Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, predsednik poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, na samom početku nisam mislio da ćemo danas govoriti o politici, o izbornoj kampanji, ali želeo bih da prokomentarišem nešto o čemu je maločas bilo rasprave, obzirom da se vodila polemika oko ideologije.

Slažem se da ideologiju treba da ostavimo za izbornu kampanju, ali ovde se pokušava odbraniti nešto što je neodbranjivo. O kakvoj se ideologiji govori? Vidim posebno da su neki opozicioni portali, opozicioni mediji, nazovite nezavisni, kako sebe nazivaju mediji, vrlo zainteresovani da li će doći do neprincipijelnih ili principijelnih koalicija kada je reč o vladajućim koalicijama i vladajućim partijama. Da li će SPS praviti nekakve neprincipijelne ideološke koalicije? Pa, o kakvim principijelnim i ideološkim koalicijama oni govore?

Maločas ste pomenuli kandidata za gradonačelnika. Hajde najpre da se podsetimo kako se došlo do kandidata za predsednika Republike. Neko se našalio pa je rekao da to izgleda i deluje kao nasilje u porodici, s tim što to nasilje u porodici niko nije ni prijavio. O kakvoj ideologiji govorim? Đilas je pripadao nekakvoj socijalističkoj internacionali. On je u koaliciji sa Vukom Jeremićem koji je, nazovite, desničar, da li je tako? U čitavoj toj koaliciji, predsednički kandidat je neko ko je NATO lobista, a kandidat za gradonačelnika, ne sporim ja godine, nikada u politici ljude nisam delio po godinama i po tome da li su ženskog roda ili muškog roda, već po rezultatima, a kandidat za gradonačelnika je neko ko je bio protiv DS. Dakle, kakva je to ideološka koalicija? Za mene je to, u pravom smislu reči, cenzus-koalicija, koalicija koja treba politički da preživi samo 3. april.

Što se tiče same teme o kojoj danas govorimo, maločas je pomenuto da mi pošto-poto prihvatamo sve ono što nam se nameće iz Brisela. Tačno je da je glavni strateški i spoljno-politički cilj Srbije evropska integracija.

Neko je rekao evroatlantske. Ne evroatlantske, to nikada niko nije rekao, možda je rekao Ponoš, ali nismo mi sigurno. Evropske integracije su jedan od glavnih strateških i spoljno-političkih ciljeva Srbije, ali i na putu evropskih integracija Srbija ne prihvata ono što joj se nameće. Ne može Srbiju niko da potceni i da ponizi, Srbija je to mnogo puta do sada pokazala, već je spremna da prihvati sve ono što jeste u najboljem interesu naših građana. Konkretno, kada govorimo o obrazovanju, spremna je da prihvati sve ono što jeste u najboljem interesu obrazovanja.

Gospodine Ružiću, obzirom da je ovo verovatno, u ovom sazivu poslednja sednica na kojoj ćemo govoriti i razgovarati sa vama kao ministrom prosvete, verovatno, možda ćete vi u narednom mandatu nastaviti da vodite ovaj resor, ali ovo je u ovom sazivu poslednja sednica, želim u ime Poslaničke grupe SPS da pre svega dam jednu ocenu, ona može biti i subjektivna, da je ovo ministarstvo, mogu je tumačiti i kao subjektivnom, ali nema veze, da je ovo ministarstvo u jednom veoma teškom periodu, periodu pandemije, svoj posao radilo odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i čitava Vlada Republike Srbije.

Šta je to što je urađeno u prethodnom vremenskom periodu. Ne ide da ne kažem na ovoj sednici, ali pomenuću jer smatram da je važno, usvojena je Strategija obrazovanja i vaspitanja za 2030. godinu, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja „Moć znanja“, kao i regulativa koja unapređuje oblast visokog obrazovanja. Strategija nauke omogućava nastavak započetih reformi u oblasti i donosi mere koje će obezbediti neophodne uslove i za dinamičan razvoj nauke i za dinamičan razvoj istraživanja, ali i za dinamičan razvoj inovacija.

Zakonom o studentskom organizovanju omogućilo se stvaranje različitih studenskih organizacija, poput Studenske konferencije koja će imati u nadležnosti usaglašavanje stavova, koordinisanje studenskih parlamenata i uticaj na upisnu i javne politike od značaja za studensku zajednicu kao i unapređenje njenog položaja.

Formiranje Instituta za veštačku inteligenciju, koji će okupljati i gajiti ono što nam je neophodno, stručnjake u oblasti veštačke inteligencije kroz realizaciju razvojnih i naučnih projekata, sarađivati u standardizaciji i izgradi nastavnih i studijskih programa i realizaciji postdiplomskih studija u oblasti veštačke inteligencije, pružati podršku prilagođavanju rešenja u oblasti veštačke inteligencije, pre svega, za srpski jezik, u saradnji sa javnim sektorom i sa privredom, što smatramo da je od izuzetne važnosti i značaja.

Izgradnja zgrade Centra izvrsnosti za naprednu tehnologiju u oblasti održive poljoprivrede, Biosens instituta u iznosu od 28 miliona evra, koji će promovisati Srbiju kao centralnu tačku u istraživanju inovacija celog regiona. Biosens kao jedan od vodećih evropskih naučnoistraživačkih instituta posvećen savremenim, primenjenim i tržišno orijentisanim istraživanjima u oblasti poljoprivrede i hrane, zaposliće oko 150 mladih naučnika, što je impozantan rezultat u ovim uslovima.

Ulaganjem u obrazovnu infrastrukturu, povećani su kapaciteti ustanova u cilju smanjenja liste čekanja, pre svega kada govorimo od predškolske ustanove, odnosno kada govorimo o vrtićima. Stvaraju se bolji uslovi za učenje i rad u školama, proširuju kapaciteti učeničkih i studenskih domova, grade nove zgrade fakulteta. Do sada, koliko je nama poznato, izgrađena su tri nova vrtića sa kapacitetom od 210 mesta, i to u Doljevcu, Žitorađi, Sremskoj Mitrovici, dok je izgradnja objekata počela u Merošini, Kruševcu i u Loznici. Do kraja godine počinju radovi na objektima u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu, Novom Pazaru.

Sa Evropskom investicionom bankom kroz projekat koji je vredan stotinu miliona evra rekonstruisano je do sada 147 od 162 ukupno osnovnih i srednjih škola, opremljeno 60 do sada od planiranih 73 sa najmodernijom opremom za sticanje praktičnih znanja, a adaptirana je i Vazduhoplovna akademija koja je ušla u sistem dualnih studija sa 800 hiljada evra.

U okviru budžetskih sredstava skoro 950 miliona dinara, koliko sam mogao da vidim, ove godine opredeljeno je 336 miliona za osnovno, 181 milion za srednje obrazovanje, 98 miliona za visoko, 153 miliona za učeničke domove i 182 miliona za studenske domove. Dakle, pored tri umetnička fakulteta, dve potpuno nove zgrade i jedna uređena sa 135 miliona evra, plan je da do kraja 2026. godine budu izgrađene potpuno nove zgrade Biološkog fakulteta, Geografskog i Fakulteta bezbednosti, kao i Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.

Dakle, učenički standard se unapređuje. Obezbeđeno je 2.620 novih mesta. Samo u protekloj godini počela je izgradnja učeničkih domova u poljoprivrednoj školi u Krnjači. Počela je izgradnja poljoprivrednih domova u Požarevcu i studenskog odmarališta na Paliću koje će biti gotovo do kraja ove ili početkom sledeće godine. Do kraja godine završava se i učenički dom u Sjenici. Obezbeđeno je 48 miliona evra za nastavak ulaganja u studenske domove. Do 2026. godine planirana je izgradnja novog objekta u Studenskom gradu na Novom Beogradu, završetak studenskog doma u Nišu, obnovu studenskog doma na Karaburmi i izgradnja studenskog kampusa u Novom Sadu. U narednom periodu fokus je svakako na rešavanju neophodnih koraka do potpune primene Projekat „Državna matura“.

Uz sve ovo jako je važno da je tokom pandemije sve vreme shodno preporukama struke, onako kako je to definisala struka i kako je to definisao Krizni štab održana nastava i da je omogućena i onda kada je to bilo nemoguće raditi, interaktivno, i da je omogućena nastava onlajn. Ne postoji zaostatak kada počev od osnovaca do srednjoškolaca.

Da se vratim na današnji dnevni red. Dve veoma značajne kadrovske odluke iz sektora visokog obrazovanja. U pitanju je izbor Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i izbor Upravnog odbora Akreditacionog tela za visoko obrazovanje. Obe kadrovske odluke izuzetno su značajne za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja koje treba Srbiju da učini društvom znanja, kako to kaže našu uvaženi profesor dr Žarko Obrodović vrlo često.

Govoriti o razvojnim perspektivama Srbije, a ne govoriti o ulozi i značaju visokog obrazovanja, ali i o obrazovanju u celini za taj razvoj svakako bi bilo nepotpuno. Visoko obrazovanje je delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Istovremeno deo je evropskog i međunarodnog obrazovnog, naučnog i umetničkog prostora, što omogućava pokretljivost naših studenata i razmenu znanja, što je takođe od izuzetne važnosti. Zato bih ovom prilikom podsetio na neke činjenice iz samog sektora obrazovanja.

Prema statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku 2020. godine u Srbiji je visokim obrazovanjem obuhvaćeno 242 hiljade 550 studenata na akademskim i strukovnim studijama, odnosno na svim akreditovanim programima za sticanje visokog obrazovanja. Na državnim univerzitetima studira 175 hiljada 629, a na privatnim preko 29 hiljada studenata. Na strukovnim studijama je preko 38 hiljada studenata. To je ogroman obrazovni sistem znanja koji treba da koriste bržem društvenom, ali pre svega i privrednom razvoju Srbije.

Važno je reći da država, odnosno Ministarstvo prosvete prema navedenim podacima finansira iz budžeta skoro 58% studenata. To potvrđuje interes države za poboljšanje unapređenja znanja, primenu tih znanja u kreiranju razvojnih politika i njihovih sprovođenja u gotovo svim sektorima.

Inovacija i istraživački duh mladih su kamen temeljac razvoja svakog društva pogotovo danas kada privreda zahteva primenu praktičnih znanja i novih tehnologija koje omogućavaju efikasniju privredu koja stvara zdrave prirode, privredu koja je konkurentna i može da izađe na inostrano tržište.

Srbija ima međunarodno priznat naučni potencijal. Naši učenici, naši studenti pobeđuju na međunarodnim takmičenjima i aplikacijama za istraživanje i istraživačke projekte. To znanje treba ovde kod nas i da upotrebi. U tom smislu pozdravljam i koncept dualnog obrazovanja, o kojem je već neko govorio, koji je uveden i u univerzitetskom obrazovanju. To će biti korisno znanje za razvoj društva jer je veliki broj kompanija kako domaćih tako i stranih, želi upravo da se uključi u ovaj program kako na nivou srednjeg, tako i na nivou visokog obrazovanja.

U visoko obrazovanje Vlada i Ministarstva prosvete puno ulažu, kako u pogledu investicija i rekonstrukcije, u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih zgrada fakulteta, tako i njihovo opremanje, tako i u sam studentski standard.

Sve ovo naveo sam jer uvek treba isticati ulogu obrazovanja za napredak društva, ali ne bilo kakvog obrazovanja, već kvalitetnog, praktičnog i upotrebljivog obrazovanja. Upravo o kvalitetu obrazovnog procesa i kvalitetu akreditovanih visoko-školskih programa brinu tela, odnosno organi koje danas bira Narodna skupština Republike Srbije, odnosno, zapravo treba da izabere.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje definisan je Zakonom o visokom obrazovanju, a prošlogodišnjim izmenama zakona Nacionalni savet ponovo bira Narodna skupština, što obezbeđuje legitimitet, veću samostalnog ovog tela u čijoj nadležnosti jeste upravo obezbeđivanje razvoja i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja.

S druge strane, kada govorimo o Odluci o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog saveta tela, zapravo nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju reč je, dakle, o akreditacionom telu u čijoj je nadležnosti postupak akreditacije provere visoko-školskih ustanova, kao i vrednovanje studijskih programa u visokom obrazovanju. Činjenica da sada Upravni odbor akreditacionog tela bira Narodna skupština Republike Srbije doprinosi rekao bih i javnosti i transparentnosti rada ovog organa, što će zasigurno unaprediti kompetentnost i odgovornost ovog tela.

Dakle, i u izboru za Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao i u izboru Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela napravljen je jeda iskorak u procesu visokog obrazovanja, iskorak napred. Data je mogućnost svim relevantnim institucijama i organizacijama da predlože kandidate za koje smatraju da su kompetentni. To će u krajnjoj liniji doprineti da visoko obrazovanje bude samo još kvalitetnije što zapravo jeste, nadam se, naš zajednički cilj.

Na samom kraju naravno predloženi kandidati imaće punu podršku poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, da naglasim Milija da znate da imate vrlo malo vremena poslaničke grupe. Izvolite.

Zahvaljujem, ja ću biti vrlo kratak.

Uvažena potpredsednice, uvaženi ministre, gospodine Ružiću, USS, iako nije predsednik ovde u Skupštini, podržaćemo predloge, zato što su ti predlozi veoma kvalitetni. Jedna stvar što je za mene veoma bitna jeste kako je rekao malopre, prof. Atlagić, da što stiče poljoprivrede tu se manje donose sredstva u odnosu na nauku, na razvoj i na tehnologiju. Možda je to tačno, ali mi svi znamo da bez poljoprivrede nema života. Još jednom hvala, ostaviću vreme svojoj koleginici da možda još nešto kaže. Zahvaljujem još jednom.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Dragoljub Acković.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, najpre bih vama ministre da kažem sledeće.

Danas govorimo o dve značajne odluke iz oblasti visokog obrazovanja, a ja bih gospodine ministre voleo da u vašem narednom mandatu dođete i kažete kako je osnovana katedra za romologiju i da tražite našu podršku, ako budemo ovde među poslanicima. Biće mi zadovoljstvo da se nešto učini na tu temu.

Ono o čemu se ovih dana razgovara je jedno pitanje o kome bih ja osim ovih pitanja o kojima ćemo na kraju dana glasati, a odnosi se na Marinkovu baru. Vidite, zahvaljujući nekim ljudima, pre svega Goranu Markoviću, želim da kažem sledeće.

Raspravljali smo i raspravljaćemo o svemu, ali o Marinkovoj bari sada i verovatno, nadam se, ne više. Ono što se zna je da tamo živi veliki broj Roma, da je živeo i da će verovatno živeti. Ono što se ne zna, najčešće je kako je Marinkova bara dobila ime. Dobila je ima po Marinku Marinkoviću, obor-knezu od Avale koji je imao tu svoja imanja, kao i još nekoliko imanja koja su postajala i koja su kasnije nazvana Marinkova bara, iako bara nije bilo močvarno zemljište, već jedno sasvim regularno zemljište na koje su se doselile nekoliko stotina kuća u periodu od 1920. do 1930. godine.

Da vam kažem još i to, ali pre svega to upućujem saznanje gospodinu Goranu Markoviću, ta ista Marinkova bara je imala ime i deo koji se zvao predgrađe Petra Mrkonjića. Ko je Petar Mrkonjić? Znamo svi ko je. Verovatno znaju i oni koji su se šalili na račun Marinkove bare.

Lično mislim da se ne treba šaliti ni na kakav račun, ni na čiji račun, posebno ne na račun izmeštanja spomenika ocu srpske nacije i tvorcu srpske države. Zašto to rade, verovatno to znaju i budući gradonačelnik i Goran Marković.

Verujem da je ovo bio deo koji sam morao da kažem, a sada ću reći samo još nekoliko reči o toj istoj Marinkovoj bari, pa neka zapamte gospoda. U tom naselju je postajao fudbalski klub i imala je grupa glumaca amatera. Kada smo kod glumaca amatera, da vam kažem i tu činjenicu da roditelji Gorana Markovića, kao što svi znate, glumci. Ti isti glumci su 1941. i 1942. godine igrali predstavu zahvaljujući ministarstvu Velibora Jonjića, a moji sugrađani Romi, od kojih sam udaljen 200 metara vazdušnom linijom, su išli na streljanje u Jabuku i u mnoga druga mesta gde su ti ljudi streljani. Streljani su samo zato što su Romi i zato što se neko setio da Marinkovu baru treba očistiti od Roma i da je najbolji način da se pohvataju jedne noći, 18. oktobra 1941. godine i listom streljaju. Kada su 1945. godine romski aktivisti iz Društva Roma pokušali da ukažu da je među ubicama bilo onih kojima treba suditi, nije se niko naročito potrudio da misli o tome. Ostalo je nerazjašnjeno da li je to uradio kvinsliški režim ili je to uradila nemačka vlast.

Nemci su ih streljali, to je sigurno, ali imam pouzdane podatke da su ih pokupili pripadnici kvinsliškog režima, a da se neki u ovom trenutku sada ismejavaju, poput Gorana Markovića u jednoj od emisija o tome gde treba locirati spomenik koji je sagradio veliki vajar, a koji će verovatno stotinama godina stajati na tom mestu.

Da vam kažem još nešto poštovani prijatelji. Ovih dana se tom istom Marinkovom barom i još nekim drugim krajevima šetaju neki potpuno nepoznati ljudi iz nekih opozicionih partija i nude baš tim istim Romima koji se sete pred izbore, novac. Nude im da glasaju za njih i da na taj način podrže tzv. opozicione snage i partije čiji članovi i lideri misle tako, poput Vladete Jankovića i Gorana Markovića.

Hvala vam i izvinite zbog ovakvog načina govora. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica dr Amela Lukač Zoranić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, kao i poštovana državna sekretarko, što se tiče samog Predloga odluke o izboru članova UO NAT-a i Predloga članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, vi ste se zaista potrudili da u materijalu koji ste dobili budu predstavljeni izvanredni stručnjaci koji dolaze sa različitih univerziteta iz Republike Srbije i naravno, što je jako bitno da su apsolutno referentni da obavljaju funkciju članova u Nacionalnom savetu i u UO. Takođe, ono što se da primetiti jeste da su zastupljena oba pola, što je jako važno.

Ono što bih želela dodati, jeste da Nacionalni savet za visoko obrazovanje, čija je nadležnost radno obezbeđivanju razvoja i unapređenju visokog obrazovanja, zaista treba da se bavi unapređenjem kvaliteta, ne samo kontrolom kvaliteta kako smo to mogli ovde ranije imati prilike da čujemo, već da to treba da bude zaista unapređenje kvaliteta.

Samim tim, ukoliko Nacionalni savet, Upravni odbor i Komisija za akreditaciju budu radili samostalno, budu radili u skladu sa normativnim aktima i principima rukovođeni jednostavno izvrsnošću, imaćemo prilike da naši univerziteti budu u celosti otvoreni bez obzira dali je osnivač Univerziteta država ili neko drugi, odnosno dali su privatni ili državni univerziteti treba težiti, apsolutno izvrsnosti.

Ono što bih predložila gospodinu ministru i Ministarstvu obrazovanja uopšte, jeste da se odrede određeni projekti koji bi isključivo bili namenjeni univerzitetima čiji osnivač nije država, jer bi na taj način profesorima koji rade na tom univerzitetu bilo omogućeno veće učešće u projektima, kako bi oni stekli svoju izvrsnost i samim tim svojim studentima davali adekvatno obrazovanje.

Ne kažem da sada kada govorimo o profesorima da treba praviti razliku između nastavnika koji radi na državnim ili nastavnicima koje rade na privatnim univerzitetima, obzirom da je Zakon o visokom obrazovanju eksplicitan, samim tim Pravilnik o izboru u naučna zvanja takođe eksplicitan, i samim tim nastavnici dobijaju svoja zvanja u skladu sa svojim referencama, ali svakako bi trebalo raditi na, kao što rekoh, izvrsnosti jednih i drugih institucija, jer svaki studen ima pravo da odabere gde će studirati, na koji način će studirati i to mu treba biti omogućeno.

Na taj način imaćemo otvorene univerzitete, univerzitete koji će pored toga, znači mi negujemo taj Humboltov princip univerziteta. Trebamo imati … stavove i svakako da studenti trebaju imati mogućnosti da razvijaju kritičko mišljenje, da razvijaju svoja znanja, svoje veštine i težiti ka, ne mogu reći … ovde se jako puno govorilo o tome da li se mi trebamo okrenuti ka proevropskim integracijama ili da li trebamo zadržati sistem koji će nas vratiti natrag u socijalizam. Mi ne možemo govoriti o sistemu odvraćanja od evropskih integracija, ukoliko imamo toliku tehnološku spremnost svakog mladog čoveka, a samim tim i praćenje celokupnih vrednosti evropske integracije na čijem je i putu sama država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predlažem da malu količinu vremena delite na manje poslanika, da ne budemo primorani da ne poštujemo Poslovnik i vreme.
Vreme za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Da li mogu da dam reč narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću?
Vi ste sledeći na listi.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što budem pričao o obrazovanju, čisto da našim gledaocima saopštim da ćemo verovatno danas u danu za glasanje usvojiti Zakon o oružju i municiji, što je za njih značajno, jer se rok za preregistraciju i rok za zamenu oružanih listova produžava za dve godine. Po raspoloženju narodnih poslanika i po mišljenju Vlade Republike Srbije, koja preporučuje da zakon usvojimo, verujem da ćemo večeras taj zakon i usvojiti. Tako da nema potrebe da stvaraju gužve i da pokušavaju da u vrlo kratkom roku preregistruju oružje, zato što rok ističe 5. marta, a večeras kada usvojimo zakon rok produžavamo do 5. marta 2024. godine.

Što se obrazovanja tiče, investicija u obrazovanje daje najveće prihode. Obrazovanje i učenje vam je za ceo život. Nikada ne treba da prestanete da učite. To vam je kao vožnja biciklom ili veslanje, čim prestanete da veslate vraćate se unazad, a kao vožnja biciklom, čim prestanete da vrtite pedale padate. Dakle, bez obzira koliko imate godina života, treba da računate koliko ima života u vašim godinama, treba neprestano da učite, jer znanje je po izreci bogatstvo koje svoga vlasnika svuda prati. Ono što naučite kaže – vatra ne može sagoreti, niti voda može odneti. Dakle, to je, a uistinu, pravo bogatstvo i zato je moj savet svima koji žele da pokušaju da nešto nauče, kažu da ko želi da uči, svugde može da nađe učitelja. S obzirom da je danas kratko vreme za raspravu, jer popodne raspravljamo o amandmanima, ja ću ovde završiti moj govor. Hvala.