Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, od naše Vlade, kao i mnogo puta do sada nam stiže Predlog zakona kojim nastavljamo da pružamo podršku građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije bolesti Kovid 19.

Pre nego što u ovom izlaganju pažnju usmerim na sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije, kojima se uplaćuje novčana pomoć u cilju ublažavanja posledica pandemije bolesti Kovid 19, izazvane virusom Sars kov 2.

Želim da podsetim sve naše građane da je nakon 2012. godine bilo potrebno da se uradi mnogo da bi se izgradio politički i privredni kredibilitet Srbije, da se finansije dovedu u red, da se smanji budžetski deficit, da se uspostavi makroekonomska stabilnost, da se smanji javni dug, da se inflacija stavi pod kontrolu, da se smanji nezaposlenost i da se pokrene privreda. Da sve to nije uradio predsednik Aleksandar Vučić, koji je još kao premijer 2014. godine započeo transformaciju naše zemlje, Republika Srbija sigurno ne bi na ovaj način uspela da se izbori sa posledicama pandemije.

Nakon jednokratne novčane pomoći od 100 evra u toku prošle godine, za koju se prijavilo preko šest miliona naših građana, država je i ove godine omogućila svim punoletnim državljanima Republike Srbije da se prijave za novčanu pomoć krajem aprila do sredine maja u iznosu od 60 evra koja se isplaćuje u dva dela. Prvi deo je već isplaćen, a drugi deo ove novčane pomoći će biti isplaćen u novembru.

Dakle, svi oni koji su se prijavili već za ovu novčanu pomoć se nalaze u privremenom registru i oni nemaju potrebe da se ponovo prijavljuju, kao što je rekao ministar Siniša Mali, a oni koji su u međuvremenu postali punoletni ili oni koji žele da se prijave za dodatnu novčanu pomoć, koja će biti uplaćena u decembru ove godine, imaće tu priliku od 15. do 30. novembra elektronski putem portala Uprave za Trezor.

Koliko je Republika Srbija sada ekonomski stabilna najbolje pokazuje podatak da smo za mere pomoći našim građanima i privredi kroz tri paketa mera pomoći izdvojili preko osam miliona evra, a ono što je veoma važno, pritom nismo ugrozili makroekonomsku stabilnost. Naprotiv, u ovom periodu plate su povećavane, pa imamo plan da prosečna plata do kraja ove godine iznosi 600 evra, penzije su povećavane, a koliko brinemo o našim penzionerima pored jednokratnih pomoći u toku prošle i ove godine najbolje govori i najava našeg predsednika da će svim penzionerima početkom sledeće godine biti isplaćeno 20.000 dinara novčane pomoći. Takođe, idemo ka tome kroz Program „Srbija 2025“ da prosečna penzija 2025. godine iznosi 440 evra.

Mogu samo da poručim onima kojima smeta Aleksandar Vučić, SNS i svi mi ovde i da ih podsetim da je prosečna penzija dok su oni bili na vlasti bila jedva 200 evra. Građani sada veruju svojoj državi, jer kroz sve ovo učinjeno vide da je država jaka, stabilna i sigurna.

Na samom kraju hoću da poručim da će SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem još jače da radi za sve građane Republike Srbije, jer mi sada jačamo našu otpornost, postavljamo naš rast na zdrav temelj, projektujemo održive ciljeve našeg razvoja i time stvaramo makroekonomsku stabilnost i dugoročnu stabilnost za sve naše građane. Svako da ću zbog toga u danu za glasanje, kao i kolege iz moje poslaničke grupe podržati ovaj i sve ostale predloge zakona koji za cilj imaju bolji životni standard svih naših građana. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Miljanić.
Reč ima Dijana Radović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u prethodnih godinu dana tokom plenarnog zasedanja ovog saziva Narodne skupštine ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da smo značajno unapredili zakonsku regulativu iz oblasti finansija. Usvojili smo važne zakone koji uređuju i unapređuju finansijski segment delovanja naše države, što je za krajnji cilj imalo pozitivne efekte za sve naše građane.

Krajem prethodne godine usvojili smo novi Zakon o fiskalizaciji za koji je predviđeno da stupi na snagu 1. januara 2022. godine. Usvajanje ovog zakona rezultat je potrebe prilagođavanja poslovanju usred napretka tehnologije, kao i drugim promenama koje su time uzrokovane.

Ova promena jeste nešto novo, nešto korisno za našu državu, ali pre svega neophodno za savremeno društvo, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je prošlo 18 godina od kada smo usvojili Zakon o fiskalnim kasama koji još uvek važi. Znamo svi dobro da novo vreme zahteva i traži nove odgovore, nova rešenja, a upravo ovaj Zakon o fiskalizaciji daje dobar odgovor države na suzbijanje sive ekonomije i jeste jedno dobro rešenje u pravcu nastavka našeg puta ka digitalizaciji i inovacijama i u skladu sa modernim trendovima u čitavom svetu.

Sa tim u vezi Srbija uvođenjem ovakvih zakonskih rešenja potvrđuje još jednom da je moderna država čiji je cilj na prvom mestu suzbijanje i sprečavanje sive ekonomije, čiji je cilj imperativnija privreda, ali pre svega da jednim ovako kvalitetnim zakonskim rešenjima kreiramo pravno siguran i valjan i transparentan finansijski sistem.

Sama fiskalizacija predstavlja proces boljeg praćenja naplate poreza uz pomoć posebnog softvera i kao što su danas pre mene govornici rekli, nekoliko uređaja namenjenih da taj proces pojednostave i uvežu u jedan sistem.

Samim tim uvođenjem novog modela fiskalizacije ima višestruke prednosti i višestruke pogodnosti kako za našu državu, odnosno za budžet naše države, tako i za sve privredne subjekte koji će na taj način doprineti boljem poslovnom ambijentu cele naše države. Ono što bih izdvojila kao naročito važno, odnosno najznačajniji efekat to je da je ova zakonska regulativa štedi i vreme i novac kako javnog, tako i privatnog sektora, naravno pre svega državi, odnosno javnom sektoru kroz bolju i efikasniju poresku kontrolu, odnosno sprečavanje poreske evazije, ali i takođe našoj privredi kroz smanjenje troškova poslovanja koje smo imali koristeći stare fiskalne kase.

Tu pre svega mislim da nemamo više takse za defiskalizaciju, nemamo više čuvanje i skladištenje kontrolnih i fiskalnih traka, nemamo više potrebe za nepotrebnom administracijom, ali takođe smanjujemo mogućnost zloupotrebe, čime otvaramo da naše tržište bude transparentno i mnogo više uređeno nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Jednostavnije rečeno, ovaj zakon ubrzaće postojeće radne procese, poboljšaće i modernizovati proces poslovanja privrede, a u državnom budžetu ostaće nam više novca. Kao što je ministar rekao nekoliko puta, ostaće nam više novca da gradimo nove puteve, nove škole, nove predškolske ustanove, a samim tim ići ćemo u korak sa savremenim svetom i doprinećemo i da svaka naša lokalna samouprava u Srbiji bude u boljem položaju, odnosno da može da obezbedi svim svojim građanima bolji i kvalitetniji život.

Ono što je posebno važno u ovim izmenama i dopunama zakona jeste da se postepeni odnosno fazni prelazak na ovaj novi model fiskalizacije, takođe, propisuje se jedan period odnosno šestomesečni period koji se odnosi na period od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine. Samim tim, stvaraju se uslovi da obveznici fiskalizacije mogu u fazama da pređu na ovaj jedan novi model, a posebno je ovo značajno i za one privredne subjekte koji imaju više prodajnih objekata, odnosno koji imaju više poslovnih prostorija, da u skladu sa spremnosti mogu da se prilagode u celosti i pređu na novi model fiskalizacije.

Time se pokazuje da je predlagač ovog zakona vodio računa i da je imao visok stepen i saradnje i razumevanja prema privredi, ostavio je mogućnost da se na vreme prilagode i samim tim iskoristi se ovaj period od šest meseci za edukaciju, odnosno da se što bolje naše privrednici i preduzetnici pripreme i da mogu što kvalitetnije da prilagode svoje poslovanje novom modelu.

Uporedo sa ovako naprednim zakonskim rešenjima, o ovome sam govorila više puta, posebno kada je bio na dnevnom redu Zakon o elektronskom fakturisanju, moramo voditi računa da što pre svako mesto u Srbiji, svako naše selo bude pokriveno i telekomunikacionom mrežom i internetom i samim tim naši građani iz ruralnih sredina u svom poslovanju mogu da obezbede i da prilagode da i oni koriste sve pogodnosti i prednosti ovog modela fiskalizacije.

Zbog toga naročito smatram da je prilikom primene ovog zakona potrebno imati posebno razumevanje za preduzetnike u ruralnim sredinama, gde sa sigurnošću možemo pretpostaviti da informatička pismenost kao i tehničko-tehnološka opremljenost nije na zavidnom nivou. Naročito treba uzeti u obzir inspekcijske kontrole, koje će se vršiti u prvoj godini primene ovog zakona i samim tim moraju imati određenu dozu tolerantnosti prema ovoj kategoriji naših preduzetnika, da im daju mogućnost da se u potpunosti prilagode. Zato nam je potrebna u toj prvoj godini primene zakona fleksibilnija politika u pogledu izricanja mera, naročito odsustvo oštrih kazni i sankcija. Prioritet, po mom mišljenju, treba dati preporukama i preventivnom delovanju, u cilju kvalitetnije primene ovog zakona.

Takođe, kao što sam rekla, tranzicioni period treba iskoristiti i posebno staviti akcenat na edukaciju ove kategorije preduzetnika, odnosno kategorije preduzetnika u ruralnim sredinama u kojima oni obavljaju svoju privrednu i poslovnu aktivnost.

Ovaj zakon jeste kvalitetan pravni akt, predstavlja značajni korak za efikasnijem i efektivnijem funkcionisanju kako javnog tako i privatnog sektora. To je cilj kojem težimo, a kroz ovo zakonsko rešenje bliži smo njegovom ostvarenju.

Naša poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji. Mi verujemo u njegovu uspešnu implementaciju, verujemo da će, kako naša država tako i svi privredni subjekti, imati značajne benefite, a da će krajnji cilj biti zadovoljni građani koji će imati kvalitetniji život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Radović.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nakon ove iscrpne rasprave vrlo je važno danas da pošaljemo jednu poruku građanima Srbije, a to je da pre svega u ovom delu kada su u pitanju porezi i poreske obaveze prema poreskoj upravi, da građani Srbije ne samo kao pojedinci već i kao pravna lica kada su deo jedne privrede, jednostavno stiču pravo da na olakšan način, kroz zakonska rešenja, mogu da servisiraju svoja dugovanja.

Pre svega, to je onaj deo koji se odnosi na mogućnost otplate glavnice i reprograma duga, to je onaj deo koji se odnosi na deo koji je naplata PIO, ukoliko niste prijavili doprinose za osnivače svoje firme, država će preuzeti tu obavezu da to ona radi u vaše ime i, na kraju krajeva, to je onaj deo koji se odnosi na sredstva mera obezbeđenja kada dajete, recimo, poreskoj upravi, prilikom samog reprograma, da možete da povučete i da menjate te mere obezbeđenja.

To sada to očito nije bilo moguće i do sada jednostavno striktno su se poštovala zakonska rešenja, što je davalo za rezultate da jednostavno ispadnete iz reprograma i da onda morate ponovo da podnosite zahtev i da jednostavno ulazite u zonu koja nije komforna, pogotovo kad pričamo o privredi, o malim i srednjim preduzećima, ali i srednjim i velikim gigantima. Jer, znate, obaveze prema državi, naravno, svi smo svesni toga da mora da se plaćaju, ali kada vi dobijete veliko opterećenje kada je u pitanju servisiranje tih svojih obaveza, onda jednostavno privreda počinje da usporava svoj rad. Ovim se negde zaista daje velika podrška u tom tehničkom smislu i tehnički dajemo mogućnost da zaista ne kočimo privredu i male privrednike, ali i građane kada su u pitanju ovi problemi.

Kada govorimo o tom Zakonu o fiskalizaciji, zakone smo donosili krajem prošle godine, naravno, očito se u samoj primeni tih zakona primetilo da mnoge stvari treba poboljšati. Ta fazna primena znači da će javni sektor preći u ovoj godini, u sledećoj odnos plaćanja između javnog sektora i privatnog, a nakon primene te treće faze zakona je primena ovog zakona o fiskalizaciji koji se odnosi na odnos privatnog i privatnog sektora, što znači da je mogućnost zaista tog prelaska jedan proces. To znači da je data mogućnost svima da na adekvatan način uz podršku države, a čuli smo da to košta država ovaj prelazak, je preuzela na sebe i samim tim znači da sam postupak fiskalizacije predstavlja jednu digitalnu tranziciju koja je stvar ne samo naših i evropskih integracija, način funkcionisanja kako moderne države, a pogotovu članice EU rade i da pogotovu što znamo da 75% pokrivenosti izvoza uvozom su sa zemljama EU, očito da je mogućnost savremenog poslovanja naših privrednika, kada je u pitanju sam izvoz artikala.

Znači, zakon o fiskalizaciji i ono što se odnosi na izmene i dopune sada u stvari pokazuje da evidencija roba i usluga će biti na jedan potpuno nov moderan način. Na kraju krajeva, pokazuje da evidencija avansa će se sada voditi na jedan potpuno nov moderan način, uz prisustvo određenih softvera i da samim tim ovo što je ministar govorio, kontrola funkcionisanja rada na tržištu kapitala u poslovanju uopšte i privatnog i javnog sektora će biti na jedan transparentan način, a svi oni koji su van tog sistema ulaze u tu tzv. sivu zonu, odnosno zonu koja je pod udarom zakona i koja mora da snosi određene sankcije.

Pravna sigurnost se time postiže, zatim transparentnost, ali se postiže i pravo jednakih šansi koje važi za sve podjednako. Time dobijamo jedan potpuno nov moderan koncept poreske administracije, koji treba da obezbedi održiv i predvidivo funkcionisanje javnih finansija.

Kada pričamo o ovom delu o privremenom registru građana, on je u stvari slika onoga koliko je Republika Srbija pomogla građanima Srbije u vreme pandemije i prošle godine i ove godine, i to jednostavno, imali smo prilike da vidimo na osnovu ovih rezultata koje je ministar rekao da je u prošloj godini direktna pomoć iz budžeta bila 800 milijardi dinara, što je 12,7% BDP. U ovoj godini, taj treći paket je bio 257 milijardi dinara, što je 4,4% BDP, što znači da je 17,2% iznosila ta pomoć. Ali, zamislite kako bi to izgledalo da naš BDP nije danas 52 milijarde dinara. Zamislite da je on na nivou 2012. godine, kada je iznosio, da izvinjavam se, znači 52 milijarde evra, zamislite da je on na nivou 2012. godine iznosio 33,7 milijardi evra. Znači, ukupno funkcionisanje naše privrede i kako bi to izgledalo da mi nismo sproveli ekonomske reforme.

Znači, mi ne bi mogli da se nosimo sa svim promenama koje su se dešavale na tržištu kapitala prošle godine, ne bi završili godinu sa padom ukupnog rasta, odnosno padom ekonomsko privrednih aktivnosti od 1%, već bi taj pad iznosio, kao u proseku što iznosio od 8 do 12%, kao što su članice EU, ili ne daj Bože, kao što su naše zemlje u okruženju to imale. Jednostavno ne bi mogli još narednih sigurno pet godina da izađemo uopšte iz ekonomskih reformi, iz problema, kad je u pitanju budžet, kad su u pitanju plate i penzije.

Mi danas pričamo o visokim stopama rasta. Prošle godine u decembru mesecu kada smo usvojili budžet Republike Srbije za ovu godinu, projektovan rast je bio 6%. Tada smo bili žestoko kritikovani od strane i Fiskalnog saveta i mnogih tzv. stručnjaka iz elitne opozicije, koji su govorili da su to lepe želje, da to nema šanse da se postigne. Jednostavno, mi sada govorimo o stvarnom rastu, znači održivom rastu na osnovu budžeta i svih investicija koje su iznosile projektovano 330 milijardi dinara, znači za ovu godinu, kada su u pitanju putevi, železnice i aerodromi. Znači, govorimo o tome da ćemo imati realan rast od 7% u ovoj godini.

To znači da budžet koji projektujemo za sledeću godinu će biti još progresivniji. Ti znači da rast plata i penzija koji je u ovoj godini planiran za sledeću sigurno će ići mnogo brže nego što su se mnogi nadali, kada su nam govorili prošle godine da mi nema šanse da postignemo realan rast od 6%, sa svim onim planovima i projektima koji su završili 2020. godinu koja je bila najgora godina za ceo svet.

Ono što je za nas najvažnije jedan od ovih ugovora koji se tiče železnice, to je ugovor Republike Srbije sa „OTP“ bankom, koji podrazumeva završetak deonice Subotica-Horgoš, odnosno granice sa Mađarskom, koja se odnosi na prugu Beograd-Budimpešta i koji se odnosi upravo na postavljanje osnova za tzv. brze pruge koje postoje u svim razvijenim državama EU, ali i u Kini koja jednostavno prevazilazi sve današnje, kako da kažem, ideje i onaj deo koji se odnosi na projekte koji pripadaju četvrtoj industrijskoj generaciji. To je zbog toga razlog što je Srbija izabrala da ovako strateške projekte koji su upravo rezultat svih inovacija u svetu poveri kineskim investitorima i izvršiocima.

To je ono što pokazuje da naša spoljna politika nije samo politika u kojoj želimo da aktivno učestvujemo u evropskim integracijama i sarađujemo sa zemljama EU, već želimo čvrstu i jaku saradnju sa Narodnom Republikom Kinom i sa Ruskom Federacijom, zato što mi sarađujemo u onim oblastima u kojima su sve te razvijene države najbolje.

Danas kada vidite te rezultate, kada pokažete i ekonomske rezultate i one koje se odnose na političke kontakte, najbolje možete u stvari da vidite da mi imamo prijatelje i na istoku i na zapadu.

Ono što je nama veliki pokazatelj koliko su zaista strani investitori željni da dođu ovde, da otvore nove fabrike je upravo bio i to izlaganje na „Ekspo 2020“ u Dubaiju koji je otvaranje srpskog paviljona zaista upriličio predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ali i današnje otvaranje fabrike „NSR“ pogona koji zapošljava danas u Srbiji pet hiljada ljudi, a od toga 75% visoko obrazovanog kadra i koji je u stvari pokazatelj da je ova kompanija jedan od najvećih američkih investitora u našoj zemlji.

Moram vam reći da ta kompanija zapošljava, kada govorim o visoko obrazovnom kadru, ne samo inženjere, zapošljava i ekonomiste, zapošljava pravnike, ali ono čime ona u stvari zapošljava visoko obrazovan kadar kada je u pitanju oblast softverskog inženjerstva, u stvari daje nam jedan veliki signal, ali ne samo nama, regionu, već i svima u svetu da je Srbija sposobna da sa svojim kadrovima jednostavno može da radi ovako visoko zahtevne poslove u svetu. Kada govorimo o toj visokoj četvrtoj industrijskoj revoluciji, upravo toj digitalnoj tranziciji, Srbija je zemlja koja zaista može da se nosi rame uz rame sa najrazvijenijim državama u ovoj oblasti.

Sada se postavlja jedno veliko pitanje, kako smo kao Srbija dostigli ovako visoke rezultate u tehnološkom smislu, u ekonomskom smislu, u finansijskom smislu, kako možemo da se nosimo na adekvatan način i sa digitalnom, energetskom i zelenom tranzicijom koju propagira EU, a kako smo došli do toga da jednostavno u društvu tzv. opozicioni lideri pod patronatom Dragana Đilasa i njihovih medija, firmi koje on zapošljava, u društvu projektuju nemoć svoju kroz psovanje, kroz tzv. kreativni bes, kroz nasilje i da to bude jedna politika kojom opozicija želi na kraju krajeva da izađe na sledeće izbore i da sedi ovde u klupama i da razgovaramo o programima?

Vi kada imate sa jedne strane predstavnika kao što je Dragan Đilas, Marinika Tepić, pa gospodin Vidojković koji sebe naziva piscem, a na takav način je sposoban u javnosti da psovkama prema Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici jednostavno prezentuje tu svoju politiku, a vi želite da govorite o napretku ove države, o tome kako je potrebno dovesti nove investitore, otvoriti nove fabrike, nov prosperitet obezbediti u ovom društvu, onda jednostavno vidite da imate sa jedne strane ljude koji misle o građanima Srbije, a sa druge strane ljude koji se bave isključivo svojim sopstvenim interesima. Jer, svi oni primaju platu kod Dragana Đilasa za to što rade i svi jednostavno se bave potpuno samo sobom i svojim sopstvenim interesima da bi zaradili tu platu i ne biraju sredstva uopšte šta će raditi u društvu.

Za njih to nasilje, govor mržnje, pa čak i videli smo mogućnost da bacite, razbijete izlog, jednostavno ne predstavlja bilo kakav problem, jer njima je važno da to mesečno, kroz svoju platu zarade. Tada vidite u stvari da vi nemate sa kim da pričate kada je u pitanju određena politika napretka u društvu, da tu ne postoji konsenzus sa takvim pojedincima i sa takvim političkim faktorima kao što je faktor Dragan Đilas.

Tu građani Srbije moraju potpuno da budu obavešteni šta se tu dešava. Ona politička opcija i one političke partije postoje u određenom delu, koje su pripadnici opozicije, koji ima šta da kažu u javnosti kroz svoje programe, su uvek dobrodošli da otvorimo diskusiju i kao SNS, i predsednik Vučić to nikada nije smatrao da treba jednostavno zatvoriti vrata za bilo kakve razgovore. Uvek je otvorio vrata kada su u pitanju određena pitanja u društvu i određene politike.

Ali, kada imate zaista ljude koji nemaju politiku i koji u svojoj nemoći biraju najgroznije metode da bi na određeni način došli na vlast, i to bez izbora, bez podrške građana Srbije, bez mogućnosti da se jednostavno takmiče u tome da prezentuju svoju politiku pred građanima Srbije, onda vidite da u stvari morate da vodite zaista jednu odgovornu politiku kada su u pitanju sve političke opcije, da date mogućnost u javnosti da se programi takmiče i da na sledećim izborima jasno kažete građanima da treba da izaberu ono što je u njihovom interesu.

Onaj ko zaista želi da podrži Srbiju na tom putu prosperiteta, onaj ko želi da sačuva državne i nacionalne interese, i kada je u pitanju Kosovo, i kada je u pitanju život Srba u Crnoj Gori, u Makedoniji, u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj, taj neko je politički faktor koji zaista treba da ima podršku ovog naroda. Svi oni koji se bave nasiljem, koji se bave nelegalnim rušenjem države, protiv interesa države, jednostavno treba da stanu na mesto na kome će građani imati prilike da daju svoj sud.

Zbog toga, sigurno ovi rezultati kada je u pitanju ekonomija smetaju ljudima koji ne podržavaju politiku, ne samo Aleksandra Vučića, nego Srbije i oni direktno urušavaju interese Republike Srbije i zato to treba nedvosmisleno uvek reći. Sigurno da to njima smeta i sigurno da oni koriste svoje medije u svakom trenutku da prezentiraju tu svoju politiku napadima po sistemu - ako ne mogu da ih pobedim, onda gledam da ih izludim svojim vređanjima i svojim nedoličnim ponašanjem. Ali, sigurno je i to da će građani Srbije lako prepoznati sledeće godine kome treba da daju podršku za ovakva dešavanja u javnosti.

U danu za glasanje sigurna sam da ćemo podržati ovaj set zakona, zato što sigurno daje bolju budućnost Srbije, kao i našoj deci. Hvala.

Hvala, gospođo Tomić.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imamo i dva poreska zakona, da ih tako nazovem. Jedan je koji se tiče fiskalizacije, a drugi koji se tiče poreskog postupka i poreske administracije. Svakako da treba reformisati i sam poreski postupak i poresku upravu, omogućavati da privreda lakše izvršava svoje poreske obaveze, da građani takođe izvršavaju svoje poreske obaveze, a da to opet bude na jedan efikasan i svima razumljiv način.

Međutim, kada god raspravljamo o poreskim zakonima, bivši režim ima jednu drugu želju, neki put otvoreno, neki put prikriveno, da kada država naplaćuje svoje poreze to predstavljaju kao da se nešto otima od građana Republike Srbije. Uvek imamo tu jednu tendenciju, pri tom jako vešto izbegavaju da prikažu kuda ide novac poreskih obveznika. Vi ako kažete da to ide za plate zaposlenih u policiji, u vojsci, u zdravstvenom sektoru, prosveti, nekako ulazite u jedan kliše koji oni očekuju. Ako kažete da se od toga prave vrtići, predškolske ustanove, ako kažete da se prave putevi, klinički centri, takođe upadate u jednu matricu koju oni žele, jer naši građani to u suštini jako malo vide do onog trenutka dok im to ne zatreba.

E sada, imamo ovde još jedan zakon koji se tiče centralnog registra, o pomoći koju Vlada Republike Srbije uplaćuje pre svega fizičkim licima za prevazilaženje posledica pandemije izazvane virusom Kovid. Taj paket zajedno sa paketom koji je dat privredi iznosi negde oko osam milijardi evra u proteklih nešto više od godinu dana. Prvi put su građani Republike Srbije imali priliku da osete kako to izgleda kada država brine o njima i kada deo poreskih obveznika i novac prikupljen od poreza vraćate tim istim građanima i toj istoj privredi. Jer, osim pomoći koju su građani direktno dobijali, privreda je ukupno dobijala, sve delatnosti dobijale su isplatu minimalne lične zarade, a posebno ugrožene delatnosti i drugi vidovi pomoći države.

Tu već dolazimo do prvog problema, gospodine ministre, kada je u pitanju bivši režim, jer odmah su krenuli da napadaju tu pomoć koju smo davali našim građanima da prevazilaze posledice izazvane virusom Kovid. Setite se samo da je to rađeno na više frontova, pa su se čak i tu upleli neki naši državni organi. Setite se samo da su govorili da je to bačen novac, onih sto evra što smo poklanjali građanima Republike Srbije. Setite se samo da su pričali da će radna mesta i proizvodni ciklusi u Srbiji da budu sačuvani samo dok traju mere Vlade Republike Srbije i da je to na jedan veštački način urađeno, izmišljajući pri tom i neke druge modele, a sve u jednoj želji – da se nekako domognu te kase koja je danas budžet Republike Srbije i da nastave ono što su morali da prekinu 2012. godine jer su izgubili vlast.

Zamislite, gospodine ministre, da je Vlada u kojoj vi učestvujete kao ministar potrošila osam milijardi evra za privredu Srbije i građane Srbije, a da Dragan Đilas nije mogao da dobije više od sto evra kao i svaki drugi građanin Srbije. Kakav je to zločin prema Draganu Đilasu, kakav je to zločin prema Šolaku, da nisu uspeli da se ogrebu za neki ozbiljniji iznos od tih osam milijardi evra.

Naravno, tu uskače već oprobani metod rada Fiskalnog saveta koji će da kaže kako ti rezultati koje ima Vlade Republike Srbije i koji su u stvari započeti reformom i reindustrijalizacijom još za vreme prvog mandata predsednika Vlade Aleksandra Vučića nisu nikakvi i da je to neka fatamorgana u kojoj žive građani Republike Srbije, a da je vlast zahvaljujući jako dobrom medijskom nastupu i kontrolom medija ubedila građane da oni ne žive baš tako dobro kao što to oni sami osećaju valjda na svojoj koži.

Onda počinje jedna suluda trka oko toga da se rezultati koje ima Republika Srbija minimiziraju. Već više puta ja sam u svom izlaganju rekao, a i moje kolege narodni poslanici, da smo potrošili negde oko osam milijardi evra da otklonimo posledice izazvane korona virusom. Ali, da kažemo baš sve, mi smo tih osam milijardi evra kao država morali da zaradimo, naša privreda je morala da zaradi, naši građani su morali da zarade, za razliku od mnogih drugih zemalja koje imaju daleko, daleko lošije rezultate nego Srbija, koji su jedan dobar deo posledica otklanjali štampanjem novca Centralne evropske banke i kroz to dobijali pomoć.

Tako da, ne možemo nikako da merimo mi naše rezultate i njihove, jer em što su i u ovoj nepovoljnoj situaciji mnogo bolji za nas nego da koristimo one prave parametre, a to jeste da smo mi imali pristup tim sredstvima kojima su oni imali. Ali, tu je Fiskalni savet koji će uvek na svaki način da pokuša da sve te rezultate ospori.

Pošto ne uspevaju da ubede građane Republike Srbije da žive bolje nego što su živeli za vreme njihove vlasti, Dragana Đilasa i opozicije bivšeg režima koja je okupljena oko njega, onda se kreće u jednu drugu priču, ministre. Već duže vreme pokušavaju da kriminalizuju i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade Anu Brnabić. Evo, videli smo pre nekoliko dana i danas, pokušavaju da kriminalizuju i vas, valjda da ubede građane Srbije na taj način da ne zaslužuju poverenje i da trebamo nasilnim ili bilo kakvim drugim putem, samo ne izborima, da budemo smenjeni i oterani, a ako treba i fizički likvidirani. Ali, gospodine ministre, ja ne znam ni za jednu državu u svetu u kojoj je vlast kriminalizovana, a da država ima rast privredne aktivnosti, da ima poboljšanje životnog standarda građana.

Možda grešim, ali bih voleo da mi bivši režim kaže za bilo kakvu jednu takvu državu u svetu, ili gospodine ministre, ja ne znam za državu u kojoj je vlast kriminalizovana da dolaze ozbiljni investitori i u jednu takvu državu ulažu novac. Ozbiljni investitori, pre svega, gledaju da u državi u koju ulažu imate vladavinu prava, vladavinu zakona, jer samo tako smatraju da njihova sredstva koja ulažu u tu državu jesu bezbedna i da će služiti onoj svrsi zbog koje je oni i ulažu. Bivši režim to jednostavno, tu činjenicu na svaki mogući način pokušava da izbegne i da prikaže kako ovde jel te vlada kriminal, vlada korupcija i da se građanima čini da žive bolje nego što su živeli za vreme njihove vlasti.

Mi sada pričamo ovde o nekom privremenom registru o kojem vodimo evidenciju lica koja primaju pomoć radi otklanjanja posledica izazvane korona virusom, ali gospodine ministre, ja se ne sećam nijednog privremenog ili bilo kakvog registra koji je otklanjao posledice njihove pljačkaške privatizacije.

Ne sećam se nijednog registra koji su napravili radi otklanjanja posledica izazvane svetskom ekonomskom krizom 2008. godine, koja je mala beba za ekonomsku krizu koju je izazvalo virus korone, nijedan takav registar. Jer bože moj, gospodine ministre, da je postojao takav registar i da je postojala ozbiljna želja bivšeg režima da zaštiti građane, pa ne bi mogao Dragan Đilas da strpa 650 miliona evra u džep. To je ono što znamo, ko zna koliko toga i ne znamo.

Budite uvereni da čim budemo izglasali ove zakone sledeća stvar će da bude, eto, opet nas država zadužuje za novih 70 miliona evra za izgradnju i modernizaciju pruge. Pa jok, hoćemo da se zadužujemo i da njima dajemo i poklanjamo, kao što su oni otimali od građana, em su rasprodavali preduzeća, em su uzimali iz budžeta, em su dolazili jeftino do javne imovine, em su podizali kredite da bi oni bili bogatiji, a te kredite su trebali da vrate građani Srbije.

To je ono što možemo da uporedimo i što je uporedivo kada je u pitanju vlast koju predvodi Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije i bivši režim koji je predvodio, koji sada predvodi Dragan Đilas. To je onaj razlog zbog koga oni i ne mogu i ne pomišljaju da na vlast dođu izborima, već isključivo ulicom, jer koliko vidim svesni valjda svoje jako niske popularnosti, opet bojkotuju neke naredne izbore, a konačno da izađemo da se izmerimo na tim izborima i da vidimo kome gde mesto i u srpskom društvu i u srpskoj politici.

Hvala, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre Mali i poštovane kolege narodni poslanici, i poštovani građani Srbije, pošto većina kolega je danas diskutovalo o poreskom postupku, o fiskalizaciji i o novčanoj punomoći države za ublažavanje pandemije, akcenat bih u svom današnjem izlaganju stavila na značaj ulaganja u modernizaciju železnice i uopšte izgradnju u infrastrukture u Srbiji.

Efikasan železnički transport je veoma bitna komponenta, ekonomskog razvoja na globalnom i nacionalnom nivou. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su veoma svesni činjenice, ali i situacije koju su zatekli i već su preduzeli konkretne mere na modernizaciji pruga i vozova. Čitav sistem mora postati moderan, poslovno efikasan i tržišno opredeljen. Naša zemlja je mala, ali na takvom geografskom mestu da je od ključnog značaja saobraćajna infrastruktura, takođe naš problem je i što Srbija nema more, pa moramo kompenzovati sa rečnim lukama i železnicom.

Projekat modernizacije Subotica – Horgoš proglašen je za projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju i to juna prošle godine. Rekonstrukcijom i puštanjem u promet ove trase unapredićemo transportne putničke veze u regionu ova dva grada Subotice i Segedina i ojačaćemo veze između Mađarske i Srbije. Prijateljstvo i saradnja naše dve zemlje su najbolje i u skorijoj i u novijoj istoriji i to moramo da gajimo i u buduće.

Za one koji se nisu udubili u ovaj projekat reći ću ukratko. Ugovor predviđa rekonstrukciju pruge 26,7 kilometara za brzinu voza i do 120 kilometara na čas i rekonstrukciju staničnih zgrada i 13 putnih prevoza u nivou i dva podhodnika. Pruga je izgrađena još 1885. godine i neophodna je njena obnova, kao i vrlo važne regionalne i prekogranične pruge. Po završetku modernizacije i rekonstrukcija pruge će biti jedna od najmodernijih elektrificiranih evropskih železničkih deonica sa najmodernijom pratećom opremom i signalnim i bezbednosnim sistemima. Predviđeno je takođe da izvođači radova završe to za 14 meseci od dana uvođenja u posao, a u aprilu je raspisan javni poziv i izabrana je ruska kompanija „RŽD Internešnl“ a vrednost je oko 86,7 miliona evra.

Kao član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije imali smo zadovoljstvo da obiđemo između ostalog i radove na vijaduktu i tunelima u Čortanovcima koji upravo radi ova ruska kompanija. To je vrlo iskusna kompanija sa kojom naša zemlja već dugo sarađuje. Ova ista firma je radila i rekonstrukciju pruge Beograd – Mladenovac, pre nekih pet godina. To je za moje sugrađane veoma značajno kao i obnova železničke stanice kao najstarija zgrada u gradu. To je prosto simbol obnove, jer sve u ovoj zemlji je bilo ruinirano i upropašćeno od strane onih koji su bili na vlasti pre SNS.

Kupljeni su i novi šinobusi, samo još čekamo od Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda da smanji broj stanica kako bi se skratilo vreme puta i uskladilo polaske i kako bi veliki broj zaposlenih ljudi, đaka i studenata mogli da koriste prevoz kao i renoviranje pruge od Prokopa do Vuka, što bi omogućilo krajnju stanicu, Vukov spomenik, a ne Prokop. Ovo pričam jer je to od ključne važnosti za moje Mladenovčane, jer oko deset hiljada svakodnevno putuje za Beograd i ne bi mi oprostili da pričam o pruzi Horgoš – Subotica, a da ne pomenem naš problem kao prigradske beogradske opštine.

Oni koji su bili na vlasti pre SNS, njih zaista ne želim da spominjem i da im dajem na važnosti, jer smatram da su oni politički mrtvi, su bez imalo želje da urade bilo šta za dobrobit društva već samo isključivo za sebe i uvek im je bilo malo. Tako da kada pričamo o investicijama, o napretku uvek se setite da kada su nešto radili ideja vodilja im je bila sopstveni interes i nikada se nije znalo kolika je krajnja cena. Ali pošto prošlost ne možemo da promenimo, više volim da pričamo o budućnosti, o napretku, o projektima.

Srbija je pored ove pandemije, zatvaranja zemalja, zabeležila rast u prva tri tromesečja, blizu sedam posto BDP, što je izuzetno visoko, ali i očekivano i prema prognozama MMF-a i prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Obratila bih se baš vama ministre, pošto mnogi u Srbiji nisu svesni koliko vi zaista stručno vodite ministarstva u ovim nikad zabeleženim uslovima pandemije barem za našeg života i zatvaranje granica, ograničeno kretanje ljudi i robe, uspeli da stručnim i veoma mudrim vođstvom finansija Republike Srbije postignete i nađete balans. Srbija svoje obaveze izmiruje na vreme, da obezbedite pomoć za svakog

punoletnog građanina, za penzionere, za privrednike da obezbedite novaca za vakcine, testove, nove bolnice, opremu i tako dalje. Da podsetim naše građane, vakcine su besplatne, ali i ne za našu državu, one se moraju platiti proizvođaču.

Sa druge strane se nastavljaju započete investicije i kada već pričamo o novim investicijama u železnicu, građani Srbije moraju da znaju, da je zaista vaš doprinos ogroman, jer retko ko bi umeo tako dobro da izvaga budžet, jer novac nije neograničen nego samo dobro raspoređen i na tome vam iskreno čestitam kao i vašem timu u Ministarstvu finansija.

Naravno, da ću sa zadovoljstvom glasati za ovaj predlog zakona, zaduživanje kod „OTP banke“ za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije, jer ovo jeste zaduživanje sa smislom i ono koje će nam se vrlo brzo vratiti, a plus to što je pod izuzetno povoljnim uslovima jer je naša zemlja i u tom smislu visoko kotirana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.