Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, predsedavajuća sa saradnikom i drugi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče posebnog registra kojim će se osigurati procedura dodele nove tranše pomoći svim punoletnim građanima, svakako da na ovu temu ne treba trošiti mnogo reči, osim dati punu podršku i kazati da je u ovom teškom vremenu svojevrsne celokupne društvene krize koja ima svoju i ekonomsko-socijalnu dimenziju izazvana Kovidom, dakle, puna podrška svakom obliku pomoći i ovom svakako danas koji je pred nama.
Ubuduće treba prosto imati u vidu da parametri na kojima se donose odluke o pomoći treba da budu ili ovako obuhvatanjem svih punoletnih građana ili parametar socijalno-ekonomskog stanja. Dakle, sve druge parametre bismo isključili, jer zapravo samo ta dva parametra osiguravaju punu pravičnost u pogledu odlučivanja i određivanja kategorija koje će dobiti pomoć.
Što se tiče Zakona o fiskalizaciji, takođe ovaj zakon po svojoj nameni, po svojoj strukturi, po svojoj svrsi, zapravo zaslužuje da dobije punu podršku, što će se desiti kada je u pitanju stav narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja i svakako da on, pre svega, iz razloga što osigurava dalju efikasnost samog procesa fiskalizacije, a pre svega, kada su u pitanju poslodavci, a i sami građani.
Dakle, to je ono što je suština Predloga ovog zakona, odnosno izmena i dopuna ovog zakona i zato ga svakako treba podržati, odnosno usvojiti u Danu za glasanje.
Što se tiče zakona kojim će se osigurati sredstva za izgradnju pruge na severu zemlje, takođe ono što uvek za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, mislim i sve ostale narodne poslanike, jeste uvek najveća radost kada ili donosimo zakone ili dobijamo informacije o značajnim velikim, odnosno kapitalnim investicijama bilo koje vrste, a posebno investicijama u infrastrukturu.
Dakle, to je nešto što zasigurno, bar sa moje tačke gledišta, predstavlja najveću radost koju možemo imati ovde u Narodnoj skupštini, a posebno kada se pokaže kapacitet držanja koraka u infrastrukturnim investicijama, posebno kapitalnim investicijama, bilo da su u pitanju pruge, obnova pruga, izgradnja novih pruga, svakako u duhu vremena i modernosti i svih izazova u kome živimo, ali isto tako i posebno važno i po kvantitetu i po kvalitetu su brojni auto-putevi koji se rade.
Ono što želim ovde naglasiti u pogledu iščekivanja jeste pruga Raška-Novi Pazar, a potom i dalje pravcem zapada prema Priboju, zašta već postoji politička volja potvrđena političkim dogovorom, ali ono što sada želim istaći jeste poziv nadležnim organima da se što pre krene sa pripremama za realizaciju ovog projekta.
Dakle, nije prvi put, a ponoviću ovde, da je Novi Pazar jedini grad u ovoj zemlji koji ima preko 120 hiljada stanovnika, koji predstavlja svojevrstan regionalni centar i u ekonomskom i u svakom drugom pogledu, a koji u 21. veku nema železničku prugu, odnosno nema vezu sa železničkim saobraćajem.
Tako da prosto ovo pitanje, s obzirom da postoje dogovori, postoji iskazana volja, potvrđena volja, potpisana volja, dakle ono na šta želim ukazati jeste da nije dobro i nije prihvatljivo i nije razumljivo da se početak realizacije ovog projekta odgađa.
Četvrti zakon koji je danas pred nama ovde jeste Zakon o poreskoj upravi i poreskoj administracije, tačnije izmene i dopune ovog zakona. Takođe jedna od tema koja je nepresušne inspiracije za nas narodne poslanike, ali ne samo za nas, već i za sve druge važne faktore u ovoj zemlji koji se bave ovim pitanjem. Dakle, zdrava poreska politika znači zdrav celokupan državni sistem, a pre svega sigurnost finansiranja celokupnog državnog sistema.
Ukoliko danas upoređujete, da kažem, uređene državne sisteme i one koji su ne uređeni ili manje uređeni, dovoljno je da sagledate stanje u poreskom sistemu. Dakle, one zemlje koje imaju uređen poreski sistem, one su zasigurno uređene i u svim drugim segmentima. Suprotno tome, one koje to nisu, onda teško da su uređene u bilo kom segmentu svog državnog aparata, odnosno državnog sistema.
Da bi se jedna zemlja mogla pohvaliti kvalitetnijim ili uređenim poreskim sistemom, svakako da na prvom mestu jesu zakoni, poreski zakoni, a to je zapravo ono što jeste nadležnost Narodne skupštine, tj. nas narodnih poslanika u Narodnoj skupštini i što činimo inače, a evo što činimo danas. No, nije to jedina stvar ili jedini uslov da bi smo imali uređen sistem kako to možemo videti i iz samog naslova ovog zakona, a i zakonom impliciramo ono što je najvažnije u samom poreskom sistemu. Dakle, usvajamo izmene i dopune, odnosno sada razmatramo, a kasnije ćemo usvojiti izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Zapravo, implikacija je vrlo jasna. Znači, nije dovoljno da imate zakon koji će samo imati kvalitetna načela ili kvalitetne odredbe koje će uopšteno regulisati ovo polje ili urediti sam postupak, a jeste to veoma važno.
Međutim, ono što je drugi deo značaja, a što je prepoznao zakonodavac, odnosno predlagač zakona i u samom naslovu ovog zakona, jeste pitanje poreske administracije, odnosno onog dela sistema zemlje koji je zadužen da realizuje poreske zakone, odnosno da realizuje sam zakon.
Tako da perfektni zakoni, perfektne regulative ili perfektnost u tom segmentu jeste prvi uslov. Drugi uslov je takođe ništa manje bitan, a to su realizatori, odnosno realizacija tih odredbi, a to je zapravo poreska administracija koja se na terenu naziva ili u sistemu zove poreskim upravama.
Pored ova dva uslova, ono što je, da kažem, nevidljivo ili nepisano pravilo i što se ne piše u ovim zakonima, kao ili drugim podzakonskim aktima, jeste volja, odnosno politička volja da se izgradi kvalitetan poreski sistem koji neće samo biti kvalitetan na papiru, već koji će biti izvršan i u pogledu opredeljenja, ali i u pogledu same realizacije.
Ono što jeste optimistično, a što se vidi i kroz svu zakonodavnu inicijativu, kroz predlagače zakona, u ovom slučaju je to Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo finansija jeste sama ova živost ili dinamika koja nam dolazi u pogledu Predloga zakona, a opet svet to kroz praćenje samih potreba izazova na terenu bilo da se tiču potrebe samih građana ili da se tiču potrebe poslodavaca ili da se tiču same države ili sinhronizacije svih tih odnosa i potreba, tu živost i tu dinamiku koju imamo, ona zapravo pokazuje da imamo punu savest i inicijativnost da se ne izgubi korak u pogledu izazova i potreba same privrede i svega onoga što proizilazi iz tih potreba.
Dakle, ono gde očekujemo više inicijative, više odgovornosti, više akcije jeste zapravo ovo što je sadržano u drugoj polovini naslova ovog zakona, a to je poreska administracija, odnosno poreske uprave, poreski sistem realizacije. To je ono što je uvek najdelikatnije u celokupnom sistemu države, kao i u svakom sistemu. Čak je mnogo lakše sačiniti dobre zakone, zato što je za dobar zakon potrebno da imate par učenih ljudi, pravničkog profila sa određenim iskustvom, bilo da ih imate, bilo da ih pozajmite, kupite ili platite. Nije teško napraviti dobre zakone, naravno ukoliko postoji za to politička volja, a hvala Bogu u našem slučaju ovde ona postoji.
Međutim, ono što je uvek mnogo teže jeste dovesti, obezbediti, osigurati prave ljude na pravnom mestu, pogotovo što živimo u vremenu ne neke velike ili bogate kadrovske ponude. Inače je celokupan svet u ovoj savremenoj civilizaciji u nekoj vrsti kadrovske inflacije, gde imamo jako mnogo formalno potvrđenih kadrova, sa mnogo diploma, sa mnogo sertifikata, sa mnogo raznih referenci.
Danas kada tražite određeni kadar za određene poslove u ovoj savremenoj praksi se uz zahteve i ostalu dokumentaciju dostavlja SV, odnosno određena biografija u kojoj se navode reference, a pošto svako piše svoj SV onda obično znate da je to jedan hvalospev, pa kada pogledate određene SV vi vidite samo eksperta, stručnjaka, iskustvo, sve moguće lepote i dobrote kandidata.
Međutim, kada mu kasnije poverite posao ili određenu nadležnost, vidite određeni raskorak između onih divota koje su bile zapisane u SV-u i onoga što se stvarno pokaže, zato što su mnogi razumeli da je jako važno formalno imati referentnost, a sposobnosti, stručnosti, određeni kvaliteti drugi koji su neophodni, posvećenost, lojalnost itd. koja ne može stajati u SV-u, jer se teško formuliše, uglavnom nažalost, najčešće, bude odsutna.
Ako tome dodamo i činjenicu da su mnoge anomalije nasleđene od pre, pogotovo brojni uposlenici, brojni finansijski inspektori koji su godinama i decenijama pravili svoje pozicije u određenim poreskim upravama, a onda, znate i sami, to su vrlo osetljive pozicije sa kojih se veoma lako može kroz korupciju i druge oblike nezakonitosti ostvarivati interes i profit, ako dodate taj balast ovoj činjenici onda nimalo nije lako izvršiti reformu, reorganizaciju, obnoviti strukturu poreskih uprava, odnosno poreskih administracija kako bismo imali, kako rekoh, prave ljude na pravim mestima.
Naša iskustva sa poreskom upravom u Novom Pazaru, a govorio sam i više puta, nisu dobra. Tamo imamo sve i svašta i tu je neophodno preduzeti potrebne mere. No, pored tih mera i pored ovoga što sam kazao, a smatram ga neophodnim da bismo imali kvalitetnu poresku administraciju i realizaciju, pored ovog što treba da uradi država kroz zakone i kadrove, ono što je jako važno je da u jednom društvu se ne može postići puna poreska kultura, ako tako mogu kazati, bez promene svesti kod samih građana i jako je važno pojačati aktivnosti svojevrsne edukacije na raznim nivoima, od školske preko medijske u pogledu ozdravljenja poreske kulture.
Nažalost, mnogi građani misle ukoliko izbegnu plaćanje poreza da su ostvarili svoj interes. Da kratkoročno, da banalno, da u nekom smislu, ali pravi interes građana jeste da poštenim plaćanjem poreza se zapravo ostvaruje dugoročni interes građana i na tome se treba mnogo raditi. Međutim, da bi se to desilo posuda mora biti kompletno zdrava. Znači, nije dovoljno da velika posuda bude zdrava 99%, a da na jednom mestu curi, jer ako je na jednom mestu ona oštećena, onda će definitivno da iscuri sve ono što je u njoj i oni zdravi delovi u tom slučaju neće ništa značiti.
Što se tiče poreske uprave u Novom Pazaru, ona oslikava neko stanje ostalih državnih organa, mnogo nasleđenih problema i u samoj strukturi zaposlenih i u pogledu kvaliteta i u pogledu pojava određenih vidova korupcija, ali ono što je za nas pripadnike bošnjačke nacionalne zajednice važno jeste i sama struktura zaposlenih.
Dakle, struktura zaposlenih u etno nacionalnom smislu ne odgovara strukturi stanovništva. Naravno, nisam od onih koji to insistiraju da bude prosto bukvalno prepisano, ali se mora voditi računa o nekom okviru, pogotovo kada je u pitanju politika zapošljavanja.
Istina, ono što je još lošija situacija od same poreske uprave jeste policija. U policiji, više puta smo o tome govorili, i ono što me tera da zapravo uključim u ovu diskusiju jeste obrazloženje koje smo čuli od ministara policije koji kaže da ga uopšte ne zanima ko je koje nacionalnosti kada prima policajce. To bi bilo dobro i moglo bi se doživeti onako idealističkim opredeljenjem prema struci, kvalitetu u pogledu stručnosti od običnog policajca, inspektora i dalje funkcionera. Ali taj princip bi onda morao da se pokaže i tamo gde su recimo Srbi u većini i gde su Srbi u manjini ili tamo gde su Srbi u manjini ili gde su u većini, a ne da imamo sliku da su uvek tamo gde je većinski narod u većini nije moguće da se desi da rukovodilac policije bude Bošnjak ili ne znam da li ima drugih nacionalnih manjina u Vojvodini. Ako ima, to bi bili dobri primeri. Znam da u slučaju prostora gde Bošnjaci žive da ih nema.
Prema tome, ne možemo taj parametar posmatrati samo jednosmerno, već ukoliko imamo stručnost i sposobnost onda se može desiti, recimo, da u Novoj Varoši gde imamo svega 7% Bošnjaka, neka tamo, recimo se desi jednom da bude načelnik ili komandir policije Bošnjak ili recimo, čak u Prijepolju gde je skoro pola-pola, a u Priboju gde je svega 20% Bošnjaka. Ne, tamo se to nikada ne može desiti, ali se veoma često dešavalo da u Novom Pazaru, Sjenici, notorno u toj famoznoj Sjenici o kojoj se već više puta govori, u Tutinu povremeno gde je apsolutna većina bošnjačkog stanovništva, komandir vrlo često ili načelnik su bili pripadnici srpske nacionalnosti, a kada je u pitanju struktura potpuno obrnuto.
Znači, u Novom Pazaru imate 80% Bošnjaka, u policiji imate 20% Bošnjaka, u Sjenici 30% imate Srba, obrnuto je u policiji imate 70%. Dakle, znate da su mi ovo neprijatne teme. Nisam od onih koji želi da prebrojava nacionalno, ali ne mogu da prihvatim takve odgovore.
Gospodo ili ćemo primenjivati princip pravičnosti u pogledu kvaliteta struke, nadležnosti i sposobnosti itd. U tom slučaju ćemo onda imati isti pristup svim delima ili ne, i ono što obeshrabruje pored ovog obrazloženja jeste i činjenica da i dalje imamo u politici zapošljavanja mladih policajaca, kadrova, inspektora, uprkos činjenici da na konkursima jako veliki broj Bošnjaka čeka, imamo odluke u kojima je etnička struktura na štetu Bošnjaka. To je svakako neprihvatljivo, kao što su i neprihvatljive, a čuli smo jutros u pitanju kolege Samira Tandira, obrazloženja ovakvog površnog odnosa prema događajima u Sjenici. Znači, ne možemo takva obrazloženja prihvatati, ne možemo to smatrati normalnim da se kaže sve je u redu sa dva reda bez ikakvih obrazloženja. Ne može biti u redu ukoliko je policija upozorena da će nekom biti mozak prosut i tom je mozak prosut, a policija nije makla malim prstom.
Prema tome, to su stvari koje nam ukazuju da se sa pozicije prvog čoveka i uopšte policije ne može tako ophoditi. Može neko biti političar ili prvi čovek policije, ali mora znati da je u ovoj zemlji na Balkanu policija najizrazitiji front prema narodu i da je to veoma osetljiv. Godinama sa ovom vlasti radimo na vraćanju poverenja između policije i Bošnjaka, a dobro znate šta nas opterećuje iz prošlih vremena, posebno iz 90-ih godina, a posebno iz godina kada je policija otimala džamije 2007. godine.
Uz sve te rane pokušavamo vratiti to poverenje i sada neko dođe i sa pozicije političara neodgovornim izjavama ponovo vraća to nepoverenje. Dakle, to je nešto što moramo uzeti ozbiljno i zapravo izbeći sve ono što može uvećavati jaz nepoverenja. Hvala vam.