Hvala predsedavajući.

Lako je govoriti kada uvek pričate isto i u Pazaru, i u Prijepolju, i u Beogradu. Ono što sam ja sada rekao to mi možemo da pričamo i na internim sastancima naše stranke. Znači, apsolutna osuda bilo koga i bilo čega što podriva dobre odnose između bošnjačkog i srpskog naroda, apsolutno.

Mi samo želimo da se nivo odgovornosti jasno definiše. Ko je za nešto odgovoran u njega uperite prstom i nikakav problem. Ali, neću nikakvu kolektivizaciju i da govorimo o Bošnjacima, o Muslimanima itd. Znači, konkretna stranka, konkretna odgovornost i to je to. Hvala.

Gospodine Tandir, mislim da je to, to. Hvala.
Poštovani narodni poslanici u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu do 15.20 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima Samira Ćosović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici i poslanice, danas usvajamo važne sporazume iz oblasti bilateralne saradnje sa više značajnih partnera Republike Srbije koji će omogućiti bolju i uspešniju saradnju u nizu različitih oblasti.

Na početku bih se osvrnula na bilateralni sporazum sa Austrijom iz oblasti zaštite od katastrofa. Oduvek, jedna od najvećih pretnji po ljudsku bezbednost su bile prirodne, ali i ljudskim aktivnostima izazvane katastrofe. Naravno, katastrofe ne odnose samo živote, iako je njihov gubitak najteža posledica, nanose značajnu materijalnu štetu, narušavaju životnu sredinu i dugoročno smanjuju kvalitet života u pogođenom području. Takođe, katastrofe narušavaju i ekonomsku i privrednu bazu pogođenog područja, što dodatno otežava oporavak.

Katastrofe prirodne, ali i izazvane ljudskom aktivnošću ili nemarom, ne poznaju granice i često posebno u slučajevima većih katastrofa one pogađaju velike geografske regione, više država istovremeno, pa u ekstremnim slučajevima čak i čitav svet. Naravno, često čak i ako je pogođena katastrofom samo jedna država, njoj je neophodna pomoć i solidarnost međunarodne zajednice kako bi uspešno reagovala i sanirala katastrofu, ali je često neophodna i podrška za dugoročni oporavak i izgradnju sistema za prevenciju.

Stoga je za uspešan odgovor na rizike od katastrofa, pored delovanja svake države pojedinačno, neophodno i internacionalno delovanje. Na ovim principima je tokom prethodne tri decenije unutar sistema UN napravljen sistem za međusobnu saradnju i kooperaciju članica, ali poseban značaj predstavljaju i brojni bilateralni sporazumi poput ovog koji je danas pred nama.

Mislim da se naši građani i svi mi sećamo značajne međunarodne pomoći koju je naša zemlja primila kako iz regiona, tako i od naših partnera i prijatelja iz EU i Rusije prilikom velikih poplava koje su pogodile našu zemlju i čitav region pre nekoliko godina i koliko je bila značajna svaka pomoć u tom trenutku.

Takođe, treba da budemo ponosni i na ulogu i solidarnost koju je naša zemlja i naš narod pokazao u pružanju pomoći u regionu, kao što je bio slučaj ovog leta prilikom vatrene stihije u Grčkoj i u Severnoj Makedoniji.

Osnovni značaj ovog sporazuma je što će omogućiti razmenu kritičnih informacija o potencijalnim opasnostima i time će se omogućiti efikasno delovanje sistema za rana upozoravanja. Takođe, omogući će i jednostavnije sprovođenje mera za ublažavanje, zaštitu i sanaciju područja zahvaćenih katastrofom.

Značaj dobre saradnje je u tome što omogućava neophodnu brzinu delovanja, pošto prekogranično delovanje podrazumeva postojanje dodatnih prepreka vezanih za proceduru ulaska, izlaska, uvoza neophodnih materijala i opreme.

Sporazum o kome danas govorimo pojednostaviće proces privremenog uvoza neophodnih materijala spasilačke opreme, a države potpisnice se obavezuju da pojednostave proceduru u budućnosti kako bi kooperacija bila uspešnija.

Bilateralni odnosi Srbije i Austrije su na visokom nivou, sveobuhvatni i stabilni. Austrija je značajan ekonomski partner Srbije i usvajanje ovog sporazuma jeste još jedan primer dobre saradnje.

Danas, takođe, razmatramo i usvajanje Memoranduma iz oblasti vojne saradnje Republike Srbije sa Arapskom Republikom Egipat. Saradnja Republike Srbije sa Egiptom, koja postoji još iz vremena formiranja Pokreta nesvrstanih, pokazuje duboku privrženost izgradnji mira i bezbednosti u svetu, u skladu sa principima nesvrstanosti i neutralnosti i vrednostima zasnovanim na uzajamnom poštovanju i ne mešanju u unutrašnje poslove.

Cilj ovog memoranduma je da se kreira pravni okvir koji će omogućiti vojnu saradnju u oblasti vojno-tehničke, vojno-ekonomske i vojno-naučne saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, kao i vojne medicine. Kroz saradnju ugovorenih strana, Srbije i Egipta, Memorandum će se sprovoditi kroz intenzivne posete, radne sastanke, konferencije, stručne simpozijume i seminare i razmenu iskustava i konsultacije u oblasti od zajedničkog interesa, kao i upućivanje i razmenu osoblja, stručnjaka radi školovanja i radi vojne obuke.

Osvrnuću se i na set sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom u oblasti prekogranične saradnje. Jednostavniji i sigurniji prekogranični transport ljudi, ali i robe je u interesu građana Srbije i Bosne i Hercegovine, a posebno građana koji žive u pograničnom području i često moraju da prelaze granicu, što zbog školovanja, posla, lečenja ili kako bi posetili članove familije, obrađivali imanja koja se nalaze na teritoriji susedne države.

Zadovoljstvo je videti napredak u izgradnji dobrosusedskih odnosa između naše države i Bosne i Hercegovine i nadam se da će ovo biti još jedan signal koji će ohrabriti obe strane da preuzmu korake ka još bližoj i boljoj ekonomskoj i svakoj drugoj saradnji Srbije i Bosne i Hercegovine. Smatram da zadatak i cilj svih potpisnica treba da bude da granice koje su pred nama prevazilazimo tako što ćemo bolje sarađivati, tako što ćemo tu saradnju unapređivati, širiti i na druge segmente društvenog života i negovati tradicionalno prijateljske i dobre odnose sa našim partnerima.

Ovi sporazumi su još jedan korak u pravcu razvoja prijateljskih odnosa i razvoja saradnje Srbije sa zemljama potpisnicama i Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će ih sa zadovoljstvom podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Nenad Filipović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas raspravljamo o pet zakona o potvrđivanju sporazuma, i to tri sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom o graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima i pograničnom saobraćaju, kao i Sporazum sa Arapskom Republikom Egipat o vojnom saradnji i sa Austrijom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Član 99. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije stavlja i ratifikovanje međunarodnih sporazuma. Nadležni skupštinski odbori su podržali potpisivanje ovih sporazuma i nema razloga da i mi kao Poslaničke grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ove sporazume ne izglasamo.

Ovi sporazumi jesu deo diplomatske aktivnosti Republike Srbije, koja traje u kontinuitetu već devet godina i deo je građenja međunarodne pozicije naše zemlje. Međunarodne pozicije koja je danas neuporedivo bolja nego što je bila u vreme kada je deo današnje opozicije bio vlast u Srbiji.

Zašto je danas međunarodna pozicija Srbije bolja? Tu postoji nekoliko elemenata i faktora. Jedna od tih stvari jeste i samopoštovanje. Možda je to i ključna reč danas u Srbiji. Ako želiš da budeš poštovan, moraš prvo poštovati sebe. Samo tako možeš učiniti da i drugi poštuju tebe. Poznato je da vas drugi poštuju onoliko koliko vi poštujete sebe. To je ono što danas Srbija radi, vodi računa o sebi i sopstvenim interesima, ali i uvažavajući sve druge i gradeći mostove prijateljstva i saradnje i gradeći imidž pouzdanog partnera.

Srbija danas nije ni prozapadna, ni proruska, ni prokineska, Srbija je danas prosrpska, za razliku od Srbije kojom su vladali neki drugi, od Dragana Đilasa do Vuka Jeremića. Tada se Srbiji i spolja ali i iz unutra nametao osećaj kolektivne krivice za sve što se dešavalo u regionu.

Upravo ovde u ovom visokom domu su hteli da nam nametnu usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici, čime bi se stavio pečat genocidnog naroda na čelo i budućim pokoljenjima, genocidnog naroda 20. veka u kome je bilo dva svetska rata, a svi znamo kako smo prošli upravo mi Srbi u oba rata, kao i na čijoj strani smo bili. Naravno da sam ovde mislio na Mariniku Tepić i njenom pokušaju nametanja jednog ovakvog dokumenta.

To njihovo podilaženje nekim vrednostima koje su nam nametane spolja i koje nemaju baš nikakvo uporište u našoj tradiciji i kulturi, koje je bilo prisutno kod bivše vlasti, bio je pokušaj rušenja onog tradicionalnog, domaćinskog stava i sistema vrednosti, odnosno rušenja samopoštovanja kod građana Srbije.

Zatvaranje fabrika i otpuštanje nekoliko stotina hiljada radnika i ostavljanje građana bez elementarne egzistencije nije ništa drugo nego urušavanje samopoštovanja, a to se činilo upravo zato da bi se lakše manipulisalo građanima, jer kada nemate dovoljno samopoštovanja postajete nesigurni, slabi, taj osećaj nemoći i inferiornosti dovodio je i do toga da je tadašnja vlast mogla, bez bojazni od nekog građanskog revolta, da zloupotrebljava ovaj položaj vlasti i da, zahvaljujući privilegijama, dođe do enormnog bogatstva. Priča o uništavanju samopoštovanja građana jeste priča o gomilanju bogatstva Dragana Đilasa.

Drugi razlog znatno bolje međunarodne pozicije Srbije jeste odgovorna ekonomska, ozbiljna politika. Takva politika je Srbiju, koja je bila pred bankrotom 2012. godine, dovela do ekonomski monetarne fiskalne i stabilne Srbije. Ako pogledamo brojke, to znači da smo iz 2012. godine sa 79% zaduženosti u odnosu na BDP stigli do 55% BDP, čak i u vreme korone i nakon tri paketa pomoći privredi, koji su bili negde oko osam milijardi evra, a nivo javnog duga Srbije je i dan-danas ispod nivoa Mastrihta.

Podsetio bih vas da je nezaposlenost iz 2012. godine bila 29% došla danas na svega 10%, pa možda i manje. Devizne rezerve - 17 milijardi, na 18 milijardi evra. Rezerva zlata su višestruko uvećane. Direktne strane investicije 2020. godine iznosile su tri i po milijardi evra. Prosečna plata u Srbiji povećana je sa 320 na 550 evra. Penzije su povećane i usklađuju se redovno, po tzv. švajcarskoj formuli. BDP sa 33 milijardi, koji je bio 2012. godine, na 52 milijarde ove godine. Imamo snabdevanje gasom iz više pravaca. Izgradnjom Turskog toka postali smo energetski stabilna država.

To što sam sada rekao - nikada nije bilo. Sve to i te kako čini spoljnopolitičku poziciju Srbije boljom, a nova radna mesta, veće plate i više plata u porodici podiže samopouzdanje i samopoštovanje kod naših građana.

Zabrinjavajuće je kada deo opozicije negativno reaguje na svaki evidentan uspeh Srbije danas i pokušava da na svaki način, ne birajući sredstva, ospore dela i rezultate današnje Srbije. A ta sredstva su uglavnom pribegavanje taktici širenja lažnih vesti, i o Srbiji i o najodgovornijim ljudima u Srbiji. Kada nemate politiku, onda pribegavate lažnim aferama, obmanama i opsenama.

Kada je reč o Sporazumu o vojnoj saradnji sa Arapskom Republikom Egipat, ja bih se osvrnuo na neke druge a sigurno lepe stvari, a to je briga za naše heroje današnjice - zdravstvene radnike. U organizaciji Skupštine grada Jagodine i predsednika JS Dragana Markovića Palme put Egipta i Hurgade će krenuti 140 zdravstvenih radnika. Putovanje će biti održano od 23. do 30. oktobra. Sredstva za putovanje su obezbeđena od donatora. Biće to treće putovanje ove godine koje je Dragan Marković Palma organizovao za zdravstvene radnike.

Podsetio bih da je i u aprilu mesecu slična delegacija od 140 zdravstvenih radnika takođe putovala u Egipat, u Hurgadu. U junu je 600 zdravstvenih radnika putovalo u Grčku, u Paraliju, a i hiljadu poljoprivrednih proizvođača u septembru, takođe u Grčku, u Paraliju.

Još jednu lepu vest bih podelio sa građanima Srbije, a to je da će u Jagodini do kraja godine biti otvorene još dve fabrike, jedna kineska i jedna austrijska. Tako se bori za građane Srbije, realizovanim programima i vidljivim delima, a ne lažima, podmetanjima i ličnim bogaćenjem.

Ovako veliki broj stranih investitora posledica je i povoljnog investicionog ambijenta koji je stvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to je jedan od mnogih razloga zašto mu je Skupština grada Jagodine prekjuče uručila titulu počasnog građanina Jagodine.

Ovo je takođe prilika da građanima Srbije poručimo da će Srbija nastaviti da izgrađuje svoju spoljnopolitičku poziciju kroz jačanje bilateralne saradnje sa drugim državama, putem ovakvih i sličnih sporazuma i snažnom diplomatijom, ali i ekonomskim jačanjem Srbije i sve većom ekonomskom saradnjom sa svetom, jačanjem životnog standarda građana Srbije i podizanjem nivoa samopoštovanja Srbije.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Hvala.

Reč ima Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalazi se više međunarodnih sporazuma koji su značajni za naše građane.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove sporazume sa ovog zasedanja i glasati "za".

Na današnjoj sednici nalazi se nekoliko međunarodnih sporazuma od kojih se po svom neposrednom značaju za naše građane izdvajaju tri sporazuma, zaključena sa Bosnom i Hercegovinom, pre svega, bitna za pogranično stanovništvo jedne i druge države. To su sporazumi vezani za pitanje prelaska državne granice u različitim segmentima, od uspostavljanja zajedničke kontrole, preko određivanja mesta za granične prelaze do pitanja pograničnog saobraćaja. Njima se najpre predviđa da se postepeno uvodi zajednička granična kontrola na svim graničnim prelazima, način postupanja carinskih i inspekcijskih organa i službi, njihove nadležnosti, te prava službenosti organa jedne države ako se zajedničko mesto nalazi na teritoriji druge države i obrnuto.

Drugim sporazumom određeni su granični prelazi koji će se koristiti u pograničnom saobraćaju i njihove kvalifikacije i radno vreme. Tu se radi uglavnom o onim graničnim prelazima koji su kao takvi već bili određeni prethodnim sporazumom dve strane iz 2005. godine, s tim što su sada dodatno prepoznate specifičnosti graničnih prelaza, kao što su rečni granični prelaz Perućica-Višegrad, železnički Mokra Gora-Vardište i još četiri granična prelaza za pogranični saobraćaj, od kojih su dva skelska.

Ova su vrlo važne dopune u postojećoj mreži graničnih prelaza, jer će one s jedne strane omogućiti da se dodano valorizuju turističke vrednosti Drine, grada Višegrada i muzejske železnice uskog koloseka na Mokroj Gori. Ali još je važnije što će se običnim ljudima koji žive neposredno uz granicu omogućiti lakši svakodnevni život, odnosno dolazak do svojih imanja koja se nalaze u drugoj državi. Nažalost, sada u drugoj državi, a ranije iste države i istog naroda.

Na njih se pogotovo odnosi treći sporazum u ovom paketu, onaj o pograničnom saobraćaju u kome su takođe izvršene određene promene tako što je nekoliko povećan broj naseljenih mesta uz granicu čiji će žitelji imati privilegiju da dobiju pogranične propusnice i da tako olakšano prelaze državnu granicu i izvan graničnih prelaza, na tzv. prelaznim mestima koja predstavljaju novu kategoriju i dodatnu mogućnost za lakši i brži prelazak granice ovim kategorijama stanovništva, kao što sam već naglasio, stanovništva i jedne i druge države, pre svega u pograničnom regionu.

U sva tri sporazuma predviđa se i nastavak rada postojećih međudržavnih komisija koje će nadgledati njihovu primenu i rešavati eventualne nesporazume. Imajući u vidu sadržinu ovih sporazuma koji treba da zamene raniji sporazume iz 2005. godine njih svakako treba sa zadovoljstvom podržati. No, jasno je da u odnosima između dve države i dalje ostaje da se u perspektivi rešava pitanje preciznog određivanja i definisanja protezanja granične linije.

Mi smo do sada mogli da se uverimo da je ovo vrlo teška i složena problematika, da postoji više konkretnih tačaka gde su viđena rešenja dve strane o tome kud i kamo ne slažu i gde se granične linije drastično razlikuju, a da se sve to negativno održava pre svega na svakodnevni život ljudi, kao što su nelegalne eksploatacija šljunka i peska na Drini koju niko ne može da sankcioniše, a njome se menja rečni tok podlokavanjem obala i odnošenjem plodnog zemljišta, što u krajnjoj liniji ugrožava i same mostove i prelaze na reci. Rešavanje ovih otvorenih pograničnih pitanja neće biti lako, ali na njima se mora kontinuirano raditi u dogovoru sa drugom stranom.

Takođe bih se zapitao da li je moguće ako se već toliko čeka na međudržavni sporazum on da otpočne makar sa rešavanjem onog što se jednostrano može uraditi sa naše strane. Konkretno, ako već tri decenije imamo praksu da žitelji nekih sela u opštini Priboj ne mogu da dođu do svog opštinskog sedišta bez da ulaze na teritoriju BiH da li se u tom slučaju razmišlja da se istrasiraju i urade novi lokalni putevi koji bi to tih naseljenih mesta išli isključivo našim nespornim teritorijama? Ako se stalno pominje problem da desetak kilometara pruge Beograd – Bar ide teritorijom BiH, da smo mi zbog toga devedesetih imali slučaj u stanici Štrpci i da nam je NATO u vreme agresije 1999. godine na istom mestu razbojnički razrušio i presekao ovu važnu železničku vezu, da li je onda iko u našim železnicama i ministarstvima uopšte razmatrao mogućnost da se izgradi projekat nove pruge koja bi jednostavno zaobišla ovu osetljivu tačku?

Svestan sam da su za ovakve stvari neophodno velika novčana sredstva i građevinski resursi, ali deluje mi da je do sada više novca potrošeno u štetama zbog njihovog ne rešavanja nego što bi se utrošilo da se ove zaobilaznice i premošćavanja izgrade i time makar neka pitanja razgraničenja skinu sa dnevnog reda. Zato, mislim da bi predstavnici Vlade, lokalnih samouprava i javnih preduzeća trebali da zajednički makar otpočnu neku delatnosti na njihovom potencijalnom rešavanju.

Pored Sporazuma sa susednom BiH na dnevnom redu današnje sednice su i dva sporazuma sa Egiptom i Austrijom o saradnji u oblasti odbrane, odnosno zaštite od katastrofa. To su standardni međunarodni sporazumi iz ovih oblasti. Mislim da se tu nema oko čega polemisati, jer je važno da se ovakvi sporazumi sklapaju sa što je više moguće država u svetu.

Mi smo imali priliku da nedavno vidimo veliko interesovanja predstavnika država Pokreta nesvrstanih za proizvode naše namenske industrije, a mi preko saradnje u ovoj oblasti možemo da imamo velike koristi, pogotovo ako se zna da je Egipat jedna od najvećih i najznačajnijih afričkih država.

Sa druge strane, Austrija spada u jednu od najrazvijenijih evropskih zemalja i iako nam nije neposredni sused naše države povezane su Dunavom. Puno naših žitelja odavno živi i radu u noj, pa su time međusobne veze ipak izražene u značajnoj meri. Mogućnosti za međusobno ispomaganje, razmenu informacija i iskustva mogu stoga biti od značaja za obe države.

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da se radi o kvalitetnim rešavanjima koja treba da unaprede pre svega odnose sa susednom državom BiH u kojoj živi naš narod, ali i da otvore nova polja saradnje sa Egiptom i Austrijom, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz. Izvolite.

Danas ću govoriti o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju u vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade arapske Republike Egipat koji je potpisan u Kairu 13. jula 2021. godine. Zadovoljstvo mi je da govorim o ovom sporazumu jer ga potpisujemo sa nama prijateljskom zemljom sa kojom je prijateljstvo izgrađeno još u vreme osnivanja Pokreta nesvrstanih.

Osnivači ovog Pokreta bili su tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito, tadašnji predsednik Egipta Gamal Abdel Naser i predsednik Indije Džavaharlal Nehru.

Pokret nesvrstanih imao je istorijsku ulogu za očuvanje svetskog mira u uslovima blokovske podele sveta. Tadašnja SFRJ je bila lider nesvrstanih i motor borbe za ravnopravnost, mir i miroljubivu koegzistenciju, za ne mešanje u unutrašnje stvari drugih država. Da je ovaj pokret značajan, govori činjenica da je on i danas posle 60 godina živ i aktivan, to potvrđuje i stanje u međunarodnim odnosima i aktuelnosti onih pitanja koje su i tada 1961. godine bili aktuelni za članice Pokreta nesvrstanih.

Iskoristio bih priliku da čestitam državnom rukovodstvu na brilijantnoj organizaciji Samita nesvrstanih koji je povodom šezdeset godina postojanja pokreta održan 11. i 12. oktobra u Beogradu. Nesvrstani danas okupljaju čak 120 zemalja sveta, uglavnom iz Afrike, Azije i Južne Amerike. Lično sam učestovao u radu samita gde sam pozvan kao narodni poslanik i kao unuk Josipa Broza Tita koji poznaje veliki broj predsednika, premijera i drugih zvaničnika nesvrstanih zemalja.

Želim danas da zahvalim, predsedniku Narodne skupštine, Ivici Dačiću koji je u vreme kada je bio ministar spoljnih poslova obnovio mnoga prijateljstva sa nesvrstanim zemljama, posetio je neke zemlje u kojima niko od naših zvaničnika nije bio 30 godina i obezbedio povlačenje priznanja Kosova upravo od nesvrstanih zemalja. Video sam lično u vreme samita koliko poštovanje predsednik Dačić uživa među nesvrstanima.

Želim da se zahvalim i nesvrstanim zemljama koje nisu priznali jednostrano proglašeno Kosovo, kao i onim zemljama koje su prethodnih pet godina povukle priznanje. Saradnja među nesvrstanim zemljama se odnosila i na vojno-tehničku saradnju. Tadašnja Jugoslavija je bila jedna od najvećih proizvođača vojne opreme, a JNA nažalost posle 2000. godine srpska vojska je uništavana, ali srećom se u poslednjim godinama u našu vojsku, opremu i naoružanje dosta ulaže. Srbija jeste za mir, ali mora imati jaku vojnu silu da bi se u slučaju potrebe branila. Srećom Srbija ponovo postaje važan faktor bezbednosti, stabilnosti u regionu, ali isto tako kao slobodarska zemlja koja se uvek samo branila, ona je čuvar i svetskog mira.

Kada je u pitanju Egipat, podsetio bih da smo u vreme SFRJ imali odličnu saradnju sa ovom zemljom u mnogim oblastima, pa i u oblasti vojne saradnje, tako da i ovaj Memorandum o vojnoj saradnji o kome danas diskutujemo vidim kao svojevrstan nastavak nekadašnje saradnje. Egipat i Srbija su iskreni prijatelji i ovaj memorandum je takođe potvrda tog prijateljstva, ali potvrda čvrste opredeljenosti naših zemalja da doprinesu miru i bezbednosti u svetu, kao što su to činile i u prošlom veku. Kako je načelo nesvrstanosti bilo nemešanje u unutrašnje poslove drugih država, to isto načelo se poštuje i u ovom memorandumu i u saradnji Egipta i Srbije u vojnom sektoru. Ova saradnja je zasnovana i na načelu poštovanja nacionalne bezbednosti svake strane. Memorandumom se planiraju različiti oblici vojne saradnje, pre svega to će biti vojno-tehnička saradnja, vojno-ekonomska, vojno-naučna, zatim saradnja u oblasti obrazovanja i obuci pripadnika vojnih snaga kao i u oblasti vojne medicine.

U svim ovim oblastima imali smo iskustva u ranijem periodu kada su se ovde školovali egipatski lekari i oficiri i kada smo razmenjivali vojnu tehnologiju i obučavali oficire. Zato, dajemo punu podršku ovom Memorandumu, koji stvara pravni osnov da kao nezavisna i demokratska država sarađuju sa nama sa prijateljskom državom Egipat i u vojnom sektoru. Zahvaljujem.