Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno - 174, za – 19, nije glasalo - 155.
Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. marta.
Narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji živi više od 12000 prognaničkih porodica u statusu podstanara ili u neljudskim uslovima. Mislim da je došlo krajnje vreme da Vlada na jedan sveobuhvatan, pravičan i trajan način reši stambeno pitanje proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH kao ključno pitanje integracije.

Podsećam da je Vlada započela realizaciju takozvanog regionalnog stambenog programa 2012. godine, čiju su glavni donatori EU i niz drugih država i međunarodnih organizacija i da je dogovor bio da će taj program biti završen u narednih pet godina, dakle, do 2017. godine i da će biti stambeno rešeno blizu 17000 prognaničkih porodica.

Nažalost, taj se program sprovodio i sprovodi se izuzetno sporo, nekvalitetno, neprofesionalno. Imamo od pre nekoliko meseci saopštenje Komesarijata za izbeglice i migracije, u kome se navodi da je od 2012. godine, kada je počela realizacija regionalnog stambenog programa, do ove godine rešeno svega nešto više od 7000 prognaničkih porodica. Dakle, veliki broj najvećih žrtava rata na prostoru bivše Jugoslavije ostaće nerešen.

Predlažem mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama da Vlada donese odluku da se nastavi regionalni stambeni program, da se stambeno reši 12000 prognaničkih porodica. Zatim, predlažem ovim predlogom zakona da više od 1000 prognaničkih porodica kojima nije dozvoljeno da konkurišu na stambene programe jer nisu imali formalno status izbeglice, da se njima omogući da mogu da konkurišu za rešavanje svog stambenog pitanja.

Imamo nekoliko kategorija prognaničkih porodica kojima nije omogućen otkup njihovih stanova koji su sagrađeni sredstvima međunarodnih organizacija ili EU, to je 50 porodica koje žive u stanovima „Diposa“ u Beogradu. To je 530 porodica korisnika SIR programa, programa koji je finansirala italijanska Vlada u sedam gradova i opština, da im se omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima. Imamo više stotina prognaničkih porodica koje žive u stanovima koji su sagrađeni kroz program socijalnog stanovanja i socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, da se njima omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima.

Konačno, da se ovim mojim predlogom zakona obezbedi svim tim porodicama da otkupna cena bude, da imaju dvostruki popust prilikom otkupa, a ne samo 50%, kao i svim onim porodicama koje su već potpisale ugovor o kupoprodaji da putem aneksa takođe dobiju dvostruki popust.

Dakle, predlažem da se dnevni red današnje sednice dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslaničke da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno -172, za – osam, nije glasalo – 164.
Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. maja.
Narodni poslanik Linta ima reč.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postojećim Zakonom o pravima boraca, vojinih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica nisu priznati pripadnici vojske i policije Republike Srpske Krajine. Mislim da je u pitanju diskriminacija. Krajiški borci se osećaju ogorčeno, nezadovoljno, razočarani su i smatraju da nisu vodili nikakav privatan rat, nego da su se časno i hrabro borili za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije i da su časno i hrabro branili srpski narod na području Republike Srpske Krajine.

Mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica tražim, dakle, članom 1. da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju.

Drugo, tražim da se svi borci koji su razvrstani trenutno po postojećem zakonu prema vremenu vojnog angažovanja u tri kategorije, da se borci razvrstaju u dve kategorije, da borac prve kategorije je borac sa angažovanjem preko 45 dana i borac kome je priznato svojstvo ratnog vojnog invalida bez obzira na dužinu njegovog angažovanja, a borac druge kategorije je borac sa angažovanjem do 45 dana.

Zašto ovo predlažem? Zato što u postojećem predlogu borac prve kategorije mora da ima najmanje 200 dana ako je bio pripadnik vojske i policije Republike Srpske Krajine, dok borac prve kategorije koji je ratovao na KiM dovoljno je da ima 60 dana vojnog angažovanja.

Treće, tražim da se civilnim licima iz Republike Srpske Krajine koji su zadobili povredu ili ranu prizna ponovo status civilnog invalida rata. Naime, postoji najmanje 12 civilnih invalida rata iz Republike Srpske Krajine koji su primali ličnu invalidninu od 2000. do 2013. godine, kada im je ukinuta ta invalidnina saveznom uredbom. Mislim da nije u redu i da treba i tim 12 civilnih invalida rata iz RSK da bude priznato svojstvo civilnog invalida rata.

Sledeće, tražim da se zahtev za priznanje svojstva ratnog vojnog invalida može podneti u roku od godinu dana od stupanja na snagu izmena i dopuna ovog zakona, jer je taj sad rok prošao a imamo još jedan deo krajiških boraca koji nisu podneli zahtev za priznanje statusa ratnog vojnog invalida. Takođe, tražim da se zahtev za priznanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu posttraumatskog stresnog poremećaja može podneti bez vremenskog ograničenja.

Posebno tražim da se među originalnim pismenim dokazima iz vremena učešća u ratu za utvrđivanje statusa borca priznaju vojna knjižica ili drugi dokumenti sa pečatom nadležnih organa srpske autonomne oblasti Krajina, srpske oblasti Zapadna Slavonija, srpske oblasti Slavonija-Baranja i Zapadni Srem i Republike Srpske Krajine, ako se status borca ne može utvrditi na osnovu postojećih originalnih dokumenata, mnogi ih nemaju, znamo zbog čega, zbog zločinačkih akcija „Bljesak“ i „Oluja“, tražim da se krajiškim borcima omogući da utvrde status borca na osnovu dva kvalifikovana svedoka.

Konačno, na kraju, tražim da se posttraumatski stresni poremećaj utvrđuje u izuzetnim slučajevima na osnovu medicinske dokumentacije koja potiče iz perioda pre podnošenja zahteva za priznanje prava po tom zakonu, a ne isključivo iz perioda dok su trajale ratne okolnosti, a najkasnije do isteka dve godine od dana njihovog prestanka.

Dakle, ovim predlogom predlažem da se dnevni red današnje sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za – šest, nije glasalo – 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).
Da li poslanik Martinović traži reč?( Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 167, nije glasalo – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 167, nije glasalo – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2;
Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin);
Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, i
Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti.
Pre nego što nastavimo, samo da vas obavestim, kako smo i do sada praktikovali, obavestim da ćemo raditi danas, sutra i u četvrtak sa ciljem da glasanje bude negde u četvrtak oko 18,00 sati.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, Siniša Mali, ministar finansija; Slavica Savičić i Saša Stevanović, državni sekretari u Ministarstvu finansija; doktor Dragan Demirović, pomoćnik ministra finansija; Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija; Anastazija Tanja Đelić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu finansija; Marijan Blešić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i Srđan Popović, savetnik u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).
Predstavnik predlagača, ministar finansija, Siniša Mali. Izvolite.

Hvala vam puno.
Poštovani gospodine Dačiću, uvaženi narodni poslanici, pred vama su danas predlozi četiri veoma važna zakona kako za privredu Republike Srbije tako i za naše građane. Prvi zakon koji je na dnevnom redu, je zakon o isplati 20 evra pomoći i
podrške kako bi se ublažile negativne posledice COVID-19 za sve građane Srbije, isplata koju planiramo da izvršimo u decembru mesecu. Podsetiću vas, ove godine smo već isplatili 30 evra za sve punoletne građane koji su se prijavili za tu pomoć, preostalih 30 evra doći će na naplatu, odnosno platićemo u novembru mesecu ove godine i 20 evra hoćemo da isplatimo početkom decembra svim punoletnim građanima naše zemlje. Za sve one koji se nisu prijavili za pomoć od 30 plus 30 evra, za sve one koji su postali punoletni nakon 24. aprila ove godine otvaramo mogućnost prijavljivanja za ovih 20 evra. Prijave će ići na isti način kao i do sada, dakle, preko sajta uprave za trezor od 15. novembra do 30 novembra. Pozivam sve građane koji se, kažem, nisu prijavili za 30 plus 30 evra i koji su punoletni nakon 24. aprila ove godine da se prijave i da od države dobiju pomoć od 20 evra u decembru mesecu. Oni koji su se već prijavili za 30 plus 30 evra, kao i naši najstariji sugrađani, dakle, penzioneri, oni nemaju potrebe da se prijavljuju, oni će automatski dobiti i ovu pomoć u decembru.
Ova pomoć od 20 evra samo je deo velikog paketa pomoći koji smo dali i pružili našim građanima i našoj privredi tokom ove i prošle godine. Ukupno tri paketa pomoći, osam milijardi evra. Dakle, ogromna pomoć koja nam je pomogla da izbegnemo te crne scenarije koje ste imali priliku da vidite i u nekim drugim mnogo razvijenijim zemljama od nas u smislu zatvaranja fabrika, otpuštanja radnika. Mi smo uspeli da zadržimo isti nivo zaposlenosti kao i pre krize, pre COVID-19, a sa druge strane kroz ogromnu pomoć smo obezbedili i spasili veliki broj proizvodnih pogona i fabrika što nam daje za pravo da budemo veoma optimistični kada su godine koje su pred nama u pitanju.
Samo ću vas podsetiti da je ove godine država Srbija isplatila 30 evra svim punoletnim građanima u maju mesecu ove godine. Isplatili smo 3.000 dinara svima onima koji su primili bar jednu dozu vakcine do kraja maja ove godine. Isplatili smo 22. septembra 50 evra za sve naše najstarije sugrađane, 50 evra za sve penzionere u Republici Srbiji. Isplatili smo 60 evra za sve nezaposlene, dakle za sve one koji su bili bez posla i na birou za nezaposlene, svima je država isplatila 60 evra. Isplatili smo tri puta po 50% minimalne zarade za sva mikro mala srednja preduzeća, sve preduzetnike preko milion i sto hiljada pravnih lica ili pojedinaca je dobilo tu pomoć. Dodatno smo ispaliti dve pune minimalne zarade za sve samostalne umetnike, dodatne dve pune zarade za sve one koji su zaposleni u oblasti turizma i ugostiteljstva, kao najpogođenijim oblastima usled negativnih posledica COVID-19.
Dakle, snaga države se upravo ogledala i ogleda u ovim paketima pomoći. Naše javne finansije su stabilne. Novca u kasi imamo. Sva obećanja koja smo dali ispunjavamo u dinar, ispunjavamo i u dan i nadam se da ćete podržati ovaj zakon o isplati 20 evra u decembru mesecu svim građanima Srbije, koji će na neki način označiti i kraj trećeg paketa pomoći.
Podsetiću vas da smo obećali, to je predsednik Vučić i najavio, da ćemo u februaru ili martu naredne godine isplatiti i dodatnih 20.000 dinara za sve naše penzionere, ali to je tema o kojoj ćemo govoriti kada pred vama budem za par nedelja branio i budžet za 2022. godinu.
Sledeći zakon koji je danas pred vama je Zakon o fiskalizaciji, odnosno izmene postojećeg Zakona o fiskalizaciji. Kao što znate, ogroman posao je pred nama. Već smo krenuli, a to je da postojeći model fiskalizacije zamenimo novim. Ovaj postojeći datira još od 2003. godine.
Naveo sam više puta taj primer. Mi sada koristimo 4G tehnologiju. Pričamo o uvođenju 5G, a taj GPRS sistem na kojem se bazira sadašnji sistem fiskalizacije, imate 3G, onda neki sistem pod oznakom „H“, ako se ne varam, pa EDž, pa onda GPRS. Dakle, pre tri ili četiri generacije nekih tehnologija, na tome je baziran postojeći sistem fiskalizacije u Srbiji. Vreme je da ga promenimo. Taj sistem, novi sistem, donosi velike koristi za našu privredu, za naše privrednike. Imate direktne koristi, jer više neće imati troškove fiskalizacije ili defiskalizacije fiskalnih kasa. To se ovim zakonom ukida. Neće imati obavezu čuvanja onih papirnih kontrolnih traka, neće imati obaveznih godišnjih servisa, kao što imaju sada, ali, s druge strane, što je mnogo veći doprinos ovog zakona, ovaj zakon, s obzirom na to da će povećati efikasnost rada poreske uprave, smanjiće nelojalnu konkurenciju svima onima koji rade u skladu sa zakonom, svima onima koji poštuju zakone i plaćaju poreze i time dodatno doprineti još njihovom boljem i uspešnijem poslovanju.
Ovaj zakon je ključan zakon za dalju borbu i suzbijanje sive ekonomije. U našoj zemlji tri su izuzetno važne stvari kada su izmene ovog zakona u pitanju. Dakle, ovaj novi sistem je mnogo fleksibilniji, potpuno otvara tržište kada su fiskalni uređaji u pitanju. Fiskalni obveznici mogu da koriste i mobilne telefone i tablete i druge moderne uređaje da to bude fiskalni uređaj kod njih. Potpuno se na taj način ide u korak sa digitalizacijom, sa novim tehnologijama, a smanjuju se troškovi poslovanja za sve one koji su fiskalni obveznici.
Druga stvar, koja je veoma važna, izašli smo u susret našim privrednicima. Imamo prelazni period tokom kojeg će paralelno da rade ili mogu da rade i postojeće i novo rešenje. To je period od 1. novembra ove godine do kraja aprila naredne godine.
Naši privrednici su tražili šest meseci. Dobili su šest meseci izmenama ovog zakona, a kada su rokovi u pitanju, samo da vas podsetim, već 1. oktobra krenula je prijava preko sajte Poreske uprave svih poreskih obveznika da prijave svoja prodajna mesta Poreskoj upravi. Evo, do jutros 892 poreska obveznika, 1.400 prodajnih mesta već je prijavljeno. Pozivam poreske obveznike i fiskalne obveznike da iskoriste ovu mogućnost, odnosno ne da iskoriste, nego moraju da to urade, da se Poreskoj upravi prijave u narednih mesec dana, svoja prodajna mesta na kojima će obavljati maloprodajne aktivnosti.
To me dovodi do treće važne stvari, a to subvencije. Ni jedan jedini dinar neće našu privredu koštati uvođenje novog sistema. Mi smo obezbedili šest milijardi dinara kako bismo pokrili troškove nabavke fiskalnih uređaja. Ta uredba je već usvojena na sednici Vlade prošle nedelje. Dakle, 100 evra za svaki fiskalni uređaj,
dodatnih 100 evra za svako prodajno mesto. Za one koji nisu u sistemu PDV-a mi ćemo taj iznos povećati za 20%, tako da sa te strane država još jedanput ispunjava obećanje koje je dala. Nećemo imati ni jedan jedini dodatni trošak ni dinara za našu privredu.
Veoma je važno da ovaj sistem sprovedemo brzo i efikasno. Pozivam, takođe, sve one koji žele da iskoriste ove subvencije, prijavljivanje će preko sajta Poreske uprave krenuti 15. oktobra. Od 15. oktobra do kraja januara trajaće proces prijavljivanja za subvencije za ovih 100 plus 100 evra za sve one koji ulaze u novi sistem fiskalizacije. Novac za to imamo, obezbedili smo i pozivam naše privrednike da to iskoriste.
Još jedanput, sistemski važan zakon kada je borba protiv sive ekonomije u pitanju. Kao što znate, već su krenule pripreme i za primenu Zakona o elektronskim fakturama.
Do kraja godine svi subjekti u javnoj svojini imaće obavezu i već se ubrzano pripremaju za to, da izdaju i primaju elektronske fakture. Do kraja sledeće godine to će važiti takođe i za sve one koji su u privatnom sektoru, a koji su u sistemu PDV-a. Dakle, do kraja naredne godine sa novim sistemom fiskalizacije sa potpunom primenom sistema e-faktura imaćemo i mislim da ćemo zadati konačan udarac sivoj zoni u našoj zemlji.
Imaćete one koji rade u skladu sa zakonom ili one koji su potpuno u crnoj zoni, ali onda ćemo na poseban način, kroz nadležne organe, policiju, poresku upravu i ostalo, takođe da se nosimo i sa tim.
Dakle, činimo naš privredni ambijent mnogo konkurentnijim, mnogo atraktivnijim. U nekim rešenjima idemo i korak ispred svih i mislim da je to izuzetno važno, pogotovo za taj rast i za razvoj naše ekonomije koji je za nas najvažniji cilj u ovom trenutku.
Treći zakon koji je danas pred vama je zakon koji se odnosi na poresku administraciju i poreski postupak. Dva osnovna razloga su za izmenu ovog zakona. Prvi, da bi se uskladio sa izmenama Zakona o fiskalizaciji, o čemu sam već malo pre govorio i, drugi, kako bi dodatno dali vežu fleksibilnost onim privrednim subjektima koji duguju poreskoj upravi, a s druge strane su ušli u problem zbog Kovida-19, odnosno zbog pandemije korona virusa. Izmene ovog zakona daju mogućnost, s jedne strane, zamene ispunjenja. S druge strane, da svi oni koji su ispoštovali glavnicu duga prema poreskoj upravi, takođe, dobiju i mogućnost za odlaganje plaćanja kamata. Opet su to bili zahtevi koje smo dobijali od naših privrednika. Evo, i na ovaj način njima izlazimo u susret.
I, poslednji zakon koji je danas pred vama je Zakon o finansiranju železničke pruge od Subotice ka Segedinu. Vrednost ove investicije je 87 miliona evra. Ukupna dužina pruge je 98 kilometara. Ovaj deo koji prolazi kroz našu zemlju je 38,5 kilometara. Veoma je važno da se ovde radi ne samo o rekonstrukciji postojeće pruge, već i o gradnji nove pruge koja nedostaje na pojedinim deonicama.
Naravno, izuzetno važno za našu saradnju između Mađarske i Srbije, ali s druge strane samo potvrđuje i pokazuje koliko smo posvećeni investicijama, ulaganjima i u putnu i u železničku infrastrukturu u našoj zemlji. Mi ćemo se na proleće naredne godine već voziti brzim vozovima. Od Beograda do Novog Sada stizaćemo za 35 minuta. Po celoj Srbiji se ubrzano radi rehabilitacija, modernizacija železničkih pruga, a samo u ovom trenutku imamo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica koje se u Srbiji grade.
Najveće gradilište u Evropi po tom pitanju i jeste naša zemlja. Dakle, mi gradimo auto-put Preljina – Požega. Gradimo Moravski koridor, gradimo Kuzmin – Sremska Rača, gradimo Lajkovac – Valjevo, zatim Ruma – Šabac – Loznica, Novi Sad – Ruma, Fruškogorski koridor, zatim brza saobraćajnica od Surčina ka Novom Beogradu.
Očekujem da ćemo do kraja godine započeti radove na izgradnji brze saobraćajnice ili auto-puta od Niša, Pločnika, prema Merdarima. Očekujem da ćemo krenuti sa izgradnjom Dunavske magistrale, od Požarevca ka Golupcu i očekujem radove na izgradnji auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Dakle, ogromne investicije u našu infrastrukturu, upravo koje su usmerene ka tome da "Srbija 2025", program koji smo definisali, u potpunosti i ispunimo i da nam za par godina naša draga i lepa zemlja bude isprepletena mrežom novih auto-puteva i modernih železničkih pruga.
Na kraju, uz čestitke vama i željom da imate uspešno jesenje zasedanje, želim samo da vam kažem da je Ministarstvo finansija promenila svoju projekciju rasta BDP-a za ovu godinu. Na osnovu rezultata iz trećeg kvartala ove godine, mi očekujemo za treći kvartal da smo imali stopu rasta umesto 5,6, koliko smo očekivali, da ćemo imati 7%, 7,6% je bila stopa rasta našeg BDP-a za prvih šest meseci ove godine, sa 7% iz trećeg kvartala ja očekujem da ćemo imati najmanje 7% stopu rasta do kraja ove godine.
Do pre desetak dana govorio sam da ćemo rasti 6,5%, možda malo više, a ono što jeste činjenica je da je predsednik Vučić bio u pravu, dakle, biće nam rezultat mnogo bolji, ići ćemo na najmanje 7% stope rasta ove godine, što znači, uvaženi poslanici i poštovani građani Srbije, da ćemo imati jednu od najvećih stopa rasta ove godine, a kada uzmete u obzir i minus 0,9 samo od prošle godine, za ove dve godine doba najveće ekonomske krize ikada, pandemije korona virusa, Srbija će biti među top tri najbolje zemlje u Evropi kada je ekonomski rezultat u pitanju.
Za građane Srbije, naravno, što nam je viša stopa rasta BDP-a, možemo da razgovaramo i o većim penzijama, o većim platama, i to su teme sa kojima ćemo izaći pred građane Srbije u narednih par dana, sada kada budemo sumirali i konačne rezultate za treći kvartal.
Još jednom, hvala puno na vašem strpljenju, ostajem na raspolaganju za pitanja koja imate i očekujem i nadam se da ćete ove zakonske predloge podržati u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila narodna poslanica Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo jutros imali sednicu Odbora koja je razmatrala ova četiri predloga zakona. Ono što mislim da negde treba dopuniti u smislu informacije građanima a to je da ovim predlogom koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o poreskom postupku, treba reći građanima da uvodimo i olakšavamo mogućnost servisiranja kredita. To znači da ukoliko otplatite glavnicu prema poreskoj upravi, kamatu možete reprogramirati ponovo, što do sada nije bio slučaj.

Mislim da negde i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije prepoznaju potrebe ne samo privrede već i samih građana Srbije da olakšamo ovo vreme koje nas je zadesilo kada je u pitanju pandemija i negde paralelno idemo sa time da dajemo podršku građanima kao država konkretno kada govorimo o novcu, ali i ona podrška je vrlo značajna da možemo privredi da damo podršku da lakše funkcioniše na tržištu kapitala.

Važno je reći da fazno prelaženje na kompletnu digitalizaciju finansijskog sistema, odnosno kada govorimo o fiskalizaciji, ste takođe prepoznali da ne može sve preko noći i mislim da su uslišeni zahtevi i privrede ali i građanima u ovom smislu.

Kada govorimo o ovom delu koji se odnosi na privremeni registar građana, očito da pratite i ono što su potrebe građana kada neko stekne uslov, a to su u pitanju punoletni građani sa određenim datumom, pa sada u stvari zato oni koji su od 24. aprila postali punoletni imaju prava na određenu finansijsku podršku, znači, ne pravite razliku između građana, što je jako važno.

Na kraju krajeva, imali smo prilike da čujemo i od vas i od gospodina Vučića koji su to infrastrukturni projekti koji će Srbiju uvesti u novo doba kada su u pitanju auto-putevi i u skladu sa time je i ovaj Ugovor o zajmu kada je u pitanju železnička pruga do granice sa Mađarskom.

Srbija je pokazala od 1. do 4. oktobra na "Ekspu 2020" u Dubaiju da je zaista jako puno napredovala, da ima šta da ponudi u saradnji sa drugim državama i narodima, a time je pokazala da je sposobna da prihvati nove strane direktne investicije. Sve su to rezultati koje niko ne može da poruši.

Oni koji žele da ruše Srbiju i ove rezultate, ali i da ruše interese građane Srbije, su oni koji promovišu naselje, tzv. kreativni bes, najgore psovke koje su upućene porodici predsednika države i mislim da to treba svaki dan da kažemo građanima ko radi za interese države i njihove interese a ko radi protiv toga i ko želi da ih ruši. Mislimo da svi oni koji su stali pod barjak Dragana Đilasa danas žele da ruše Srbiju i žele da ruše interese kojima jednostavno mi pokušavamo da građanima damo punu podršku da krenu u novu eru razvoja Srbije i to je ta "Srbija 2025", gde ćemo imati zaista obezbeđenu budućnost Srbije i naše dece.

Zahvaljujem se, gospodine ministre, što pratite sve promene koje se dešavaju i na tržištu kada su u pitanju uvoz i izvoz robe i usluga kada je u pitanju saradnja i sa članicama EU i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i to je ono što na svakom koraku našim građanima treba da pokažemo, da mislimo na njih i da će njihovi interesi uvek biti zaštićeni sa naše strane. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Todorović, član Odbora i izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona iz oblasti finansija koji je predložila Vlada Republike Srbije, a moje je zadovoljstvo da vas ispred Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo obavestim da su predložena zakonska rešenja u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, te da Narodne skupština i narodni poslanici danas mogu da raspravljaju o predloženim zakonima.

Dozvolite mi samo ukratko da se osvrnem na ove predloge koje je predložila Vlada Republike Srbije.

Dakle, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, bolesti Kovida-19, izazvane virusom SARS-CoV-2. Dakle, suština ovih izmena predloga zakona podrazumeva da u eri, mislim na prethodnu i ovu godinu, onoga što je zadesilo ne samo Srbiju, već i čitav svet, a govorim o posledicama koje je donela korona, da je Srbija u tom periodu reagovala efikasno, reagovala ozbiljno, u teškim vremenima nabavili smo respiratore, nabavili vakcine, uspeli da izgradimo tri kovid bolnice i da donesemo nekoliko paketa podrške građanima i privredi. Dakle, suštinski, država je uradila sve ono što je bilo u njenoj moći, a ostalo je na nama, građanima, da se vakcinišemo, da pratimo ono što nam sugeriše krizni štab.

Važno je u okviru ovog predloga zakona da je ono što smo uradili za oblast privrede, posebno sektorski, za hotelijerstvo, ugostiteljstvo, za autoprevoznike, uradili i za ostale sektore, da pomognemo tim preduzećima, privatnim kompanijama da ne otpuštaju radnike, da u jednoj takvoj situaciji koja je zadesila čitav svet Srbija beleži čak i pad stope nezaposlenosti, što je veoma dobro i kada govorimo o pomoći građanima u nekoliko navrata država Srbije je bila spremna da izdvoji određena sredstva i pomogne građanima.

Suštinski ovaj zakon podrazumeva da svi oni koji su postali punoletni u periodu od 24. aprila pa do dana stupanja na snagu ovog zakona mogu da dobiju određena sredstva koje je Ministarstvo finansija definisalo. Naravno, ovo važi i za korisnike penzija i sve one koji ispunjavaju određene uslove, a mislim da su građani Republike Srbije, da imaju prebivalište u Srbiji, da imaju važeću ličnu kartu, da su se prijavili na vreme koje je definisano za ovu pomoć, a korisnici penzija su automatski prijavljeni.

Što se tiče drugog Predloga zakona, odnosi se na zaduživanje Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge na potezu Subotica-Horgoš.

Ovo je ono što smo definisali u planu „Srbija 2025“, a to je da ćemo raditi na revitalizaciji, rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture, putne infrastrukture i evo u narednom periodu, kako je ministar izjavio, imaćemo i završenu deonicu brze pruge Beograd-Novi Sad i da u gotovo pola sata stižemo od tačke A do tačke B. Suštinski, veoma važan ugovor.

Da ne dužim, pošto neću imati dovoljno vremena, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o fiskalizaciji, ministar je o tome govorio više u poslednjih dana. Ovo je i glavna tema jer je ovo jedan od suštinskih zakona koji će omogućiti da privredni ambijent u Srbiji bude daleko napredniji, daleko bolji nego što je bio pre. Ovo je način da se spreči siva ekonomija, da se suzbije nelojalna konkurencija, a samim tim da budžet Republike Srbije bude daleko veći.

Naravno, ovim izmenama preciznije se definiše sadržaj fiskalnog računa, kao i postupak fiskalizacije. Propisuje se prelazni period za obveznike fiskalizacije i to je taj period od šest meseci, od 1. novembra do kraja aprila. To je veoma važno, jer se na taj način privrednici postepeno uvode i prilagođavaju novom modelu fiskalizacije. Možda je važno reći u vezi sa ovim zakonom da i Zakon o fiskalnim kasama prestaje da važi 1. maja 2022. godine.

U okviru četvrtog predloga zakona, dakle Predlog zakona koji podrazumeva izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u suštini vrši se usklađivanje sa Predlogom zakona o fiskalizaciji. Suština je, još jednom, i da zaključim, ovi predloženi zakoni su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i narodni poslanici će danas moći danas da diskutuju o ovim zakonima. Hvala.