Hvala.

Reč ima potpredsednica Skupštine, Elvira Kovač.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, poštuju se preporuke svih relevantnih međunarodnih dokumenata, počev od same univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima iz davne 1948. godine, koja prepoznaje i priznaje da svako ima pravo da učestvuje u javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.

Povezivanje principa neposrednog učešća građana sa pravom građana na lokalnu samoupravu, učinjeno je prvi put, takođe davne 1985. godine usvajanjem Evropske povelje o lokalnoj samoupravi u Savetu Evrope, a Republika Srbija je 2018. godine donela i Zakon o potvrđivanju dodatnog protokola na upravo ovu Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti.

Kao neko ko je kao deo delegacije Narodne skupštine Republike Srbije dugi niz godina i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope moram da spomenem i da je upravo ova organizacija, Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila dve preporuke, jedna je bila 2005. godine, a druga 2007. godine, kojima se apeluje na korišćenje direktne demokratije, a osnovan je i fond pod imenom Evropski institut za inicijative i referendum.

Da se vratimo malo na Republiku Srbiju, odnosno na lokalne samouprave i na autonomne pokrajine. Iako po zakonu i same autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i po Ustavu imaju mogućnost da koriste referendum i narodnu inicijativu kao oblik neposredne demokratije u pitanjima iz njihove nadležnosti jasno je, i danas smo čuli u nekoliko izlaganja uvaženih prethodnih govornika, da zbog restriktivnih odredbi i pristupa ovog važećeg veoma starog Zakona o referendumu tokom 27 godina primene veoma mali broj inicijativa građana je bilo uspešno i usvojeno.

Ako govorimo o AP Vojvodini, u Skupštini AP Vojvodine je, na primer, pokrenuto šest građanskih inicijativa. U ovom periodu vodila se rasprava samo o jednoj i ni ona nije usvojena. Zato je za nas, narodne poslanike poslaničke grupe SVM, izuzetno značajno ono što smo čuli i u prethodnom izlaganju, da se konačno ovim predlogom rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam, što je zaista bio najniži mogući rok u uporednoj praksi, dakle sa sedam na 90 dana, kao i odredba o kojoj je govorio predsednik naše poslaničke grupe u svom izlaganju – uvođenje elektronske narodne inicijative. Ovom uredbom se mi zapravo usklađujemo sa novim standardima koje je spomenuti Savet Evrope uveo usvajanjem Preporuke 2004/11 Komiteta ministara o pravnim, operativnim i tehničkim standardima u elektronskom glasanju.

Imajući u vidu, dakle, restriktivnost važećeg zakona uopšte ne iznenađuje da građani nisu do sada imali poverenja, slabo su poznavali mogućnosti ovih inicijativa i još slabije su ih koristili. Dakle, nisu verovali u neposrednu demokratsku participaciju. Upravo zbog toga je značajno. Naravno, ja verujem, iskreno verujem da je cilj svih nas da se podstakne neposredno učešće građana u donošenju odluka.

Moram da naglasim, pošto se danas dosta govorilo o Venecijanskoj komisiji, da je bilo nekoliko mišljenja i na prednacrt i na nacrt ovog predloga koji se nalazi pred nama, ali moram da spomenem i neke od preporuka Venecijanske komisije. Jedna je, a o tome je govorila i uvažena ministarka u obrazlaganju ovog zakona, dakle jedna od preporuka je da se ukine ili bar smanji naknada za overu potpisa, polazeći od činjenice da bi građani verovatno pozitivno reagovali na olakšane mogućnosti direktne demokratije, što je delimično i urađeno.

Malopre sam spomenula Švajcarsku. Moramo naglasiti da ovaj predlog u velikoj meri izgrađen i nekako gledajući kako to rade Švajcarci, kako to da su toliko uspešni. Dakle, Predlog ovog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi liči na švajcarski model. Ne smemo zanemariti činjenicu da je u Švajcarskoj od 1981. godine do 2006. godine na federalnom nivou sprovedeno 223 referenduma i građanskih inicijativa. Složićemo se da je to imponzantan broj.

Mnogo se pisalo i u štampi, govorilo se ovde danas da je posebnu pažnju svih, i javnosti, i odredba kojom se pojam punovažnosti ukida. Predlaže se da je odluka na referendumu posle usvajanja ovog zakona doneta ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan.

Iako se sa jedne strane smatra da je visok stepen izlaznosti indikator demokratskog legitimiteta referenduma, praksa je vrlo šarena i različita. Moram naglasiti da ako govorimo o uporednoj praksi uporedimo iskustva i kakva je situacija u drugim zemljama većina država ne predviđa kvorum punovažnosti rezultata, a tamo gde on postoji pojavio se u dve forme. Jedna je kvorum izlaznosti, a druga je kvorum potvrđivanja iliti verifikacije. Pokušaću konkretno da iznesem i nekoliko primera različitih zemalja.

Kvorum izlaznosti za preko 50% upisanih birača traži se na primer u Italiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, na Malti, u Litvaniji, Rusiji, Makedoniji, u Letoniji. Kvorum je polovina glasača koji su učestvovali na parlamentarnim izborima, dok je na primer u Azerbejdžanu taj kvorum svega 25% upisanih glasača.

U Poljskoj i Portugalu ukoliko je izlaznost ispod 50% referendum se defakto smatra konsultativnim i on nije obavezujući.

Sa druge strane, da bi referendum bio validan retko se traži visok procenat glasova za, kao na primer u Letoniji gde je to 50% plus jedan, a češće se zahteva tzv. posebna relativna većina. U Mađarskoj, susednoj Mađarskoj je to je jedna četvrtina biračkog tela, u Danskoj 40% biračkog tela, u Jermeniji, Albaniji jedna trećina birača.

U nekim političkim sistemima postoji preduslov dvostruke većine, na primer u Australiji, pored uslova da za predlog mora glasati najmanje polovina izašlih birača predlog mora biti podržan i u najmanje četiri od šest federalnih jedinica. Uobičajeno je da se narodna inicijativa i referendum garantuju ustavima. Izuzetak su Belgija, Holandija, Norveška, Kipar koji to praktikuju ad hok zakonima.

Poređenje, poslednje decenije prethodnog 20. veka i prve decenije 21. veka potvrđuje da među građanima raste svest o značaju neposrednog odlučivanja građana pa je tako na primer u periodu od 1990. godine do 2000. godine širom sveta održano 405 nacionalnih referenduma, a između 2000. i 2010. godine tri puta više, taj broj se drastično povećao. To potvrđuju i razna istraživanja javnog mnjenja kako u pojedinačnim državama članicama EU, pa tako i na samom nivou EU. U Francuskoj na primer 82% građana je za referendum koji iniciraju građani, dok se u Holandiji gde ne postoji ustavna obaveza praktikuje samo savetodavni referendum – 81% građana podržava uvođenje obaveznog referenduma.

U skladu sa svim preporukama Venecijanske komisije su definisane i različite vrste referenduma i o tome smo čuli ovde već danas. Prebiscit koji je propisan Ustavom spada u kategoriju obaveznih referenduma i najčešće se tiče samih ustavnih promena. Takav oblik referenduma je propisan, kao što smo to čuli, Ustavom Republike Srbije, ali i ustavima Švajcarske, Austrije, Danske, Australije, Lihenštajna, u 49 država SAD, kao i pokrajinskim ustavima Bavarske i Hesena u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Da bi građani učestvovali u procesu donošenja političkih odluka važno je da oni budu objektivno informisani o temi referenduma i narodnim inicijativama i zato svakako poslanici SVM pozdravljaju odredbe kojima se rok za objektivno informisanje građana produžava sa osam na 20 dana. Da bi građani odlučivali jednostavno moraju da budu informisani, što je način da se smanji politička apatija, apstinencija i jača participativna kultura. Stoga mi svakako podržavamo ovaj predlog. Glasaćemo za njega u danu za glasanje i duboko verujemo da će primena ovog zakona dovesti do povećanja broja kako referenduma, ali i uspešnih narodnih inicijativa. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Reč ima narodni poslanici Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, cenjena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što su moje cenjene kolege u prethodnom delu današnje pred nama se danas nalazi Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Moram na početku mog izlaganja da kažem da je ovo Predlog zakona koji predstavlja jedan od najznačajnijih zakonskih akata koji se nalazi u aktuelnom skupštinskom sazivu.

Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, i to u članu 2. Ustava Republike Srbije, je jasno propisano da suverenost potiče od građana, koji tu suverenost vrše ili referendumom, ili narodnom inicijativom, ili preko svojih legitimno izabranih predstavnika, odnosno narodnih poslanika.

Ovim zakonom se omogućava da građani Republike Srbije iskažu svoju volju u pogledu određenih važnih pitanja koja se odnose, kako na državu, tako i na celokupno društvo. Važno je reći da je trenutni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ovde u Domu Narodne skupštine donesen još davne 1994. godine, i da nije pretrpeo postupak usklađivanja sa Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, koji bi ja, s jedne strane, naveo kao očigledni pravni nonses.

Društva u kompletnoj Evropi se danas razvijaju mnogo brže nego što smo svi zajedno mogli da očekujemo te 1994. godine. Pitanja koja su važna za državu ili kompletno društvo zahtevaju stavove i mišljenja velikog broja pripadnika toga društva, jer samo na taj način možemo da ostvarimo princip demokratičnosti i samo na taj način možemo da obezbedimo građanima mogućnost da iskažu svoju volju u pogledu određenih važnih pitanja. Ali, potrebno je svakako, da volja i namera celog ili određenog društva, u pogledu određenih pitanja ima svoje pravno utemeljenje, a to je upravo Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

Ustav Republike Srbije je donesen davne 2006. godine, i s obzirom na veoma dinamične političke, društvene, i druge različite okolnosti, Ustav kao najviši pravni akt jasno definiše načela, jasno definiše prava i obaveze, jasno definiše odredbe koje se odnose na teritorijalnu i političku organizaciju, ali i pitanja koja su od značaja za ostvarivanje prava građana Republike Srbije. Očigledno je da politička volja nije postojala 2008. godine, da se trenutni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u potpunosti upodobi sa najvišim pravnim aktom jedne zemlje. Kada govorimo o tim razlozima njih možemo gledati isključivo kroz političke razloge.

Danas imamo u našoj zemlji kompletnu histeriju kada govorimo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Tu histeriju vode isključivo predstavnici opozicionih stranaka koji ništa nisu uradili do 2012. godine, ni da upodobe postojeće zakonske akte sa evropskim zakonodavstvom, i ako su oni stalno ovde govorili da se oni u potpunosti zalažu za evropske vrednosti i da se u potpunosti zalažu za evropsko zakonodavstvo.

Podsetiću vas, 2006. godine je donesen Ustav Republike Srbije, 48 sati mimo svakih zakonskih odredbi, mimo bilo kakve pravne prakse građani Republike Srbije su glasali 48 sati kako bi taj referendum uspeo. Rezultat tog referenduma jeste da smo mi od Crne Gore u tom trenutku, od zajedničke države, dobili još jednog suseda. Zašto tada predstavnici tadašnje DS nisu upodobili postojeće zakonske akte sa Ustavom Republike Srbije?

Jedan od razloga zašto je ovaj Predlog zakona ušao u Dom Narodne skupštine jeste i predstojeći referendum kada se govori o izmeni delova Ustava koji se odnose na deo pravosuđa. Danas imate predstavnike opozicionih stranaka, predstavnike vanparlamentarnih stranaka, a tu najviše govorim i o gospodinu Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Lutovcu i ostalima koji predstavljaju taj blok koji ne žele da razgovaraju sa legitimno izabranim predstavnicima svoga naroda i koji govore, i koji pozivaju svoje birače da neće izaći na predstojeći referendum.

Venecijanska komisija u svim razgovorima koje je vodila sa predstavnicima aktuelnih političkih stranaka je izrazila maksimalnu, odnosno je navela, da izražena maksimalna posvećenost da trenutni zakonski akti se upodobe sa evropskim zakonodavstvom i takođe su rekli da smo ostvarili određeni, odnosno, pozitivni napredak kada govorimo o ovom ozbiljno i odgovornom procesu. Ali, moramo da podsetimo građane Republike Srbije da predstavnici tadašnje DS u kojima su sedeli svi ovi danas, koji predstavljaju restlove DS, kojima je potrebno da se ujedine kako bi izašli pred svoje građane i kako bi dobili određeni legitimitet da uđu ovde u Dom Narodne skupštine, oni nisu poslušali određene predloge, određene konstruktivne stavove tadašnjeg saziva Venecijanske komisije, i zbog tih neprihvatanja stavova Venecijanske komisije mi smo dobili mogućnost da se sprovede reforma pravosuđa 2009. i 2010. godine, kako bi DS sudsku vlast kao treću nezavisnu granu vlasti, podvela pod svoj uticaj.

Mi danas imamo istu situaciju, potpuno istu situaciju, da oni svoje biračko telo pozivaju da ne izađu na referendum. Zašto da ne izađu na referendum, šta je problem u tome, da ukoliko mi, kao aktuelna politička većina želimo da pravosuđe danas bude još nezavisnije, još transparentnije, još objektivnije, koje svakako, mnogo bolje nego što je bilo u periodu pre 2012. godine.

Vi ste imali prethodnih dana histeriju kada govorimo o Predlogu zakona o eksproprijaciji. Kome je to potrebno? Potrebno je onima koji taj predlog zakona nisu ni pročitali. To je predlog zakona koji je takođe donesen 1995. godine i oni se nisu setili da ga upodobe, odnosno nisu se setili da donesu izmene i dopune i da taj zakon upodobe sa realnim društvenim okolnostima koje postoje 20 godina kasnije. Oni nama pričaju o svemu, a ništa nisu uradili do 2012. godine.

Ono što je svakako predmet te njihove političke histerije, ali ne političke histerije da bi nam oni rekli nešto konkretno, da oni svojim nekim predlogom, inicijativom poboljšali određeni zakonski predlog, jer nemaju mogućnost da ovde sede sa nama danas u Narodnoj skupštini i da raspravljaju o tome, zato što nismo mi učinili kao predstavnici SNS bilo šta negativno da im ne dozvolimo da uđu ovde u parlament. To su oni učinili zbog svojih političkih sujeta i donoseći odluku da bojkotuju izbore.

Danas nam gospodin Lutovac, predsednik DS priča o tome kako je suverenost oduzeta od naroda. Kako je oduzeta od naroda? Narod kao nosilac suverenosti tu suverenost jednim delom prenosi na legitimno izabrane narodne poslanike. Podsetiću vas da je SNS u junu mesecu 2020. godine dobila podršku 60% građana i tim izborima legitimitet su dale određene opozicione stranke, ali da su ti izbori bili legitimni priznale su mnoge evropske i svetske institucije.

Danas, ti isti koji nisu želeli da se uzmu u koštac sa voljom naroda, jer nemaju politički program, nemaju političku agendu i ne žele ništa da urade dobro za svoj narod, oni danas nama pričaju da je pitanje cenzusa ono pitanje koje treba da dovede na to da ljudi ne izađu na referendum i da je to uslov da ljudi treba da izađu na ulice, kao što se to dešavalo prethodnih 48 sati i da iz ne znam kojih razloga protestuju samo zato što je taj zakon došao od Vlade na čijem čelu se nalazi Ana Brnabić i to su iskoristili samo kao razlog da opet pljunu na Aleksandra Vučića i SNS.

Šta je problem cenzusa? Ne postoji nikakav problem kada govorimo o cenzusu. Ta odredba postoji u današnjem Ustavu iz 2006. godine, da se odluke donose većinom izašli birača.

Ali, ono što je problem, što smo mi želeli, da upodobimo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom, jednim delom, ali sa druge strane da ne dozvolimo da kada se radi o određenim pitanjima koji su od značaja za državu i društvo, da jednim delom, na neki način, gledamo šta će uraditi biračko telo koje možemo da podvedemo pod termin - apstinenti. Jer, ukoliko ne dobijemo izlaznost od 50 plus 1, ako apstinenti iz različitih razloga ostanu kući, mi ćemo imati situaciju da nam referendum, kada govorimo o nekom važnom pitanju, a to je pitanje danas pravosuđa, taj referendum u potpunosti ne uspe i da mi moramo da odlažemo da se taj referendum sprovede nakon godinu dana.

To je ista mantra, ista mantra cenzusa je korišćena i za Zakon o eksproprijaciji, iako zakon jasno definiše i jasno garantuje lična imovinska prava svakog građanina Republike Srbije.

Da ne bih dužio, hoću samo da kažem da u predlogu zakona su svakako u potpunosti zaštićena lična, odnosno i Ustavom, a i zakonom su zaštićena lična i biračka prava svakog građanina Republike Srbije i to jasno pokazuju i odredbe koje se odnose na pravovremeno obaveštavanje svih građana Republike Srbije. Ne samo da ćemo u potpunosti zaštiti svako lično i biračko pravo, ono što predstavnici opozicije neće da kažu jeste da će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u narednim danima raditi na referendumskom pitanju, da će to proslediti RIK-u.

Kada govorimo o RIK-u, zašto predstavnici opozicije ne kažu da će oni imati novih šest članova, da se to nikada nije desilo u modernoj istoriji, da date vanparlamentarnim strankama članove RIK-a. U jednom intervju je Dejan Đurđević to dobro rekao, mi smo imali volju da predstavnicima opozicije damo atomsku bombu koju ne znaju da iskoriste. Ne, oni ne znaju ništa da iskoriste što im mi damo. Mi im damo članove privremeno nadzornog tela za medije, oni se bune. Mi ima damo članove RIK-a, oni neće da daju svoje predstavnike. Oni opet pričaju i nakon što će dobiti šest članova RIK-a, da će izbori biti nelegitimni. To je samo traženje razloga da opravdaju nepostojanje svog političkog programa.

Ja se nadam, ja ću lično, kao narodni poslanik SNS, zajedno sa svojom poslaničkom grupom Aleksandar Vučić - Za našu decu glasatiza ovaj predlog zakona, jer zaista smatram da ovim i sličnim zakonskim predlozima obezbeđujemo uslove za bolju, snažniju i moderniju Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.

Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa?

Gospodine Miletiću, imate dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Još jednom uvažena ministarka, poštovani građani Srbije, poslanički klub Stranka pravde i pomirenja i Ujedinjena seljačka stranka će podržati Predlog zakona o referendumu zato što je to dobro, zato što je potrebno i mislim da je to mogućnost da mi kao narod idemo boljim putem, da demokratski instrumenti koji su sada nama dati, da to koristimo na najbolji način.

Tako da i današnjeg dana, a i narednih dana biće potrebno da se našim ljudima što više približimo, da im kažemo onu istinu, a jedina prava istina jeste to da je naša želja da se što više približimo narodu i da to bude za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije.

Sada bih za kraj iskoristio priliku da današnji dan, odnosno Međunarodni dan borbe nasilja nad ženama, da čestitam svim ženama, da se bore, da budu jake i normalno da mi kao ljudi, kao muškarci nikad ne dolazimo u situaciju da radimo nešto što je loše za našu ženu.

Veliki problem koji je bio i ranija, ali naše žene moraju da znaju da mi za njih moramo biti tu i da svaka žena ukoliko ima nekih problema u porodici, na poslu da ne sme da ćuti, već to mora jasno i glasno da kaže, jer ima zakon koji štiti svakog čoveka i svaku ženu i svakog muškarca.

Još jednom, dragi moji prijatelji, ispred Ujedinjene seljačke stranke glasaću za predloge zakona, a to radi i naš poslanički klub. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.

Reč ima ministarka, Marija Obradović.

Hvala, predsedavajući, hvala svim poslanicima koji su učestvovali danas u raspravi.
Od 16.00 časova nas očekuje redovan termin pitanja Vladi i pretpostavljam da ćemo se osloniti i na ovu temu koja je izuzetno aktuelna u Srbiji, a sa druge strane očekujem da i od 16.00 časova govorimo o poseti predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića Rusiji i o rezultatima koji su postignuti tokom današnjeg susreta sa predsednikom Ruske Federacije, jer je to zaista nastavak dobre saradnje, nastavak odlične saradnje, prava reč je da odnos između Srbije i Rusije nikada nisu bili na višoj tački saradnje. O svemu tome kasnije, ali ovo su poslednje informacije koje dobijam iz te posete pa zbog toga želim da… ali pretpostavljam da će premijerka govoriti nešto više o toj poseti Rusiji i naravno sam predsednik Vučić kasnije.
Da se vratimo na ovaj Zakon o referendumu. Zahvalila sam vam se zaista na učešću i svima koji su i tokom pripreme ovog zakona mnogo pomogli, i državnim organima i institucijama, naravno, nevladinim organizacijama, međunarodnim institucijama koje su nam pomogle da dobijemo predlog zakona koji je usaglašen sa evropskim pravilima i sa evropskom praksom. Naravno, veliki je doprinos i Venecijanske komisije, koja je insistirala sve vreme, od samog početka, na tome da budemo usaglašeni sa Venecijanskim principima i uspeli smo u tome.
Ukidanje cenzusa je bila jedna od stvari koju je Venecijanska komisija snažno pozdravila, jer ukidanjem cenzusa vi zapravo jačate građanski aktivizam i omogućavate da ono što jeste volja građana pretočite u tu narodnu inicijativu, koja će biti potvrđena na referendumu, a nakon toga preraste u određeni zakonski akt.
Ono što jesmo promenili u ovom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, samo kratko taksativno ću navesti, dakle, osim ukidanja cenzusa, mi smo prikupljanje potpisa produžili rok na 90 dana, a ranije je bilo sedam dana. Takođe, nije obavezno prijavljivanje mesta prikupljanja potpisa Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao što je to bio ranije slučaj. To značajno olakšava proces prikupljanja potpisa.
Takođe je dostupno o elektronsko prikupljanje potpisa, gde ste vi oslobođeni overe potpisa, jer elektronski ćete morati da sertifikujete na drugi način kroz portal e-uprave, pa tu nema troška od 40 dinara, jer smo čuli mnogo kritike na račun toga da overa potpisa košta 40 dinara. Evo, još jednom da potvrdim da zaista kada je dobra ideja u pitanju, kada vas nosi nešto što jeste dobra politika koja će popraviti život građana u vašem okruženju, svejedno da li se radi o lokalu, pokrajini ili Republici, 40 dinara je najmanji problem u celoj toj priči.
Vrste referenduma smo posebno definisali i zaista smo tu takođe dobili izuzetne pohvale od Venecijanske komisije na način na koji smo definisali različite vrste referenduma. Zatim referendumsku kampanju, toga ranije nije bilo, kao i način finansiranja referendumske kampanje, kao i tačno definisane sve faze sprovođenja referenduma, gde ranije bez tako dobrog definisanja je moglo da postoji prostora za različite vrste zloupotreba, a ovoga puta to nije situacija.
O referendumskoj kampanji pričamo, ona traje od trenutka raspisivanja 45 do 60 dana do održavanja referenduma. Vrlo je važno da znate da i RIK ima obavezu da pripremi kompletnu objektivnu informaciju za birače, glasače, koja će biti dostavljena na adresu prebivališta svakog birača. Informacija koja sadrži argumente za i protiv pitanja, odnosno teme koja se razmatra na referendumu i ima obavezu da to bude objavljeno u medijima i na internetu, kako bi birači bili u situaciji da dobro donesu odluku kako se izjasniti na referendumu.
Rok za prigovor je takođe produžen, tako da se tu zaštita prava birača pojačavaju u odnosu na prethodni period. Sastav glasačkih odbora i organi za sprovođenje referenduma su takođe do detalja definisani, a to nije bio ranije slučaj. Naravno, ono što sam već spomenula, akt sa informacijama o temi referenduma je nešto što je novo i što je veoma važno.
I kada pričamo o tome da ovaj referendum ima neke veze sa Rio Tintom i Kosovom, ja ću ponoviti, ovaj Predlog zakona o referendumu nema nikakve veze sa Rio Tintom i sa Kosovom. Ovaj Predlog zakona o referendumu nema nikakve veze ni sa Rio Tintom ni sa Kosovom. Ovo treba ponavljati nebrojeni broj puta, jer isto toliko puta izgovaraju laž i protestanti, svi oni koji sebe nazivaju ekološkim aktivistima, a zapravo u ovom trenutku dovode u ozbiljnu zabludu najveći broj građana u Srbiji.
Najbolji zakonski predlog o referendumu u ovom trenutku, ne samo u Srbiji, u regionu, to je potvrdila Venecijanska komisija. Sprovođenje ovog referenduma će biti još jedan ispit za sve nas, referenduma na kojem treba potvrditi ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, i to će biti još jedan ispit za nas, a mislim da smo danas, sačekaćemo i glasanje, tokom današnjeg dana položili još jedan vrlo ozbiljan i težak ispit o ozbiljnosti naše države u sistemu evropskog pravosuđa.
Još jednom vam se zahvaljujem na saradnji i jedva čekam 16. januar, da vidimo kako ćemo sprovesti sve ovo što smo napisali u ovom zakonu. To će zatvoriti usta svima onima koji sumnjaju u ovom trenutku da naši predlozi zakona kriju nešto drugo, osim velikog napretka i otvorenih vrata demokratičnosti u Srbiji, pre svega za sprovođenje volje građana i različitih građanskih inicijativa. Hvala vam.

Zahvaljujem predlagačima i svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi.

Sada, saglasno članovima 27. i 205. Poslovnika, određujem pauzu do 16.00 časova, kada nastavljamo sa radom u delu sednice koji se odnosi na postavljanje pitanja Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu.

(Posle pauze.)