Hvala gospodine Parezanoviću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Dostavljen vam je Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni Zapisnik, zato prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sa Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 5. juna i 7. oktobra 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno – 154, za – 141, nije glasalo – 13.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je Predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Enis Imamović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Enis Imamović, Šaip Kamberi, Selma Kučević, Nadija Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđen Bajrami 9. juna 2021.
Za reč se javio Enis Imamović.

Hvala predsedavajući.

Nakon pravosnažnosti svih presuda ratnim zločincima u kojima su čak dva međunarodna suda potvrdila genocid u Srebrenici, smatramo da su se stekli svi uslovi da ovakva rezolucija bude razmatrana i usvojena u Skupštini Srbije.

Ovo je zreo korak koji je neophodno napraviti, zarad mira i dobrih odnosa sadašnjih i budućih generacija bošnjačkog i srpskog naroda.

Da je ranije bilo političke mudrosti i hrabrosti Srbija bi usvajanjem rezolucije bila u znatno povoljnijem položaju nego što je danas, naročito zbog činjenice da je Srbija prva i jedina zemlja na svetu koja je proglašena krivom za kršenje Konvencije Ujedinjenih nacija o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

Odnos civilizovanih zemalja danas prema pitanju Srebrenice je potpuno jedinstven. Cilj rezolucije o genocidu u Srebrenici jeste da se najoštrije osudi, ali i da se zabrani svako negiranje ovog genocida, veličanje osuđenih ratnih zločinaca i negiranje i veličanje i najave novih genocida nad bošnjačkim narodnom.

Mi sve češće u javnosti možemo čuti veličanje genocida u Srebrenici i veličanje osuđenih ratnih zločinaca, od sportskih manifestacija, preko raznih okupljanja, pa čak i na svadbenim veseljima. Poslednji takav slučaj se desio upravo prošle sedmice na rukometnoj utakmici kada su tzv. navijači Crvene zvezde, na utakmici protiv Novog Pazara veličali osuđenog ratnog zločinca, slavili genocid, vređali, pretili bošnjacima.

Jeste li se zapitali možda, u šta se pretvaraju naša sportska takmičenja, u šta se pretvara ovo društvo? Za to veliku odgovornost snosi i Skupština. Rukometni klub je doneo odluku o istupanju iz daljeg takmičenja, o istupanju iz lige i država umesto da reaguje ona ćutanjem odobrava promociju ovakvih ideja i ovakvih genocidnih namera i genocidne ideologije na sportskim manifestacijama.

Ja se iskreno pitam šta i ostali sportski klubovi iz Sandžaka čekaju, da neko izgubi glavu. To je rezultat ohrabrenja koji svojim ponašanjem daje sam državni vrh Republike Srbije, tako što i sam negira genocid, a često i veliča osuđene ratne zločince.

Ova rezolucija treba da bude odgovor civilizovanog društva na te pojave, ali i prevencija da se iznova stvori svest, da se genocidom, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem nad jednim narodnom mogu ostvarivati interesi sopstvenog naroda i sopstvene države.

Oni koji su danas najglasniji protiv ove rezolucije i najglasnije veličanju genocida sprovode najveću kolektivizaciju krivice. Očekujem da stavimo na dnevni red i da ovu rezoluciju usvojimo u najkraćem roku. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: ukupno – 158, za – 8, protiv – 10, nije glasalo – 140.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Ana Karadžić i Bojan Torbica na osnovu člana 92. Poslovnika, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.

Reč ima Ana Karadžić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put predlažem da se dnevni red dopuni sa tačkom vezano za formiranje komisije koja će utvrditi tačan broj ubijenih u NATO agresiji.

Danas ću biti jako kratka. Izneću samo par činjenica koje ste odavno čuli i više puta, ali zaista želim da porazmislite malo dublje o moralnoj odgovornosti koju imamo kada govorimo o tim činjenicama.

Dakle, pre skoro 23 godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti Srbija je bombardovana. Ubijeno je oko 2.000 ljudi i ko zna koliko dece. Mi taj podatak i dan danas nemamo, skoro 23 godine nakon NATO agresije. Zamislite situaciju u kojoj jedan učenik dođe na čas istorije i pita nastavnicu – koliko ljudi je stradalo u NATO agresiji. Nastavnica mora da odgovori na to – ja ne znam, ne postoji tačan broj, ne znam ni koliko je vojnika poginulo tada, ne znam koliko je civila poginulo. Mi nemamo taj podatak.

Šta to znači? To znači da mi našu istoriju ne želimo da pišemo činjenicama, to znači da želimo da našu istoriju kroji neko drugo. Mi imamo moralnu obavezu i odgovornost, ali i odgovornost kao narodni poslanici, jer mi ovde možemo da obrazujemo tu komisiju koja će utvrditi imenom i prezimenom tačan broj poginulih, odnosno ubijenih u NATO agresiji.

Ako se samo vratim na moja prethodna izlaganja kada sam pominjala kako oni pre nas, dve hiljaditih, nisu bili spremni na ovaj korak i ako sve što sam rekla, a istina je, čime su se sve bavili i šta su radili, a nisu želeli da odaju počast onima koji su izgubili nekog i onima koji su dali život za našu zemlju, da li mi želimo da se osećamo isto kada za 23 godine neko uperi prst na nas i kaže imali ste priliku, ali niste želeli to da uradite. Niste napisali istoriju činjenicama.

Molim narodne poslanike da razmisle o moralnoj obavezi koju imamo po ovoj temi i da razmisle kako bi glasanjem se dnevni red dopunio ovom komisijom i kako bi utvrđenjem tačnog broja poginulih, odnosno ubijenih u NATO agresiji, vratili dostojanstvo porodicama i odali počast onima koji su branili zemlju i zbog kojih smo mi danas ovde. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: od ukupno 155 narodnih poslanika, za – devete, nije glasalo 146.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta na osnovu člana 92. predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je podneo 12. maja 2021. godine.
Da li narodni poslanik želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja danas drugi put predlažem da se dnevni red sednice dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovim predlogom zakona tražim sedam izmena i dopuna. Moj ključni zahtev jeste da se konačno ispravi velika nepravda i da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju.

Podsećam da su postojećom zakonskom odredbom krajiški borci priznati samo do 27. aprila 1992. godine, dakle, do dana kada je prestala da postoji SFRJ i nastala SRJ. S druge strane, podsećam da su krajiški oficiri i podoficiri, odnosno aktivna vojna lica bivše JNA priznati, odnosno da im je priznat ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju.

Postavlja se opravdano pitanje s kim su ti krajiški oficiri i podoficiri komandovali kad je njima priznat ratni staž za čitavo vreme rata, a njihovim borcima nije? Krajiški borci su ogorčeni, razočarani, diskriminisani, a posebno i zbog činjenice da se čak u praksi ne poštuje ni priznat ratni staž do 27. aprila 1992. godine.

Naime, stotine i hiljade krajiških boraca su podneli zahteve centrima Ministarstva odbrane širom Srbije da im se makar prizna taj period do 27. aprila 1992. godine. Svi su odreda dobili negativna rešenja sa skandaloznim i sramnim obrazloženjem centara Ministarstva odbrane da teritorijalna odbrana Savo-krajine i teritorijalna odbrana RSK nisu bili u sastavu bivše JNA. Dobro je poznato da su se oružane snage SFRJ sastojale od dva vida, od JNA i od teritorijalne odbrane.

Ja pozivam Ministarstva odbrane da ispravi ovu veliku nepravdu, da promeni taj sramni skandalozni pravilnik i da makar za početak se krajiškim borcima prizna ratni staž, odnosno da se poštuje zakonska odredba u kojoj jasno stoji da se krajiški borci priznaju do 27. aprila 1992. godine.

Takođe, pozivam još jednom Narodnu skupštinu da prihvati da se dnevni red današnje sednice dopuni mojim predlogom zakona i da se, ponavljam, ispravi velika nepravda i da se svim pripadnicima Vojske i Policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 155, za – šest, nije glasalo – 148 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu čl. 92. stav 2. i 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o graničnim prelazima, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Vlade Arapske Republike Egipat koju predstavlja Ministarstvo odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na sistemu za glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno – 155, za – 147, nije glasalo – osam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i od predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da glasaju.
Zaključujem glasanje: ukupno – 156, za – 150, nije glasalo – šest narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila Dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o graničnim prelazima;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Vlade Arapske Republike Egipat koju predstavlja Ministarstvo odbrane;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar odbrane, Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Predrag Bandić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Zoran Lazić, sekretar Ministarstva, pukovnik Nebojša Svjetlica iz Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane i Mirjana Matić, diplomirani pravnik iz Grupe za međunarodno pravne poslove Uprave za međunarodnu vojnu saradnju.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima ministar Aleksandar Vulin, kog pozdravljam.
Izvolite, gospodine ministre.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo i gospođe potpredsednici Narodne skupštine, poštovani poslanici, drugarice i drugovi, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo što ću danas pred vama moći da branim, možda nije prava reč da branim, da objasnim, da pojasnim pet važnih sporazuma koji su pred vama, pet važnih sporazuma koji bez vaše podrške i vašeg razumevanja neće biti mogući.
U pitanju je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o graničnim prelazima, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, ali isto tako i Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa između Republike Srbije i Republike Austrije, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat.
Svaki sporazum koji postignemo sa zemljama u našem okruženju, i ne samo sa zemljama u našem okruženju, jeste sporazum koji našim građanima na prvom mestu otvara određene mogućnosti i daje im priliku da bolje i jednostavnije obavljaju svoje svakodnevne obaveze.
Sporazume koje imamo sa Bosnom i Hercegovinom jesu sporazumi koji regulišu naše granične prelaze i, između ostalog, što je nama posebno važno, pored postojećih uvode još jedan novi granični prelaz. U pitanju je Ljubovija – Bratunac, onaj čuveni most koga je Srbija odavno izgradila, a čekali smo da Vlada Bosne i Hercegovine ispuni svoje obaveze i da omogući građanima i BiH i Republike Srbije da most koriste. Mostovi spajaju ljude, a politika ume da se ispreči između njih. Evo, ovim sporazumom rešićemo svakako i taj problem.
Imamo, naravno, Sporazum o pograničnom saobraćaju koji će omogućiti, što je veoma važno, građanima naših država da svoje svakodnevne životne aktivnosti rešavaju po olakšanoj i ubrzanoj proceduri. Em ne mora da se nosi pasoš, da ne moraju svaki put da obrazlažu gde su pošli, što su pošli, jednostavno, ljudi žive sa obe strane Drine i logično je da bolje, brže i jednostavnije prelaze, sarađuju. Otvaranjem i novog mosta u nekim mestima ćemo za 60 kilometara skratiti put. Za 60 kilometara! Znate li koliko je to veliko i koliko je važno?
Inače, da znate, na mostu će biti i naša prva zajednička tačka prelaza. To znači da građani Srbije ili građani Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, kada prelaze most neće morati da gledaju dva carinika, neće morati da dva puta pokazuju putnu ispravu, neće ih dva puta pitati šta nosiš u toj torbi, u tom zembilju, nego će samo jednom dolaziti na zajedničku tačku, jednom se pozdravi, jednom se predstavi i nek mu je srećan put, nek radi ono što treba da radi i kako treba da radi.
Naravno, veoma je važno i što ćemo imati Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa sa Republikom Austrijom. Videli ste proteklog leta kako je čitava Evropa gorela. Videli ste u kakvom su se problemu našle i zemlje koje su bogatije, neki kažu i organizovanije nego što je Republika Srbija.
Republika Srbija je, dame i gospodo, drugarice i drugovi, prošlog leta imala više od hiljadu požara na otvorenom. Ali, zahvaljujući radu Sektora za vanredne situacije, zahvaljujući radu dobrovoljnih vatrogasnih društava, nijedan nije bio katastrofalan, a svaki je mogao da bude katastrofalan.
U Severnoj Makedoniji, u Republici Srpskoj, u Grčkoj, imali smo katastrofalne požare. Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je pomogao na svim ovim lokacijama. Po onome što nam govore oni sa kojima smo se zajedno borili protiv vatrene stihije, da nije bilo srpskih vatrogasaca, stihija bi bila mnogo pogubnija.
Imao sam tu čast i zadovoljstvo da budem sa našim vatrogascima i u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj i mogu da vam kažem da tamo gde je stao srpski vatrogasac, tamo gde smo mi postavili liniju, požar nije prošao. Ni jedno drvo nije stradalo tamo gde smo mi bili. Na Eviji su spašena čitava sela i gradovi zato što su srpski vatrogasci bili tu.
Takav sporazum sada postižemo i sa Republikom Austrijom, gde ćemo moći jedni drugima da pomažemo i u takvim situacijama, da prenosimo znanja, da prenosimo iskustva, jednostavno jedni drugima da budemo na usluzi.
Mi kada planiramo svoje kapacitete za odbranu od različitih prirodnih katastrofa koje mogu da zadese našu zemlju, mi razmišljamo o regionu. Mi ćemo, zahvaljujući odluci i beskrajnoj podršci predsednika Aleksandra Vučića, vrlo brzo kupiti dva protivpožarna helikoptera, u pitanju su "Kamovi", najbolji na svetu. Da li nam trebaju oba? Naravno da trebaju. Ali, da li ćemo sa ta dva helikoptera, sa postojećim helikopterima, sa "Super pumama" koje nam dolaze, biti najopremljenija zemlja u regionu - hoćemo. Kada je u pitanju borba protiv katastrofa, bićemo sigurno najopremljeniji i moći ćemo da pomognemo celom regionu. Srbija razmišlja regionalno. Mi mislimo i o drugim zemljama, drugim ljudima, da li će im biti potrebna naša pomoć. Ne mislimo samo o sebi.
Kad smo gasili požar u Severnoj Makedoniji, da to nismo uradili, Prohor Pčinjski bi izgoreo, zato što bi se požar preneo preko brda. Morali smo da pomognemo našim susedima iz Severne Makedonije, našem južnom susedu, Severnoj Makedoniji, jer da nismo pomogli, požar bi se proširio i na Prohor Pčinjski. Dobro je što smo to uradili i što smo bili sposobni.
Egipat je velika, moćna zemlja, sa izvanrednom vojskom, zemlja koja kupuje mnogo na tržištu naoružanja, zemlja koja ima tradiciju saradnje sa nama i ovo je odlična prilika da razgovaramo, ovo je odlična prilika da ih upoznamo sa našom odbrambenom industrijom i svime onim što naša država može da ponudi. Mnogi generalni i mnogi oficiri iz Egipta su bili školovani u našoj zemlji, pamte svoju mladost, vole kada dođu ovde, vole kada se sete, svako voli da se seti svoje mladosti pa tako i oni, i imaju izuzetno dobar odnos prema Republici Srbiji. Zato je ovaj sporazum veoma važan. Eto još jedne prilike da bolje radimo i da bolje sarađujemo.
Da smo možda imali ovakvih sporazuma više, ne bi nam islamska braća koje su dovele kojekakva "arapska proleća" priznavali Kosovo. Egipat je važna i velika zemlja. Da nije bilo tih islamskih terorista na njenom čelu, možda ni Kosovo ne bi bilo priznato od Egipta, a na nama je možda i da radimo na tome da Egipat još jednom razmisli o svojoj odluci i da se ponovo vrati tamo gde mu je mesto, a to znači na stranu međunarodnog prava.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, vašoj pažnji skrećem ovih pet sporazuma. Nadam se da ćemo imati dobru, plodnu raspravu. Verujem da, kao i svaki put, ćemo učiniti nešto što je dobro za građane Srbije, nešto što je dobro za one koji su glasali za svakog od nas, naravno i za one koji nisu, iako ih nema tako puno, ali nadam se da ćemo imati prilike da razgovaramo, da radimo zajedno i da ovaj dan provedemo u konstruktivnoj i uspešnoj raspravi. Hvala vam.

Hvala ministre.
Da li izvestioci nadležni odbora žele reč?
Za reč se javio predsednik Odbora za odbranu i unutrašnja pitanja, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre unutrašnjih poslova, gospodine Vulin, uvaženi predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da istaknem da je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na današnjoj sednici razmatrao predložene sporazume i jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedene sporazume.

Značaj ovih sporazuma koji su pred nama ogleda se prvenstveno u geografskom značaju koji Republika Srbija ima, kao i u činjenici koja je svima vama poznata, a to je da je putna i saobraćajna mreža širom Srbije izgrađena i obnovljena, što će se nastaviti svakako i u narednom periodu, prvenstveno zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, čime će protok ljudi, roba i usluga biti znatno olakšan, a što će indirektno dovesti do povećanja stranih direktnih investicija, samim tim novih radnih mesta, samim tim do povećanja životnog standarda građana.

Zbog toga je važno da na adekvatan i sveobuhvatan način regulišemo pitanja graničnih prelaza, njihovih lokacija, pograničnog saobraćaja sa BiH.

Sporazumi sa Austrijom i Egiptom nisu ništa manje značajni, ali su usmereni prvenstveno na izgradnju Republike Srbije kao pouzdanog i sigurnog partnera na međunarodnoj sceni koji je spreman da svojim raspoloživim resursima i znanjem pruži neophodnu pomoć gde god je ona potrebna.

Naročito je to značajno kada se sagleda Sporazum sa Austrijom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, imajući u vidu da svaki vid pomoći u tom smislu može stići na ugroženu lokaciju u roku od svega nekoliko sati, što u velikoj meri može doprineti spašavanju ljudskih života, imovine, kao i uklanjanju posledica katastrofa.

Istakao sam da sam lično veoma ponosan na sve naše policijske službenike i vojnike u mirovnim misijama, vatrogasce, medicinske radnike koji su boraveći, radeći i pomažući ugroženim područjima dali svoj doprinos i jačanju ugleda Republike Srbije u svetu.

Stoga, uveren sam da ćete i vi, narodni poslanici, imati razumevanja za iznete argumente i da ćete u danu za glasanje dati podršku navedenim sporazumima.

Gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, dozvolite mi da se na trenutak udaljim od onoga što je predmet mog izveštaja sa današnje sednice Odbora. Naime, negde baš ovih dana u oktobru navršava se godinu dana od kako je konstituisan aktuelni saziv Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine i iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim i Ministarstvu unutrašnjih poslova ali i Ministarstvu odbrane na izuzetnoj saradnji koju smo do sada ostvarili.

Naime, imali smo brojne aktivnosti i tu ne mislim samo na sednice Odbora, već i na više terenskih aktivnosti koje smo ostvarili u saradnji sa MUP i sa Ministarstvom odbrane, i to uprkos pandemiji korona virusa. Obišli smo bazu Specijalne antiterorističke jedinice, obišli smo Odred žandarmerije u Novom Sadu, obišli smo gardu Vojske Srbije, a u planu je još nekoliko sličnih terenskih aktivnosti.

Smatram da time donosimo jedan novi kvalitet u radu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, zato što narodni poslanici, članovi Odbora imaju mogućnost da se na neposredan način upoznaju sa radom i aktivnostima pripadnika MUP i pripadnika Vojske Srbije.

Gospodine ministre, izuzetno smo zahvalni zbog te saradnje i nadam se da ćemo tu saradnju dodatno intenzivirati u narednom periodu, jer smatram da je jako važno da svi zajednički radimo na daljem jačanju i snaženju naših odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta. Vojska i policija su uvek bili i biće garant zaštite i odbrane države i građana i naših nacionalnih interesa. Zahvaljujem.