Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Krkobabiću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, malo je 20 minuta da govorimo na jedan kompetentan, kvalifikovan i adekvatan način o ova četiri izuzetno važna zakonska predloga i ja ću u svom izlaganju, neumanjujući, naravno, važnost i značaj preostala dva zakonska predloga, ali akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke a.d. Novi Sad.
Dozvolite mi da na samom početku napravim jednu konstataciju. U martu mesecu 2020. godine, kada smo se, kao i čitav svet, suočili sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj tada, nažalost, nije nazirao, a ni danas se, nažalost, ne nazire, mi smo verovali, kao i u ostalim državama Evrope i sveta, opozicija neće koristiti ovaj zdravstveni izazov za jeftino ubiranje političkih poena, da će shvatiti da svi imamo
samo jedan zajednički zadatak i jedan zajednički cilj koji moramo da realizujemo i jednu zajedničku bitku koju moramo da pobedimo i da politizaciju kovida u periodu dok traje pandemija treba da smestimo tamo gde joj je mesto, a to je u karantin.
Nažalost, jedan deo opozicije ne bira sredstva, da po svaku cenu dođe do jeftinih političkih poena i pri tome je spremna da prigrli svaki glas, pa čak i ove antivaksere, zapravo ove koji zagovaraju da građani Srbije ne treba da se vakcinišu, pa između ostalog kažu da korona i ne postoji, što je za nas zaista neodgovorno i krajnje neozbiljno.
Kao što sam rekao, početkom marta 2020. godine prvi put smo bili suočeni sa ovom opakom bolešću i nedovoljno poznatoj svetskoj medicini. Nismo ni slutili koje će razmere ove pandemije biti i koliko će biti pogubna po zdravlje stanovništva, pre svega, na celoj planeti, a potom i po svetsku ekonomiju, ali i po materijalni položaj pojedinaca, materijalni položaj porodica, odnosno životni standard.
Tada se Vlada Republike Srbije pandemiji suprotstavila paketima mera kojima je saniran značajan deo posledica koje je pretrpela privreda, ali država je mislila, kao što to i danas čini, na podršku našim građanima.
Dakle, onda kada je bilo najteže predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije, naravno, govoreći o ovim zakonskim predlozima, raspravljajući o paketima mera koje ste vi predložili i koji su u potpunosti opravdani, je imala jedan odgovoran i krajnje, rekao bih, ozbiljan pristup.
Podsetiću naše građane da smo prošle godine, o tome je već bilo reč, realizovali dva paketa pomoći ukupne vrednosti od 800 milijardi dinara. Treba podsetiti i na činjenicu da su upravo tada usvojene mere ekonomske politike minimizirale pad BDP-a u 2020. godini. Tako je Republika Srbija 2020. godine završila sa padom privredne aktivnosti od svega 1%, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi u tom trenutku.
Dakle, u periodu kada je bilo najteže, Vlada je pokazala ne samo da sistem može da funkcioniše, već i da može da ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje.
Takođe, na tržištu rada, uprkos kovidu, zabeležena je rekordna stopa nezaposlenosti od 9%, za razliku od 2012. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila čak 23,9%. Istovremeno, 2020. godine imali smo povećanje plata i penzija. Dakle, povećanje penzija shodno švajcarskom modelu za 5,9%, povećanje plata u javnom sektoru za 5%, minimalne cene rada za 6,6%.
Dakle, mi smo jedna od retkih zemalja koja je, uprkos pandemiji korona virusa, uprkos ogromnim problemima u ekonomiji, akcenat stavila i zadržala na povećanju životnog standarda građana.
Mislim da je Vlada napravila kroz budžet za 2021. godinu jasne pravce delovanja u narednom vremenskom periodu i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije misli da su oni u potpunosti opravdani. Prvi pravac delovanja svakako jeste borba protiv korone, dovoljno medicinske opreme, dovoljno kovid ambulanti, dovoljno vakcina. Nijednog trenutka se nije kasnilo sa revakcinacijom.
Drugi pravac delovanja je životne standard građana i to upravo kroz povećanje plata, kroz povećanje penzija, kroz jednokratna izdvajanja i to je nešto što mislim da nijedna država u svetu i Evropi nije prihvatila toliki teret krize na sebe.
Treći pravac delovanja jeste infrastrukturni. Dakle, iako je period pandemije, život u Srbiji ne sme da stane. Vlada je budžetom izdvojila nikada veća sredstva za infrastrukturne projekte, 330 milijardi dinara, potom rebalansom budžeta 88 milijardi dinara. Dakle, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.
Nije tačno da se i u toj 2020. godini nije radilo. Ja ću jedan podatak izneti. Mislim da su od januara do novembra meseca, a vi me ispravite ako grešim, ministre, realizovani infrastrukturni projekti u ukupnom iznosu od 146,7 milijardi dinara, što je od prilike za 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, jasni su pravci delovanja.
Sa druge strane, ključna pitanja koja se postavljaju u periodu pandemije svakako jesu - da li smo uspeli da sačuvamo radna mesta? Da, uspeli smo. Da li je došlo do zatvaranja fabrika? Ne, nije. Da li smo uspeli da sačuvamo strane investitore, odnosno da li su strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju? Makroekonomskoj stabilnosti doprineo je veliki priliv stranih direktnih investicija u 2020. godini koji je iznosio čak 2,902 milijardi evra, a u periodu od januara do maja 2021. godine strane direktne investicije su iznosile 1,274 milijarde evra. Dakle, strani investitori nisu odustali od ulaganja u Srbiju.
Javni dug opšte države bio je na nivou od 52% BDP-a, što je i dalje manje od nivoa Mastrihta od 60%. Ako saberemo sveukupnu pomoć države od početka pandemije Kovida-19 pa do danas, ona je najpre iznosila 800 milijardi dinara, potom treći paket 257,1 milijardu dinara, što je 4,3% BDP-a. Dakle, ako saberemo u celini pakete pomoći koji su usmereni ka privredi, ka građanima to je otprilike 17,2% BDP-a. Mislim i ponavljam još jednom da nijedna država u svetu i Evropi toliki teret krize nije prihvatila na sebe.
Mislim da su mere koje su preduzete usmerene u dobrom pravcu, a tu pre svega mislim da se sačuva makroekonomska stabilnost, životni standard građana i privreda. Privreda je ostala na stabilnim nogama i mi smo u 2021. godinu ušli jaki, ekonomski stabilni sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP-a od 6%. Ne znam da li me čujete, ali koliko sam čuo, pre nekoliko dana vi ste najavili, ta projektovana stopa BDP-a do kraja godine može biti i 7%, što je zaista zavidan i odličan rezultat.
Stimulisani su privrednici bankarskim pogodnostima da očuvaju sopstvenu likvidnost, vrate dospele kredite, može se reći da je država odgovorno postupila svim segmentima privrednog društva i taj pozitivan efekat je vidljiv u projekciji daljeg rasta BDP-a. Ekonomska podloga takvim planovima bio je i dodatni treći paket koji smo usvojili u prvoj polovini, kao što sam rekao, 2021. godine.
Zašto je bitan rast BDP-a? Zato što bez ekonomskog razvoja nema napretka društva. Privredni rast znači nove investicije, znači nova radna mesta, više novca u budžetu, a samim tim stvara se prostor za nova povećanja plata, penzija, odnosno za povećanje potrošnje koja je suštinski pokretač i svake sektorske proizvodnje i razvoja tržišta uopšteno.
Predlogom zakona koji je danas na dnevnom redu stvoren je zakonski osnov, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, za davanje dodatne jednokratne pomoći punoletnim građanima u visini od 20 evra u dinarskoj protivvrednosti, čija se isplata planira u decembru ove godine. Ovo je još jedna mera koja predstavlja nastavak, odnosno kontinuitet podrške Vlade Republike Srbije građanima u vezi sa pandemijom Kovid-19.
Kada je konkretna procedura dodele pomoći u pitanju, važno je reći ono o čemu je već bilo reči, ne bih se ponavljao, ona je u mnogome olakšana, jer građani koji su se prijavili za raniju pomoć 30 plus 30 evra nije potrebno da se dodatno prijavljuju za ovu pomoć od dodatnih 20 evra. Sa druge strane, građani koji se do sada nisu prijavljivali za pomoć mogu sada to uraditi bez problema, kao i oni građani koji su postali punoletni nakon 24. aprila 2021. godine kada je zakon stupio na snagu. Rok za prijavu je od 15. do 30. novembra 2021. godine. Ovo sam čisto informativno naveo i podsetio još jednom zbog javnosti i zbog građana Srbije.
Kao što se iz sadržaja mera utvrđenih ovim zakonom vidi, Srbija i danas nastavlja snažnu borbu protiv pandemije korona virusa, a sve u cilju napretka naše ekonomije i rasta životnog standarda naših građana.
U prilog tome svedoči o Odluka Vlade o povećanju cene rada za 2022. godinu koja će iznositi 35.012. godina, što je povećanje od značajnih 9,4%. Takođe, još jedan izuzetno važan i značajan i sjajan rezultat.
Da podsetimo još jednom da je država prošle godine pomogla građane najpre sa 100 evra, i to 6,2 miliona građana je prihvatilo pomoć i primilo pomoć od 100 evra. Kada dođu ovde predstavnici Fiskalnog saveta, a razgovaraćemo sa njima opet sledeće nedelje, jer je na redu izveštaj o radu regulatornih tela, i kada nam kažu da je ova mera nepotrebna, a mi dobijamo potvrde od Međunarodne organizacije rada da ova mera smanjuje siromaštvo u Srbiji, mi možemo da zaključimo samo jedno, a to je da su predstavnici Fiskalnog saveta protiv smanjenja siromaštva u Srbiji.
Ne kažemo mi i nismo protiv, ne želimo da vršimo apsolutno nikakav pritisak na nezavisna regulatorna tela, ali, dozvolite, imamo legitimno pravo da imamo suprotno mišljenje i suprotan stav i nije ovo mera koju je izmislila Srbija. Mislim da su i brojne svetske ekonomije, poput SAD, pa i Japana, mislim, koristile sličnu meru. Dakle, ona je po nama u potpunosti opravdana i ne mogu da kažu da je to deo nekakve predizborne ili izborne kampanje. Ovde govorimo o budućnosti Srbije i ovde govorimo o budućnosti građana Srbije i o njihovom životnom standardu.
Dakle, sa druge strane, ove godine penzionerima je isplaćena jednokratna pomoć od 50 evra. Svi građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobili su 60 evra jednokratne pomoći. Takođe, svi punoletni građani su dobili najpre 30 evra pomoći, dok će im u novembru mesecu biti isplaćeno još 30, a usvajanjem ovog predloga, kao što sam rekao, ostaje još 20 evra.
Država nije zaboravila ono što je od velike važnosti i značaja, ni svoje građane na prostoru Kosova i Metohije. Za sve Srbe iz naše južne pokrajine bila je obezbeđena pomoć u iznosu od 100 plus 100 evra. Dakle, još jedan odgovoran i ozbiljan odnos i potvrda da će predsednik, Vlada i Narodna skupština uvek biti uz svoj narod na prostoru Kosova i Metohije.
Pored ovoga, predsednik Srbije najavio je sledeće godine dodatnu pomoć penzionerima, početkom godine, od 20.000 dinara.
Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Srbije i ovim pokazuju neprekidnu brigu za sve građane, za životni standard građana i to omogućava odgovorna ekonomska politika Vlade čiji rezultat su pozitivni privredni tokovi, makroekonomska i budžetska stabilnost naše države. U tom smislu, mi smo u potpunosti ubeđeni da smo na dobrom putu da realizujemo onaj konačan cilj koji želimo da postignemo, a to je Plan 20/25 ili 2025, kada će u Srbiji penzije biti 430 evra, a kada će plate biti 900 evra.
Kada je u pitanju Kovid podrška države, ne možemo a da ne govorimo o zdravstvenom aspektu borbe protiv Kovida i o svim naporima države da sačuva zdravlje stanovništva. Retka smo zemlja koja raspolaže svim vakcinama i novim Kovid bolničkim kapacitetima, ali ukoliko građani uprkos alarmantnim podacima o broju obolelih i broju preminulih u ovom novom talasu ne shvate da su pre svega oni lično odgovorni za svoje zdravlje i da vakcinisanjem mogu da samo izbegnu najgori životni scenario, posledice i dalje mogu biti nesagledive.
Ako je država odgovorna, valjda mi građani, ako je država imala jedan odgovoran i ozbiljan pristup i odmah na početku obezbedila četiri vakcine, nakon toga pet vakcina, ako smo omogućili proizvodnju, ako je Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom omogućila proizvodnju vakcine „Sputnik V“ na Torlaku, ako je omogućila ulaganje u Torlak, ako smo zajedno sa našim prijateljima iz UAE i Kine napravili fabriku koja će imati kapacitet od dva miliona, čini mi se, proizvodnje vakcina, tako da ćemo moći da pomognemo i državama u regionu.
Važno je da građani imaju, hajde da kažem, onaj minimalan stepen lične odgovornosti i da shvate da bi izašli iz ove situacije potrebno je da se vakcinišu i ne da slušaju nekakve kvazi-političke stranke, antivaksere, već da slušaju struku, da se ponašaju odgovorno, ozbiljno, racionalno i da vrlo precizno slušaju uputstva onih ljudi koji rade taj posao na pravi način.
Želim još jednom sa ovog mesta da apelujem na građane da se vakcinišu, jer na taj način zaštitiće pre svega sebe, zaštitiće svoju porodicu, ali naravno zaštitiće i ljude oko sebe, sve one koji se nalaze oko njih, građane Srbije.
Kada je reč o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbije a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja projekta, rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica - Horgoš, granica sa Mađarskom - Segedin, osvrnuo bih se na značaju ovog projekta sa više aspekata. Pre svega da podsetim da su bilateralni odnosi Srbije i Mađarske na izuzetno visokom nivou, rekao bih na najboljem u poslednjoj deceniji. Bilateralni odnosi Srbije i Mađarske su uspostavljeni još 1882. godine, a danas ih možemo definisati kao veoma sadržajne, intenzivne i to gotovo u svim oblastima života.
Da podsetimo da je ustanovljena i praksa održavanja zajedničkih sednica dveju vlada, što je od velike važnosti i značaja. Na ekonomskom polju Mađarska inače četvrti najvažniji partner Srbije u odnosu na sve zemlje članice EU sa kojom sarađujemo. Najvažniji aspekt saradnje Republike Srbije i Mađarske poslednjih godina odnosi se na oblast saobraćajne infrastrukture, posebno železničke koja je obostrani interes naših zemalja, jer su i Beograd i Budimpešta značajna železnička čvorišta.
Obzirom da sam prekoračio vreme, izvinjavam se predsedavajući, ali rekao sam na početku, teme su od velike važnosti i značaja, tako da je 20 minuta malo da govorim o svemu. Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati zakonske predloge. Zahvaljujem.