Hvala, potpredsedniče Orliću.
Evo, danas su predstavnici Vlade u ovom uvaženom domu sa zakonskim predlozima koji su pred nama, sedam tačaka, čini mi se, i uglavnom se tiču benefita koje običan čovek, radnik u Srbiji može imati. Kada kažem to običan, valjda shvatate da govorim pod navodnim znacima, jer da postoje obični i neobični ljudi u ovoj zemlji. Svi smo potpuno jednaki i pred Bogom i pred ljudima.
Dok mi skupa sa predstavnicima Vlade govorimo o ovim zakonskim predlozima, razmatrajući šta bi to možda još bolje moglo biti, što bi svakog čoveka u Srbiji, pa i samu Srbiju, guralo napred i u nekakav uspeh, s druge strane morate imati u vidu da vam uspeh neće lako oprostiti oni koji ne misle dobro ovoj zemlji.
Govoriti danas o onome što je Vlada poslala pred ovaj uvaženi dom, a ne osvrnuti se na događaje koji su aktuelni poslednjih dana u Srbiji, bilo bi nepotpuno, da ne kažem i neodgovorno, jer ono što radimo i mi danas ovde i Vlada, prvenstveno predsednik koji je na čelu politika koje se danas sprovode u Srbiji, je usko povezano sa onim što se dešava na ulicama.
Sve ono dobro što radi i politika koju predvodi predsednik ne oprašta se na ulicama od strane onih koji ne misle dobro državi i narodu.
Naime, gledajući upravo ove događaje poslednjih dana u Srbiji, postaje kristalno jasno da je cilj zaustaviti i Srbiju, ali zaustaviti i naš narod na Balkanu i te dve stvari su usko povezane, jer bez uspešne i jake Srbije nema ni uspešnog, ni jakog našeg naroda na Balkanu, gde god on danas živeo.
Naime, oni koji se danas trude urušiti ugled Srbije i naneti štetu Srbiji i našem narodu nalaze se u nekim centrima moći koji su van granica države Srbije, ali najveća tragedija u svemu ovome nije ni samo to, nego činjenica da najvernije saveznike u tom svom poslu imaju danas ovde u Beogradu, u sedištu srpske državnosti, u centru u kome svaki naš čovek, bilo da živi u granicama ove zemlje ili u regionu, gleda.
Svaki čovek u regionu gleda danas u Beograd, u Srbiju, u događaje u njoj. Zato, poštovane kolege, da se zaključiti da je sve ovo i te kako povezano, počevši od ovih zakona, pa do događaja koji se dešavaju u Srbiji i do posledica koje iz svega toga ima naš narod u regionu. Evo vam samo nekih argumenata.
Dok u Srbiji imate ljude koji vode nekakve rušilačke pohode na sve ono što je dobro u Srbiji, čitavo oduševljenje i medijska podrška takvim događajima dolazi iz medijskih centara u Sarajevu, u Zagrebu, u Prištini, a neretko i u Podgorici.
Ono što je upadljivo je i podrška javnih ličnosti iz Hrvatske i njihova neutoljiva želja da se priključe tom rušilačkom pohodu u Srbiji. Poslednji u nizu je Darko Rundek iz Zagreba, koji je izrazio želju da se priključi ovim stvarima u Beogradu.
Hajde da vidimo ko su ljudi koji danas vode te rušilačke pohode u Srbiji. Marinika Tepić, žena dugogodišnji politički radnik, koja je u celom svom političkom delovanju proteklih nekoliko godina, ničim izazvana, imala jednu čudnu potrebu da pokaže i da kaže da nije pripadnik srpskog naroda. Ne znamo ni zašto je to bilo potrebno, ali smo svi bili svedoci i u proteklom sazivu, a i ja lično. U moje uši sam čuo nekoliko puta njeno naglašavanje činjenice da nije neko ko pripada redu srpskog naroda. Naravno, to je ne čini ni manje važnom, ni više superiornom.
Imala je, takođe, potrebu, i to je dokumentovano i ostaje zauvek u ovome uvaženom domu, da je imala želju i nameru da taj srpski narod, kome ona ne pripada, proglasi genocidnim.
Pošto dolazim iz Vojvodine, iz severne srpske pokrajine, jedan od vođa tih rušilačkih pohoda u Vojvodini, najznačajnijih u Novom Sadu, je nekakav Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića, jednog od najviđenijih crnogorskih fašista i jednog od najviđenijih protivnika srpskog identiteta u Crnoj Gori.
Kada sve ovo sagledate, postavljate pitanje, drage kolege, i vi i ja mislim svaki građanin u ovoj zemlji – da li mi, da li neko od naših najbližih srodnika može da ode na Cetinje i krene u nekakve rušilačke pohode i u direktne napade na državu Crnu Goru. Pitanje je da li možete i da odete na Cetinje uopšte, a ne da radite takve stvari. Danas je glavni vođa i protagonista proteklih događaja u Srbiji, kada je u pitanju njen sever, upravo taj Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića.
Taman kada pomislite da je tu kraj, ne nije. Nije pošteđena ni Srpska pravoslavna crkva. Za napade na nju je zadužen Mlađan Đorđević, za napade na Srpsku pravoslavnu crkvu i na patrijarha Porfirija kao njenog čelnog čoveka, a Mlađan Đorđević je, gle čuda, kum Dragana Đilasa.
Međutim, ne treba izgubiti iz vida i ono što je činjenica, da podršku ovakvim politikama daju i pojedini političari iz dela Međunarodne zajednice i dela EU, poput Viole fon Kramon, koja je takođe jedan u nizu od lobista za nezavisnost Kosova i Metohije, jedan u nizu od lobista za ukidanje Republike Srpske i jedan od onih političara iz Međunarodne zajednice koja ima za cilj u svom političkom delovanju ugušiti srpski identitet u Crnoj Gori.
Ako sve ovo sagledate, ja mislim da stvari postaju kristalno jasne. Ne radi se poslednjih dana ni o kakvom protestu ekologa. Ne, cilj je srušiti predsednika države Aleksandra Vučića, napraviti nestabilnost u Srbiji, a onda, samim tim, lakše završiti ove poslove o kojima sam na početku govorio, lakše završiti sa samoproklamovanom nezavisnošću Kosova i Metohije, lakše završiti sa ukidanjem Republike Srpske i mnogo lakše završiti sa gušenjem srpskog identiteta u Crnoj Gori, a na kraju, ukinuti i Srbiju i SPC. I to je postalo neskriveno.
Naime, videli ste juče da je ista ta Viola fon Kramon negirala identitet SPC u potpunosti. U jednom svom javnom obraćanju je rekla da SPC uopšte ne postoji i da su episkopije, odnosno eparhije u Nemačkoj potpuno autonomne. I čak ni ne boli to od nje, ni ne čudi kada je u pitanju Viola fon Kramon, to smo negde i očekivali, i njoj slični, ne čudi to kada je u pitanju ni ovaj deo političara o kojima sam govorio u Srbiji, ali čudi kada na to ćuti tamošnji episkop Grigorije Durić, kada tamošnji episkop za neprijatelje crkve i države, nalazi ljude koji se bore za Srbiju i srpski narod na Balkanu, a na takve konstatacije evropskih političara uporno ćuti. To je ono što danas boli i Srbiju i srpski narod.
Nekako, ovih dana je ulazila u završnu fazu 1915. godine „Mojkovačka operacija“, o njoj su ispevane mnoge pesme, pa je jedan stih iz te epske pesme koja opisuje Mojkovačku bitku, glasio - Ali su se prevarili ljuto, sve to može biti i obrnuto.
E, pa, prevarili su se ljuto i ovaj put su se prevarili ljuto i Viola i Marinika i Brajan Brković sa Cetinja i Mlađan Đorđević i Đilas i samozvani i samoproklamovani ekolozi, prevarili su se. Niti će narod u Srbiji dopustiti ono što oni žele, niti će srpski predsednik i SNS podleći političkim pritiscima koji dolaze sa ulice. Priliku ćemo im pružiti uskoro. Veoma brzo će april mesec. To je jedini način da ostvare svoje političke ciljeve. A, narod sve vrlo dobro vidi.
Zašto sam vam sve ovo rekao? Pa, da bih svakako pokazao tu vezu između zakonskih predloga koji su danas pred nama i povezanost između onoga što radi Vlada i, evo, predstavnici koji su tu danas sa nama, i povezanost između onoga što radi predsednik, povezanost između uspeha ka kojem danas teži Srbija i srpski narod i onoga što se dešava na ulicama Srbije u proteklim danima. Upravo zato cela ova priča.
Vi, uvažena ministarka, dok god sledite te politike koje sprovodi i na čijem čelu stoji današnji predsednik, nemojte da sumnjate da ćete imati i za ovaj zakon podršku u ovom uvaženom domu, ali i za neke druge zakonske predloge koji jesu i donose benefit svakom našem građaninu, o kojima ste vi govorili na samom uvodnom izlaganju.
Toliko od mene. Hvala.
