Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/543-21

1. dan rada

21.12.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS - „Tri P“, potpredsednik Narodne skupštine, narodni poslanik Stefan Krkobabić.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Kovač.

Uvaženi potpredsedniče Ružiću, danas je pred nama set prosvetnih zakona uz ostale zakone koji su danas na dnevnom redu, pre svega Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a u okviru ovog paketa raspravljaćemo danas i o iz njega izvedenim aktima, odnosno izmenama i dopunama zakona koji uređuju oblast predškolskog, osnovnoškoslkog i srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Zato svaki put kada se mi ovde u najvišem zakonodavnom telu bavimo pitanjima prosvete, vaspitanja i obrazovanja mladih naraštaja i generalno prosvećenja, moramo da kao svetionik pred sobom imamo ličnosti najuglednijih prosvetitelja iznedrenih sa ovih prostora.

Mi iz poslaničkog kluba PUPS – „Tri P“ zato i danas podsećamo da su ti naši najumniji preci, najveći narodni uglednici nama u amanet ostavili zadatak da se problemu vaspitanja i obrazovanja onih koji će ostati iza nas posvetimo sa najvećom pažnjom, obavezom i odgovornošću.

Svi oni od Ćirila i Metodija, prvih slovenskih prosvetitelja, od kojih je ovaj drugi kao episkop stolovao u Sirmijumu, a najverovatnije i sahranjen u Mačvanskom Mitrovcu. Od Svetog Save, čiji je rad na prosvećenju srpskog naroda otpočeo njegovim povratkom sa Svete Gore u Manastir Studenicu, koja je tada postala centar srpskog crkvenog i prosvetnog života. A šta je prosveta i koliko značila u srednjevekovnoj Srbiji vidi se iz zapisa monaha Grigorija iz XV veka.

Pamtimo i imena najvećeg reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića, ali i Dositeja Obradovića, velikog srpskog prosvetitelja i reformatora revolucionarnog perioda, nacionalnog buđenja i preporoda osnivača i profesora Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta, prvog Popečitelja prosvete u Praviteljstvujuščem sovjetu, zagovornika jednakog prava na obrazovanje muške i ženske dece, koji je umro pre tačno 210 godina.

I da, Dositej Obradović je i autor svečane pesme „Vostani Serbije“ i zato treba da budemo posebno ponosni. I tu se posebno zahvaljujem ministru Ružiću što će i ovaj zakon o kome danas raspravljamo sadržati član 28. u kome piše – obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se u toku školske godine koja počinje 1. septembra izvođenjem himne Republike Srbije, a završava se 31. avgusta naredne godine. A to sve imajući u vidu ulogu obrazovno-vaspitnih ustanova, a rad i razvijanje nacionalnog identiteta učenika, kao i svest i osećanja pripadnosti Republici Srbiji.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste blagovremeno stvaranje uslova za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojim se završava određeni nivo obrazovanja.

Prema ovom zakonu, opštu, stručnu i umetničku maturu prvi put će polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021. godine, odnosno prvi ispiti biće organizovani školske 2023/2024. godine, a generacije pre te polagaće u međuvremenu neobaveznu pilot maturu.

Uvaženi narodni poslanici, izvršeno je i preuzimanje odgovarajućih odredbi iz posebnih zakona – Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koje se odnosi na donošenje plana i programa verske nastave, kao i odredba o komisiji za versku nastavu radi efikasnijeg postupka.

U ustanovi čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, obezbeđuje se besplatno vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u školu, osnovno obrazovanje i vaspitanje učenika i odraslih, srednje obrazovanje redovnih i vanrednih učenika.

Tu je i važan član koji se prenosi i u ostala tri zakona u izmenama i dopunama Zakona o predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom vaspitno-obrazovnom procesu, a tiče se formiranja jedinstvenog obrazovnog broja koji prati njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i kroz neformalno obrazovanje i predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, studentu, kao i o odraslom polazniku i kandidatu.

Podaci iz evidencije o deci, učenicima i odraslima i o roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima unose se u registar dece, učenika, odraslih i studenata preko jedinstvenog obrazovnog broja i sadrže sledeće podatke: podatke za određivanje identiteta deteta, učenika i odraslog, podatke za određivanje obrazovnog

statusa deteta, učenika i odraslog, takođe, podatke za određivanje socijalnog statusa deteta, učenika i odraslog i podatke za određivanje funkcionalnog statusa deteta, učenika i odraslog.

Prvi konkretan zakon, ako pratimo uzrast naše dece, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Razlog za donošenje ovog i još tri zakona koji slede leži u tome da je u postupku donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim se unapređuju pojedina rešenja u oblasti vaspitanja i obrazovanja.

Recimo, već pomenuti jedinstveni obrazovni broj se uvodi i za predškolce i osnovce i srednjoškolce. Vaspitno-obrazovni rad ostvaruje se na srpskom jeziku, dok za pripadnike nacionalne manjine vaspitno-obrazovni rad ostvaruje se na jeziku nacionalne manjine, a može da se ostvaruje i dvojezično na jeziku nacionalne manjine i na srpskom jeziku, ako se za to opredeli najmanje 50% roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika dece.

Deo programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ili program u celini može da se ostvaruje i na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku ili dvojezično na stranom jeziku i na jeziku nacionalne manjine.

Kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, zanimljivo je da on uvodi mogućnost da npr. osnovna muzička škola kao specifična umetnička škola ostvaruje i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Vredi istaći i da će od sada učenik sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima upisan u prvi razred srednje muzičke škole, odnosno baletske škole koji je završio sedmi razred osnovne škole imati pravo da polaganjem razrednih ispita završi osnovnu školu.

Škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom će obrazovno-vaspitni rad ostvariti u skladu sa individualnim obrazovnim planom učenika. Odeljenje istog razreda moći će da ima do 30 učenika, izuzetno isto odeljenje istog razreda može da ima i do 33 učenika uz saglasnost Ministarstva prosvete. U jednom odeljenju mogu da budu do dva učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Nastavni program verske nastave na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove i odnose sa crkvama i verskim zajednicama donosiće resorni ministar.

Precizirane su i obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika deteta da, osim toga što je dužan da obezbedi da učenik redovno pohađa nastavu, je dužan i da obavesti školu o razlozima eventualnog izostajanja učenika sa nastave. Mogućnost da roditelj obavesti školu uvedena je iz razloga što postoje objektivne okolnosti u kojima roditelj neće moći da u roku od tri dana obezbedi da učenik nastavi da redovno pohađa nastavu, kao npr. u slučaju bolesti učenika ili u drugim opravdanim slučajevima kada učenik nije u mogućnosti da u navedenom roku nastavi redovno pohađanje nastave.

Uvaženi narodni poslanici, sledeći je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja obavlja se u srednjoj školi i to gimnaziji, stručnoj školi, umetničkoj školi, mešovitoj školi, školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

U stručnoj školi se stiče odgovarajuće opšte i stručno obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajućeg zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama. U stručnoj školi može da se stiče i specijalističko i majstorsko obrazovanje u trajanju od godine do dve godine i drugi oblici stručnog obrazovanja: obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, stručno osposobljavanje i obuka do godinu dana.

Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za redovnog učenika su sledeći: nastava, teorijska, praktična, vežbe, dodatna, dopunska nastava i praksa kada su određeni planom i programom nastave i učenja, pripremna nastava i društveno-korisni rad ako se u toku školske godine ukaže potreba za njim. Učenik obavezno bira sa liste izbornih programa versku nastavu ili građansko vaspitanje. Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada su i nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture, drugog, odnosno trećeg stranog jezika i predmeta potrebnih za dalje školovanje, stručno osposobljavanje ili razvoj učenika i vannastavni oblici, kao što su hor, orkestar, pozorište, ekskurzija, kulturno-umetničke, tehničke, pronalazačke, humanitarne, sportsko-rekreativne i druge aktivnosti.

Nastava na daljinu ostvaruje se na obrazloženi zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika za svaku školsku godinu.

Na kraju, što se tiče seta zakona iz oblasti prosvete, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji. On, uvaženi narodni poslanici, propisuju da prosvetna inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora, pored oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, dualnog obrazovanja, visokog obrazovanja, udžbenika, učeničkog i studentskog standarda, ispituje i primenu zakona i propisa koji regulišu oblast nauke, istraživanja nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije. Takođe, preciziraju se nove odredbe koje se odnose na status studenata i zaštite prava studenata, kao izdavanje javnih isprava zbog sve većeg broja predmeta kojima se traži provera postupaka izdavanja javnih isprava i verodostojnosti javnih ispravi.

Uvaženi narodni poslanici, zbog svega ovog navedenog što sam danas pomenuo, poslanička grupa PUPS – Tri P će podržati zakonske predloge iz oblasti prosvete.

Pre nego što pređem na temu kulture, moramo da pohvalimo rad ministra i potpredsednika Vlade, uvaženog ministra Ružića. Mislim da ovde nije bilo dovoljno reči o tome. Dokazao je u jednom teškom trenutku, u vreme pandemije, na koji način treba da se vodi ministarstvo, a zapamtili smo neke njegove prethodnike da su se više, složiće se sa mnom, bavili nekim drugim stvarima, možda više brinuli o svom tenu, a manje su se bavili ovom tematikom i školstvom. Stoga sve čestitke i sva podrška što se tiče vođenja samog ministarstva.

Što se tiče Zakona o kulturnom nasleđu, neću da dužim. Istakao bih da poslanička grupa PUPS – Tri P posebno pohvaljuje Ministarstvo kulture što je u definisanju termina „kulturno nasleđe u opasnosti“ predložilo i odrednicu da je to, između ostalog, i kulturno nasleđe koje je izloženo velikoj opasnosti koja bi mogla da ima štetne posledice po njegove suštinske karakteristike, kao što su prirodne katastrofe, ali i pobune, oružani sukobi ili opasnost od njihovog nastupanja, izvršene okupacije u celini ili delimično, uticaj na teritoriji na kojoj se dobro nalazi, promena režima zaštite u planskim dokumentima koji je u suprotnosti sa njegovim vrednostima i značaj za kulturu i istoriju.

Time je, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, nedvosmisleno stavljeno do znanja separatistima na Kosovu i Metohiji, ali i njihovim međunarodnim tutorima, da Republika Srbija nikada i ni po koju cenu neće odustati od svog dela teritorije - Kosova i Metohije, od tog dela vlastitog identiteta, dakle, nikada neće odustati od same sebe.

Cilj ovog zakona je inače uspostavljanje pravno uređenog i organizovanog sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa kroz otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, naravno, i dokumentovanje, proučavanje i vrednovanje i upravljanje kulturnim nasleđem.

Iz svega navedenog, poslanička grupa PUPS – Tri P će u danu za glasanje podržati zakonska rešenja koja su na dnevnom redu. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe PUPS – Tri P, potpredsedniku Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, narodni poslanik Nandor Kiš.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Nandor Kiš

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala lepo, poštovani predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicama, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja bih želeo da naglasim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona koji se nalaze na današnjem dnevnom redu sednice.

Tokom svog izlaganja najviše pažnje ću posvetiti zakonima iz oblasti obrazovanja, tačnije predlozima izmena i dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i o prosvetnoj inspekciji.

Današnja rasprava ima za cilj da odredimo osnove za budućnost obrazovnog sistema Republike Srbije, da izmene i dopune zakona uskladimo sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u junu mesecu 2021. godine, na predlog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a čiji je opšti cilj povećanje kvaliteta nastave i učenja, pravednost i dostupnost univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja i ojačana vaspitna funkcija obrazovno vaspitnih ustanova.

Voleo bih da istaknem pojedine važne promene koje kao poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo, kao i činimo za građane Republike Srbije.

Izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja određuju osnov za ostale zakone, tako da predstavljaju izvor za ostale promene u zakonima, kao i njihovo usklađivanje sa Akcionim planom koji čini sastavni deo Strategije obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije do 2030. godine.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je važan deo našeg obrazovnog sistema, a on će i u budućnosti imati zadatke koji su vezani za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Konkretno, to su izrada testova i uputstava za ocenjivanje završnog ispita koji se realizuje na jezicima nacionalnih manjina u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina i izrada publikacija radnih materijala i priručnika za pripremanje ispita na jezicima nacionalnih manjina, takođe u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

S obzirom da će Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ubuduće imati proširene nadležnosti, važno je da se pri tom proširivanju i dalje nastavi dobra saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Za potrebe vođenja registra, uz maksimalnu zaštitu podataka o ličnosti, u toku je uvođenje jedinstvenog obrazovnog broja, tzv. JOB, koji prati njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i kroz neformalno obrazovanje, od prvog dana kada dete bude upisano u predškolsku ustanovu, kao prvi nivo obrazovanja i predstavlja ključ ne samo za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, studentu, kao i odraslom polazniku i kandidatu, nego nam pomaže u tome da pratimo individualca kroz obrazovni sistem tokom svih godina na svim nivoima obrazovanja. JOB predstavlja individualnu i najpovoljniju oznaku, koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku, odraslom i studentu, u automatizovanom postupku. Ovo je jako koristan način za praćenje učenika i za vođenje evidencije o njihovom napredovanju u obrazovnom sistemu.

Jedan od podataka koji se vodi o učeniku u sistemu je nacionalni identitet. Iako izjašnjavanje o nacionalnom identitetu u skladu sa Ustavom nije obavezno, našoj poslaničkoj grupi je izuzetno drago da je ministarstvo pronašlo način praćenja nacionalnog identiteta, ne samo učenika nego i nastavnika. Naime, registar koji vode obrazovno-vaspitne ustanove sadrži podatak o maternjem jeziku deteta, ali i podatak o maternjem jeziku nastavnika, kao i podatak o jeziku prethodnog stečenog obrazovanja.

Svi ti podaci će ubuduće služiti kao veoma korisna informacija u uvođenju obrazovnih politika u oblasti manjinskog obrazovanja. Na osnovu tih podataka se mogu podešavati mere i sredstva za unapređenje i razvoj obrazovnog sistema na jezicima nacionalnih manjina.

Smatramo da bez te saradnje ne bi bilo moguće voditi kvalitetnu nastavu na teritoriji Republike Srbije na jezicima nacionalnih manjina, jer je za učenike pripadnike nacionalnih manjina neophodno obezbediti iste uslove i to na svom maternjem jeziku, kao i za većinski narod.

Još jedna novost je da će se primeniti odredbe iz posebnih zakona koje se odnose na Komisiju za versku nastavu. Komisija će pratiti organizovanje i ostvarivanje verske nastave u školi. Komisija se sastoji od po jednog predstavnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri predstavnika organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika ministarstva.

Komisija predlaže plan i program verske nastave koji će na kraju doneti ministar. Sigurni smo da će Komisija na najbolji mogući način obaviti svoj posao jer će u njoj biti prisutan po jedan predstavnik iz svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

Kao što znamo, pravne poslove u obrazovnoj ustanovi obavljaju sekretari. Predlozi izmena i dopuna koji su danas pred nama posvećuju veliku pažnju i njihovom radu. Velika novost jeste uvođenje dozvole za rad sekretara, tzv. „licenca“, koja je i te kako potrebna.

Dakle, zakon daje mogućnost da se vrši vrednovanje kvaliteta rada sekretara škole, što u prethodnom vremenskom periodu nije bilo moguće. Veća pažnja će se obratiti tokom zapošljavanja sekretara na nove standardne kompetencije.

Biće pripremljen program ispita za sekretara, kao i redovno vrednovanje rada sekretara, stručno usavršavanje i profesionalni razvoj sekretara. Ove nadležnosti i plansko praćenje rada i vrednovanje rada sekretara ustanove daju mogućnost kako povećanja kvaliteta rada sekretara, tako i rada ustanove.

Sledeća važna izmena jeste mogućnost da osnovne muzičke škole uvede program srednjeg muzičkog obrazovanja. Ponuda da kod muzičkih škola u ustanovama osnovnog obrazovanja postoji mogućnost izrade plana za vreme srednjeg obrazovanja daje veliki plus manjim opštinama pošto učenici ne moraju da nastave svoje školovanje na akademijama ili u srednjim muzičkim školama ukoliko žele da se bave muzikom. Na ovaj način mogu da izaberu drugu profesiju, a da se pored toga bave i muzikom na srednjem nivou, što će nam u dužem periodu obezbediti više umetnika.

Proširenje nadležnosti saveta roditelja je bitno jer utiče i na vannastavne aktivnosti i programe ustanove, a i na primer na izbor udžbenika. Jako je bitno dati mogućnost roditeljima da učestvuju u radu ustanova. Pošto je savet roditelja komunikacioni kanal između roditelja i obrazovne ustanove smatramo da je proširenje njihove nadležnosti dobra ideja pošto će se na ovaj način obezbediti njihove veće učešće u radu, kao i bolji kvalitet rada obrazovne ustanove, a davanjem veće uloge roditeljima u radu škola nadamo se da će roditelji osećati i veću odgovornost u svojoj ulozi i svojom podrškom i odgovornim delovanjem podržati vaspitnu ulogu škola.

Još jedna novina je da se početak obrazovno-vaspitnog rada u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama obavezno obeležava izvođenjem himne Republike Srbije. Ovo kod nas predstavlja novost, a ne znači da to nije praksa u više zemalja, uključujući i neke zemlje EU. Novčana kazna za slučaj izostanka ispunjenja ove obaveze regulisana je zakonom. Nadamo se da će se predviđene sankcije primenjivati u skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u kome se u članu 16. određuje pravo da nacionalni saveti nacionalnih manjina određuje dane praznika za sebe, imaju i pravo da izloži simbole nacionalne manjina na za to predviđena mesta na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. U ovom zakonu je takođe predviđena novčana kazna za prekršaje.

Što se tiče osnovnog obrazovanja, voleo bih najpre da se osvrnem na mogućnost kombinovanja odeljenja od petog do osmog razreda, dok je to do sada bilo moguće samo od prvog do četvrtog razreda. Ove izmene daju mogućnost da se u slučajevima sa manjim brojem učenika od propisanog u školama gde se i u prvom ciklusu obrazovanja odvijala u kombinovanom odeljenju ta praksa nastavi. Odeljenja sa manjim brojem od propisanog su vrlo važna tema za našu stranku i voleo bih da istaknem i ovim putem se javno zahvalim ministru prosvete na pruženom razumevanju i podršci kada se radi o odobravanju tih odeljenja.

Iako je kombinovanje odeljenja od petog do osnovnog razreda u pedagoškom i psihosocijalnom kontekstu veoma dobro rešenje ne samo za manjinska odeljenja, nego i za isturena odeljenja nekih ruralnih seoskih i planinskih škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku, ova promena će otvoriti nekoliko tehničkih pitanja vezanih za normu profesora.

Nadamo se da ministarstvo već ima u planu neka rešenja za taj problem, a u proteklom periodu smo videli da celodnevna nastava i organizovanje jednosmenskog rada u školama može da bude dobro rešenje, a podsećamo i da nastavnici koji imaju kompetencije za izvođenje više predmeta, tzv. dvosmerske diplome, takođe mogu da budu dobro rešenje za to pitanje.

Pozdravljamo izmene i dopune koje se odnose na to da se završni ispit učenika osmog razreda polaže na jeziku na kojem je pohađao nastavu tokom osnovnog obrazovanja. Ovako definisana činjenica je do sada nedostajala u zakonu. Naime, neophodno je da se obezbede isti uslovi za sve učenike u Republici Srbiji, a svakako je potrebno pratiti i potrebe pripadnika nacionalnih manjina. Važno je da se učenicima omogući izbor jezika završnog ispita jer smo u praksi videli da jezičke kompetencije mogu negativno da utiču na rezultate ispita i važno je učeniku dozvoliti polaganje na jeziku na kom oseća najveću sigurnost s obzirom da ima učenika koji ne pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku.

Smatramo izuzetno značajnim i pitanje priznavanja stranih školskih isprava. U zakonu stoji da stranu školsku ispravu priznaje ENIK/NARIK centar u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije. U prošlosti se dešavalo da osoba koja je htela nostrifikovati svoju diplomu u Republici Srbiji, a ta struka nije imala isti naziv ili profil ovde, nije mogla da nostrifikuje svoju diplomu.

Izmenom zakona i uređenjem sa nacionalnim okvirom kvalifikacija to će sada biti moguće. Ovaj osnov da oni naši sugrađani koji su stekli diplomu u inostranstvu, a žele da se vrate svojoj domovini, imaju mogućnost da upotrebe svoje znanje ovde u svom rodnom kraju. Ovo je i osnov smanjenja odliva mozgova, a uz pomoć jednostavnijeg priznavanja stranih isprava pravimo korak ka olakšavanju priliva mozgova.

Za vojvođanske Mađare je ovo pitanje jako značajno. Tako se i Poslanička grupa SVM od 2014. godine zalagala za rešavanje višegodišnjeg problema priznavanja visokoškolskih diploma stečenih u inostranstvu. Prvi veliki korak je bio osnivanje ENIK/NARIK centra pri ministarstvu, a potom Agencije za kvalifikacije koja ujedno obuhvata i ENIK/NARIK centar i od postojanje agencije u ovom poslednjem sastavu nema više čekanja mesecima i godinama na okončanje procedure priznavanja, što je veoma značajno za stotine i stotine studenata koji su u Mađarskoj završili svoje visoko obrazovanje, a žele da se zaposle u Republici Srbiji.

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u poslednjih nekoliko godina redovno raspisuje konkurs za novčanu pomoć za proceduru priznavanja isprava stečenih u inostranstvu. U 2020. godini je na primer podržano 74 bivših učenika u procesu priznavanja njihovih školskih isprava stečenih u inostranstvu, a 2021. godine 87. Po broju korisnika vidimo da potreba za takvim merama postoji. Oni predstavljaju novu energiju za unapređenje naše države.

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, opštu, stručnu i umetničku maturu prvi put će polagati učenici upisani u srednju školu školske 2020/2021. godine, odnosno prvi ispiti će biti organizovani školske 2023/2024. godine.

Priprema i realizacija navedenih ispita je u nadležnosti Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Centra za ispite koji između ostalog izrađuje testove i uputstva za ocenjivanje na jezicima nacionalnih manjina i publikuje razne materijale i priručnike za pripremanje ispita na jezicima nacionalnih manjina u saradnji sa nacionalnim saveta nacionalnih manjina. Kao što sam naglasio, izuzetno je važno da zavod to i dalje čini u dobroj saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a u skladu sa njihovim ovlašćenjima.

Izmene i dopune Zakona o prosvetnoj inspekciji najpre se odnose na preciziranje odredaba koje su sadržane u posebnim zakonima koji su doneti u međuvremenu, a propisuju nadležnosti prosvetne inspekcije. Proširena su ovlašćenja prosvetnih inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Prosvetna inspekcija će proveravati i primenu zakona koji regulišu oblast nauke i istraživanja i nacionalnog okvira kvalifikacija. Pored oblasti predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, učeničkog standarda, udžbenika, stekli su se uslovi za donošenje novih zakonskih odredaba koje se odnose na mogućnost nabavke službene odeće i obuće za republičkog, pokrajinskog, odnosno gradskog, opštinskog inspektora, kao i za izmenu, dopunu i preciziranje pojedinih zakonskih odredbi koje se odnose na poslove prosvetnog inspektora, ovlašćenja i poveravanja poslova inspekcijskog nadzora u opštinama, gradovima, odnosno Pokrajini i izradu godišnjeg izveštaja o radu prosvetne inspekcije. Radujemo se i mislimo da smo vratili veliki dug inspektorima. Ovako će osećati veći ponos kada obavljaju svoj posao.

Pravilnikom o utvrđivanju potrebnog broja prosvetnih inspektora u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, predviđeno je 206 prosvetnih inspektora za celu teritoriju Republike Srbije na nivo opština i gradova. Međutim, ovaj broj godinama unazad ne prelazi dve trećine od ovog broja i to sa tendencijom pada. Tako je trenutno AP Vojvodini, odnosno u sekretarijatima. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise i nacionalne manjine, nacionalne zajednice i Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost angažovano na poslovima prosvetnog inspektora ukupno 12 prosvetnih inspektora, u opštinama i gradovima angažovana 44 prosvetna inspektora, dok je u ostalim gradovima i opštinama širom Srbije angažovano ukupno 88 prosvetnih inspektora.

S tim u vezi, ukazujem na nedovoljan broj prosvetnih inspektora i sa postojećim ovlašćenjima. Zbog toga je potrebno kreiranje mogućnosti da proširimo broj inspektora, a pri tom, naglašavamo da je potrebno da se obrati pažnja na proporcionalno učešće pripadnika nacionalnih manjina. Nije dovoljno povećati broj inspektora samo sa ciljem da ih bude više, već je potrebno pratiti potrebe svake lokalne samouprave, sa uvažavanjem nacionalnog sastava određene lokalne samouprave i omogućavanjem zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina.

Mi u poslaničkoj grupi SVM se konstantno zalažemo za veće učešće pripadnika nacionalnih manjina u javnim, opštinskim, pokrajinskim i republičkim organima, i vidimo mogućnost da se u budućnosti kada se bude zapošljavala nova radna snaga u ovom sektoru prate i te potrebe građana Republike Srbije.

Važno je da napomenemo da je tokom rada na izmenama i dopunama ovog zakona, ministarstvo imalo izuzetnu saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine, nacionalne zajednice i to pokazuje Predlog zakona koji je pred nama, pošto su primedbe Sekretarijata prihvatile i ovim Predlogom zakona su zadržana ovlašćenja ovog pokrajinskog organa.

Na kraju bih želeo da ponovim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem kolega.
Sledeći je narodni poslanik gospodin Žarko Obradović.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, kao ovlašćeni predstavnik SPS po ovom setu zakona o kojima Skupština danas raspravlja, dozvolite mi da na početku pozdravim potpredsednika Vlade i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i njegove kolege iz ministarstva, kao i njegove kolege iz Ministarstva kulture koji danas učestvuju u raspravi.

Naime, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj set zakona, ali više ću govoriti o prosveti, a moje kolege će reći nešto o zakonima iz oblasti kulture.

Glasaćemo za ove zakone iz oblasti prosvete zato što smo duboko uvereni da oni unapređuju obrazovni sistem Republike Srbije, zato što rešavaju probleme sa kojima se obrazovni sistem suočava, zato što izlaze u susret i đacima na svim nivoima i od onih koji treba da krenu u školu, od predškolskog pa na dalje, zato što izlaze u susret potrebama obrazovnih institucija, celog društva i mislim da ministarstvo to dobro i uporno radi sve vreme, a pogotovo u protekle dve godine.

Mi smo narod koji je sklon da brzo zaboravlja sve. Sad se još uvek nalazimo u pandemiji i treba reći da prosveta funkcioniše drugačije u vreme pandemije. Želeo bih da čestitam Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkom razvoju za sve ono što je učinilo u ove protekle dve godine da sistem funkcioniše.

Naravno, da sistem ne bi mogao funkcionisati da nije bilo nastavnika i njima treba čestitati na svemu onome što su učinili u protekle dve godine, jer važno nam je da sistem postoji, važno nam je da se znanje unapređuje, budućnost Srbije leži u načinu kako ćemo koristiti znanje koje budemo stekli.

Evo, imamo i Zakon o inovacijama. Taj zakon, odnosno inovacije, znanje, sposobnosti koje ljudi budu stekli i sve ono što budemo uspeli da implementiramo u razvoj ove naše države daje nam mogućnost da stvorimo bolji život. Zato je važno, danas kada govorimo o ovom setu zakona iz oblasti obrazovanja, da istaknemo koliki je značaj znanja uopšte za budući razvoj Republike Srbije.

Dobro je da čujemo različita mišljenja. Jednostavno, svako onaj ko misli dobro Srbiji, a veruje u znanje, biće u situaciji da kaže puno toga, po meni, korisnog kako unaprediti obrazovni sistem Republike Srbije.

Drago mi je što je epidemiološka situacija u školama bolja i što je ministarstvo donelo odluku da se đaci vrate u škole. Mislim da je to pravi potez. Mislim da smo svi to jedva dočekali i đaci, i nastavnici, i mi roditelji. Mislim da je to prava stvar i za proces učenja.

U svakom slučaju, protekle dve godine ministarstvo je u celom ovom periodu, kako bih rekao, promptno reagovalo na sve one probleme sa kojima se suočavalo i uvek imalo rešenje za situaciju. Mi nismo prekinuli obrazovni proces kao neki. Zemlje koje su mnogo razvijenije su prekidale obrazovni proces i pitanje načina učenja i sticanja znanja je i kod njih bilo vrlo diskutabilno, ali to je problem sa kojim se suočava ceo svet u vreme pandemije Kovida 19.

Mislim da je dobro što su se đaci vratili obavezama i moram da kažem, ako po onoj staroj narodnoj - u svakom lošem, ima nečeg dobrog, mislim da je sada ovo što se desilo u vreme kovida pokazalo nekoliko važnih stvari za budućnost obrazovnog sistema. Pre svega da države, ministarstvo mogu da odreaguju i znaju kako da reaguju.

Mislim da je ovo što se desilo svima nama jedna vrsta škole kako se iz ove situacije može naći nešto dobro. Zašto govorim? Poenta je učenja na daljinu. Mislim da se sada tek vidi vrednost i proces digitalizacije škola, ali i načina strukturiranja obrazovnih programa kroz učenje na daljinu. Videli smo šta je dobro, šta nije i na koji način ministarstvo može da reaguje u buduće. Da budem iskren, možda smo i neke zablude vezano za obim znanja koja deca treba da uče u osnovnim i srednjim školama, sada stavili na probu i možda smo sada spremni više nego ranije da razgovaramo, jer zbog Kovida 19 i nastavni plani program je morao da pretrpi određene izmene, pa je onda možda i to dobra prilika da se vide.

Mislim da su i đaci konačno shvatili šta znači učenje u školi, mogućnost da neposredno pitate nastavnika ili da budete pitani, mogućnost da u svakom trenutku postoji ta interakcija i često smo govorili svi, bar oni koji se bave obrazovanjem, da je kvadratura kruga u obrazovanju ona, da kažem, čarobna reč - učionica, interakcija koja postoji između đaka i nastavnika. Ako tu postoji dobra hemija i ako postoji dobra volja i od jednih i od drugih da se angažuju u procesu obrazovanja, onda uopšte ne treba sumnjati u to da se mogu postići dobri rezultati.

Mislim da je dragoceno sve ono što je ministarstvo učinilo ovih proteklih dve godine o unapređenju obrazovnog sistema. Nije reč samo o reakcijama na konkretne situacije, ministarstvo je uspelo u međuvremenu da radi u normativnom delu, urađena je strategija obrazovanja do 2030. godine koja se oslanja na onu prethodnu do 2020. godine, koja je bila urađena 2012. godine. Ali, ono što je ovo ministarstvo uradilo, a ona prethodna nisu, to je ovaj akcioni plan koji sadrži vrlo konkretne mere šta sve treba uraditi u pojedinim oblastima. Mislim da je to sjajna stvar.

Svako onaj ko se interesuje za obrazovanje biće u situaciji da kaže ili ukaže šta god da želi, kaže kakvo je stanje u obrazovanju i šta se radi ili da ukaže na neke druge stvari.

Video sam ovde, bili smo prethodnih dana u situaciji da se upoznamo sa određenim istraživanjem. Moram to da pomenem, gospodine ministre, istraživanje koje je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja vezano za obrazovno-vaspitni proces učenja na daljinu. U skladu sa onim što sam pomenuo danas mislim da je to vrlo zanimljivo istraživanje, rezultati su još zanimljiviji i mislim da se tu može izvući mnogo korisnijih stvari za vreme koje dolazi. Ne samo za đake, ne samo za nastavne planove i programe, nego i za nastavnike.

Primetio sam jedan zanimljiv detalj koji ide u prilog Ministarstvu, ali ne ide celom obrazovanom sistemu. Pročitao sam jedan zaključak, kaže da uputstva koja je pisalo Ministarstvo su bila jasna, ali je njihovo sprovođenje nekako ostalo, kako bih rekao, maglovito i ne do kraja realizovano. Znači da se negde od Ministarstva, pa u toj vertikali dole do škole, do nastavnika, gubila smisao onog što je Ministarstvo utvrdilo kao način reagovanja u ovim situacijama. Mislim da je to jedna dobra škola za sve nas, da shvatimo da smo svi deo jednog sistema i da treba da radimo što više da ga unapredimo.

Kada je reč o sadržaju zakona o kojima se danas raspravlja, ja ću početi od ovog krovnog zakona, Zakona o izmenama osnova sistema obrazovanja i vaspitanja. Lično mislim da najveću težinu u ovom zakonu ima deo koji se odnosi na državnu maturu. To je stvar koju dugo svi čekamo, više ili manje, nadam se iskreno. Moram da podsetim da je taj posao započet još 2011. ili 2012. godine, skoro pre deceniju. Ovo ministarstvo ima priliku da taj posao finišira, da zajedno sa svim drugim akterima u tom procesu napravi ovu državnu maturu za srednje obrazovanje, završetak srednjeg obrazovanja na kvalitetan način.

Moje kolege su govorile o sadržaju te državne mature, ali mislim da je to jako važno zato što ćemo jednostavno unaprediti sistem, proveravaćemo znanje i to znanje će biti osnov za kasnije opredeljivanje đaka. Mislim da zajedno sa visoko-školskim ustanovama, pošto su ljudi i iz visokog obrazovanja stručno uključeni u sve ove stvari koje su vezane za državnu maturu, mislim da je to jako važno.

Za nas ovde, ali i za obrazovnu javnost, treba istaći da je centar za ispite koji radi u okviru Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po ovim izmenama i dopunama zakona stekao mnogo šira ovlašćenja, u smislu mnogo širi obim poslova kojim će se baviti taj centar za ispite. Evo, ja ću samo pomenuti neke, pošto ostali koji budu zainteresovani moći će da sve ovo što ja govorim provere u sadržaju zakona. On će pripremati predloge programa završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Znači, pripremu predloga sadržaja završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju u opštoj, stručnoj, umetničkoj maturi, završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, organizuje i sprovodi prijemne ispite za upis u srednje škole za učenike sa posebnim sposobnostima itd, organizuje i sprovodi opštu umetničku i stručnu maturu i završni ispit, priprema test i uputstvo za ocenjivanje testova, priprema testove i uputstvo za ocenjivanje testova za srednje škole, koordinira radnim grupama za izradu recenzija i ocenjivanja ispitnih materijala, itd.

Možda za vas, poštovane kolege iz Ministarstva, ovo izgleda preterano čitati odredbe zakona koji ste vi napisali, ali za javnost je važno da se to zna, da se čuje, da bi se stekao uvid u ono u što Ministarstvo radi i šta će raditi centar za ispite. Na osnovu onog što sam pročitao, a naravno prosvetni radnici će biti detaljno upoznati sa tim, centar za ispite će imati veliki obim poslova, ali strašno važnih poslova, od male i velike mature, pripreme i mnogo stvari vezano za sve ono što čini naš deo obrazovnog sistema i na različitim nivoima, na nivou završetka osnovnog obrazovanja i na nivou srednjeg obrazovanja će imati mogućnost da zajedno sa drugima predloži kvalitetna rešenja koja unapređuju izborni proces.

Pominjem stalno unapređuje izborni proces. Zašto? Zato što sam u ova četiri predloga zakona, odnosno zakona o izmenama i dopunama četiri zakona i o predškolskom i osnovnom i srednjem obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, poštovane koleginice i kolege, video puno vrlo konkretnih predloga kojima se unapređuje obrazovni sistem.

Znači, Ministarstvo, kao što sam rekao, promtno reaguje na probleme. To je dobro, zato što moramo voditi računa o svemu onome sa čime se suočavamo. Jednostavno, da smo u situaciji da reagujemo.

Drago mi je što je Ministarstvo predvidelo formiranje obrazovno-naučih centara. Evo, citiraću ovaj član, kratak je: „Radi obavljanja poslova podizanja kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa i njihove dostupnosti korisnicima, Vlada može da osnuje obrazovno-naučni centar u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne službe.“ Mislim da je to dobro. Obrazovno-naučni centri treba da dobiju mogućnost da zajedno sa sistemom obrazovanja unapređuju izborni proces.

Da li će se oni raditi sa nastavnicima, sa đacima, izvoditi posebne programe, to je već stvar i strateškog dogovora, po meni, sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Da li će raditi sa nastavnicima sa stanovišta kopetencija koje poseduju, izvođenje određenih programa ili nešto treće, uvek ima u prosveti šta da se radi za one koji žele da unaprede izborni sistem.

Pre nego što pređem na ostale stvari koje su deo izmene i dopune ovog zakona, želim da kažem nekoliko reči o stvarima o kojima smo govorili danas, a to je himna. Drago mi je što Ministarstvo izmenama i dopunama ovog zakona utvrđuje kao obavezu obrazovnih institucija da 1. septembra izvode, citiram – himnu Republike Srbije.

Znači, gospodine ministre, danas kada ste odgovorili na komentar jednog poslanika, dobro ste rekli – dobro bi bilo da neki pročitaju zakon. Ovo je himna Republike Srbije, bez da se ulazi u analizu sadržaja komponenti. Slušajte, kada bi počeli analizirati himnu bilo koje zemlje, ko zna do čega bi sve došli. Ovo je himna Republike Srbije i zna se šta Ustav kaže koji su simboli države: himna, grb i zastava.

Setio sam se posle onoga što ste vi rekli na izlaganje kolege, da mi ovde narodni poslanici smo u situaciji četiri puta godišnje, najmanje četiri puta godišnje da čujemo himnu. I sada, kada čujete poslanika Narodne skupštine Republike Srbije da dovodi u pitanje da se himna jedanput godišnje na početku školske godine učini dostupnim đacima kao deo državnog simbola, onda stvarno morate da postavite sebi pitanje da li je to logično, da ne upotrebim neku drugu reč.

Jer, mi u Narodnoj skupštini na početku i završetku svakog zasedanja, a imamo ih dva, smo u situaciji da čujemo himnu, i pored toga poslanik u toku jednog mandata od četiri godine desetak puta, plus kada predsednik Republike polaže zakletvu, plus kada Vlada polaže zakletvu i plus kada predsednik Narodne skupštine može doneti odluku u posebnim situacijama da se intonira himna. Onda dovoditi u pitanje jedanput godišnje na početku školske godine kao deo državnih obeležja da se čuje himna, stvarno to nije logično. Za svakog čoveka koji je državljanin Republike Srbije, bez obzira kojoj veri, naciji pripada, bez obzira na njegovo opredeljenje stranačko ili neko drugo, potpuno je nelogično da postavi bilo koju vrstu pitanja da li nam to treba.

Mislim da je dobro što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predvidelo i ova druga rešenja. Zbog kratkoće vremena ću pomenuti samo neka. Drago mi je što je, primera radi, u predškolskom obrazovanju data mogućnost predškolskim ustanovama da mogu učiti deca, tj. fakultativno data im je mogućnost vezano za strani jezik.

Inače, javnost manje zna, mi smo kao država jezički vrlo kompetentni, kod nas se uči strani jezik od prvog razreda osnovne škole, drugi jezik od petog. Imate zemlje članice EU gde nemamo tu situaciju. Toliko o tome, čisto da se zna. Drago mi je što i deca u predškolskim ustanovama imaju mogućnost, a da li će oni tu mogućnost iskoristiti ili ne, to je već drugo pitanje.

Mislim da je dobro i rešenje koje ste predvideli u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, da se obrazovno vaspitni rad od petog do osmog razreda može organizovati u kombinovanom odeljenju. Ja znam, nastavnici će odmah reći – pa, čekajte, a zaposleni? Ali, mi svi u Srbiji imamo jedan problem, a taj problem se zove demografija. Taj problem se zove broj đaka u nekim, ne samo isturenim odeljenjima, nego i u nekim naseljenim mestima koja zbog demografske situacije, nažalost, nemaju onoliko učenika koliko bi trebalo. Mi stvarno moramo da razgovaramo ozbiljno o tim problemima.

Ovo je rešenje, bar ga ja tako shvatam, koje je napravljeno za đake, za učenike, za njihovo znanje, za unapređenje njihovog znanja. Da ne govorim o nekim drugim stvarima, jer može se neko osetiti prozvanim, ali dobro je da se prave rešenja za đake, jer, na kraju krajeva, da nije njih ovaj obrazovni sistem ne bi postojao.

Mislim da je dobro i rešenje koje ste predvideli, takođe u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj školi, da završni ispit učenik osmog razreda polaže na jeziku kojim je ostvario obrazovno-vaspitni rad. Izuzetno taj učenik, može na zahtev roditelja, može da polaže na drugom jeziku, ako je to u najboljem interesu učenika. Stalno pominjem ovaj najbolji interes učenika, jer to u stvari govori o celoj koncepciji Ministarstva prosvete, u celom ovom periodu, da stalno unapređuje obrazovni sistem, vodeći računa o đacima i o onome što njima treba.

Video sam i rešenje kojima se, kako bih rekao ovo, vodi računa i o odgovornosti direktora, upotrebiću samo tu reč, da ne ulazim u sadržaj i direktori škola i mi, koji smo čitali ovaj zakon, znamo šta to znači. Mislim, da je dobro što je i Zakon o prosvetnoj inspekciji, na dnevnom redu. Razgovarao sam sa kolegama, iz Ministarstva, generalno mi imamo malo prosvetnih inspektora, otprilike na lokalu 80, u pokrajini 50 do 55, u ministarstvu 25, to je stvarno malo za obrazovni sistem od 1.800 škola i koliko ima nastavnika i ostalih. Sada prosvetna inspekcija dobija i nove obaveze vezano i za dualno obrazovanje, vezano i za nauku, mislim da o tom stvarima moramo voditi računa. Sjajna je stvar što prosvetna inspekcija radi na način da sve, kako bi rekao, putem sredstava digitalne komunikacije daje mogućnost svim obrazovnim institucijama da znaju šta je plan rada za sledeću godinu i šta će se raditi, ali objektivno broj ljudi koji to radi je mali za sve ono što obrazovni sistem Republike Srbije jeste.

Zbog kratkoće vremena, ali srećom tu su moje koleginice i kolege, koje će, takođe govoriti, dozvolite mi da kažem samo bukvalno dve rečenice, vezano za ovaj Predlog zakona o inovacionom delatnosti.

Mislim da je reč o strašno važnom zakonu. Ja sam na početku svog izlaganja, negde pomenuo inovacije, njihovoj značaja u privredi sa osnovnim ciljem podsticaja privrednog i društvenog razvoja. Ako ne budemo imali inovacije, ne možemo unaprediti našu privredu i povećati razvoj, inače će to biti naravno kupovina tuđih znanja. Uvek je bolje uložiti u svoje znanje, pa doći do rezultata koje možemo mi primeniti, nego se oslanjati na druge, jer sve što budemo nabavljali od drugog, naravno to će imati svoju cenu.

Mislim da obrazovni sistem Republike Srbije ima svoje vrednosti, da obrazovni sistem Republike Srbije ima i kompetentne ljude koji rade i Ministarstvo je na raspolaganju, to se videlo u protekle dve godine. Jednostavno, zadatak Ministarstva je da preduzme sve one mere koje će unaprediti obrazovni sistem.

Poštovane koleginice i kolege, izmene i dopune ovih zakona sadrže puno stvari koje su važne za obrazovni sistem, ja sam pomenuo samo neke, moje koleginice i kolege će takođe govoriti o tim stvarima.

Na kraju svog izlaganja, samo bih želeo da vam kažem, u ime SPS, dobro je da Ministarstvo nastavi ovako da radi, bez obzira ko vodi ministarstvo, da ne bi to shvatili bilo ko, kada govorim o svom kolegi i prijatelju, gospodinu Ružiću, način na koji ministarstvo radi, kao sada, kada stavi u javnost i na uvid sve ono što radi sa mogućnošću da, kako bi rekao, i da vidi i da učestvuje, je nešto što Srbiji treba, ne da se uvek počinje iz početka nego da se nastavi, jer je obrazovanje proces koji ne počinje od juče i prekjuče. Ako želimo da ga unapredimo, moramo da stalno radimo na unapređenju obrazovanja i stalno da inoviramo obrazovanje i zato je dobro što Ministarstvo radi na ovaj način, daje mogućnost svima nama koji želimo dobro da obrazovni sistem bude unapređen, da imamo kvalitetno znanje da to i učinimo.

Mi ćemo, u svakom slučaju, u danu za glasanje, glasati za ceo ovaj set zakona, iz oblasti prosvete, kao i drugih, ali o tim drugim zakonima će govoriti moje koleginice i kolege. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Obradoviću.
Sledeći je narodni poslanik Miloš Terzić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Miloš Terzić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala predsedavajući, poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, uvaženi ministre, sa saradnicima, danas govorimo o Predlogu zakona o inovacionoj delatnosti, kao i o setu zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i na dnevnom redu, takođe imamo jedan izuzetno važan sistemski zakon, Zakon o kulturnom nasleđu i na kraju, ali svakako ne manje bitan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji su proistekli iz dogovornog, u međustranačkom dijalogu, sa ciljem unapređenja izbornih uslova za naredne izbore.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, produžava se uređivanje i način finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, sa ciljem otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnog medijskog servisa.

Naš zadatak, kao narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jeste da kroz donošenje kvalitetnih zakonskih rešenja, doprinosimo daljem napretku i razvoju Republike Srbije u svim sferama društvenog života, a posebno u oblastima u kojima danas diskutujemo i svakako da dalji rad na osnaživanju Srbije, za nas predstavlja prioritet.

Moram, pre svega da istaknem da je za vreme vladavine bivšeg režima, koji je oličen kroz političko delovanje Đilasa, Tadića, Jeremića, Srbija bila ponižena, uništena, osramoćena i onemogućena da vodi jednu razvojnu politiku, da štiti svoje srpske državne i nacionalne interese, da brani svoju kulturno nasleđe i svoj kulturni identitet. Srbija je dakle tada bila zemlja neuspeha i nacionalnog posrnuća.

Danas smo uspeli da zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici SNS, a pre svega predsednika, Aleksandra Vučića dovedemo do toga da Srbija bude prepoznata kao zemlja pobednika. Srbija je danas prepoznata u svetu kao zemlja koja ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi, stabilan kurs dinara, stopa nezaposlenosti u Srbiji je na istorijskom minimumu, najviše investicija dolazi upravo u Srbiju u odnosu na sve zemlje regiona, što garantuje za naše građane i bolji životni standard, dakle, da im omogućimo to što zaista zaslužuju, ali i otvaranje novih radnih mesta.

Na taj način uspeli smo da stvorimo zdravu perspektivu za mlade ljude, da ojačamo naš obrazovni sistem, da se ponosimo danas svojom vojskom, da se naše kulturne institucije obnavljaju i grade. Nastavićemo da vodimo jednu takvu razvojnu politiku, reformišući sistem naravno u skladu sa našim državnim i nacionalnim interesima, nikako u skladu sa interesima tajkuna, što je bio slučaj za vreme bivše vlasti i bivšeg režima.

Zato danas možemo da govorimo o jednoj izuzetno važnoj oblasti, kao što je oblast inovacione delatnosti i o rezultatima koje država u toj oblasti je postigla u prethodnom periodu. Naravno, cilj nam je da kroz izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti uklonimo sve prepreke na koje smo do sada nailazili u toj oblasti i da se ukloni detaljna regulacija, određena kruta rešenja. Svi smo ovde svedoci koliko brzo napreduju procesi u oblasti inovacionih delatnosti.

Cilj nam je da usmerimo inovacioni sistem prema istraživanjima kako bismo u konačnici dobili finalne inovativne proizvode što će svakako doprineti daljem ekonomskom i društvenom razvoju Republike Srbije. U svetu je uveliko započela četvrta industrijska revolucija i SNS želi da se Srbija dobro pozicionira u svetu novih tehnologija i zato je tehnološki iskorak i modernizacija jedan od prvih prioriteta Vlade Republike Srbije, jer tu vidimo i prepoznajemo našu šansu koju smo u prethodnom periodu dobro i koristili. To jasno kažu i podaci, da je na primer 2012. godine, izvoz naših IT usluga iznosio oko 400 miliona evra, a 2021. godine izvoz naših IT usluga iznosi milijardu i po evra. Kreativne industrije, ekonomije, znanje, inovacije, za našu zemlju predstavljaju ogroman potencijal i na tome se bazira imidž Srbije.

S tim u vezi ponosni smo na to što će Srbija 2030. godine imati ukupno šest naučno-tehnoloških parkova, gde ćemo pored postojećih naučno-tehnoloških parkova koje smo izgradili u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Čačku imati dva nova naučno-tehnološka parka u Kragujevcu i u Kruševcu i ovi parkovi i regionalni centri predstavljaće, da kažemo centre razvoja novih tehnologija i siguran sam motore razvoja srpske ekonomije.

To je dobar primer razvojne politike koja je vođena u prethodnom periodu, jer to objedinjuje obrazovanje, inovativnost i digitalnu transformaciju, uz kvalitetnu infrastrukturu.

Kada govorimo o zakonima iz oblasti obrazovanja, možemo slobodno da istaknemo da SNS, oblast obrazovanja i nauke prepoznaje kao stratešku osnovu razvoja i napretka naše zemlje, pre svega zbog izazova koji nas očekuju u budućnosti, dakle novo sagrađene i rekonstruisane škole, predškolske ustanove, univerzitetski kampusi i poboljšanje uslova rada u našim obrazovnim institucijama predstavljaju dobar zalog za budućnost, a sve to radimo, jačamo naš školski sistem, jačamo našu privredu, samim tim i naše ekonomske prilike, kako bismo postigli to da mladi ljudi vide budućnost u Srbiji, da svoju budućnost grade ovde, ali i da se potrudimo da sve one koji su otišli prethodnih decenija iz Srbije da se potrudimo da te ljude u Srbiju vratimo.

S tim u vezi, moram kao pozitivan primer da istaknem program dualnog obrazovanja. Zaista smatram da je to dobar program i dobar put. Donošenjem zakonske regulative na nivou srednjeg obrazovanja Zakonom o dualnom obrazovanju, Srbija je, u regionu, slobodno možemo da kažemo, postala lider unapređenja kvaliteta u oblasti obrazovanja. Već sada u tom sistemu dualnog obrazovanja imamo oko 10.000 učenika i oko 880 kompanija.

Cilj nam je da i u budućnosti omogućimo da naši učenici kroz kvalitetan rad u našem školskom sistemu postižu ozbiljne i dobre rezultate, kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu, na takmičenjima i u regionu i u svetu, i da jednog dana adekvatno od strane države za takve rezultate i takve uspehe koje postižu u ime države budu i nagrađeni.

Upravo zbog toga, SNS želi da nastavi sa, da kažem, hitnom modernizacijom i unapređenjem rada školskog sistema na svim nivoima, od predškolskih ustanova do fakulteta i naučnih instituta.

Danas, takođe na dnevnom redu imamo i jedan izuzetno važan sistemski zakon, to je Predlog Zakona o kulturnom nasleđu i na taj način dokazujemo našu posvećenost u očuvanju srpskog nacionalnog identiteta i kulture. I upravo je SNS zaslužna za to što Srbija po prvi put ima strategiju razvoja kulture, gde se na jedan celovit način utvrđuje pravac delovanja naše kulturne politike.

Već sam jednom prilikom rekao i ponoviću to i sada, zaista smatram da će Zakon o zaštiti ćirilice, Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira „Hilandar“, Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca, podizanje spomenika Stefanu Nemanji, završetak izgradnje Hrama Svetog Save, intoniranje himne početkom škole, da će sve to jednog dana ostati, slobodno možemo da kažemo večni legat vlasti SNS i politike predsednika Aleksandra Vučića koju će buduće generacije samo trebati da nadograđuju.

Donošenjem Zakona o kulturnom nasleđu dokazujemo da je očuvanje naše kulture, jedan od naših nacionalnih prioriteta. Ovakav zakon donosimo jer bogatstvo našeg kulturnog nasleđa moramo da sačuvamo. Dakle, ono što je materijalno da sačuvamo od zuba vremena, a ono što je nematerijalno da ljubomorno čuvamo i da to prenosimo budućim generacijama.

Na ovaj način sistemski ćemo brinuti o srpskom kulturnom nasleđu i našem prostoru koji se ne podudara sa našim državnim granicama, ali to je jednostavno i naše pravo i naša obaveza, jer srpski kulturni prostor povezuju nosioci srpskog kulturnog identiteta ma gde se oni nalazili. Zato je izuzetno važna sinergija između prosvete i aktivnosti u sferi kulture.

Moram da napomenem da je Zakon o kulturnom nasleđu posebno važan u kontekstu borbe za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, naših crkava i naših manastira na Kosovu i Metohiji, jer naše crkve, naši manastiri, naši kulturni spomenici, naša baština na Kosovu i Metohiji predstavlja trenutno najugroženije kulturno nasleđe u Evropi i naša je dužnost da se borimo za očuvanje našeg kulturnog nasleđa i našeg kulturnog identiteta posebno na Kosovu i Metohiji, jer upravo kulturno nasleđe i kulturni identitet predstavljaju sponu između nas, naših predaka i budućih pokolenja i od te borbe jednostavno nikada ne smemo da odustanemo, jer to može biti fatalno za naš narod.

Svaki pokušaj prisvajanja ili otimanja našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, predstavljaće iglu u našem oku. Zato smo obavezni da brinemo o našem nasleđu, o našim crkvama, o našim manastirima, jer oni predstavljaju sidro i krst našeg nacionalnog identiteta.

U toj identitetskoj borbi moramo da pobedimo po svaku cenu, jer upravo smo zahvaljujući našem kulturnom nasleđu, našem kulturnom identitetu i onome što poseduje srpski narod, zahvaljujući kroz istoriju, odnosno kroz podršku SPC i opstali kao narod na ovim prostorima.

Takođe, u obavezi smo da o ugroženosti našeg kulturnog nasleđa obaveštavamo i međunarodnu zajednicu i da tražimo zaštitu.

U prethodnom periodu realizovali smo zaista važne projekte iz oblasti kulture, kao što je digitalizacija našeg kulturnog nasleđa, promocija, našeg kulturnog nasleđa na međunarodnom nivou i moram da istaknem program iz 2019. godine, a to je pretraživač kulturnog nasleđa gde je moguće pronaći digitalizovane fondove našeg nasleđa i to je svakako najjeftiniji i najbrži način da se naše kulturno nasleđe poveže kroz mrežu kulturnih institucija i ustanova kulture u matici i rasejanju.

Kada govorimo o projektu Kreativna Evropa, smatram da je potrebno da se još snažnije borimo i za to da promovišemo naše kulturno nasleđe na međunarodnom nivou, a svakako da će novi ciklus ovog Kreativna Evropa, omogućiti da naše kulturno nasleđe predstavljamo i drugima u svetu, a to je posebno važno kroz saradnju sa zemljama Evropa, koje su članice UNESKA, naravno u konteksu očuvanja, opet kažem našeg kulturnog nasleđa na KiM.

Smatram da smo dokazali u prethodnom periodu, identitet, i društveno materijalni progres i tehnološki progres, mogu da idu zajedno, i to je politika koju ćemo nastaviti da vodimo i u budućnosti za dobrobit države i društva u celini.

Slobodno možemo da kažemo da je progres sa nacionalnim predznakom novi srpski kod i da zakon o kulturnom nasleđu, predstavlja krunu tog procesa.

Što se tiče izmena i dopuna zakona o elektronskim medijima, izmena i dopuna zakona o javnim i medijskim servisima, oni su proizvod međustranačkog dijaloga, odnosno onoga što je dogovoreno između međustranačkog dijaloga i završnog dokumenta koji ima ukupno 16 tačaka, kojima su predviđene mere za unapređenje izbornog procesa, a koje se odnose na objavljivanje tarifa za političko oglašavanje u vezi ograničenja za javne funkcionere tokom kampanje, naravno i što se tiče obaveza javnih medijskih servisa u vezi uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata i kandidata na izborima, sa ciljem obaveštavanja javnosti o predizbornim radnjama i to kroz organizaciju radijskih, televizijskih duela kako bi se raspravila aktuelna politička pitanja u izbornoj kampanji.

Dakle, što se tiče izbornih uslova, omogućili smo da oni budu nikada bolji i to zaslugom SNS, i ako je iko unapredio uslove u Srbiji, to je upravo SNS, i izborni uslovi su za poželeti za svakoga ko ima plan, program, politiku i sve ono što poseduje naša stranka.

Dobila je sada mogućnost i ova vanparlamentarna opozicija koju niko u svetu nema, a to je da imaju svoje predstavnike i u Republičkoj izbornoj komisiji i u Nadzornom telu za kontrolu medija. Izborni cenzus ostao je 3% kako bi što više stranka, koji imaju, naravno, plan i program i politiku i koji se za to ne bore na ulici da uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Dakle, uslovi nikada nisu bili bolji i to je jedina činjenica.

Međutim, od samog početka međustranačkog dijaloga, jasno je da ovaj deo opozicije koji je okupljen oko Dragana Đilasa da njih uopšte nisu zanimali izborni uslovi, njih je zanimalo to da se formira nekakva prelazna Vlada, da imaju punu kontrolu u medijima, odnosno da ih stranci dovedu na vlast bez izbora, jer su svesni da ih narod, jednostavno, neće, jer vrlo dobro pamti narod kako su Đilas, Tadić i Jeremić, ekonomski, a i politički uništavali našu zemlju.

Očigledno da je deo opozicije koji je okupljen oko Dragana Đilasa, da su se opredelili isključivo za politiku mržnje, za politiku pretnji i za politiku nasilja, pa smo imali i bili svedoci prethodnih dana, da su perijanice te lažne drugosrbijanske elite, tu mislim konkretno na Gorana Markovića, pretili predsedniku Aleksandru Vučiću streljanjem. To dokazuje da u nedostatku svake politike da se radi samo o ogoljenoj mržnji đilasovaca u odnosu na svakog ko ne misli kao oni.

Sada je svima jasno da je njihov jedini cilj da na silu nekakvim obojenim revolucijama, nasiljem pokušaju da dođu na vlast kako bi mogli da sprovode sva ona nedela koja su sprovodili i do 2012. godine, na veliku žalost građana Republike Srbije.

Srpska napredna stranka je dobila poverenje građana Srbije 2012. godine i mi smo samo mogli da poželimo ovakve izborne uslove kakvi danas postoje. Dakle, SNS je tada dobila poverenje da upravljamo ovom zemljom i mi nismo tada kukali na izborne uslove i nismo pozivali na to da se Srbiji uvedu sankcije, nikome nismo ograničavali pravo na slobodu kretanja, nismo prebijali nedužne građane kao što to rade danas ovi đilasovci, već smo se kandidovali planom, programom, politikom. Upravo zbog toga SNS ima uporište u narodu kako tada, tako i sada. Siguran sam da će građani baš iz tog razloga dati neprikosnovenu podršku na sledećim izborima SNS.

Dakle, naša poruka će uvek biti ista, a to je da će se građani uvek pitati i na ovim i na sledećim izborima ko će činiti novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije i isti ti građani koji očima ne mogu da gledaju Đilasa, Tadića i Jeremića, jer se sećaju dobro njihove lopovske i izdajničke politike i mogu slobodno da kažem da ne postoje ti izborni uslovi koji od lopova izdajnika mogu da naprave pobednike.

Za kraj mog današnjeg izlaganja hoću da kažem da smatram da su izuzetno važni zakoni danas pred nama da bi Srbija ostvarila sve svoje potencijale kroz inovativne aktivnosti i još više moramo da pokrenemo svu našu pokretačku energiju kako bismo nastavili sa ekonomskim napretkom i razvojem.

Naš zadatak je da u narednom periodu tu energiju naših ljudi usmerimo na učenje, rad, proizvodnju, uz očuvanje, naravno, naših državnih i nacionalnih interesa, potrudićemo se da energija naših ljudi bude usmerena na dinamične, inovativne, realne projekte u oblastima inovacija, kao i svim drugim oblastima o kojima danas diskutujemo i uz sve to, čuvaćemo i boriti se za naše kulturno nasleđe i naš kulturni identitet.

Srpska napredna stranka okuplja ogroman broj ljudi koji veruju u snažnu Srbiju i sa planom „Srbije 2030“ izlazimo pred građane Srbije, jer želimo da zajedno sa njima stvaramo još uspešniju i još snažniju Srbiju.

Smatram da će predložena zakonska rešenja o kojima danas raspravljamo doprineti da ostvarimo najbolje rezultate u svim navedenim oblastima i siguran sam da to građani dobro čitaju i vrlo dobro razumeju.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone koje danas imamo na dnevnom redu.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodinu Terziću.
Sada prelazimo na listu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.