše religije.

Naravno, pozdravljam, i time ću završiti. Pogledajte samo među narodnim poslanicima, posebno SNS, imate puno, puno, i to je ono što je najvažnije, mladih ljudi koji ne sede samo ovde u parlamentu, ne pričaju o zaštiti kulturne baštine ovde u Beogradu iz nekog toplog kabineta, nego idu po Republici Hrvatskoj, BiH, Severnoj Makedoniji, posećuju naše crkve, posećuju naše manastire.

Evo tu je koleginica Sanja Lakić, ja onako nekada imam utisak da je ona svaki dan na nekom drugom mestu u Hrvatskoj u BiH, u RS, u Federaciji. Tako se brane interesi države, interesi Srbije, zaštita kulturne, istorijske, religijske baštine. Ne radi se samo u centralnoj Srbiji, već je upravo ta brana i zaštita mora da se radi u Trebinju, u Podgorici, u Benkovcu, u Pakracu, svuda gde srpski narod živi.

Mislim da smo mi napravili, zahvaljujući predsedniku Vučiću jedan jako dobar temelj i nešto što će odrediti budućnost našeg naroda u narednom periodu, a to je da smo uspeli da sažmemo i da uspostavimo jedinstvo srpskog korpusa i srpskog naroda, posebno na teritoriji zapadnog Balkana.

Mislim da niko, dok je ova žuta tajkunska kamarila vodila ovu zemlju do 2012. godine. Ko je zna ko je jedan Ivan Stoiljković? Ko je znao da li ima Srba u Severnoj Makedoniji? Koga je bilo briga da li su Srbi diskriminisani u Crnoj Gori, iako ih ima preko 30%?

Koga je bilo briga što tamo tuku monaštvo, popove i što ona sekta Miraša Dedejića i Lava Lajovića otima crkve po Cetinju i širom Crne Gore? Da nije bilo Aleksandra Vučića, da nije bilo jedne jasne podrške odavde iz Republike Srbije, mislim tu na podršku koja se tiče toga da smo imali snage da kažemo da je naš narod u pravu, kada kaže da je potlačen i da je diskriminisan, da je u pravu kada kaže da SPC i Mitropolija Crnogorsko-primorska ima prava, sva prava, već 800 godina u Crnoj Gori.

To je bilo nešto najbolje i najlepše, što je naravno i rezultiralo time da smo mi danas u stvari, da su stvoreni uslovi u toj istoj Crnoj Gori, nadam se u narednom periodu da srpski narod živi kao sav normalan svet, kao bilo koji narod u bilo kojoj državi u regionu i u Evropi.

Mogu samo da podržim kao i članovi i moje kolege iz SNS ovaj zakon i sve ono što ide u prilog zaštiti kulturno-istorijske, religijske baštine našeg naroda, jer to pored ekonomskog razvoja, pored stvaranja jednog dobrog poslovnog ambijenta, stvaranja uslova za bolji životni standard naših građana, predstavlja osnovu za naš opstanak i za našu bolju i stabilniju budućnost. I za tu viziju mislim da svi treba da budemo zahvalni predsedniku Aleksandru Vučiću i da sledimo u tom domenu njegovu politiku. Hvala.

Hvala, profesore Marinkoviću.

Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Sandra Božić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orlić.

Vrlo kratko ću, s obzirom da je ovaj zakon još jedan pokazatelj važnosti svega onoga što Srbija čini za svoju kulturu, za svoju baštinu, za kulturno nasleđe, pre svega za srpski narod. Ono što čini predsednik Aleksandar Vučić upravo za sve Srbe u regionu, ma gde oni živeli, a pre svega ono što čini, odnosno ono što jeste naše istorijsko nasleđe, ono što nosimo kao zavet, ono što nosimo kao krst, ono što nosimo kao obećanje za borbu i očuvanje identiteta nacionalne suverenosti na Kosovu i Metohiji. Ono što kao obećanje jesmo dali našem narodu na Kosovu i Metohiji, to je onaj vid podrške i borbe za njihove interese koji dan danas pružamo i pružaćemo sve ovo vreme, koje vidite i sami, je zaista za ljude na Kosovu i Metohiji i te kako u ovom trenutku teško, ali pokazuju da je Srbija pre svega, predsednik Aleksandar Vučić, odlučan u toj borbi da stane uz Srbe na Kosovu i Metohiji.

S druge strane, vidite kada god Srbija pokaže neki novi rezultat, kad god se Srbija usudi da se uzdigne iznad svega onoga što su do juče bili, pre desetak godina, mogu slobodno reći, pre više decenija, ne tako dobri rezultati na koje Srbija nikada nije mogla da ukaže, kao što je ekonomija, kao što je zdravstvo, kao što je svaki drugi aspekt na koji ste mogli da pogledate a koji danas uz predsednika Vučića i njegovo zalaganje, borbu, zaista predstavljaju prioritete u borbi za bolji standard građana Srbije.

Danas možemo da se ponosimo svim rezultatima. Danas možemo reći da smo prvaci i u ekonomiji, da smo prvaci u izgradnji infrastrukture, u privlačenju većeg broja radnih mesta, otvaranju fabrika. Dakle, zaista ne postoji ni domen ekonomije, ni domen bilo koje druge oblasti u privredi, zdravstvu u kojima Srbija nije lider, u kojima se Srbija zaista srčano ne bori da ostvari rezultate, ne da bi bili prvi, ne da bismo najbolji, ne da bismo se poredili sa bilo kim, već da bismo našim građanima obezbedili bolji životni standard, da bismo našim građanima obezbedili ono što jesmo u vreme krize obezbedili, u vreme krize korona virusa, kada je čitav svet pao na kolena, mi smo bili tu da zaista i te kako čvrsto stojimo uzdignute glave i da kažemo – obezbedili smo vakcine, izgradili smo bolnice, uradili smo sve što je bilo neophodno za naše građane kako bismo obezbedili da zaista u borbi sa korona virusom, sa ovom krizom koja je čitav svet uhvatila, mi ne trpimo, ni ekonomski, ni zdravstveno i pre svega da sačuvamo živote građana Republike Srbije.

Mislim, da je i pre svega to i te kako vidno, možemo slobodno da kažemo da smo i u Evropi lideri, ali baš u tim momentima kada mi pokazujemo rezultate, kada možemo čvrsto da stanemo i da se ponosimo time kakvog lidera imamo, koji se bori za svakog građanina Republike Srbije, onda znate da kada dođu najjači napadi, pre svega iz regiona, kada vidite da se usudi jedan Milanović da kaže bilo šta u odnosu da 122 naslova imate u novinama, samo u jednom danu, u kojima se u hrvatskim medijima govori sve najgore o Aleksandru Vučiću, vi znate da ste na pravom putu, vi znate da se sasvim sigurno Aleksandar Vučić bori za interese Srba, ma gde oni bili, a posebno za interese Srba u Hrvatskoj.

Dakle, kada vidite da to govori jedan čovek koji je sve ratne zločince uspeo da pomiluje, da im vrati neka odlikovanja i činove, onda znate da tu nikako nema reči o pomirenju i bilo kakvoj miroljubivoj politici, već imate samo jednu zavist, pre svega ličnu, kada govorimo o Milanoviću u odnosu prema predsedniku Vučiću, koji nije u stanju da verovatno ni razmišlja u pravcu u kojem razmišlja predsednik Aleksandar Vučić, a kamoli da isporuči ni svojoj zemlji rezultate.

Sve to što dolazi iz regiona, pa i iz Crne Gore, sve što dolazi sa strane nekih drugih centara moći i izvan Evrope, govori samo u prilog tome da Srbija svojim rezultatima očigledno nekima smeta. I umesto da se čestita i da se kaže sve ono najbolje, što je očigledno, jer vi kada govorite o nekim egzaktnim podacima, pogotovo u ekonomiji, tu nema mesta farsi, tu nema mesta laganju, tu nema mesta nipodaštavanju, egzaktni podaci su takvi. Srbija napreduje nezaustavljivo, Srbija se razvija, Srbija je dobila krvotok nazad, krvotok u smislu puteva, krvne žile koje su se razlile po celoj Srbiji. Dakle, mi imamo sada o čemu da govorimo i zaista imamo čime da se ponosimo, to su rezultati koji su i te kako vidljivi.

Više nemate predsednike država koji odlaze u druge države kako bi se izvinjavali, već imate predsednika koji odlazi svuda u regionu u svetu, poštovanje i bori se isključivo i samo za interese građana Republike Srbije i na to mu svako normalan iskreno i samo može čestitati. Hvala.