Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 143 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Pre nego što pređemo na traženje obaveštenja ili objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika, dozvolite mi da samo kažem nekoliko reči.
Tačno na jučerašnji dan pre 85 godina svečano je osvećena ova zgrada Narodne skupštine, tadašnje Kraljevine Jugoslavije, a na sutrašnji dan 20. oktobra pre 85 godina održana je prva sednica u ovoj sali. To je veoma značajan jubilej koji govori o državnom kontinuitetu i govori, nažalost, i o istorijskim zaslugama, ali i zabludama kroz koje su prolazile Srbija i srpski narod u našoj istoriji.
Tadašnji predsednik Narodne skupštine Stevan Ćirić je održao govor i rekao je – mi smo danas zgradu osvetili, ali po onoj narodnoj pomozi se sam, pomoći će ti Bog, pravi božji blagoslov izliće se na nju kada je sva braća svojom slogom posvete. On je završio svoje izlaganje - živela složna Jugoslavija. Ja želim sve vas da pozovem da danas 85 godina nakon toga kažemo - živela složna Srbija i da obeležavamo i dalje jubileje na polzu našeg naroda. Hvala vam puno.
Prelazimo na rad.
Po članu 287. javio se narodni poslanik Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu. Da li je istinita informacija da je ministar dao instrukcije da se u dokumentima pripadnika bošnjačke nacionalnosti u rubrici koja je namenjena za maternji jezik upisuje bošnjački, umesto bosanski jezik? Ako je ova informacija tačna, onda ona nije ispravna i onda ona zalazi i u zakonsku i u ustavnu kategoriju neispravnosti, kao i u jezičku i u terminološku.

Bošnjaci kao i svaki ostali narod imaju svoj maternji jezik, koji je prihvaćen, koji je modificiran, koji ima svoje ime i on se zove bosanski jezik, a bošnjački jezik jeste nešto što je izmišljena kovanica i što ne pripada nijednoj naučnoj kategoriji, pa tako ni onome što je zapisano u Ustavu Republike Srbije, niti u onim zakonima koji tretiraju jezički identitet svih naroda ove države, pa među njima i Bošnjaka.

Dakle, bosanski jezik jeste ustavna kategorija, bosanski jezik jeste i kategorija onih zakona koji unutar sebe tretiraju prava pripadnika manjinskih naroda i nacionalnih manjina i bilo kakvo prekrajanje njegovog naziva nije ni u skladu sa zakonom, niti sa Ustavom Republike Srbije.

Zato je ova informacija koja je došla vrlo uzburkala pripadnike bošnjačkog naroda, jer nepoštovanjem naziva jednog naroda ne poštujete ni taj narod. Ne može nešto što je nepostojeće, kao što je naziv jezika, biti tretirano ili izmenjeno onim što je postojeće. Ukoliko jednom narodu negirate jezik, negirate mu i njegov nacionalni identitet. Ukoliko mu negirate identitet, onda negirate i njega samoga.

Bošnjaci su narod koji je autohton, domicilan na ovim prostorima, koji ima svoj kulturan identitet, koji ima svoje trajanje i koji ima sve one odrednice koje ga čine narodom, među kojima i jezik, koji kao i kod svakog drugog naroda predstavlja jednu od najvažnijih komponenti. Ime tog jezika jeste bosanski jezik. To je ima koje je postojalo u kontinuitetu više stoleća, odnosno više hiljada godina i koje je kao takvo prisutno u svim spomenicima koji su ostali kao pisani trag trajanja ovog naroda na prostorima Balkana, pa i Republike Srbije.

To ime jezika jeste ime koje je utemeljeno u naučnim kategorijama, taj jezik je opisan i gramatički i leksikografski i kroz umetnost i kulturu bošnjačkog naroda i to je nešto što Ustav Republike Srbije priznaje i to je nešto što je u obrazovnim sistemima Republike Srbije implementirano kao takvo. Zato ne sme nijedna institucija, a posebno ne ona koja ima mogućnost da donosi nešto što se zove identitetska kartica ili lična karta jednog naroda da prekraja ni Ustav ni zakone Republike Srbije, niti sme da menja ime jednog jezika jednoga naroda, kao u ovom slučaju.

Zato naše pitanje jeste tragom ovih informacija, da su došle instrukcije od ministra Aleksandra Vulina, svima onima koji izdaju dokumenta pripadnicima bošnjačke nacionalnosti, da umesto bosanskog jezika u tim dokumentima stoji bošnjački jezik.

Ovo je naravno nešto što je pored jezičkog i političko pitanje i na čemu su postojavali i ustrojavali oni koji su dugo hteli da zamrse sve ostale, pa i bošnjačko-srpske odnose negirajući ime ovome narodu, negirajući mu postojanje, negirajući mu njegov maternji jezik.

To je nešto što je prevaziđeno i u naučnim krugovima, to je nešto što je prevaziđeno i u zakonskim i drugim okvirima i nema razloga da niko, a posebno onaj koji ima odgovornu funkciju, ovoj državi na bilo koji način iznova podreva ustavni poredak Republike Srbije ili da umanjuje ona prava koja su pripadnicima drugih naroda i manjinskih naroda zagarantovana, kao što se u ovom slučaju Bošnjacima kao autohtonom, domicionom narodu i na prostoru Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Nandor Kiš.

Hvala lepo, poštovani predsedniče.

Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za sistem katastra.

U prošlih nekoliko godina zahvaljujući procesu digitalizacije možemo sa sigurnošću reći da je čekanje na šalterima smanjeno i da korist od toga oseća svaki građanin. Mogućnost korišćenja usluge e-uprave i e-katastra doprinela je pojednostavljenju i transparentnosti rada državnih institucija, kao i prikupljanju informacija vezanih za svakodnevne potrebe građana.

Iako je digitalizacija korisna i popularna novost u poslednje vreme, želim da skrenem pažnju na činjenicu da kancelarijski poslovi u nekim slučajevima i dalje traju duže nego što je potrebno. Voleo bih da podelim nekoliko interesantnih slučajeva iz svog bližeg okruženja iz opština Ada.

Naime, katolička crkva Presvetog Trojstva kupila je zgradu, a katastru nepokretnosti trebalo je dve godine da bi uradio svoj posao, odnosno da bi nekretnina prešla na ime crkve. Sličan primer je kada se prodaju zemljišta koja su vraćena restitucijom, mnogi predmeti su još uvek u toku i to dve i po godine.

Još jedan primer, nakon sprovedenih ostavinskih postupaka učesnici treba da čekaju nedeljama, a često i mesecima dok dobiju rešenje o upisu prava svojine na osnovu rešenja o nasleđivanju.

Ovi problemi u radu uzrokuju konstantno odlaganje izvršenja postupaka i predstavljaju nepotrebno gubljenje vremena.

Pomenuo bih da opština Ada pripada manjim opštinama po veličini, ali stanovništvo je vrlo aktivno i zbog toga katastar uvek ima veliki broj predmeta koji čekaju na obradu.

Smatram da bi upravo zbog toga trebalo povećati broj zaposlenih u kancelarijama ili na neki drugi način obezbediti efikasnost, jer nepotrebno čekanje dovodi do neprijatnosti i nanosi finansijsku štetu državi, pošto vlasnici ne mogu ni da nastave sa radom, ni da plaćaju poreze, takse i druge dažbine.

Pošto stvarno postoji problem i u sistemu katastra, da nema dovoljno radnika za toliki broj predmeta, voleo bih da pitam ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kada se planira proširenje radnog kapaciteta kancelarija katastra ili kako će se rešiti problem predugog čekanja na dokumenta i odluke katastra?

Ubeđen sam da će ministar uraditi sve što je moguće da se reše ovi problemi, a za dobrobit svih građana. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Dačiću.

Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 29. jula, postavio sam pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje glasi – na koji će način država podstaći pokretanje socijalnih preduzeća i zapošljavanje najugroženijih kategorija stanovništva i kada možemo da očekujemo usvajanje zakona o socijalnom preduzetništvu?

U drugoj polovini septembra sam iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dobio odgovor da je Ministarstvo, citiram „prepoznalo značaj i ulogu socijalnog preduzetništva i formiralo Radnu grupu za izradu nacrta jednog ovakvog zakona“.

Pošto je drugi deo ovog odgovora dat samo u kondicionalu u smislu očekuje je se utvrđivanje predloga ovog zakona na Vladu u četvrtom kvartalu 2021. godine, kao predstavnik poslaničke grupe PUPS –„Tri P“, kojoj je zaštita najranjivijih kategorija stanovništva u fokusu delovanja, bio sam obavezan da od Ministarstva za rad zatražim precizniji odgovor na pitanje – kada možemo da očekujemo usvajanje tog zakona?

Zato sam 21. septembra ponovo pitao Ministarstvo da li sada dva meseca posle mog prvog pitanja može preciznije da mi odgovori kada će nacrt zakona biti na dnevnom redu Vlade, pošto četvrti kvartal koji je najavljen kao taj termin počinje već za 10 dana?

Odgovor na dodatno pitanje koje sam dobio 13. oktobra mogu da razumem jedino kao odraz nepoštovanja institucije poslaničkog pitanja, odnosno Narodne skupštine Republike Srbije, kao najvišeg predstavničkog i zakonodavnog tela u zemlji. Citiram taj odgovor: „Formirana je Radna grupa za izradu nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu i imajući u vidu da je u pitanju sistemski zakon, u rad Radne grupe uključeni su predstavnici nadležnih ministarstava i drugih državnih organa, kao i veliki broj predstavnika nevladinog sektora. Ministarstvo je prepoznalo značaj i ulogu socijalnog preduzetništva, te je nastavljen intenzivan rad te Radne grupe u izradi teksta zakona, kao jednog sveobuhvatnog propisa koji bi bio osnov za sve ove vrste preduzetništva u Republici Srbiji. Nakon utvrđivanja teksta nacrta zakona od strane Radne grupe, o istom će se sprovesti unutrašnja procedura u skladu sa propisima Republike Srbije“.

U odgovoru, kao što ste mogli da čujete, ni reči o tome kada će biti utvrđen nacrt zakona o socijalnom preduzetništvu, iako je, opet podsećam, u odgovoru na moje prvo pitanje za ovaj kvartal, čiji prvi mesec uveliko se bliži kraju, bilo obećano čak utvrđivanje predloga tog zakona na sednici Vlade.

Zbog toga, još jednom upozoravam da je ova tema toliko urgentna da zaista nema vremena da čeka. Već od Nove godine ulazimo u izbornu kampanju, potom će Vlada biti u tehničkom mandatu. Zatim, nakon izbora sledi formiranje novih institucija izvršne i zakonodavne vlasti i to može da se otegne duboko u drugu polovinu sledeće godine.

Uvažene kolege, kada je reč o teško upošljivim kategorijama građana, podsećam vas da samo i ovim putem dajem primer Beograda, živi oko sto hiljada osoba sa invaliditetom, isto je toliko primalaca socijalne pomoći. Zato još jednom podsećam da u ovu kategoriju teže zapošljivih lica na koje bi se odnosio ovaj zakon spadaju svi oni građani kojima je potrebna naša pomoć i podrška za samostalan i produktivan život radi savladavanja socijalnih, materijalnih i životnih teškoća, a koja su radno sposobna. Socijalno preduzetništvo, kao deo socijalne ekonomije, to je upravo onaj vid preduzetništva u kome se socijalni problemi rešavaju upotrebom preduzetničkih veština.

Zbog toga, najdobronamernije, još jednom izražavajući spremnost da se i mi iz PUPS-a najdirektnije uključimo u rad na ovom zakonu zahtevamo od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja konkretan odgovor na moje konkretno pitanje – kada mi, narodni poslanici, možemo da očekujemo predlog zakona o socijalnom preduzetništvu u Narodnoj skupštini? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih iskoristio priliku u ime poslaničke grupe SPS da čestitam na izbornim rezultatima koje je ostvarila Srpska lista na Kosovu i Metohiji.

Smatramo da je ovo veoma važno za srpski narod na prostoru Kosova i Metohije, koji je uprkos nezapamćenim pritiscima koje doživljava svih ovih godina od kada su Albanci samoproglasili državu „Kosovo“, želi da ostane na svojim vekovnim ognjištima.

Već smo govorili o nezapamćenom teroru koji se prošle nedelje desio na severu Kosova i Metohije, kada su naoružani pripadnici ROSU, uz borna kola, gasne bombe i suzavce, upali u severni deo Kosovske Mitrovice i Zvečan, pod izgovorom da samo sprovode zakon, da je reč o borbi protiv kriminala i korupcije. Očigledno da im je zakon bio u topuzu i ono što brine sve nas, jeste pitanje - šta se dalje može očekivati o Prištine koja očigledno želi da sprovede etničko čišćenje Srba i to metodama čistog aparthejda?

Međutim, naš narod je čvrst u nameri da ostane na svojim ognjištima, da se bori za opstanak na svom ognjištu. Srpski narod na Kosovu i Metohiji za to ima punu podršku državnog rukovodstva i čitavog srpskog naroda, jer su Srbi sa Kosmeta više od dve decenije najugroženiji deo našeg naroda, ali i najugroženija nacionalna zajednica u Evropi, a Evropa se o to nažalost oglušuje.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji je svoju odlučnost da se bori za svoju budućnost na KiM pokazao izašavši na izbore i podžavši Srpsku listu koja je u prvom krugu osvojila devet od deset mesta predsednika opštine. Za deseto mesto se bore u drugom krugu. Čestitamo Srbima na KiM na pokazanom jedinstvu, jer samo kada smo jedinstveni onda smo jaki, na pokazanoj slozi, a slobodno možemo reći da su oni trenutno najhrabriji deo našeg naroda.

Ovaj rezultat je izuzetno važan za nastavak borbe za ispunjenje Briselskog sporazuma od strane Prištine koja izbegava bilo kakvu obavezu i uporno krši sve što je u Briselu dogovoreno.

Gospodin Goran Rakić, predsednik Srpske liste, je nakon izbora u nedelju poručio i Prištini i međunarodnoj zajednici da u koliko se do kraja godine ne formira Zajednica srpskih opština Srbi sa KiM će napustiti sve prištinske institucije. Srbi sa KiM imaju nespornu podršku svoje države Srbije i obećanje predsednika Republike da nećemo dopustiti da naš narod na prostoru KiM bude zlostavljan, proterivan i ubijan, da mu se puca u leđa.

Danas želim da u vezi sa svim događajima na KiM, koji su prethodili lokalnim izborima i stavom našeg rukovodstva, jasnim stavom našeg rukovodstva, državnog rukovodstva da smo uvek i po svaku cenu uz svoj narod, da pitam Vladu Republike Srbije - da li Vlada razmišlja o drugim i novim aktivnostima i merama u slučaju da Brisel ne obezbedi nastavak dijaloga, a Priština odbije formiranje Zajednice srpskih opština u roku koji su dali Srbi sa Kosmeta, a to je do kraja ove godine? Da li u slučaju neispunjenja ovog dela Briselskog sporazuma posredovanje Brisela i nastavak dijaloga uopšte ima smisla kada Priština odbija sve, a Brisel je nemoćan da natera Prištinu da sede za sto? Zahvaljujem.

Hvala gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Iskoristiću priliku pre nego što postavim poslaničko pitanje, da se pridružim čestitkama Srpskoj listi na izvanrednom rezultatu na lokalnim izborima na KiM, na pobedi u svih deset opština sa srpskom većinom i da izrazim jedno apsolutno divljenje na istrajnosti i upornosti srpskog naroda na KiM da po svaku cenu sačuva svoje ognjišta i da naglasim, da se još jednom pokazalo da je ta neraskidiva veza između srpske države i srpskog naroda od izuzetne važnosti, da u vreme kada srpski narod na KiM trpi teror, kakav verovatno ne trpi ni jedan narod u Evropi, jedinstvo države i srpskog naroda na KiM je apsolutni preduslov da Srbija sačuva svoj narod i svoju državu na prostoru KiM.

Postaviću pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a u vezi sa nedavnim privođenjem i pokretanjem istrage protiv bivše državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Dijane Hrkalović, što je još jedan pokazatelj da u državi Srbiji niko nije zaštićen, ako je činio bilo kakva krivična dela i bio deo kriminala, korupcije ili trgovine uticajem, da svako za koga se dokaže krivica, će morati da odgovara bez obzira da li je na nekoj poziciji ili je član bilo koje političke partije.

Međutim, ovde se postavlja još jedno važno pitanje na koje građani Srbije već dugo očekuju odgovor, a to pitanje glasi – ko je neovlašćeno prisluškivao predsednika Republike Srbije i članove njegove porodice, sa kojim ciljem i za čije interese je to rađeno?

Takođe, postavlja se pitanje – da li je ovde bilo imešanosti stranog faktora, a ovo pitam u svetlu nedavnog priznanja bivšeg lidera opozicije i predsedničkog kandidata Saše Jankovića koji je otvoreno priznao da je vrbovan od strane stranog faktora da u samom državnom aparatu ili SNS nađe saveznika koji će zajedno sa njim iznutra rušiti predsednika Srbije. Ovo se odnosilo i na neko vreme od pre četiri ili pet godina.

Međutim, mi sada jasno vidimo da se od tog plana nikada nije odustalo i da definitivno Saša Janković nije jedini koji je vrbovan za ove prljave poslove i kada čujemo informaciju koju smo saznali prošle nedelje da su opozicioni političari zajedno sa opozicionim medijima preko šest hiljada puta u najnegativnijem mogućem smislu pomenuli brata predsednika Srbije, kada znamo koliko puta je negativno pominjan i njegov sin i otac i svi članovi porodice, a znamo pritom da se ne radi o javnim ličnostima ili nosiocima bilo kakve funkcije i da nikada u Republici Srbiji građani nisu znali bilo šta o tome ko su članovi porodice bilo kog političara koji je bio na vlasti do 2012. godine, jasno vam je da se radi o jednom apsolutnom političkom presedanu, ali je isto tako jasno da se ništa od toga ne dešava slučajno, da ništa od toga nije spontano i da se radi o jednom veoma dobro razrađenom planu koji se sprovodi već nekoliko godina.

Ono što je apsolutno jasno jeste da ovo nije bio napad na jednog političara ili predsednika neke stranke, već isključivo napad na državu Srbiju, da je ovo bio pokušaj državnog udara i da oni koji su sprovodili taj plan su to radili isključivo iz ličnih interesa, a to nisu bili interesi građana Republike Srbije.

Važno je i da znamo ko su pojedinci iz kriminogenih sredina, ali i iz državnog aparata koji su tzv. istraživačkim, objektivnim, nezavisnim medijima, a sve su samo nisu objektivni i nezavisni davao informacije o kretanju sina predsednika Republike Srbije i tako mu direktno ugrožavao život, ko su ljudi koji su im dostavljali fingirane fotografije koje su oni kasnije koristili kao deo tog tzv. istraživačkog rada. To su sve veoma važna pitanja na koja građani Srbije očekuju da dobiju odgovor.

Kada sam pomenuo strani faktor, još jedan razlog zašto sam to rekao je da mi sve češće u poslednje vreme čujemo pojedine pozive od strane dela opozicije koji konstantno prizivaju ili strane ambasadore ili različite međunarodne organizacije da se uključe u unutrašnja politička pitanja Republike Srbije.

Tako je nedavno pre nekoliko dana Marinika Tepić gostujući u Hrvatskoj umesto da govori o pravima građana Republike Srbije koji žive u Hrvatskoj, a koja svakako nisu na zavidnom nivou, ona je govorila o nekakvom građanskom ratu u Srbiji i pozivala međunarodnu zajednicu da se umeša u unutrašnja politička pitanja naše zemlje.

Zaista se ne samo kao političar već i kao čovek gnušam onih političara koji svaki put kada odu van države Srbije sve najgore govore o svojoj zemlji i mole predstavnike međunarodne zajednice da ih dovedu na vlast i ono što je verovatno jedan od najvećih uspeha Aleksandra Vučića je upravo to što je država Srbija danas suverena država koja vodi apsolutno nezavisnu politiku i u kojoj stranci, međunarodne organizacije i strani ambasadori više ne postavljaju premijere i ministre i ne određuju kako će izgledati sednice Vlade Republike Srbije. Mislim da je to ono što danas svi mi zajedno sa građanima Srbije moramo po svaku cenu da sačuvamo. Zahvaljujem.