Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/558-21

1. dan rada

28.12.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem zameniku predsednika poslaničke grupe JS, Životi Starčeviću.
Sledeći na listi je predsednik poslaničkog kluba SDPS, gospodin Branimir Jovanović.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, smatram da je danas možda najvažnija tema Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Za nas iz SDPS svakako u fokusu uvek kada govorimo o ovakvoj jednoj oblasti.

Sami statistički podaci govore o tome da mi već decenijama unazad imamo ozbiljan problem, kada govorimo o demografskoj slici Srbije, ali sa druge strane činjenica je i da smo ozbiljno pristupili ovom problemu tek u nekoliko poslednjih godina, možda poslednjih pet godina, da na jedan veoma ozbiljan i sveobuhvatan način pokušavamo da rešimo pitanje demografije u Srbiji.

Sama činjenica da smo i mi kao ovaj skupštinski saziv podržali 2020. godine osnivanje Ministarstva za brigu o porodici i demografiju govori da smo podigli na jedan viši nivo temu koja se bavi demografijom u Srbiji. Ovim izmenama i dopunama zakona mi ćemo stvoriti uslove koji treba da ohrabre mlade u smislu podsticaja rađanja, odnosno da dobiju adekvatnu materijalnu podršku.

Posebno bih u tom smislu izdvojio jednu novu meru, i ministar je malopre to izdvojio i kolege moje pre mene, a to je pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ova nova mera je veoma važna. Zašto to ističem? Zato što očigledno da nerešeno stambeno pitanje zna da obeshrabri mlade ljude da stvaraju porodicu ili da šire porodicu. Smatram da je kod mladih često prisutan strah upravo kada nemaju krov nad glavom i to je možda nekada i podsvesni strah da li će moći da priušte svojoj porodici sve ono što smatraju da treba i na taj način retko donose odluku da imaju decu i odlažu taj krak za neke kasnije godine.

Smatram da ovako jedna mera uliva sigurnost, pre svega mladim ljudima, da će na jedan efikasan, na jedan povoljan način rešiti stambeno pitanje.

Kada sam govorio o tome da je država najozbiljnije počela da se bavi ovom temom poslednjih pet godina, moram i da navedem nekoliko odličnih koraka koji su u prethodnom periodu preuzeti. Pre svega, proširen je broj korisnika koji mogu da ostvare pravo na materijalnu pomoć i veća je finansijska podrška kada govorimo o ukupnoj sumi novca koja se izdvaja za ovo pitanje.

Drugo, svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva ima garantovanu naknadu za vreme odsustva i ona ne može biti od minimalne zarade u trenutku kada stupa na odsustvo. To je veoma važno, a uslov za to je da ima bar jednu evidentiranu osnovicu na koju su plaćeni doprinosi. Podsetiću da je pre toga uslov bio da žena mora da ima radni staž u trajanju od šest meseci minimum, da bi mogla da koristi jedno ovakvo pravo.

Takođe, majke koje imaju bolesno dete mogu da koriste naknade, zarade uz dodatak koji im pripada po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica, konkretno za dete. U povoljnijem položaju su i žene koje žive u selima i koje se bave poljoprivredom, pa su samim tim i poljoprivredne osiguranice. Na osnovu toga mogu da ostvare pravo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta i nege deteta, što ranije nije bilo moguće dok nismo usvojili ove zakonske izmene.

Podaci govore i činjenica je zaista da smo 2019. godinu dočekali sa boljim rezultatima nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Dakle, nove mere su odmah dale rezultate i tada je u toj godini u Srbiji rođeno više dece i naročito ohrabruje taj podatak da je rođeno više dece nego kada uporedimo sve zemlje u okruženju, znači sve zemlje koje su pripadale nekadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i naše susede Bugarsku, Albaniju i Mađarsku. To je jedan podatak koji uliva nadu da će ove mere postići zadovoljavajuće rezultate.

Međutim, za analizu ostaje da vidimo da li je ta 2020. godine, verovatno jeste zbog korone, dovela do toga da imamo slabije rezultate na ovom polju.

Takođe, za analizu je i uvek za diskusiju povezanost ekonomskih uslova i stope nataliteta. Sigurno je da su finansijski momenat i materijalni status važan faktor kada govorimo o povećanju stope nataliteta. Međutim, iskustvo pokazuje da to nekada nije presudan činilac. Najbolji primer za to su razvijene zapadnoevropske države, Francuska, Nemačka, Belgija itd, da ne nabrajam, gde su plate visoke, životni standard je visok, a stopa nataliteta niska. Doduše, oni na drugi način rešavaju problem demografije, tako što uvoze radnu snagu i tu dobijaju duplu korist. Oni, zapravo, dovode stručnjake iz drugih zemalja, dobijaju produktivne radnike, a sa druge strane dobijaju i ljude koji su u najboljim reproduktivnim godinama i na taj način nadomešćuju taj pad nataliteta u svojim zemljama.

To je onaj deo gde treba država da bude na potezu. To je ono što mi danas i radimo ovde u parlamentu kada usvajamo ovakve zakonske izmene. Dakle, mi treba da radimo na tome da se konstantno povećava životni standard kod nas, da ekonomski razlozi ne budu motiv za odlazak mladih iz zemlje. Ovakvim merama mi unapređujemo populacionu politiku i stvaramo bolje uslove i podižemo životni standard građana.

Pitanje planiranja porodice je kompleksno. Svako ima svoj lični razlog kada donosi odluku da li će formirati porodicu, da li će proširiti porodicu i to je veoma osetljivo pitanje. Ali, sa druge strane, odluka je na mladima da stvaraju porodicu i da podižu decu. Uvek možemo da postavimo pitanje da li postoje idealni uslovi za formiranje porodice. Kada bismo se bavili time šta sve treba da skockamo u životu, možda bi ta odluka o formiranju i proširenju porodice bila prolongirana za neke kasnije godine. Sada je prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina. Podsetiću da je pre pola veka ta granica bila, odnosno ta prosečna starost bila 22,2 godine.

Taj trend odlaganja rađanja nije karakterističan samo za naše podneblje, već je svuda u Evropi prisutan. Nekada su primeri ljudi, kada govorim o tom vremenu od pre pola veka i više, koji su imali nekoliko dece i bila je veća stopa nataliteta, a živeli su u mnogo težim uslovima. Jednostavno, pedesetih godina prošlog veka jedna porodica u proseku je imala 4,7 dece, a sada je ta stopa na 2,4. Očigledno je da su mogućnosti bile male, životni standard je bio nizak, ali želja za većom porodicom je bila veća. Očigledno je, na osnovu svih ovih podataka, da su se promenile određene društvene vrednosti i kod nas. Statistika i finansijska podrška su jedno, a vrednosti, verovanja i stavovi su sasvim druga medalja ove priče.

Usvojili smo moderan način reprodukcije kao rezultat jednog trenda u svetu. Mladi kao prioritete postavljaju obrazovanje, osamostaljivanje, karijeru, pa onda, tek na kraju, stvaranje i širenje porodice. Činjenica je da se roditeljstvo odlaže za kasnije godine života. Kada ljudi završe fakultet, onda oni rešavaju pitanje zaposlenja, pa onda grade karijeru, pa rešavaju stambeno pitanje i tek onda se odlučuju da postanu roditelji. Upravo ovakve mere treba da doprinesu tome da oni imaju jednu sigurnost, da reše što pre stambeno pitanje i da što pre donesu odluku da stvore porodicu ili da prošire porodicu. To je onaj deo gde je država zadužena da pomogne na jedan adekvatan način.

Opet kažem da je ovo trend koji je prisutan i u Evropi. Podaci ukazuju da se u polovini zemalja sveta rađa manje dece i na taj način se smanjuje stanovništvo. Matematika govori isto. Matematika kaže da kada prosečna cifra rađanja dece padne ispod 2,1% stanovništvo počinje da se smanjuje. Onda preti opasnost svima u Evropi da dođu u situaciju kao što je Japan, da u jednoj zemlji ima više deka i baka nego što ima unuka.

Kao prepreku za širenje porodice mnogi bračni parovi navode da ne poseduju sopstveni stan ili kuću, da nemaju stalan posao ili da nemaju dovoljno visoku platu. Mi ovakvim merama, pre svega kada govorimo o finansijskoj podršci, ali i o onoj podršci kojom se govori da mladi što pre mogu da dođu do stana, mi pomažemo mladima da lakše dođu do krova nad glavom, a finansijska pomoć treba da garantuje da mogu da priušte sve što je neophodno za podizanje deteta. Ovakvim merama populacione politike šaljemo poruku mladima da mogu da računaju i na izvesnost i na sigurnost.

Najnovije mere pozitivan su signal mladima, da država čini sve da stvori uslove da mladi pod jednakim uslovima najpre mogu da se obrazuju, a zatim da u skladu sa svojim obrazovanjem nađu i adekvatan posao, da budu nagrađeni za svoje znanje, da budu nagrađeni za svoje veštine.

Kao pozitivan primer navešću jedan događaj od danas. Danas je predsednik Republike uručio ugovore o zaposlenju najuspešnijim diplomcima svih medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola Srbije, tako da je 711 mladih ljudi danas dobilo posao. To je najbolja poruka države da računa na te ljude, da računa na njihovu stručnost, da oni svojim znanjem, svojim idejama mogu da unaprede naše društvo.

Za pohvalu je i projekat države koji se odnosi na dodelu bespovratnih sredstava parovima koji žele da kupe kuću u seoskim sredinama. Na taj način rešavamo i jedno drugo pitanje migracije, a to su unutrašnje migracije, gde je zapažen trend da se ljudi iz ruralnih područja sele u gradove i da ta sela jednostavno ostaju prazna. Kada pogledamo statističke podatke, videćemo da je jako loša situacija na jugu Srbije i na istoku Srbije. Crna Trava mislim da beleži jedan negativan, neslavan rekord kada govorimo o stopi nataliteta. Za pohvalu je i što gradovi i opštine prepoznaju demografske probleme na lokalu i u skladu sa tim preduzimaju adekvatne mere.

Reći ću nešto i pohvaliću mere koje preduzimaju čelnici grada iz koga ja dolazim, tj. iz Kraljeva. Grad Kraljevo već nekoliko godina podržava projekat koji se zove „Tri plus“, a on podrazumeva da porodice koje imaju troje i više dece dobijaju 30% popusta na sve komunalne usluge. S obzirom da je teritorija grada velika i s obzirom da određeni stanovnici grada koji žive u selima ne koriste sve komunalne usluge, za takve ljude predviđena je jednokratna godišnja pomoć u iznosu od 10.000 dinara. Mislim da je to jedna poštena preraspodela iz gradskog budžeta. Mogu da kažem da tu jednokratnu pomoć, oni koji ne koriste olakšice prilikom plaća komunalnih usluga, koristi preko 2000 porodica sa teritorije grada Kraljeva.

Takođe, iz gradskog budžeta se od 2016. godine izdvajaju sredstva za finansiranje četvrtog i petog pokušaja vantelesne oplodnje. Važno je da imamo sluha i na Republici i na lokalnom nivou i da opštine lociraju problem na pravi način, da usmere pomoć i da je to najpotrebnije. Mislim da ćemo tako na najbolji način popraviti našu demografsku sliku.

Kada raspravljamo o Izveštaju RATEL-a, mi smo uspostavili jednu dobru praksu i na taj način ostvarujemo nadzornu ulogu, kada govorimo o parlamentu. Od RATEL-a, pre svega, očekujem da bude u funkciji zadovoljenja prava potrošača, odnosno građana koji koriste usluge mobilne telefonije na prvom mestu, ali i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Kada je pre 17 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, postavljen je zadatak da agencija treba da obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva. Upravo na osnovu Izveštaja možemo proceniti koliko se uspešno sprovode ove mere, odnosno koliko su uspešno zadaci ispunjeni.

Navodi se u Izveštaju za 2020. godinu da je RATEL nastavio sa aktivnostima koje su usmerene na stvaranje slobodnog i otvorenog tržišta, uz garantovanje ravnopravnog položaja svim učesnicima. Važno je da se unapređuje kvalitet usluga. Važna je i zaštita korisnika usluga i informaciona bezbednost. Pre svega, tu mislim na onu osetljivu kategoriju stanovništva, na decu, da vodimo računa da nam deca pre svega budu bezbedna na internetu. Važan je i kvalitet mreže. Čuli smo malopre da je prosečna ocena 81 poen, što je dobro. Dobro je i što su svi podaci izloženi javnosti na uvid, što svako može da ode na sajt RATEL-a da vidi kvalitet svake mreže mobilnih operatera i na osnovu toga da donese lakšu odluku da se opredeli prilikom izbora operatera.

Kada su građani zadovoljni, to je onda najbolji pokazatelj rada i RATEL-a i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, jer znam da oni blisko sarađuju. Tako da, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj izveštaj, ali i za ostale izveštaje i predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SDPS.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM, dr Emeše Uri.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Emeše Uri

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana predsednice, poštovani ministri, sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nekoliko je razloga zbog kojih će se poslanička grupa SVM glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, i to zbog toga što mi smatramo da je stub našeg programa zaštita porodice i dece. To je još od 2016. godine je praktično obavezna tačka svakog našeg koalicionog sporazuma, sa SNS, da pravo na nadoknadu prihoda po osnovu rođenja i nege deteta, imaju nosioci i majka i otac, kao i član i članice porodice poljoprivrednog gazdinstva.

Zatim, sledila je bitka, od skoro šest godina, kada je naša poslanička grupa se zalagala da se odredbe ovog zakona usklade sa zahtevima realnog života i primedbe koje smo uputili na nacrt, iz 2016. godine, se ticalo baš tog pitanja. Uticali smo na rešenja koja su se menjala, u vezi tog zakona.

Na primer, zalagali smo se za jednaki tretman lica, koji su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i lica koja su angažovana, po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, sa licima koja su zaposlena kod poslodavca. Znači, da ne bude diskriminacija nekih ljudi u vezi ovog zakona. Ovo je potvrdila odluka Ustavnog suda, od 3. i 17. decembra 2020. godine, zatim 15. aprila 2021. godine, kada je Ustavni sud potvrdio da ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta mogu ostvariti i majke koje su poljoprivredni osiguranici, po istim uslovim koji važe za ostale osiguranice.

Istom odlukom Ustavnog suda, su ukinute i odredbe koje su onemogućavale roditelje bolesne dece, da istovremeno primaju naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva posebne nege deteta, ako već primaju dodatak za pomoć i negu drugog lica, po osnovu bolesti deteta. Mi ove odluke doživljavamo, kao potvrdu ispravnosti naše politike, kao male pobede, ali su vrlo bitne za postizanje ciljeva.

Važeći zakon o podršci porodici se nekoliko puta menjao, uvodile su se nove mere, rezultati su polovični, a nažalost ovo nije samo do nas, nego su to demografske karakteristike savremenog društva, cele Evrope, zapadnog sveta, tako i naše države.

Ako gledamo podatke UN, da čak dve trećine evropskih zemalja, uvode neku vrstu pronatalitetnih mera, počev od novčanih bonusa za svako rođeno dete, kao što je i ovaj predlog zakona, zatim poreske olakšice koje dobijaju roditelji, o kojem treba razmišljati, zatim plaćeno porodiljsko odsustvo koje može da koristi i otac i majka. Nije, međutim utešno za nas, da ova promena i praktično mere variraju od zemlje do zemlje i stopa fertiliteta u celoj Evropi i u zapadnom svetu, ipak opada.

Nažalost, mi treba da rešavamo neki problem koji je dugo vremena nastao, kada uporedimo podatke iz 50-tih godina prošlog veka, onda vidimo da je tada u Srbiji rođeno negde oko 150 hiljada dece, odnosno beba, a negativna tendencija je počela 90-tih godina, napominjem da su to bili počeci ratnih godina, na našim prostorima.

Nažalost, u 2020. godini, kao što su i moji prethodnici već rekli, rođeno je nepunih 62 hiljade dece. Neka predviđanja za 2021. godinu su otprilike isti broj, mada kada se sada gleda prosek, nekih 60 beba je više rođeno u ovom periodu, nego lani. To je porast od nekih 0,1%, ali nadajmo se da će biti neka tendencija.

Što se tiče stope prirodnog priraštaja, nažalost ona je negativna u Srbiji, nekih osam promila, u Vojvodini negativnih sedam promila. Ako uporedimo da je pre deset godina stopa prirodnog priraštaja na nivou Republike Srbije bila minus 4,9 promila, a u Vojvodini je to bilo pet promila, onda je to ipak drastičan pad i stvarno treba obratiti pažnju.

Nažalost ako pogledamo, uporedimo evropske države, nema nijedna evropska država stopu nataliteta veću od 2,1 deteta i to je žalosno i to pokazuje gde ovaj kontinent negde ide.

Međutim, ono što mi možemo da promenimo ako promenimo sistemska, odnosno ako uvedemo sistemska rešenja. Jedno je svakako da bodrimo majke da rađaju, odnosno žene da se prihvataju majčinstva. Svakako je ovaj nacrt, odnosno novčani dodatak 300 hiljada dinara za svako prvorođeno dete vrlo bitan podsticaj za mlade majke. Isto tako, za neku budućnost, što je vrlo bitno, jer dete se rodi, pa se rodi, a šta ćemo dalje, vrlo je bitno da ste razmišljali kao ministarstvo i Vlada o tome da pomognete mlade porodice, naročito majke koje su se izborile sa strahom da se prihvate majčinstva. Praktično, država dotira, odnosno finansijski podržava izgradnju ili kupovinu stana koji će praktično biti na imenu majke.

Pronatalitetne politike opet, naglašavam, trebaju biti sistematske, jer kao što sam malo pre rekla, dete se rodi i to je prvi korak. Vrlo je bitan, možda najbitniji korak, jer bez dece džaba pričamo o pronatalitetnom ili natalitetnom programu, međutim da li će neka osoba, neka porodica, se prihvatiti da odgaja dete, da rađa dete, zavisi od toga koliko naročito majke, koliko se osećaju sigurnim u našem društvu.

Majčino zalaganje za rađanje deteta je mnogo veće nego očevo. Majka nekada svojim životom trpi, odnosno rizikuje prilikom rađanja deteta, njoj je najbitnije da dete bude sigurno, da bude nahranjeno, da ima neku svoju budućnost. Možda je to jedna od razloga zašto današnje majke koje su obrazovanije, koje razmišljaju o budućnosti, koje mogu da planiraju porodicu, teže se prihvataju tog poduhvata, znači, rađanja, jer ne osećaju sigurnost u društvu. To je možda smernica koja treba da bude, koju Vlada treba da razmatra, vaše Ministarstvo treba da planira. Znači, nije samo dete prilikom rađanja bitno, nego šta će biti sa tim detetom. Da li mi imamo dovoljno vrtića, da li mi imamo dovoljno obdaništa, da li su nam škole dobre, šta će biti sa detetom nakon školskih obaveza, ko će ga sačekati, ko će raditi domaće zadatke.

Ispred SVM sam već nekoliko puta pričala o tome da možda treba razmišljati da neku svoju manu, odnosno višak radne snage, višak nastavnika pretvorimo u našu prednost. Da te nastavnike koje, napominjem, većinom su žene, zaposlimo pri školama, da se bave dodatno sa đacima, za vreme boravka u školama, da odrade domaće zadatke, da nauče sa decom ono što je potrebno da se nauči, tako ćemo porodice osloboditi dodatnih obaveza vremenskih i materijalnih.

Znači, ne morate dete voditi privatno kod nekoga da drži matematiku, fiziku, hemiju, geografiju, maternji jezik, nego će se sve to odraditi u školama. Istovremeno ste zaposlili mlade nastavnike, opet napominjem, većinom su to žene, i na taj način smo zatvorili jedan mnogo veći krug nego što se to činilo na početku. Dobrobit porodice je vrlo bitan.

Ako pogledamo šta je bilo ranije, tih 50-tih godina, mi malo stariji se možda sećamo tamo nekih šezdesetih, sedamdesetih godina kako je to bilo. U svim malim sredinama su postojale kulturno – umetnička društva, sportska udruženja, gde su se deca zanimala, bavila se sportom, normalno besplatno, učili ples, učili narodne plesove, bavili se glumom, sve iz nekog entuzijazma nastavnika koji su nam najbitnija karika u tom sledećem koraku kada se dete rodi, kada treba oko njega da praktično napravi neki zaštitni krug.

Možda bi trebalo u tom pravcu razmišljati, ojačati na taj način i male sredine, da ne kažem sela koja nam izumiru, koje su osnovni problem kod seoskih domaćinstava, koji razmišljaju da li će imati dece ili ne, gde u školu, gde na neke dodatne nastave, gde na neke sportske aktivnosti, morate ih voziti daleko u neke gradove, da biste sve osigurali kao deci koja žive u gradu.

Ako pogledamo prosečnu starost majke o kojima su i prethodnici moji pričali, danas je to 28 godina u proseku kada jedna žena odluči da će rađati dete, zato što treba prvo završiti škole, treba naći neki posao, da opet ta ista majka koja se žrtvovala za to dete, da rodi to dete, ima neku sigurnost da će njeno dete ipak moći da živi pristojno.

Pozdravljamo ispred SVM, odluku Vlade da će predložiti, odnosno na fakultetima čiji je osnivač država Srbija, da će moći mladi studenti ipak da se prihvate roditeljstva, a neće imati hendikep, što se tiče samog fakulteta.

Mi smo predlagali nekoliko puta da treba razmišljati o motivacijama poslodavaca da prihvate se zapošljavanja mladih žena koje će verovatno rađati ili koje imaju malu decu. Zakonom su donesene neke smernice, instrukcije, inspekcijski nadzor koji je opravdan, ali ne zaboravite to su represivne mere, znači treba razmišljati o motivacijama.

Da li olakšice što se tiče poreza, da li olakšice u nekakvom smislu da taj poslodavac stvarno bude, ne samo iz straha da zaposli neku mladu ženu, nego da bude motivisan da zaposli mladu ženu, da ima koristi od toga, ako ta ista mlada žena nakon par meseci, nakon obuke opet napusti taj posao, jer želi da rađa jedno, dvoje, troje, četvoro dece.

To su veliki problemi za razvijeniji ekonomski mnogo jače države, ali „brejn storm“ možda ćemo mi biti pametniji, pa smisliti nešto iz sopstvenih resursa i da se prilagodimo našim uslovima života.

Preduzetnice, još jedna od tema, vrlo je bitno da zakoni budu i na njih primenjivi i da oni osete da mogu slobodno da budu žene preduzetnice i da mogu istovremeno da se ostvare kao majke, da ne bude hendikep da razmišljaju da li treba da zatvore svoje radnje, da ne bi trpeli materijalno, velike poreze koje neće moći da ostvare. Kada se gleda statistika, mnogo je manje žena, biznismena, ako pogledamo broj od 280 hiljada preduzetnika u Srbiji, od toga je jedna četvrtina u Vojvodini, a žene od tih su samo 31% prisutne kao preduzetnice.

Pre sedam godina je to bilo čak 25%. Znači, neka pozitivna tendencija postoji, ali treba razmišljati o tome.

Možda treba razmišljati o tome, bodriti žene da prvo rađaju decu, da se osiguraju nekim socijalnim pomoćima i tek posle da im se osigura da slobodno može sa već eto odraslom decom od pet, šest godina, koja mogu da borave u vrtićima, u jaslicama, u zabavištima , u školama sa dodatnim boravkom i tek onda da krenu u osnivanje nekih svojih preduzetništava.

Što se tiče usklađivanja profesionalnog i porodičnog života, to je jedan od najvećih problema, ne samo kod nas, nego i u EU.

Za jednu ženu je to možda najveći izazov, da bude i profesionalno uspešna, da napreduje, da završava neke svoje obaveze, obuke, fakultete, specijalizacija, isto tako da bude prisutna i kao majka i da osigura neku porodičnu toplinu, to je veliki izazov.

Bez podrške društva, to praktično ne može da se odradi. Ja bih opet napominjala neke primere iz susednih zemalja, da bi možda trebalo razmišljati o bakama i dekama, da se njima eventualno osigura mogućnost otvaranja porodiljskog odsustva, ako mlada žena želi da nastavi svoju karijeru, ili ako je njena zarada vrlo bitna za opstanak porodice i na taj način bi se praktično rešavao problem u krugu porodice, a verujem da mnoge žene, mnogi roditelji bi bili presrećni da pomognu svojim sinovima, ćerkama, i da im se nađu kao pomoć prilikom odgajanja dece i da za to na neki način, bude eventualno plaćeni, za to vreme odsustva.

Što se tiče neke ekonomske sigurnosti, ne samo nje , nego i društvene sigurnosti, vrlo je bitna ta neka materijalna sigurnost, vrlo je bitno da je kulturološka i sociološka podrška zajednice, bude jaka, što se tiče porodice i odgajanja dece.

Pored toga, zdravstvena zaštita, vrlo bitna, ja verujem da ste svi primetili i svi primećujemo da je sve više zdravstvenih ustanova, u koje naši stanovnici, naš narod mora da se obrati da bi dobilo odgovarajuću brzu dijagnostiku ili eventualno neku zdravstvenu pomoć.

Jačanjem primarne zdravstvene zaštite, pedijatrijske službe, u malim sredinama, mi ćemo pomoći istoj toj porodici, od koje očekujemo da rađa što više dece, da pomogne u povećanju broja stanovnika.

Ja sam pričala i o tome nekoliko puta ranije da bi trebalo razmišljati i o nekim resursima, a jedan od tih resursa je stomatološka zaštita. Možda porodicama koje imaju više dece ili čak jedno dete, treba ponuditi besplatnu stomatološku zaštitu, kao što je trenutno stanje takvo da porodilje i trudnice mogu da imaju besplatnu stomatološku zdravstvenu zaštitu, ali ako krenu da rade, ako su radno aktivno stanovništvo, oni gube praktično tu povlastiću, a pre nekoliko dana sam navela primer da u Srbiji imamo izuzetno veliki broj završenih stomatologa, još jedan velik resurs koji bismo mogli pozitivno da iskoristimo.

Isto tako, ako već pričamo o tome, kako i gde su još teškoće roditelja mladih, oni su pretpostavljam, barem jedan od njih radno aktivan, njihova zdravstvena zaštita, kontrola radnih sredina, zavisi od zdravstvene zaštite radnika, a to je jedna struka koja je zapostavljena godinama kod nas, imamo jako mali broj specijalista medicine rada, koji su izvrsni stručnjaci da procene da li je neka radna sredina odgovarajuća, da li neko može da radi neki posao ili treba da se nešto od toga promeni.

Znači i to je jedan teren gde bismo mogli da napravimo iskorak.

Što se tiče inostranstva najbolje pokazatelje ima trenutno Evropa i Francuska koji, otprilike 3,5% bruto dohotka prebacuje na sistem zdravstvene i socijalne zaštite porodica, znači, osigurava veći broj vrtića, podršku porodice sa decom, ti vrtići su besplatni ili subvencionisani i dodaje razne novčane podsticaje porodicama, daje i mesečni dečiji dodatak koji i mi imamo u našoj državi i tzv. jednokratno dečiju stipendiju od 9.500 evra pri rođenju svakog deteta, naših 300.000 je otprilike nešto što prati tu tendenciju.

Što se tiče ostalih država, Francusku prate Švedska, Danska i Mađarska. Mađarska ima od 2019. godine vrlo ambiciozan plan, program demografske obnove države gde su, recimo, uveli doživotno oslobađanje majke s četvoro i više dece poreza na dohodak i pitanja mladih porodica je pomagalo i kupovinom velikih vozila gde može da stane i više ljudi, odnosno više dece.

Što se tiče poslaničke grupe SVM mi ćemo podržati predložene izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, jer je to prvo deo i našeg programa i zalažemo se da se poboljšaju opšti uslovi u zdravstvu, obrazovanju i na terenu socijalne politike, jer smatramo da je to deo ovog demografskog programa.

Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe SVM.

Poštovani narodni poslanici, znate da imamo izuzetno punu agendu i da popodne radimo već drugu celinu, s toga se nadam da ćemo nekako do pauze uspeti da završimo, bar sa ovlašćenim predstavnicima. S toga molim svakoga da prilagodi svoje izlaganje vremenu koji nam je na raspolaganju.

Saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodna poslanica Snežana Paunović.

Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala, potpredsednice Kovač.

Ja ću kao i moje kolege iskoristiti priliku da najiskrenije saučešće uputim pre svega kolegama iz SNS, a onda i porodici mog dragog prijatelja Branka. Dugo godina smo se poznavali i prilično sam još uvek zatečena činjenicom da ga više nema. Neka mu plemenita duša nađe mir. Za Skupštinu Srbije, sve nas koji smo prijatelji, to je ozbiljan gubitak.

Ispoštovaću vaš apel uvažena potpredsednice i zaista skratiti svoju diskusiju da bi predstavnik najbrojnije partije u parlamentu uspeo da govori pre pauze u 14.00 časova.

Poštovani ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, doduše kada smo počeli ovu sednicu bilo je više predstavnika, a sada mi se čini da je broj opao, ali mi je važno da je ministar tu zbog važnog zadatka o kome su svi govorili, a govoriću i ja.

Set ništa manje važnih izveštaja i zakona u predlogu ovog plenarnog dela, osvrnuću se i na njih, ali prioritet je svakako Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Država Srbija, Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije, pre svega, rekla bih, mnogo pre ove sednice pokazala je svoju spremnost i odlučnost da se ozbiljno pozabavi gorućim problemom Republike Srbije, a to je padom nataliteta.

Sve mere koje su preduzete, vratiću se unazad možda onoliko koliko je neophodna, a to je da naglasim da smo u jednom trenutku formirali vrlo odgovorno Ministarstvo bez portfelja zaduženo za populacionu politiku.

Danas, uvaženi ministre, resor posvećen isključivo i samo tome, brizi o porodici, o onome što je tradicija Srbije i o onome što je stub jedne države. Mislim da je tu sažeta sva rešenost i sva odgovorna politika vladajuće većine u odnosu na ovaj gorući problem.

Brojne mere su donete, brojne mere su pokazale efekte. Slušala sam vaše uvodno izlaganje. Precizno ste objasnili i kako je to u procentima izgledalo, koliko je moglo biti naizgled sitnih pomeranja, ali su se pomeranja dogodila. Sigurna sam da ćemo mi do kraja postići efekat koji želimo, a zajednički cilj nam je da naša zemlja ostane našim unucima, da oni budu njeni vlasnici i da na toj zemlji, osim što oni žive oni i sa nje kupe benefiti.

Različiti su uzroci depopulacije Srbije. Mogli bismo i o tome dugo da govorimo, ima tu faktora koji utiču i uvek će uticati, tu nema nikakve dileme, ali sa stanovišta današnjih mladih generacija na koje se, pre svega odnose ove mere o kojima danas razgovaramo, na koje se, pre svega, odnose ove izmene zakona, glavni faktor koji utiče na donošenje ove odluke o formiranju porodice i rađanju potomstva jeste prevashodno upravo sociološke i socijalne prirode.

Apsolutno razumem taj problem i sa pozicije predstavnika, odnosno poslanika Socijalističke partije Srbije, potpuno zagovaram jednaka prava i jednake šanse.

Zakon koji je pred nama donosi meru koja je vrlo atraktivna, a to je povećanje roditeljskog dodatka za prvo dete na 300.000 dinara. Pohvalila bih to kao, pre svega jednu stimulativnu meru za koju čvrsto verujemo da će se u narednom periodu odraziti pozitivno na politiku rađanja, ne zbog toga, da sad ne zvučimo banalno, da ne izgleda da će se ljudi opredeljivati za rađanje zbog 300.000 dinara, nego zato što to jeste jedna pomoć koja je dragocena za roditelje koji su mladi, koja je dragocena u delu u kom znate da na nju možete da računate i da taj prvi korak, tu prvu godinu prevaziđete malo lakše nego što biste da toga nema.

Zato svesno definišem sve ono što su težnje, jer kao i kod svih predloga koje donese ova skupština kod predloga zakona uvek postoji ona jedna manjina koja to kritikuje, ali ga kritikuje do nivoa da ga banalizuje, a greh je banalizovati teme poput ove i greh je banalizovati promene poput ove, tim pre što su one osim u ovom delu koje se tiču finansijske jednokratne pomoći tiču i pomoći pri obezbeđivanju, odnosno rešavanju stambenog pitanja tih mladih roditelja, tih ljudi koji treba da se odvaže, odnosno majke po osnovu rođenja deteta.

Datum početka primene ove mere označen je kao 1. januar 2022. godine, i to formalno znači da majka svakog deteta rođenog od 1. januara 2022. godine, moći će da aplicira za podršku države kada je u pitanju rešavanje stambenog pitanja.

Iskoristiću priliku da se osvrnem i obratim, najpre vama ministre, a onda da skrenem pažnju na jednu osetljivu i posebnu kategoriju našeg društva, a to su samohrani roditelji koji veoma često nisu dovoljno vidljivi ili podsticajne mere nisu dovoljno precizirane kada su oni u pitanju.

U tom smislu smo iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije podneli amandman na Predlog ovog zakona. Ja vas molim da ga pogledate. Namera je bila dobra. Ne obavezuje da ga Vlada prihvati kao takav, ali mislim da ima osnova da se malo preciznije sve to definiše u zakonu, pre svega, pozicija samohranog roditelja.

Zašto to kažem? Ustav Republike Srbije kao najviši pravni akt u našoj državi u pogledu samohranih roditelja u Srbiji, u članu 66. predviđa da porodica, majka, samohrani roditelji i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom. To je tačno.

Zakon kojim se detaljnije reguliše položaj samohranih roditelja u Srbiji nikada nije donet, a Porodični zakon predviđa kategoriju roditelja koji samostalno vrše roditeljsko pravo. Jedino relativno jasno i celovito definisanje pojma samohranog roditelja pruža Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Mada se i tu ne govori o samohranim roditeljima, nego o jednoroditeljskim porodicama.

Naime, u ovom Pravilniku se samo ukazuje na potrebnu dokumentaciju neophodnu u procesu dokazivanja statusa jednoroditeljske porodice i mi smo u predlogu amandmana, videćete to u obrazloženju, probali da definišemo i kako doći do tog definitivnog statusa samohranog roditelja da ne bi kao takav bio zloupotrebljen, ali, s druge strane, da ni po koju cenu ne bude zanemaren, bez razlike da li se radi o samohranoj majci ili možda sa akcentom na samohranog oca, pošto ove promene koje smo predložili nekako čujemo majka mnogo često.

Znate, nesporno je da smo, nažalost, imali situacije koje nisu do ljudi, a to je da nam se dogodi da na porođaju majke ne preživi. To stvara kategoriju samohranog roditelja, odnosno samohranog oca i u tom smeru smo razmišljali kada smo, pre svega, predložili amandman. Opet kažem, ne obavezuje da ga prihvatite, ali mislim da ne bi bilo loše da o njemu porazgovaramo.

Advokati se u praksi često žale i pričaju o tome koliko je teško uopšte ostvariti prava po osnovu samohranog roditelja, samohrane majke, pre svega kada su u pitanju naplate i alimentacija. Dobro se sećamo, o tome ste, ministre, govorili jednom vrlo studiozno i sa potpuno svešću o tome kakvi se sve problemi javljaju. Nažalost, svaki problem svakog pojedinca razlikuje se. Koliko god da mi želimo da kategorizujemo određenu grupaciju ljudi i unutar kategorizovane grupacije svi problemi su različiti.

Nemoguće je da kao država odgovorimo na sve njih, ali imamo obavezu, pre svega kao narodni poslanici, da prepoznamo njihove potrebe i možda u tom smislu najpre intervenišemo samo da ne ostanu sa određenom dilemom koja bi bila posledica naše proceduralne greške, da definišemo sve što treba definisati, da bismo tim ljudima olakšali da funkcionišu.

Sama činjenica čak i dete odrasta u uslovima bez oba roditelj jeste prilično opterećujuća i to govorim i sa aspekta da vodim računa o tome kako u tim okolnostima odrasta dete, a kamoli kako se snalazi jedan roditelj koji se o detetu brine, bez razlike da li je otac ili majka. To je stresno, to je teško. Sa različitim problemima se susreću odjednom i zaista mislim da treba obratiti pažnju. Pored te ekonomske nestabilnosti koju oni mahom imaju kao takva kategorija, tu su i problemi brige za tu decu i manjak slobodnog vremena i, prosto, izostanak vremena koje roditelj i dete zajedno mogu da provedu, što je, čini mi se, možda i najteže što se dešava u ovim okolnostima.

Nakon popisa 2011. godine i prema podacima Republičko zavoda za statistiku, u Srbiji činjenica je da 17,3% ukupne populacije stanovništva čine ovakve porodične zajednice. To nije mali procenat. To je bukvalno tako.

Da, zanemarila sam vreme. Izvinjavam se potpredsednici, kratim svoju diskusiju. Svakako ćemo u danu za glasanje podržati predložene mere.

Moram još sam da se u ime Socijalističke partije Srbije i poslaničke grupe osvrnem na predložene zakone koji se tiču inicijative „Otvoreni Balkan“. Mnogo se o tom e može reći, ali ću reći samo jednu rečenicu. Za sve one koji ne razumeju koliko je kvalitetna jedna ovakva inicijativa, neka obrate pažnju koliko su nekvalitetni svi oni koji je kritikuju.

Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Poslednji govornik narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama jedan i te kako važan zakon, a u pitanju je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Svi smo se ovde saglasili da je pitanje populacione politike jedno od vrlo važnih pitanja. Svi smo se saglasili u tome da pitanje negativnog prirodnog priraštaja nije problem koji je prisutan od juče, nije problem koji je prisutan od pre tri godine, ni od pre pet godina. Too je problem koji je prisutan u Republici Srbiji od 50-ih, a posebno od 70-ih godina prošlog veka, ali niko pitanjem nataliteta, pitanje smanjenja stanovništva, pitanjem podrške porodici i deci nije se bavio do dolaska Aleksandra Vučića.

Aleksandar Vučić je prvi državnik koji je ispod tepiha izvukao pitanje populacione politike i rekao da je pitanje nataliteta, pitanje populacione politike, pitanje demografske politike pitanje od nacionalnog i strateškog značaja za Republiku Srbiju. Pitanje rađanja je pitanje svih pitanja.

Srbija danas ekonomski napreduje. Imamo nove fabrike, imamo najbržu rastuću ekonomiju u Evropi, ali Srbija mora da brine i o svojoj budućnosti, a ta budućnost su naša deca.

Upravo ovaj Predlog zakona pruža još jedan vid finansijske podrške porodicama koje žele da rađaju decu i to se, pre svega, odnosi na majke koje se odluče da rode prvo dete, bez obzira na pandemiju Kovida, bez obzira na najveću svetsku ekonomsku i zdravstvenu krizu posle Drugog svetskog rata.

Država Srbija, njena Vlada i predsednik Aleksandar Vučić pokazuje da ovom problemu prilazi na i te kako svestran način. Samo za tri godine, od 2018. godine pa do danas, kako je ovim Predlogom zakona i regulisano, roditeljski dodatak za prvo dete povećaće se tri puta. Svaka majka koja rodi prvo dete od 1. januara 2022. godine imaće pravo na roditeljski dodatak u iznosu od 300 hiljada dinara i, naravno, naknadu za opremu deteta koja je u iznosu od pet hiljada dinara.

To nije sve. Vaše ministarstvo je obišlo mnoge lokalne samouprave i to je dobro i sigurno da ste došli do zaključka i zaključili da se lokalne samouprave svojim lokalnim odlukama i te kako bave populacionom politikom i one sa svoje strane doprinose rađanju i podizanju nataliteta.

Moram, takođe, da istaknem da je ovim Predlogom zakona predviđena još jedna vrlo značajna mera, da se omogućava kao pravo dobijanje novčanih sredstava za izgradnju kuće ili kupovinu stambene zgrade ili stane po osnovu rođenja deteta. Nikada pre nije se desilo do sada da majka koja nema nepokretnost na teritoriji Republike Srbije upravo po osnovu rođenja deteta stiče pravo na novčana sredstva kako bi obezbedila i rešila stambeno pitanje. To je vrlo važno sa aspekta podrške žena da donose odluku da rađaju, ali i te kako važno sa aspekta podrške da se roditelji odluče da nakon prvo dobiju i drugo i treće dete, jer svi dobro znamo da je nivo fertiliteta u Srbiji zadnjih deset godina između 1,4% i 1,5%, a da je za prostu reprodukciju, za prosto obnavljanje stanovništva neophodno po majci 2,1 dete.

Takođe, želim da istaknem da je prvi put od preuzimanja vlasti Srpske napredne stranke i te kako proširen obim korišćenja prava na porodiljsko bolovanje. Nikada pre žene poljoprivredni osiguranici i žene koje su u poljoprivrednom osiguranju nisu mogle da koriste pravo na porodiljsko odsustvo. Nikada pre žene koje su angažovane na privremenim, na povremenim poslovima, na poslovnima ugovora o delu nisu imale pravo na korišćenje porodiljskog bolovanje.

Takođe, ranije je isplata porodiljskog bolovanja porodiljama uglavnom išla preko poslodavca, pa se to vrtelo u vreme Đilasa u nekom začaranom krugu. Dok je došlo do majke porodilje, tu je prolazio veliki vremenski period.

Danas je omogućeno, kroz ranije izmene zakona, u prethodnim godinama što smo radili, da porodiljsko bolovanje ide direktno na račun majke, a ne preko poslodavca. Znači, porodiljska bolovanja isplaćuju se u dan. Država ima sredstava i vodi brigu da se porodiljska bolovanja isplaćuju na vreme.

Ono isto što je važno, to je da bez obzira na dužinu radnog staža, onih 18 meseci, svaka majka za vreme porodiljskog bolovanja ne može da prima manje ispod minimalne zarade, a minimalna zarada od 1. januara 2022. godine je oko 300 evra.

Prema tome, veliki pomaci su učinjeni na planu osnaživanja porodica kada je u pitanju rađanje dece.

Apelovala bih na sve žene koje žele da rode decu, da to i učine. Nema plemenitije stvari od darivanja života, a to može samo žena. Država je tu da pomogne, da podrži i majku i porodice i decu, kako bi deca odrastala i imala normalne uslove za rast i razvoj.

Izvinjavam se, moram se osvrnuti na period od 2012. godine, period vladavine žutog tajkunskog preduzeća, vreme vladavine Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, koji nisu prezali da pljačkaju ni decu, ni porodilje. Pa je tako Dragan Đilas ostao dužan i opljačkao porodilje grada Beograda za 400 miliona.

Tako je Dragan Đilas opljačkao roditelje preko plaćanja cene dečijeg vrtića po duplo većem iznosu. Naravno da je 15.000 roditelja podnelo tužbu i naravno da je država tim roditeljima morala da vrati nezakonito uzet novac od strane tajkuna i pljačkaša narodnih para Dragana Đilasa, ali za taj novac država Srbija mogla je da izgradi 15 vrtića, odnosno u gradu Beogradu moglo je da se otvori novih 15 vrtića.

Dragan Đilas nije prezao da pljačka decu ni otvaranjem i dovođenjem prvog rijaliti programa kuće „Velikog brata“. Naime, za izgradnju kuće „Velikog brata“ sačinio je lažni ugovor i ponovo pljačkajući decu grada Beograda, na taj način što je tim ugovorom predviđeno da se gradi objekat od opšteg društvenog interesa, odnosno da se gradi dnevni boravak za decu. Naravno, od dnevnog boravka nije bilo ništa, deca su opljačkana.

Dragan Đilas zgrnuo je milione dinara trgujući sekundama na televiziji, tako da su njegovi džepovi danas puni para. Za vreme vršenja vlasti obogatio se za 619 miliona evra.

Takođe, želim da istaknem da Dragan Đilas misli o deci i o deci koja pohađaju predškolske ustanove na taj način što je otvarajući dečiji vrtić „Oblačak“ na Zvezdari, taj dečiji vrtić je otvorio a da u vrtiću uopšte nije priključena bila ni voda, ni kanalizacija. Tako je Dragan Đilas razmišljao o deci. Tako su deca trebala bez vode i bez kanalizacije da budu u dečijem vrtiću.

Da ne pričam o dvorcu Heterlend i o najgoroj mogućoj pljački dece ometene u razvoju od strane Bojana Pajtića u iznosu od 157 miliona, a iza sebe su ostavili samo ruševinu. Zahvaljujući odgovornosti pokrajinske Vlade, dvorac Heterlend danas je obnovljen i on je na radost sve dece Srbije.

Takođe, želim da istaknem ono što se danas radi i što je Srpska napredna stranka uradila od preuzimanja vršenja vlasti, 200 miliona evra iz budžeta Republike Srbije otišlo je za obnavljanje oko 200 škola koje pohađaju 110 hiljada đaka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre neki dan, u Novoj Varoši, opštini u jugozapadnom delu Srbije, otvorio je jednu od najsavremenijih osnovnih škola, u okviru tog objekta postoji i bazen za decu, u koju je država uložila 500 miliona dinara.

Da li je iko brinuo o deci iz Sjenice? Da li je prethodna vlast pljačkaša i tajkuna Dragana Đilasa uopšte znala i gde se nalazi Sjenica ili su možda samo znali da su tamo jako niske temperature, pa su taj kraj i zaobilazili?

Danas, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, zahvaljujući njegovim merama fiskalne konsolidacije koje su dovele do zdrave ekonomije, u Sjenici će se graditi osnovna škola vrednosti od 10 miliona evra, škola koja će biti za ponos, škole za 22. vek, tako da će i deca iz Sjenice imati iste uslove kao i deca u mnogo urbanijim gradovima.

Ne postoji nijedna lokalna samouprava u kojoj nije rađeno na školskoj infrastrukturi.

Navešću još jedan primer, a radi se o deci sa smetnjama u razvoju i o podršci države, odnosno roditeljima. U vreme Dragana Đilasa usluga ličnog pratioca u Beogradu bila je nula. Lični pratilac je inače pratilac za decu ometenu u razvoju. Danas u gradu Beogradu ima 500 ličnih pratilaca koji su podrška i pomoć roditeljima dece ometene u razvoju.

Na kraju, da zaključim, 3. aprila 2022. godine građani će izaći na izbore i glasaće za politiku života, politiku mira, politiku stabilnosti, politiku novih kolevki, a to je politika Aleksandra Vučića i SNS.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ministar.

Radomir Dmitrović

| Ministar za brigu o porodici i demografiju
Zaista ću poštovati vreme.
Samo da kažem da se zahvaljujem na učešću svima vama u ovoj temi i na visokom stepenu razumevanja problema koji je iznad svih problema, svi ste to rekli. Apsolutno, još jednom koristim priliku da kažem, da mi imamo mnogo problema, kao i svi drugi narodi, a najveći problem je demografija, apsolutno.
Neko će da kaže – Dmitroviću, ti si postao kao baba narikača, ideš po selu i plačeš, a ja jednostavno moram, to mi je sastavni deo, da opominjem neprekidno. Mi smo narod koji nestaje munjevitom brzinom
Ponoviću onaj podatak koji sam rekao, 70.000 će nas na kraju godine, odnosno za dva dana, da bude manje u odnosu rođenih i umrlih. Pre samo dve godine to je bilo 37.000. Da li je to uradila samo korona? Jeste, ali nije samo korona. Korona učestvuje na trećem mestu, kardiovaskularne bolesti su na prvom.
Da li može da se uradi nešto kolosalno sa ovim merama? Ne može. Niko od nas nije ushićen tako, pa da kaže – sad će to da reši, jer sve oko nas i u Evropi govori da je novac važan, ali nije presudan.
Mi imamo problem koji je slojevit, koji je složen. To je mozaik u kome je svaka kockica važna. Ukoliko ga ne složimo kako treba, mi ništa nećemo uraditi. Jer, ovo je pitanje svesti. Kad to spomenete, onda neko ko je protiv toga, a uvek imate nekoga ko je protiv toga i nekoga ko je opoziciono postavljen, bez obzira ko je na vlasti, i onda krene da kontrira, kaže – dajte vi nama pravnu državu, dajte vi nama da imamo veće plate, dajte vi nama vrtiće. I onda ode taj ili neko iz njegove porodice u Švedsku, gde sve to ima, puta deset, i znate li koliko ima dece? Jedno.
Mi moramo da krenemo da priznamo, mi ovaj problem možemo da rešimo kad priznamo koliko je on težak, a težak je zato, ponavljam, što smo došli u sferu promene svesti i sve što kažemo, moramo da krenemo od sebe.
Mi imamo bračne parove, ogromna većina ili je bar većina, što dokazuju i ovi rezultati, koji imaju jedno dete. Kada su pred izborom za još jedno dete ili za još jedan stan, 80% slučajeva bira još jedan stan. Ta vrsta našeg komoditeta, ne samo našeg, nego savremenog čoveka nas je dovela do ovde gde jesmo.
Spomenuli ste Francusku. Oni su na 1,8 najviše u Evropi, najviše u Evropi imaju Francuzi 1,8. Njih ima 65 miliona, 67 miliona, ali je tu presudno, ali je svakako značajno da oni imaju 6 miliona muslimana koji još uvek imaju ono što su hrišćani, većina nas ovde pripadamo toj religiji, izgubili, a to je osećaj porodice. Nema demografije i obnove demografije bez porodice, gospodo, vi to svi dobro znate.
Naša je porodica uništena, naš odnos prema porodici je promenjen. Može se imati jedno dete u vanbračnoj vezi, ali u porodici možete da imate troje ili četvoro dece. Nije snaga u pojedincu. Pojedinac je jak samo ako dolazi iz jake porodice, ako dolazi iz jakog društva. Ja vas molim sve vas da neprekidno imamo na umu to da nije sve što je savremeno i sve što donosi novo vreme tako dobro. Nemamo mi vremena da razgovaramo o tome. Ja bih jako voleo da razgovaramo o tome, jer se ja susrećem, kada spominjem nešto što je iz prošlosti, to je konzervativno, to retrogradno, to ne možemo napred.
Mi imao sve više zakona o deci i zakona o pravu dece i pravu ne znam ja koga, a imamo sve manje dece. Mi negde grešimo, narode. Kako je moguće da toliko priče imamo i toliko zakonskih rešenja i uredbi, a sve manje dece? Svest je u pitanju. Samo je pitanje da li hoćemo mi to da priznamo ili nećemo. Nije sve što je bilo loše. Nije realno da bude loše. Otkuda smo mi na kraju, krajeva, a svako od nas smatra da je dobar?
Dakle, oni koji su nas stvorili, sistem i način i odnosi porodice, tu je nešto bilo dobro. Otkud toliki geniji, otkud toliki ljudi sa takvim umovima, sa dostignućima u sferi nauke, umetnosti? Šta je to bilo dobro kod njih? Kako je moguće da ništa nije bilo dobro dok nije došla naša generacija, ne znam koja od prošlih decenija? Tu negde moramo da tražimo rešenje. Ovo nije pitanje, da li ima neko formulu? Nema niko. Onaj ko ima formulu za demografiju, taj će biti najbogatiji čovek na svetu. Ne postoji, nemoguće.
To je svakodnevni rad i svakodnevno razmišljanje o ovom problemu, da nam neprekidno bude na stolu i da krećemo od sebe, da ne držimo lekcije drugima – e, što ti nemaš dece, dobro, izvini, koliko imaš ti. Ima onih koji zaista mogu da postave to pitanje ostvarenih i kao ljudi i kao visokoobrazovani i kao umetnici i kao sportisti i kao roditelji ili roditelj ili majka sa troje ili čak i više dece. Čak i u ovoj Vladi imamo takvih. Znači, moguće je. Pitanje svesti.
Vraćam se i završavam na mere koje su predložene. One su izuzetno značajne, napravljen je veliki napor da budžet to može da izdrži i izdržaće i još će da bude poboljšanja u tom smislu i nadam se… Kratak je rok, a dokle će ova Vlada da bude, odnosno znamo da će biti izbori i šta će dalje da bude. Nevažno je da li će na mom mestu da sedi neko drugi ili ja, ali taj ko ovde bude sedeo mora da insistira na nečemu što se zove svest, a prva rečenica jeste – jesmo li mi zaista svesni u kojoj situaciji, kako teškoj situaciji se nalazimo?
Godine 2050. Srba će biti, izvinjavam se onima koji nisu Srbi, govorim o većinskom narodu, Srba će biti četiri miliona. Narode, četiri miliona. Tu smo blizu granice koju ako pređemo povratka više nema. Da žena rađa osmoro dece, nećemo se moći vratiti, jer će biti malo žena u reproduktivnom periodu. Godine 2050. biće nas četiri miliona ukoliko nešto ne uradimo. Sedamdeset hiljada ovu godinu završavamo u negativnom. To je jezivo. Nadam se da ćemo razgovarati. Otvorena su vrata, otvoreni su telefoni, sve što se tiče ovog ministarstva i Vlade, tražite razgovore, tematske, bilo kakve, i dobićete ih. Dakle, imate otvorena vrata. Hvala vam.